Sudska praksa

Povreda prava na pravno sredstvo uskraćivanjem prigovora na rešenje o obustavi izvršenja

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući da je odbacivanjem prigovora na rešenje o obustavi izvršenja povređeno pravo na pravno sredstvo. Protiv rešenja kojim se konačno odlučuje o pravu poverioca mora biti dozvoljen pravni lek, u skladu sa Ustavom.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Bratislav Đokić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, Sabahudin Tahirović i dr Jovan Ćirić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R . D . iz Kruševca , vlasnika – P. „D.“ Kruševac, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. aprila 2019. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R. D, vlasnika – P. „D .“ Kruševac i utvrđuje da je rešenjem Privrednog suda u Kraljevu I. 332/07 od 14. septembra 201 7. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo, zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Privrednog suda u Kraljevu I. 332/07 od 14. septembra 2017. godine i određuje da isti sud ponovo odluči o prigovoru podnosioca ustavne žalbe podnetom protiv rešenja Privrednog suda u Kraljevu I. 332/07 od 14. marta 2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. D . iz Kruševca, vlasnik – P . „ D.“ Kruševac, podneo je Ustavnom sudu, 1. juna 2017. godine, preko punomoćnika D. S , advokata iz Kruševca, ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Kraljevu I. 332/07 od 14. marta 2017. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe osporio je rešenje o obustavi predmetnog izvršenja, pored ostalog, i iz razloga što mu je postupajući sud datom poukom o pravnom leku uskratio pravo na izjavljivanje prigovora.

Podneskom od 11. oktobra 2017. godine podnosilac je proširio ustavnu žalbu i na rešenje Privrednog suda u Kraljevu I. 332/07 od 14. septembra 2017. godine, zbog povrede prava iz člana 32. stav 1, člana 36. i člana 58. stav 1. Ustava.

U dopuni ustavne žalbe navedeno je da je osporenim rešenjem odbačen prigovor podnosioca izjavljen protiv rešenja o obustavi izvršenja. Podnosilac osporava pravnu ocenu suda da se protiv rešenja o obustavi izvršnog postupka ne može izjaviti prigovor.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporena rešenja i da mu dosudi troškove na ime sastava ustavne žalbe i dopune ustavne žalbe .

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari: Privredni sud u Kraljevu je osporenim rešenjem I. 332/07 od 14. marta 2017. godine obustavio izvršenje određeno rešenjem o izvršenju toga suda I. 332/07 od 4. jula 2007. godine, koje je doneto po predlogu podnosioca ustavne žalbe kao izvršnog poverioca. Osporeno rešenje sadrži pouku o pravnom leku, u kojoj je navedeno da protiv ovog rešenja nije dozvoljen prigovor.

Osporenim rešenjem Privrednog sud a u Kraljevu I. 332/07 od 14. septembra 2017. godine odbačen je prigovor izvršnog poverioca od 18. maja 2017. godine , koji je podnet protiv navedenog rešenja o obustavi postupka. U obrazloženju ovog rešenja je istaknuto da je članom 39. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisano da se protiv rešenja suda može izjaviti prigovor samo kad je ovim zakonom propisano da je prigovor dozvoljen, a da u konkretnom slučaju zakon nije predvideo tu mogućnost.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede ukazuje podnosilac ustavne žalbe, utvrđena su sledeća ljudska prava, i to: pravo na pravično suđenje (član 32. stav 1.), pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo (član 36.) i pravo na imovinu (član 58. stav 1.). Odredbom člana 36. stav 2. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju koji se primenjivao u konkretnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11-dr. zakon, 109/13-Odluka US, 55/14 i 139/14) (u daljem tekstu: ZIO) bilo je propisano: da se odluke u izvršnom postupku donose u obliku rešenja ili zaključka, da se rešenjem o izvršenju dozvoljava izvršenje na imovini izvršnog dužnika, pod uslovima i obimu određenim ovim zakonom, a da se zaključkom suda određuje sprovođenje pojedinih radnji i upravlja postupkom (član 36.); da se protiv rešenja može izjaviti prigovor, samo kada je ovim zakonom propisano da je prigovor dozvoljen (39. stav 2.).

5. Podnosilac ustavne žalbe je u postupku izvršenja koji je prethodio ustavnosudskom imao svojstvo izvršnog poverioca. Podnosilac je osporio rešenje Privrednog suda u Kraljevu I. 332/07 od 14. marta 2017. godine kojim je obustavljeno izvršenje, s tim što je to rešenje sadržalo pouku o pravnom leku da protiv tog rešenja nije dozvoljen prigovor. Međutim, podnosilac je protiv tog rešenja podneo prigovor, koji je odbačen kao nedozvoljen osporenim rešenjem istog suda I. 332/07 od 14. septembra 2017. godine, u kome je navedeno da zakon ne predviđa dozvoljenost prigovora na rešenje o obustavi izvršenja.

Razmatrajući navode ustavne žalbe da je odbacivanjem prigovora protiv rešenja o obustavi izvršnog postupka podnosiocu povređeno pravo zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud konstatuje da u postupku izvršenja sud donosi odluke u formi rešenja ili zaključka, s tim što se zaključkom sprovode pojedine radnje i upravlja postupkom (član 36. st. 1. i 3. ZIO). U ZIO nije definisana forma akta kojim se postupak obustavlja. Imajući u vidu da je obustava jedan od načina okončanja izvršnog postupka, što znači da se na ovaj način konačno odlučuje i o pravu izvršnog poverioca da namiri svoje priznato potraživanje, u situaciji kada namirenje iz nekog od zakonom predviđenih razloga nije moguće, to odluka o obustavljanju izvršnog postupka ne predstavlja sprovođenje neke izvršne radnje ili akt upravljanja postupkom. Ovo ima za posledicu da se odluka o obustavljanju izvršnog postupka ne donosi u formi zaključka, već u formi rešenja, pa su u toj formi i doneti akti koji se osporavaju ustavnom žalbom. U vezi sa tim, osporenom odlukom o obustavi izvršenja koja je doneta u formi rešenja je u suštini konačno odlučeno o imovinskim pravima podnosioca ustavne žalbe, kao izvršnog poverioca. Kako kod okončanja postupka obustavom u ZIO nije naveden prigovor kao dozvoljeni pravni lek, Ustavni sud smatra da u toj situaciji ima mesta shodnoj primeni odredaba Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 , 49/13-Odluka US, 74/13-Odluka US i 55/2014), i to odredbe člana 399. stav 1. kojom je predviđeno da je protiv rešenja prvostepenog suda dozvoljena žalba ako zakonom nije drugačije propisano. Iz navedenog proizlazi da se protiv rešenja o obustavljanju izvršnog postupka može podneti prigovor. Ovakav pravni stav Ustavni sud je već izneo u Rešenju Už-8166/2012 od 23. januara 2014. godine (videti na internet stranici: www.ustavni.sud.rs).

Odredbom člana 36. stav 2. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu. Primenjujući ovu ustavnu normu na postupak izvršenja, Ustavni sud nalazi da kada se rešenjem u ovoj vrsti sudskog postupka odlučuje o pravima i obavezama stranaka, kao u konkretnom slučaju, one imaju pravo na pravni lek – prigovor, u skladu sa članom 39. ZIO, te je i podnosiocu ustavne žalbe, kao izvršnom poveriocu, pripadalo pravo da protiv osporenog rešenja kojim je obustavljen izvršni postupak izjavi prigovor veću prvostepenog suda. Stoga je i sam sudija pojedinac trebalo da u pouci o pravnom leku navede da je protiv rešenja o obustavi postupka dozvoljen pravni lek. Međutim, prigovor koji je podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv prvostepenog rešenja, iako je bio „poučen“ da na to nema pravo, odbačen je od strane sudije pojedinca .

Na osnovu izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Privrednog suda u Kraljevu I. 332/07 od 14. septembra 2017. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo, zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava. Stoga je Ustavni sud u ovom delu ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15) , i odlučio kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je, u tački 2. izreke, u skladu sa odredbom člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede prava mogu otkloniti jedino poništajem rešenja Privrednog suda u Kraljevu I. 332/07 od 14. septembra 2017. godine i određivanjem da isti sud ponovo odluči o prigovoru podnosioca ustavne žalbe podnetom protiv rešenja Privrednog suda u Kraljevu I. 332/07 od 14. marta 2017. godine.

Navode ustavne žalbe o povredi ostalih označenih prava Ustavni sud nije ocenjivao, s obzirom na to da je osporeno rešenje Privrednog suda u Kraljevu I. 332/07 od 14. septembra 2017. godine poništio i da će prigovor podnosioca biti predmet ponovnog razmatranja u postupku pred Privrednim sudom u Kraljevu.

6. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u, smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu