Povreda prava na rad zbog nezakonitog prestanka službe civilnom licu

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na rad, poništivši presudu Upravnog suda. Prestanak službe zbog ukidanja radnog mesta je nezakonit ako lice nije bilo formalno raspoređeno na radno mesto koje je ukinuto pre donošenja rešenja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4648/2013
23.12.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Zorana Stamenkovića iz sela Orljane, opština Doljevac, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. decembra 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Zorana Stamenković a i utvrđuje da je rešenjem Ministarstva odbrane - Regionalni centar Niš int. broj 23-185 od 19. maja 2011. godine, rešenj em Ministarstva odbrane - Sektor za ljudske resurse - Uprava za obaveze odbrane UP-2 broj 8-9/11 od 7. septembra 2012. godine i presud om Upravnog suda - Odeljenje u Nišu U. 12887/12 od 28. marta 2013. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na rad, iz člana 60 . Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 12887/12 od 28. marta 2013. godine i određuje se da isti sud donese novu odluku o tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Ministarstva odbrane - Sektor za ljudske resurse - Uprava za obaveze odbrane UP-2 broj 8-9/11 od 7. septembra 2012. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zoran Stamenković iz sela Orljane, opština Doljevac, podneo je, 12. juna 2013. godine, preko punomoćnika Miloša Mandžukića , advokata iz Niša , ustavnu žalbu protiv rešenja Ministarstva odbrane - Regionalni centar Niš int. broj 23-185 od 19. maja 2011. godine, rešenja Ministarstva odbrane - Sektor za ljudske resurse - Uprava za obaveze odbrane UP-2 broj 8-9/11 od 7. septembra 2012. godine i presude Upravnog suda - Odeljenje u Nišu U. 12887/12 od 28. marta 2013. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, kao i prava na rad, zajemčenih odredbama čl. 21, 36. i 60. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno da Odluka ministra odbrane kojom je navodno ukinuto radno mesto podnosioca ustavne žalbe nije bila dostavljena sudu u upravnom sporu, zbog čega se ne može smatrati da je dokazano da je to radno mesto ukinuto. S tim u vezi, podnosilac se poziva na presudu Upravnog suda U. 20595/10 kojom je uvažena tužba S.S, jer u spisima predmeta nije bilo Odluke ministra odbrane i dokaza da je radno mesto ukinuto. Ističe se da se potvrda Nacionalne službe za zapošljavanje odnosi samo na "Filijalu u Doljevcu", a podnosilac bi pristao da radi i u Beogradu, Vojvodini i slično, dok se potvrda Ministarstva odbrane odnosi samo na to ministarstvo, a ne i na Vojsku. Podnosilac smatra da nije bilo dopušteno da se dokazi u vidu potvrda pribavljaju 2008. godine, a da mu služba retroaktivno prestane 2005. godine.

Predloženo je da se ponište osporena rešenja i presuda.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u spise predmeta Ministarstva odbrane - Regionalni centar Niš int. broj 23-185, kao i celokupnu priloženu dokumentaciju, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosiocu ustavne žalbe je najpre rešenjem Komande Vojnog odseka Niš int. broj 47-164/1 od 25. jula 2005. godine prestala služba u Ministarstvu odbrane Srbije i Crne Gore , sa 31. avgustom 2005. godine , bez njegove saglasnosti, zbog ukidanja radnog mesta "na koje je raspoređen - referent u Vojnom odeljku Doljevac, ES 61003, SSS, GRM 8/552".

Nakon što je drugostepeni organ odbio žalbu podnosioca izjavljenu protiv navedenog prvostepenog rešenja, Vrhovni sud Srbije je presudom U-SCG. 1447/06 od 10. aprila 2008. godine uvažio tužbu podnosioca i poništio konačno rešenje. Taj sud je utvrdio da u spisima predmeta nema dokaza o tome da je izmenama formacije ukinuto radno mesto na koje je podnosilac raspoređen, kao ni dokaza da se podnosiocu nije moglo obezbediti neko od prava iz člana 144. stav 1. ranije važećeg Zakona o Vojsci Jugoslavije.

Postupajući u izvršenju navedene presude Vrhovnog sud a Srbije , drugostepeni organ je poništio prvostepeno rešenje i vratio predmet na ponovni postupak. Prvostepeni organ je rešenjem int. broj 682-6 od 3. septembra 2008. godine ponovo utvrdio da je podnosiocu prestala služba 31. avgusta 2005. godine, na istom radnom mestu kao i u prethodno poništenom rešenju. U obrazloženju tog rešenja su naveden i dokazi koji su naknadno pribavljeni, a na osnovu kojih je utvrđeno da su ispunjeni zakonski uslovi za prestanak službe podnosiocu ustavne žalbe.

Pošto je drugostepeni organ potvrdio prvostepeno rešenje, Upravni sud je presudom U. 5623/10 (2008) od 1. decembra 2010. godine ponovo uvažio tužbu podnosioca i poništio konačno rešenje. Prema oceni tog suda, razlozi navedeni u obrazloženju pobijanog rešenja i dokazi u spisima predmeta još uvek nisu upućivali na pravilnost odluke date u dispozitivu.

Drugostepeni organ je u izvršenju navedene presude Upravnog suda usvojio žalbu podnosioca i vratio predmet na ponovni postupak. Osporenim rešenjem Ministarstva odbrane - Regionalni centar Niš int. broj 23-185 od 19. maja 2011. godine utvrđeno je da podnosiocu ustavne žalbe, kao civilnom licu na službi u Ministarstvu odbrane SCG, prestaje služba, bez njegove saglasnosti, zbog ukidanja radnog mesta "na koje je raspoređen - referent u Vojnom odeljku Doljevac, Vojni odsek Niš, ES 61003, SSS, GRM 8/552 (sa formacijskim elementima - ES 61004, VŠS, GRM 05/716 bodova, stepen stručne spreme utvrđen u rasponu VŠS/SSS)". U tački 2. dispozitiva rešenja je navedeno da podnosiocu služba prestaje 31. avgusta 2005. godine.

Prvostepeni organ je u ponovnom postupku trebalo da utvrdi da li je ukinuto radno mesto podnosioca ustavne žalbe, koji su tačni elementi tog radnog mesta u pogledu stručne spreme, evidencione specijalnosti (ES), grupe radnog mesta (GRM) i broja bodova, kao i da li su bili ispunjeni uslovi za prestanak službe podnosiocu propisani ranije važećim Zakonom o Vojsci Jugoslavije.

Ispitujući da li je ukinuto radno mesto na koje je bio raspoređen podnosilac ustavne žalbe, prvostepeni organ je naveo da je utvrdio sledeće činjenično stanje: da je usled organizacijsko-mobilizacijskih promena u Vojnom odseku Niš i dopune formacije broj 344.740, podnosilac rešenjem Komande Vojnog odseka Niš int. broj 47-66/1 od 1. januara 2005. godine bio raspoređen na radno mesto: referent za vojnu obavezu, u Odeljku za opštinu Doljevac, u Vojnom odseku Niš, "VES 61003" (u rešenju stoji VES 61004), SSS, GRM 07/590 bodova tj. na radnom mestu civilnog lica za koje se stepen stručne spreme utvrđuje u rasponu VŠS/SSS; da je nakon organizacijsko-mobilizacijskih promena aprila 2005. godine, aktom Komande Vojnog okruga Niš str. pov. 934-2 od 19. jula 2005. godine dostavljen Pregled radnih mesta civilnih lica za koja se stepen stručne spreme utvrđuje u rasponu, dopuna formacije broj 344.821, Vojni odsek Niš, odobren od strane načelnika Uprave za organizaciju; da je prema tom pregledu radnih mesta, za podnosioca ustavne žalbe (sa završenom SSS) odobreno raspoređivanje na radno mesto referent za koje se stepen stručne spreme utvrđuje u rasponu: sa formacijskim elementima ES 61004, VŠS, GRM 05/716 bodova i SSS, GRM 08/552 boda; da su navedenom formacijom bila propisana tri radna mesta referenta, a da su za dva radna mesta doneta rešenja o raspoređivanju civilnih lica; da je Odlukom ministra odbrane o organizacijsko-mobilizacijskim promenama u MO i VSCG str. pov. 1615-2 od 25. jula 2005. godine izvršena izmena i dopuna formacije broj 344.821 , Vojni odsek Niš, te je u Vojnom odeljku Doljevac ukinuto radno mesto referent VES 61004, VŠS, GRM 05/716 bodova ; da je stoga rešenje o prestanku službe podnosiocu ustavne žalbe doneto "zbog ukidanja radnog mesta na kome je bilo odobreno njegovo raspoređivanje"; da iz potvrde Uprave za organizaciju Sektora za politiku odbrane Ministarstva odbrane broj 1323-16 od 19. avgusta 2008. godine proizlazi da je navedenom odlukom ministra odbrane ukinuto radno mesto referent u Vojnom odeljku Doljevac, Vojni odsek Niš .

Kada su u pitanju mogućnosti ostvarivanja prava podnosioca ustavne žalbe iz člana 144. stav 1. ranije važećeg Zakona o Vojsci Jugoslavije, prvostepeni organ je naveo da je utvrdio sledeće činjenice: da iz potvrde Uprave za kadrove Sektora za ljudske resurse Ministarstva odbrane int. broj 8377-3 od 9. septembra 2008. godine proizlazi da u vreme prestanka službe podnosioca bez njegove saglasnosti, nije postojala mogućnost rasporeda na drugo odgovarajuće rad no mesto, niti mogućnost prekvalifikacije; da je aktom Uprave za kadrove pov. broj 2102-1 od 21. februara 2005. godine određeno da pravo na prekvalifikaciju u sistemu MO SCG - program "PRISMA" imaju samo oficiri, a ne i civilna lica; da iz akta Nacionalne službe za zapošljavanje - Filijala Niš broj 0310-101-711/2008 od 12. avgusta 2008. godine proizlazi da u periodu od 1. do 31. avgusta 2005. godine nije bilo prijava o slobodnom radnom mestu za zanimanje poljoprivredni tehničar , adekvatno stručnoj spremi podnosioca.

Rešenjem Ministarstva odbrane - Sektor za ljudske resurse - Uprava za obaveze odbrane UP-2 broj 8-4/11 od 27. jula 2011. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnosioca izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja.

Presudom Upravnog suda - Odeljenje u Nišu U. 9503/11 od 12. jula 2012. godine uvažena je tužba podnosioca i poništeno navedeno drugostepeno rešenje, jer ga je potpisalo lice koje nije bilo ovlašćeno za njegovo donošenje.

Drugostepeni organ je u izvršenju navedene presude Upravnog suda doneo osporeno rešenje UP-2 broj 8-9/11 od 7. septembra 2012. godine kojim je ponovo odbio kao neosnovanu žalbu podnosioca izjavljenu protiv prvostepenog rešenja od 19. maja 2011. godine.

Osporenom presudom Upravnog suda - Odeljenje u Nišu U. 12887/12 od 28. marta 2013. godine odbijena je tužba podnosioca podneta protiv navedenog drugostepenog rešenja. Polazeći od toga da je u upravnom postupku utvrđeno da je ukinuto radno mesto referent u Vojnom odeljku Doljevac, Vojni odsek Niš, te da se podnosiocu prethodno nije moglo obezbediti nijedno od prava predviđenih odredbom člana 144. stav 1. ranije važećeg Zakona o Vojsci Jugoslavije, Upravni sud je našao da je pravilno odlučio tuženi organ kada je odbio žalbu podnosioca izjavljenu protiv prvostepenog rešenja o prestanku službe . Isti sud je ocenio da su navodi tužbe bez uticaja na ocenu zakonitosti pobijanog rešenja, s obzirom na činjenično stanje utvrđeno u postupku i razloge iznete u tom rešenju, koje je doneto u skladu sa pomenutim zakonom.

4. Odredbama člana 60. Ustava utvrđeno je da se jemči pravo na rad, u skladu sa zakonom, da svako ima pravo na slobodan izbor rada, da su svima, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta, da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa i da se niko tih prava ne može odreći, da se ženama, omladini i invalidima omogućuje posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom.

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj pravnoj stvari, relevantne su i sledeće zakonske odredbe:

Zakonom o Vojsci Jugoslavije ("Službeni list SRJ", br. 43/94, 28/96, 44/99, 74/99, 3/02 i 37/02 i "Službeni list SCG", br. 7/05 i 44/05), koji je bio na snazi u vreme odlučivanja o prestanku službe podnosioca ustavne žalbe, bilo je propisano: da civilnom licu u Vojsci prestaje služba bez njegove saglasnosti, pored ostalog, ako se ukida radno mesto na koje je raspoređeno ili se smanjuje broj izvršilaca na jednom radnom mestu (član 143. tačka 9)); da civilnom licu u Vojsci čije se radno mesto ukida ili se smanjuje broj izvršilaca na jednom radnom mestu prestaje služba ako mu se prethodno nije moglo obezbediti jedno od sledećih prava – zasnivanje radnog odnosa u drugom preduzeću, ustanovi ili državnom organu na radnom mestu koje odgovara njegovoj stručnoj spremi ili sticanje stručne osposo bljenosti, dokvalifikacije ili prekvalifikacije za rad u Vojsci ili zasnivanje radnog odnosa u preduzeću, ustanovi, odnosno državnom organu (član 144. stav 1. tač. 1) i 2)).

Odredbama člana 232. Zakona o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 3/97 i 31/01 i "Službeni glasnik RS", broj 30/10) propisano je: da kad drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom postupku odlučne činjenice nepotpuno ili pogrešno utvrđene, da se u postupku nije vodilo računa o pravilima postupka koja su od uticaja na rešenje stvari, ili da je dispozitiv pobijanog rešenja nejasan ili je u protivrečnosti sa obrazloženjem, on će dopuniti postupak i otkloniti navedene nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa, a ako drugostepeni organ nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku upravna stvar mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i sam rešiti upravnu stvar (stav 1.) ; da ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, da je u tom slučaju, drugostepeni organ dužan da svojim rešenjem ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan da u svemu postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najdocnije u roku od 30 dana od dana prijema predmeta, donese novo rešenje , kao i da protiv novog rešenja stranka ima pravo na žalbu (stav 2.).

5. Podnosilac ustavne žalbe povredu prava na rad iz člana 60. Ustava suštinski obrazlaže time što u sprovedenom postupku nije dokazano da je ukinuto njegovo radno mesto i da mu se nije moglo obezbediti neko od prava iz člana 144. stav 1. ranije važećeg Zakona o Vojsci Jugoslavije (u daljem tekstu: Zakon). Kako se Ustavom zajemčeno pravo na rad ostvaruje u skladu sa zakonom, Ustavni sud je osnovanost ustavne žalbe ispitivao sa stanovišta postojanja uslova za primenu zakonskog razloga za prestanak službe podnosiocu u Ministarstvu odbrane.

Ustavni sud, pre svega, naglašava da je njegova nadležnost u postupku po ustavnoj žalbi ograničena na utvrđivanje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja povređeno ili uskraćeno ustavno pravo podnosioca. Ustavni sud nije nadležan da vrši proveru utvrđenih činjenica i načina na koji su sudovi i drugi državni organi i organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja tumačili pozitivnopravne propise, niti da preispituje pravilnost zaključaka sudova ili drugih organa u pogledu ocene dokaza, osim ukoliko je ova ocena očigledno proizvoljna, i to na štetu podnosioca ustavne žalbe.

Ustavni sud je pošao od toga da se pre prestanka civilne službe podnosioca u Ministarstvu odbrane moralo utvrditi da li je radno mesto na koje je raspoređen ukinuto ili je smanjen broj izvršilaca na tom radnom mes tu i da li je bilo moguće da mu se obezbedi neko od prava iz člana 144. stav 1. Zakona. U konkretnom slučaju, pre prestanka službe podnosi oca ustavne žalbe nisu bile utvrđene navedene činjenice, već su prvostepeni i drugostepeni organi imali zadatak da, postupajući po primedbama nadležn ih sud ova u upravnom sporu, u dopunjenom postupku utvrdi te činjenice i dones u nova rešenja zasnovana na zakonu. Ustavni sud konstatuje da je Upravni sud u osporenoj presudi ocenio da je u ponovnom postupku utvrđeno da je ukinuto radno mesto na kome je podnos ilac ustavne žalbe bio raspoređen i da mu se pre prestanka službe nije moglo obezbediti jedno od prava koja mu po navedenim zakonskim o dredbama pripadaju.

Ustavni sud i ovom prilikom ponavlja da je u više svojih odluka, počev od Odluke Už-5067/2010 od 24. oktobra 2013. godine, ukazao na to da pribavljanje potvrda i izveštaja nakon datuma kada je utvrđen prestanak službe, ima uporište u odredbama merodavnog procesnog prava. Naime, iz citiranih odredaba člana 232. Zakona o opštem upravnom postupku sledi da se činjenice koje su bile od značaja za donošenje prvostepenog rešenja mogu utvrđivati u postupku pred drugostepenim organom, kao i da se one mogu ponovo utvrđivati u postupku donošenja novog prvostepenog rešenja, nakon poništaja ranijeg, u skladu sa primedbama drugostepenog organa, odnosno suda u upravnom sporu. Ustavni sud je u ranijim odlukama, takođe, ukazao da poništavanje prvostepenog rešenja o prestanku službe nije smetnja da prvostepeni organ donese novo rešenje sa istim datumom prestanka službe, kao i u ranijem rešenju, pod uslovom da u ponovnom postupku nije utvrđeno drugačije činjenično stanje u pogledu datuma prestanka službe i mogućnosti obezbeđivanja nekog od prava iz člana 144. stav 1. Zakona (videti, na primer Odluku Už-7193/2012 od 28. maja 2015. godine).

S obzirom na to da je podnosilac u postupku koji je prethodio ustavnosudskom isticao da nije dokazano da je ukinuto radno mesto na kojem je bio raspoređen, Ustavni sud je razmatrao da li se može smatrati proizvoljnom ocena Upravnog suda da navodi tužbe nisu doveli u sumnju pravilnost činjeničnog stanja utvrđenog isključivo na osnovu naknadno pribavljenih dokaza. Kako je odredbom člana 143. tačka 9) Zakona bilo propisano da civilnom licu prestaje služba bez njegove saglasnosti ako se ukida radno mesto na koje je raspoređeno, Ustavni sud ukazuje da tom licu služba nije mogla prestati ako ono prethodno nije bilo raspoređeno na radno mesto koje se ukida. U konkretnom slučaju, prvostepeni organ je u ponovnom postupku utvrdio da je na osnovu Odluke ministra odbrane od 25. jula 2005. godine određeno da se ukida radno mesto referent u Vojnom odeljku Doljevac, Vojni odsek Niš, sa sledećim formacijskim elementima : VES 61004, VŠS, GRM 05/716 bodova , te da je pokrenut postupak i odobreno raspoređivanje podnosioca na radno mesto za koje se stepen stručne spreme utvrđuje u rasponu, a koje obuhvata i pomenute formacijske elemente. Međutim, prvostepeni organ nije utvrdio da je pre prestanka službe podnosioca ustavne žalbe, 31. avgusta 2005. godine, doneto rešenje o njegovom raspoređivanju na radno mesto čije ukidanje je predviđeno pomenutom odlukom ministra odbrane, niti da je takvo rešenje postalo konačno i izvršno u upravnom postupku. Prema obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja i stanju u spisima predmeta, poslednji akt o raspoređivanju podnosioca pre prestanka službe bilo je rešenje Komande Vojnog odseka Niš int. broj 47-66/1 od 1. januara 2005. godine, kojim je podnosilac raspoređen na radno mesto čije ukidanje nije predviđeno navedenom odlukom ministra odbrane.

Iako je podnosilac tokom upravnog post upka i upravnog spora izražavao sumnju da je radno mes to na koje je bio raspoređen zaista ukinuto, Upravni sud se nijednim svojim razlogom nije osvrnuo na navod tužbe da nema dokaza o toj odlučnoj činjenici. Umesto toga, Upravni sud je samo ponovio sadržinu potvrde citirane u rešenj ima upravnih organa, iz koje se ne vidi koje je od tri radna mesta referenta u Vojnom odeljku Doljevac ukinuto. U tom smislu, Ustavni sud smatra da je podnosilac imao o pravdan interes da bude upoznat sa relevantnim delom Odluke ministra odbrane, kao i sa ostalim dokazima izvedenim u upravnom postupku, nakon čega mu je moralo biti jasno da li je ukinuto radno mesto na koje je rešenjem bio raspoređen.

Kako u sprovedenom postupku navedena činjenica nije pouzdano utvrđena, Ustavni sud nalazi da nisu postojale pretpostavke da se nadležni organi upuštaju u ocenu o mogućnosti ostvarivanja nekog od prava koja podnosiocu po zakonu pripadaju u slučaju ukidanja radnog mesta. Ustavni sud dodatno ukazuje da je član 144. stav 1. Zakona prestanak službe civilnog lica čije se radno mesto ukida uslovljavao time da mu se prethodno nije moglo obezbediti neko od prava koja su propisana navedenim zakonskim odredbama. Pri tome se kod naknadnog ispitivanja mogućnosti ostvarivanja navedenih prava moralo uzeti u obzir da je podnosilac isticao da bi u periodu pre prestanka službe pristao da zasnuje radni odnos u drugom preduzeću, ustanovi ili državnom organu na radnom mestu koje odgovara njegovoj stručnoj spremi , i izvan područja za koje Filijala Niš Nacionalne službe za zapošljavanje posreduje u zapošljavanju.

S obzirom na to da u konkretnom upravnom postupku i upravnom sporu nije ispitano da li su postojali svi Zakonom propisani uslovi za donošenje rešenja o prestanku službe podnosioca ustavne žalbe , bez njegove saglasnosti , u Ministarstvu odbrane, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjem Ministarstva odbrane - Regionalni centar Niš int. broj 23-185 od 19. maja 2011. godine, osporenim rešenjem Ministarstva odbrane - Sektor za ljudske resurse - Uprava za obaveze odbrane UP-2 broj 8-9/11 od 7. septembra 2012. godine i osporenom presudom Upravnog suda - Odeljenje u Nišu U. 12887/12 od 28. marta 2013. godine povređeno pravo podnosioca na rad iz člana 60. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu podnosioca, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Imajući u vidu prirodu učinjene povrede ustavnog prava u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da se otklanjanje štetnih posledica podnosiocu ustavne žalbe u ovom ustavnosudskom postupku može ostvariti jedino poništavanjem presude Upravnog suda - Odeljenje u Nišu U. 12887/12 od 28. marta 2013. godine i određivanjem da se u ponovnom postupku donese nova odluka o tužbi podnosioca podnetoj protiv rešenja Ministarstva odbrane - Sektor za ljudske resurse - Uprava za obaveze odbrane UP-2 broj 8-9/11 od 7. septembra 2012. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

Pošto je utvrdio povredu prava na rad , Ustavni sud nije razmatrao navode ustavne žalbe o povredi načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.

7. Polazeći od iznetog, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Povreda prava na rad zbog nezakonitog prestanka službe civilnom licu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti