Odbacivanje ustavne žalbe zbog ocene zakonitosti i pravilne primene prava

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu jer podnositeljka nije navela ustavnopravne razloge za povredu prava, već je osporavala tumačenje ugovora i primenu prava od strane redovnih sudova, što nije u nadležnosti Ustavnog suda ukoliko odluka nije proizvoljna.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Spomenke Vićentić iz Mačvanske Mitrovice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 23. juna 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Spomenke Vićentić izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 48/10 od 15. septembra 2010. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Spomenka Vićentić iz Mačvanske Mitrovice je 27. oktobra 2010. godine, preko punomoćnika Zorice Cundre, advokata iz Sremske Mitrovice, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 48/10 od 15 septembra 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je Apelacioni sud u Novom Sadu „pogrešnim tumačenjem odredbi ugovora 6.3.5. ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije... povredio napred navedena ustavom zajemčena prava“ podnositeljke ustavne žalbe.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glanik RS“, broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

3. Na osnovu navoda ustavne žalbe i dokaza koji su uz žalbu priloženi, Ustavni sud je utvrdio da je presudom Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P1. 348/07 od 5. juna 2008. godine delimično usvojen tužbeni zahtev tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, i obavezan je tuženi RCT „Luka Leget“ a.d. iz Sremske Mitrovice da tužilji isplati iznos od 400.846,98 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na navedeni iznos počev od 1. oktobra 2004. godine, te da joj na ime troškova postupka isplati iznos od 43.250,60 dinara, dok je u preostalom delu, u pogledu glavnice potraživanja i kamate, tužbeni zahtev tužilje odbijen.

Apelacioni sud u Novom Sadu je osporenom presudom Gž1. 48/10 preinačio presudu Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P1. 348/10 od 5. juna 2008. godine u usvajajućem delu njene izreke, te je odbio u celini postavljeni tužbeni zahtev tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe. U preostalom odbijajućem delu prvostepena presuda je potvrđena, a tužilja je obavezna da tuženom nadoknadi troškove parničnog postupka. U obrazloženju osporene drugostepene presude navedeno je da je sud, polazeći od odredaba člana 6.3.5. ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije od 19. juna 2003. godine i člana 99. Zakona o obligacionim odnosima koje se odnose na tumačenje spornih odredaba ugovora, a imajući u vidu da je tužilji prestao radni odnos 1. septembra 2004. godine, utvrdio da tužilja nema pravo da traži isplatu 36 bruto zarada, jer joj je radni odnos prestao nakon isteka roka od godinu dana od dana zaključenja navedenog ugovora, uz isplatu otpremnine u skladu sa opštim aktom tuženog.

4. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da su osporenom presudom povređeni Ustavom zajemčeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i pravo na jednaku pravnu zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava. Naime, podnositeljka ustavne žalbe nije navela argumente koji bi bili potkrepljeni dokazima da je u sprovedenom parničnom postupku došlo do povrede navedenih Ustavom garantovanih grava, jer se u suštini navodi podnositeljke ustavne žalbe odnose na pogrešno tumačenje odredbi ugovora o prodaji društvenog kapitala subjekata privatizacije metodom javne aukcije zaključenog između Agencije za privatizaciju i kupca - konzorcijuma čiji je predstavnik Z.P. iz Beograda.

Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. Ustavni sud, odlučujući o ustavnoj žalbi, ne može ocenjivati pravilnost zaključaka redovnih sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja i načina na koji su sudovi primenili materijalno pravo, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno. U postupku po ustavnoj žalbi ne vrši se kontrola ocene dokaza ili primene zakona od strane redovnih sudova, osim ako dokazi nisu cenjeni očigledno na štetu stranke koja je podnela ustavnu žalbu, odnosno ako nije uočljiva greška u tumačenju prava zasnovana na načelno netačnom gledištu koje je od značaja za ostvarivanje i zaštitu nekog Ustavom zajemčenog ljudskog prava i ima posebnu težinu u svom materijalnom značenju za konkretan pravni slučaj. U vezi sa tim, Ustavni sud je stanovišta da je Apelacioni sud u Novom Sadu dovoljno jasno obrazložio svoju preinačujuću odluku, a takvo obrazloženje Ustavni sud ne smatra proizvoljnim, niti nepravičnim.

Takođe, podnositeljka ustavne žalbe nije iznela ustavnopravno prihvatljive razloge za istaknutu povredu prava na jednaku pravnu zaštitu u postupku pred sudom i prava na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, niti je dostavila dokaze o drugačijem postupanju suda u istoj pravnoj situaciji.

Ocenjujući da u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi opravdali tvrdnju da postoji povreda označenih ustavnih prava podnositeljke ustavne žalbe, osim što je nezadovoljna ishodom konkretnog parničnog postupka, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno članu 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević