Ustavni sud o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao preko deset godina. Utvrđuje pravo na naknadu nematerijalne štete od 300 evra, uzimajući u obzir neaktivnost suda i ponašanje podnosioca.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4654/2014
17.11.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. B. iz Vranja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. novembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. B. i utvrđuje da u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 711/10 (kasnije predmet izvršitelja I. 2721/12) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. B. iz Vranja podneo je Ustavnom sudu, 22. maja 2014. godine, preko punomoćnika A. K, advokata iz Vranja, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 711/10 (kasnije predmet izvršitelja I. 2721/12).

Podnosilac je u ustavnoj žalbi, pored ostalog, naveo da je osporeni izvršni postupak, u kome je on imao svojstvo izvršnog poverioca, trajao 11 godina, zbog čega smatra da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i pravo na imovinu. Istakao je zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu, te uvidom u spise predmeta izvršitelja S. F. iz Vranja I. 2721/12, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca, podneo je 8. avgusta 2003. godine Opštinskom sudu u Vranju predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika J. M. iz Vranja, i to popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika. Predlog je podnet na osnovu pravnosnažnog i izvršnog rešenja tog suda R. 486/02 od 18. novembra 2002. godine, kojim je, pored ostalog, obavezan protivnik predlagača J. M. da predlagaču M. B, ovde podnosiocu ustavne žalbe, na ime troškova vanparničnog postupka isplati iznos od 8.194,00 dinara.

Opštinski sud u Vranju je rešenjem I. 762/03 od 26. avgusta 2003. godine odredio predloženo izvršenje.

Izvršni poverilac je 21. decembra 2006. godine urgirao sprovođenje izvršenja.

Nakon 1. januara 2010. godine i formiranja nove mreže sudova, postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 711/10.

Podneskom od 22. februara 2012. godine izvršni poverilac je ponovo urgirao sprovođenje izvršenja, a podneskom od 10. avgusta iste godine predložio je da se izvršenje sprovede preko izvršitelja S. F. iz Vranja. Osnovni sud u Vranju je u decembru 2012. godine ustupio predmet izvršitelju.

Zaključkom izvršitelja I. 2721/12 od 3. januara 2013. godine određeno je da će se izvršenje sprovesti popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika, a postupak je zaključen 5. maja 2014. godine, zbog namirenja izvršnog poverioca.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

5. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe, Ustavni sud i u ovom slučaju konstatuje da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se postupak vodio u okviru razumnog roka ili ne, uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku, kao element prava na pravično suđenje, i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni izvršni postupak trajao preko deset godina. Naime, postupak je pokrenut 8. avgusta 2003. godine podnošenjem predloga za izvršenje Opštinskom sudu, a okončan je zaključenjem postupka zbog namirenja izvršnog poverioca 5. maja 2014. godine.

Razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, a najvažniji su: složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca.

Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja, jer je trebalo odlučiti o podnetom predlogu za izvršenje i sprovesti odgovarajuće radnje kako bi izvršni poverilac namirio svoje potraživanje.

Ocenjujući značaj postavljenog zahteva za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da postavljeni zahtev nije bio od naročitog značaja za podnosioca, s obzirom da je predlogom za izvršenje traženo namirenje troškova vanparničnog postupka u iznosu od 8.194,00 dinara. Ispitujući ponašanje podnosioca u postupku, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac nakon donošenja rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Vranju I. 762/03 od 26. avgusta 2003. godine, tek u decembru 2006. godine prvi put urgirao sprovođenje izvršenja, a zatim tek posle skoro šest godina, dana 22. februara 2012. godine.

Međutim, i pored toga što podnosilac, kao izvršni poverilac, nije pokazao odgovarajuću zainteresovanost da se izvršni postupak ubrza, Ustavni sud je utvrdio da je dugom trajanju postupka, pre svega, doprinela potpuna neaktivnost Opštinskog suda u Vranju, koji nakon donošenja rešenja o izvršenju I. 762/03 od 26. avgusta 2003. godine do kraja 2009. godine nije preduzeo nijednu radnju u cilju namirenja podnosioca, kao izvršnog poverioca, i okončanja postupka. Takođe, ni Osnovni sud u Vranju od 1. januara 2010. godine do nastavka postupka pred izvršiteljem nije preduzimao radnje u cilju namirenja izvršnog poverioca.

S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 711/10 (kasnije predmet izvršitelja I. 2721/12), te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka, ali i mali značaj zahteva za podnosioca, s obzirom na to da se radilo o izvršenju potraživanja troškova vanparničnog postupka u iznosu od 8.194,00 dinara, kao i njegovo pasivno ponašanje u periodu neaktivnosti izvršnog suda. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neefikasnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu i postojeću praksu ovog suda, Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje. Naime, dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete, sa jedne strane, višestruko prevazilazi iznos potraživanja koje je bilo predmet izvršnog postupka, a, sa druge strane, odgovara iznosu od dve i po prosečne penzije u Republici Srbiji, te je na taj način visina dosuđene naknade primerena standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije.

7. U delu ustavne žalbe u kojem se ističe povreda prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni izvršni postupak okončan namirenjem podnosioca ustavne žalbe, kao izvršnog poverioca. Stoga je Ustavni sud u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje, te je rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Ustavni sud o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti