Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe zbog produženja pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Apelacionog suda o produženju pritvora. Ocenjeno je da nisu povređena prava na zakonitost lišenja slobode, trajanje pritvora, pravično suđenje, pretpostavku nevinosti i jednaku zaštitu prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4650/2011
02.10.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević , Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Bojana Todorovskog iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 2. oktobra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Bojana Todorovskog izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. 3045/11 od 1 5. septembra 201 1. godine, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Bojan Todorovski iz Beograda, preko punomoćnika Aleksandra Popovića, advokata iz Beograda, podneo je Ustavnom sudu 10. oktobra 201 1. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. 3045/11 od 1 5. septembra 201 1. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. 2390/11 od 1 5. jula 2011. godine, zbog povrede prava iz člana 27. stav 3, člana 30. stav 1, člana 31. stav 2, člana 32. stav 1, člana 33. stav 6, člana 34. stav 3, člana 36. stav 2, kao i zbog povrede odredaba člana 20. stav 3. i člana 21. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno:

- da su prav a iz člana 27. stav 3. i člana 30. stav 1. Ustava podnosiocu ustavne žalbe povređena time što Apelacioni sud u Beogradu „ni jednom jedinom reči ne kaže na koji način će Todorovski Bojan ometati dalje vođenje krivičnog postupka i zbog kojih razloga istog i dalje zadržavaju u pritvoru u smislu odredbe člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP“, kao i time što "razlozi za pritvor protiv podnosioca ne stoje, pritvor traje već poprilično vremena, iako ama baš ne postoje nikakve osobite okolnosti" za njegovo produženje na osnovu odredbe člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP;

- da je pretpostavka nevinosti iz člana 34. stav 3. Ustava podnosiocu ustavne žalbe povređena, jer podnosilac do sada nije osuđivan, a u rešenjima Višeg i Apel acionog suda uporno se ponavlja da će ponoviti k rivično delo , odnosno nastaviti sa vršenjem kriv ičnog dela , "što znači da mu je sud već presudio ";

- da je povređeno "ustavno pravo" da pred Ustavom i zakonom svi budu jednaki, iz člana 21. st av 1. Ustava, jer u navedenom predmetu Todorovski Bojan nije jednako tretiran od s trane suda, s obzirom na to da nije osuđivan i da se protiv njega ne vodi drugi krivični postupak , kao ni protiv ostalih saoptuženih koji su pušteni da se brane sa slobode, dok se njemu pritvor produžava;

- da su prava podnosioca, zajemčena odredbama člana 36. stav 2. Ustava, povređena time što se " Apelacioni sud u Beogradu nije udostojio da odgovori na navode žalbe , jer samo formalno pravno odgovara i odbija žalbu, na taj način što prepiš e ožalbeno rešenje a zatim odgovor i da je prvostepeni sud pravilno postupio, što ne predstavlja onaj kvalitativni sadržaj koji propisuju Ustav i zakon", odnosno što se nigde ne navodi na koji način bi podnosilac mogao ometati postupak puštanjem na slobodu;

- da se "okrivljeni nalazi u pritvoru od 08. oktobra 2009.godine a postupak je negde na sredini suđenja, glavni pretresi su odlagani iz više razloga , između ostalog jer nisu dostavljeni spisi predmeta iz Apelacionog suda u Beogradu gde su se nalazili po žalbi branioca, jer je predsednik veća prisustvovao kao sudija porotnik u nekom drugom predmetu, jer je spis predmeta bio na dan održavanja pretresa u Apelacionom sudu - ovog puta po žalbi tužioca , pa ovakvo postupanje oba suda, i po dinamici i po svemu drugom kada je u pitanju pritvorski predmet, sigurno predstavlja povredu prava na suđenje u razumnom roku ", kao elementa prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i povredu prava iz člana 31. stav 2. Ustava, da se pritvor mora svesti na najkraće neophodno vreme.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud poništi osporeno rešenje i odredi mu naknadu štete radi neosnovanog lišenja slobode.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice od značaja za odlučivanje:

U trenutku podnošenja ustavne žalbe pred Višim sudom u Beogradu se vodio krivični postupak protiv više okrivljenih, među kojima i protiv podnosioca ustavne žalbe, u predmetu K. 3072/10 , po optužnici Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Kt. 1520/09 od 19. februara 2010. godine, zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili krivično delo neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) (u daljem tekstu: KZ).

Rešenjem istražnog sudije Okružnog suda u Beogradu Ki. 1011/09 od 8. oktobra 2009. godine protiv okrivljenih je određen pritvor, iz razloga predviđenih odredbama člana 142. stav 1. tač. 2) i 3) Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10) (u daljem tekstu: ZKP), a koji im se računa od 6. oktobra 2009. godine kada su lišeni slobode.

Pritvor prema okrivljeni ma je produžavan više puta, poslednja dva puta rešenjem Višeg suda u Beogradu K. 3072/10 Kv. 2714/11 od 30. juna 201 1. godine, potvrđenim osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. 2390/11 od 15. jula 2011. godine i rešenjem Višeg suda u Beogradu K. 3072/10 Kv. 3430/11 od 30. avgusta 201 1. godine, potvrđenim osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. 3045/11 od 15. septembra 2011. godine, iz razloga predviđenog odredbom člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP.

Apelacioni sud u Beogradu je osporenim rešenjem Kž.2. 3045/11 od 15. septembra 2011. godine odbio kao neosnovane žalbe izjavljene protiv prvostepenog rešenja o produženju pritvora, nalazeći da je prvostepeni sud pobijanim prvostepenim rešenjem pravilno produžio pritvor okrivljenom Todorovski Bojanu na osnovu odredbe člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP.

Prema veb sajtu "Portal sudova Srbija", rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. 9367/12 od 16. marta 2012. godine podnosiocu ustavne žalbe kao okrivljenom ukinut je pritvor i pušten je da se brani sa slobode.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se poziva u ustavnoj žalbi , utvrđeno je: da svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito (član 27. stav 3.); da lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka (član 30. stav 1.); da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (član 31. stav 2.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da s vako kome se sudi za krivično delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja (član 33. stav 6.); da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda (član 34. stav 3.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.); da s vako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.); da su p ri ograničavanju ljudskih i manjinskih prava, svi državni organi, a naročito sudovi, dužni da vode računa o suštini prava koje se ograničava, važnosti svrhe ograničenja, prirodi i obimu ograničenja, odnosu ograničenja sa svrhom ograničenja i o tome da li postoji način da se svrha ograničenja postigne manjim ograničenjem prava (član 20. stav 3.); da su p red Ustavom i zakonom svi jednaki (član 21. stav 1.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne presude ili rešenja o kažnjavanju, okrivljeni može biti ograničen u svojoj slobodi i drugim pravima samo pod uslovima koje određuje ovaj zakonik (član 1. stav 2.); da trajanje pritvora mora biti svedeno na najkraće potrebno vreme (član 16. stav 3.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru, te da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 141. st. 1. do 3.).

Odredbom člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP propisano je da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti krivično delo, ili dovršiti pokušano krivično delo, ili da će učiniti krivično delo kojim preti.

Odredbama člana 246. KZ propisano je: da ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniće se zatvorom od tri do dvanaest godina (stav 1.); da će se, ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno od strane grupe, ili je učinilac ovog dela organizovao mrežu preprodavaca ili posrednika, učinilac kazniti zatvorom od pet do petnaest godina (stav 3.).

5. Podnosilac ustavne žalbe povredu prava iz člana 27. stav 3, člana 30. stav 1. i člana 31. stav 2. Ustava u odnosu na osporeno rešenje, u suštini, zasniva na tvrdnjama da ne stoje razlozi da mu se produž i pritvor , jer ne postoje osobite okolnosti koje ukazuju da će puštanjem na slobodu ponoviti krivično delo i zato što sud nije naveo na koji način će on ometati dalje vođenje krivičnog postupka ukoliko bude pušten na slobodu, zbog čega smatra da nema osnova za produženje pritvora iz člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP.

Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu polazi od već zauzetog pravnog stava da se odredbe člana 30. Ustava odnose na inicijalni čin pritvaranja nekog lica, odnosno na donošenje rešenja o određivanju pritvora od strane suda, a odredbe člana 31. Ustava na trajanje pritvora, što podrazumeva da je pritvor prethodno određen i da se lice već nalazi u pritvoru. Stoga, Sud nalazi da je neosnovano pozivanje podnosioca ustavne žalbe na povredu prava zajemčenog članom 30. stav 1. Ustava, već da za ocenu navoda ustavne žalbe mogu biti relevantne samo odredbe člana 27. stav 3. i člana 31. stav 2. Ustava.

Kako je Ustavni sud u više svojih odluka zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka, Ustavni sud je istaknutu povredu prava iz člana 27. stav 3. Ustava cenio u okviru prava iz člana 31. stav 2. Ustava.

Apelacioni sud u Beogradu je, prihvatajući u celosti argumente Višeg suda u Beogradu iz rešenja o produženju pritvora K. 3072/10 – Kv. 3430/11 od 30. avgusta 201 1. godine, u obrazloženju osporenog rešenja Kž.2. 3045/11 od 15. septembra 2011. godine naveo: "okolnosti navedene u obrazloženju prvostepenog rešenja o produženju pritvora i to da je okrivljeni Todorovski Bojan osnovano sumnjiv da je u dužem vremenskom periodu od deset meseci, organizovao grupu koja je preduzimala radnje izvršenja krivičnog dela koje im je stavljeno na teret, u kojoj grupi je bila određena uloga svakoga od njenih članova, iskazujući na taj način, prema navodima optužnice, visok stepen upornosti i odlučnosti u vršenju krivičnog dela, a sve u cilju pribavljanja protivpravne imovinske koristi, konkretno da je okrivljeni Todorovski Bojan osnovano sumnjiv da je ugovorao kupovinu 50 kilograma modifikovane marihuane po ceni od 900 evra po kilogramu i 2 kilograma kokaina po ceni od 32 .000 evra po kilogramu od NN lica iz Crne Gore i organizovao transport navedenih droga iz Crne Gore za Beograd, a koja opojna droga je, nakon što bi je okrivljeni P.M. preuzimao i skrivao na nepoznatom mestu, odnošena i skrivana u stan kod okrivljeneg Todorovski Bojana i okrivljenog D.V, te imajući u vidu vrstu i navedenu količinu opojnih droga, kao i to da je okrivljeni osnovano sumnjiv da je inkriminisane radnje predmetnog krivičnog dela preduzimao radi pribavljanja imovinske koristi, a radi se o licu koje je po sopstvenom iskazu bez redovnih izvora prihoda, a pri tome je opštepoznata činjenica da se prodajom opojne droge ostvaruje velika materijalna dobit, to sve ove okolnosti u svojoj ukupnosti i međusobnoj povezanosti i po oceni ovoga suda kao drugostepenog predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju na opravdanu bojazan da će okrivljeni Todorovski Bojan, ukoliko bi se našao na slobodi, ponoviti krivično delo... Stoga je produženje pritvora prema okrivljenima Todorovski Bojanu i P.M. na osnovu odredbe člana 142 . stav 1 . tačka 3 ) ZKP nužno a kako je to pravilno našao prvostepeni sud. Imajući u vidu napred navedene jasne, pravilne i uverljive razloge prvostepenog suda za produženje pritvora prema okrivljenima, to su žalbeni navodi branilaca okrivljenih da u pobijanom rešenju nisu individualizovane okolnosti za pritvor prema okrivljenima i da nije postupljeno po uputstvima Apelacionog suda u Beogradu, kao i njihovi ostali žalbeni navodi ocenjeni kao neosnovani. Ovo sa razloga jer je prvostepeni sud postupio po uputstvima Apelacionog suda u Beogradu i individualizovao razloge za pritvor prema svakom od okrivljenih, tako da pobijano rešenje sadrži osobite okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni, svaki ponaosob, ukoliko budu pušteni na slobodu, ponoviti krivično delo...".

Po oceni Ustavnog suda, Apelacioni sud u Beogradu je u osporenom rešenju Kž.2. 3045/11 od 1 5. septembra 201 1. godine naveo i jasno obrazložio konkretne okolnosti koje u ovom slučaju predstavljaju okolnost i koje, u svojoj međusobnoj povezanosti, predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju na osnovanu bojazan da će okrivljeni ukoliko bi bio pušten na slobodu ponoviti krivično delo , pa je osporeno rešenje zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju i primeni merodavnog procesnog prava, zbog čega Ustavni sud ne nalazi da je ovo rešenj e posledica arbitrernog i proizvoljnog postupanja suda.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju osporeni k rivični postupak vodio pred Višim sudom u Beogradu protiv podnosioca ustavne žalbe i još četiri lica zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, da je do podnošenja ustavne žalbe trajao dve godine, kao i da je takve složenosti da to, imajući u vidu činjenična i pravna pitanja koja je nadležni prvostepeni sud raspravljao i ocenjivao, kao i brojnost optuženih, Ustavni sud ocenjuje da je nadležni sud sa primerenom hitnošću vodio ovaj krivični postupak, kao i da je, u okolnostima konkretnog slučaja, osnovanost daljeg zadržavanja podnosioca ustavne žalbe u pritvoru pažljivo i svestrano razmatrana.Stoga je Ustavni sud ocenio da su neosnovani navodi ustavne žalbe o povredi prava iz člana 32. stav 1. i člana 33. stav 6. Ustava time što se osporeni krivični postupak odugovlači i traje nepotrebno dugo.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je ocenio da je sud u osporen om drugostepenom rešenju nave o relevantne i dovoljne razloge zbog kojih je, kao i prvostepeni sud, smatrao da je zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru bilo neophodno radi vođenja krivičnog postupka, koji je u dosadašnjem toku vođen sa potrebnom hitnošću.

6. Takođe, iz navod a ustavne žalbe proizlazi da podnosilac ističe da mu je osporenim rešenjem povređeno pravo na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, jer se nalazi u pritvoru, dok su ostali okrivljeni pušteni da se brane sa slobode. Po već zauzetom stavu Ustavnog suda, činjenica da se ostala okrivljena lica više ne nalaze u pritvoru nikako ne znači da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno označeno Ustavom zajemčeno pravo. Sud, u svakom konkretnom slučaju, odlučujući o produženju pritvora prema svakom od okrivljenih pojedinačno, primenjuje princip individualizacije ove procesne mere u skladu sa objektivnim, ali i subjektivnim okolnostima vezanim za ličnost konkretnog okrivljenog, što znači da se pritvor ne mora produžiti prema svim okrivljenim licima, da pritvor ne mora biti produžen po istim pritvorskim osnovima, kao i da sva pritvorena lica ne moraju da provedu u pritvoru isti vremenski period, te da ukidanje pritvora prema jednom ili više okrivljenih ne dovodi automatski do puštanja na slobodu svih saokrivljenih u istom krivičnom predmetu.

Podnosilac je istakao da su mu prava, zajemčena odredbama člana 36. stav 2. Ustava povređena time što se "Apelacioni sud u Beogradu nije udostojio da odgovori na navode žalbe , jer samo formalno pravno odgovara i odbija žalbu, na taj način što prepiš e ožalbeno rešenje a zatim odgovor i da je prvostepeni sud pravilno postupio, što ne predstavlja onaj kvalitativni sadržaj koji propisuju Ustav i zakon".

Po oceni Ustavnog suda, Apelacioni sud u Beogradu je u osporenom rešenju Kž.2. 3045/11 od 15. septembra 2011. godine naveo razloge koje je branilac okrivljenog istakao u žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja o produženju pritvora Višeg suda u Beogradu K. 3072/10 Kv. 3430/11 od 30. avgusta 201 1. godine i, navodeći upravo one okolnosti koje smatra relevantnim za dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru, odgovorio na navode iz žalbe. To što drugostepeni sud nije odgovorio na niz "taksativnih pitanja" postavljenih u žalbi, a koja predstavljaju polemiku branioca sa sudom i pravno-teorijsku raspravu, kao i to što je ponovio razloge prvostepenog suda koji predstavljaju osnov za produženje pritvora, po oceni Ustavnog suda, ne ukazuje na povredu podnosiočevog prava iz člana 36. stav 2. Ustava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da su navodi podnosioca ustavne žalbe o povredi prava zajemčenih odredbama člana 36. st. 1. i 2. Ustava, neosnovani.

7. U ustavnoj žalb i se ističe i povred a pretpostavke nevinosti iz člana 34. stav 3. Ustava, koj a je obrazlož ena time da podnosilac do sada nije osuđivan, a u rešenjima Višeg i Apel acionog suda uporno se ponavlja da će ponoviti k rivično delo , odnosno nastaviti sa vršenjem kriv ičnog dela , "što znači da mu je sud već presudio ".

Po oceni Ustavnog suda, navodi iz obrazloženja osporenog rešenja, prema kojima je "okrivljeni Todorovski Bojan osnovano sumnjiv da je ... to sve ove okolnosti u svojoj ukupnosti i međusobnoj povezanosti i po oceni ovoga suda kao drugostepenog predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju na opravdanu bojazan da će okrivljeni Todorovski Bojan, ukoliko bi se našao na slobodi, ponoviti krivično delo..." iz čega proizlazi da je "produženje pritvora prema okrivljenima Todorovski Bojanu i P.M. na osnovu odredbe člana 142 . stav 1 . tačka 3 ) ZKP nužno", ne odražavaju unapred mišljenje postupajućeg suda da je okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe kriv, niti prejudiciraju konačnu odluku o tome, već samo sadrže ocenu postojanja osobitih okolnosti za dalje produženje pritvora protiv njega. Ustavni sud je našao da Apelacioni sud u Beogradu, pozivajući se na navode prvostepenog rešenja Višeg suda u Beogradu, nije ni na koji način utvrđivao da li su okrivljeni zaista izvršili krivična dela koja im se stavljaju na teret, odnosno da li ih postojanje navedenih činjenica čini krivim za krivična dela za koja im se sudi po predmetnoj optužnici.

Ustavni sud je, stoga, ocenio da iz obrazloženja osporenog rešenja ne proizlazi da se kao utvrđena uzima činjenica da je podnosilac ustavne žalbe, kao jedan od okrivljenih u krivičnom postupku koji se vodi pred Višim sudom u Beogradu, učinio krivično delo koje mu se stavlja na teret. Apelacioni sud u Beogradu je u navedenom delu osporenog rešenja samo razmatrao okolnosti navedene u obrazloženju prvostepenog rešenja o produženju pritvora protiv okrivljenog, izričito označavajući postojanje osnovane sumnje u odnosu na te okolnosti i nalazeći da sve te okolnosti, i po oceni Apelacionog suda , predstavljaju osobite okolnosti iz člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je utvrdio da Apelacioni sud u Beogradu navedenom formulacijom u osporenom rešenju nije prekoračio granicu osnovane sumnje u okviru koje se može kretati procesno odlučivanje o postojanju objektivnih i subjektivnih razloga koji produženje pritvora čine osnovanim i opravdanim, jer se ni de facto ni de iure nije izjasnio o krivici okrivljenog protiv koga je pritvor produžen, te je ovaj sud tvrdnje podnosioca ustavne žalbe kojima se ističe povreda pretpostavke nevinosti ocenio neosnovanim.

Evropski sud za ljudska prava je, po ovom pitanju, istakao da „načelo pretpostavke nevinosti zahteva da članovi suda prilikom obavljanja svojih dužnosti nemaju nikakvu unapred stvorenu predstavu o tome da je podnosilac predstavke izvršio prekršaj za koji je optužen (videti presudu ESLjP u predmetu Barbera, Messegué i Jabardo protiv Španije, 10590/83, od 6. decembra 1988. godine) . Međutim, i Evropski sud pravi razliku između izjava koje ispoljavaju mišljenje da je lice krivo i izjava koje samo opisuju „stanje sumnje“, gde se na poslednje ne može dati prigovor pre konačnog odlučivanja suda (videti presudu ESLjP u predmetu Lutz protiv Nemačke, 9912/82, od 25. avgusta 1987. godine) . U konkretnom slučaju, upravo se i radi o „izjavama koje samo opisuju stanje sumnje“, bez iznošenja mišljenja o krivici okrivljenog od strane žalbenog suda.

Ustavni sud je cenio i tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da je konkretna pravna situacija „identičan slučaj“ pravnoj situaciji u ustavnoj žalbi Už-1036/2008, koja je usvojena Odlukom Ustavnog suda od 19. marta 2009. godine, a na koju se podnosilac i poziva. U vezi sa tim, Ustavni sud ukazuje na to da je Vrhovni sud Srbije u tom predmetu izneo stav da „nije izgrađeno čvrsto uverenje suda da optuženi boravkom na slobodi neće ponoviti ili nastaviti sa vršenjem krivičnih dela, koja je do sada činio“, čime se taj sud u predmetnom rešenju nedvosmisleno, bez označavanja stepena sumnje u odnosu na iznete navode, izjasnio o krivici okrivljenog za dela u odnosu na koja teče krivični postupak. Za razliku od navedene formulacije, u ovom ustavnosudskom predmetu i u osporenom rešenju, takvih formulacija nema, te je Ustavni sud utvrdio da su neosnovani i navodi podnosioca ustavne žalbe da se radi o „identičnom slučaju“.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da u konkretnom slučaju osporenim rešenjem podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na pretpostavku nevinosti, zajemčen o odredbom člana 34. stav 3. Ustava.

8. Sledom navedenog, Ustavni sud je našao da osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. 3045/11 od 1 5. septembra 201 1. godine nisu povređena Ustavom zajemčena prava podnosioca iz člana 27. stav 1, člana 30. stav 1, člana 31. stav 2, člana 32. stav 1, člana 33. stav 6, člana 34. stav 3. i člana 36. st. 1. i 2. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), odbio ustavnu žalbu u ovom delu kao neosnovanu , i odlučio kao u prvom delu izreke.

9. Ustavna žalba je izjavljena i protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. 2390/11 od 1 5. jula 2011. godine, koje je, prema navodima ustavne žalbe, podnosilac primio 7. septembra 2011. godine.

Kako je odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisano da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, a ustavna žalba je izjavljena 10. oktobra 2011. godine, Ustavni sud je našao da je ustavna žalba u odnosu na osporeno rešenj e Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. 23 90/11 od 1 5. jula 2011. godine neblagovremena, jer je podneta posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u odnosu na rešenje Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. 23 90/11 od 1 5. jula 2011. godine kao neblagovremenu i o dlučio kao u drugom delu izreke.

10. Podnosilac ustavne žalbe navodi da su osporenim rešenjem povređena ustavna načela iz člana 20. stav 3. i člana 21. stav 1. Ustava.

Ustavni sud i ovom prilikom ističe da se odredbama čl. 20. i 21. Ustava ne jemči nijedno određeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda, već se utvrđuju načela u skladu sa kojima se ostvaruju sva zajemčena prava i slobode, te do njihove povrede može doći samo u vezi sa utvrđenom povredom ili uskraćivanjem nekog određenog prava ili slobode. Kako u konkretnom slučaju Ustavni sud nije utvrdio povredu nijednog od zajemčenih prava označenih u ustavnoj žalbi, to nije bilo ustavnopravnog osnova da se upušta u ispitivanje povreda ustavnih načela iz člana 20. stav 3. i člana 21. stav 1. Ustava .

11. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe zbog produženja pritvora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti