Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na pravično suđenje u postupku restitucije

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i poništio presudu Upravnog suda, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje. Sud je proizvoljno ocenio da je irelevantno pitanje vlasništva na nepokretnosti datoj kao naknada u postupku eksproprijacije, što je ključno za primenu zakona o restituciji.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, dr Dragana Kolarić i Vesna Ilić Prelić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. K, M . M . i Z . R, svih iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa član om 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. juna 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R. K, M . M . i Z . R . i utvrđuje da je presudom Upravnog suda U. 4745/19 od 12. februara 2021. godine podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Upravnog suda U. 4745/19 od 12. februara 2021. godine i određuje se da isti sud donese novu odluku o tužbi podnosilaca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Ministarstva finansija broj 46-00-00294/2013-13 od 18. januara 2019. godine.

3. Odbacuje se zahtev podnosilaca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. K, M . M . i Z . R, svi iz Beograda, podneli su Ustavnom sudu, 10. aprila 2021. godine, ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda U. 4745/19 od 12. februara 2021. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno:

- da nije ocenjen izvod iz starog zemljišno-kljižnog uloška broj … KO Skela, iz koga se vidi da I. S . nije bio imalac prava svojine na k.p. broj … KO Skela od 1939. godine (Dn. broj 734/39), pa ta parcela nije ni mogla biti oduzeta od navedenog lica nakon rata, a samim tim ni njen deo nije mogao biti ustupljen M . M . i Ž . M, kako se navodi u potvrdi NOO Skela K. 4 10/48 od 23. juna 1954. godine;

- da je bespredmetno pozivanje Upravnog suda na navedenu potvrdu, prema kojoj su bivši vlasnici odbili da prime na ime naknade jedan hektar od katastarske parcele broj … KO Skela, vlasništvo NOO;

- da su u zemljišne knjige morali biti upisani raniji vlasnici eksproprisane nepokretnosti na zemljištu koje im je dato u naknadu, što u konkretnom slučaju nije moglo biti učinjeno iz navedenog razloga.

U ustavnoj žalbi je dalje navedeno da je povodom zahteva zakonskih naslednika M. M . za vraćanje istog zemljišta, u izvršenju Odluke Ustavnog suda Už-8393/16 od 11. jula 2019. godine, Upravni sud doneo presudu U. 13718/19 od 12. februara 2020. godine, kojom je uvažio tužbu i poništio pobijano drugostepeno rešenje.

Ustavnom žalbom se predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu označenih prava i poništi osporeni akt.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3.1. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u osporeni akt i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Osporenom presudom Upravnog suda U. 4745/19 od 12. februara 2021. godine odbijena je kao neosnovana tužba kojom su podnosioci ustavne žalbe pobijali zakonitost rešenja Ministarstva finansija broj 46-00-00294/2013-13 od 18. januara 2019. godine. Navedenim drugostepenim rešenjem odbijena je žalba podnosilaca ustavne žalbe izjavljena protiv rešenja Agencije za restituciju – Područna jedinica Beograd (dalje u tekstu: Agencija) broj 46-004370/2012 od 7. septembra 2018. godine, ispravljenog zaključkom od 28. septembra iste godine. Predmetnim rešenjem Agencije odbijen je kao neosnovan zahtev kojim je traženo vraćanje imovine, odnosno obeštećenje, i to ½ idealnog dela poljoprivrednog zemljišta ukupne površine 71a, na k.p. broj … KO Skela, starog premera. U obrazloženju osporene presude je konstatovano da su podnosioci u tužbi naveli: da je apsurdan stav tuženog da su bez uticaja navodi žalbe da je I. S . 1939. godine poklonio k.p. broj … KO Skela svojim ćerkama i da ta parcela nije mogla biti od njega oduzeta u postupku agrarne reforme; da se ne može u postupku eksproprijacije ustupiti druga nepokretnost ako ona nije u državnoj svojini. Upravni sud je dalje naveo da iz spisa predmeta i obrazloženja pobijanog rešenja proizlazi: da je poljoprivredno zemljište površine 71 a na k.p. broj … KO Skela, starog premera, eksproprisano od M. M, odnosno njegovih naslednika Ž . M . i M . M, na osnovu rešenja o eksproprijaciji Izvršnog odbora NOO Sreza posavskog u Obrenovcu broj 424 od 15. maja 1948. godine; da je na osnovu tog rešenja ustupljen 1 hektar od k.p. broj … KO Skela; da je iz potvrde NOO Skela broj 403/48 od 23. juna 1954. godine utvrđeno da su raniji vlasnici „odbili i nisu primili ustupljenu naknadu u zemljištu“, dok je na njihovoj parceli podignut zadružni dom.

Upravni sud je, polazeći od odredbe člana 6. stav 2. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju („Službeni glasnik PC “, br. 72/11…88/15), našao da je pravilno postupio tuženi organ kada je odbio žalbu podnosioca izjavljenu protiv rešenja prvostepenog organa, nalazeći da je to rešenje doneto bez povrede pravila postupka, kao i da je zasnovano na pravilno utvrđenom činjeničnom stanju i pravilnoj primeni materijalnog prava. Upravni sud je navedenu ocenu obrazložio time da je ustupljeni deo parcele bio u svojini bivšeg vlasnika I. S, kome je posed pre ustupanja uzet u korist Agrarnog fonda, tako da je u vreme eksproprijacije parcela već bila opštenarodna imovina, „što proizlazi iz dispozitiva odluke Mesnog narodnog odbora u Skeli od 2. februara 1948. godine“. Ocenjujući navode tužbe, Upravni sud je istakao da je, prema činjeničnom stanju u spisima predmeta, „nesporno utvrđeno“ da je ustupljena nepokretnost bila opštenarodna imovina, pri čemu je „pitanje utvrđivanja vlasništva na nepokretnosti, koja se u postupku eksproprijacije daje kao naknada za oduzeto zemljište irelevantno i nije od uticaja na drugačiju odluku u ovoj upravnoj stvari“. Taj sud je prihvatio stanovište drugostepenog organa da se to pitanje rešava u sudskom, a ne u upravnom postupku.

3.2. Ustavni sud je Odlukom Už-8393/2016 od 11. jula 2019. godine usvojio ustavnu žalbu M. M . i utvrdio da mu je presudom Upravnog suda U. 11212/13 od 29. septembra 2016. godine povređeno pravo na pravično suđenje, p oništio osporenu presudu i odredio da isti sud donese novu odluku o tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Ministarstva finansija broj 46-00-176/2013-13 od 31. maja 2013. godine. Ustavni sud je u navedenom predmetu utvrdio sledeće činjenice: da je odlukom Mesnog narodnog odbora u Skeli od 2. februara 1948. godine određeno da se za plac zadružnog doma koji će se podići u 1948. godini ekspropriše parcela u KO Skeli broj … površine 71 a, vlasnika M. M, čiji su naslednici Ž . i M, a da se na ime eksproprisane parcele naslednicima ustupi jedan hektar isto tako dobre zemlje u KO Skela broj … , zvane „Š .“, vlasnika I. S, kome je posed eksproprisan u korist Agrarnog fonda; da je rešenjem Izvršnog odbora Sreza posavskog u Obrenovcu pov. broj 424 od 15. maja 1948. godine utvrđeno da ima mesta eksproprijaciji parcele broj … u površini od 71 a, vlasništvo M . M, a da se na ime eksproprisane napred označene parcele ustupa naslednicima jedan hektar zemlje od parcele broj … bivšeg vlasnika I . S, kome je posed uzet u korist Agrarnog fonda; da je Komisija za eksproprijaciju 28. juna 1948. godine donela odluku o eksproprijaciji imovine Ž . M . i M . M . koja prelazi u narodnu imovinu, i to parcela broj … KO Skela površine 71 a, a u naknadu za tu parcelu daje se vlasnicima jedan hektar zemljišta od parcele broj … KO Skela, „na istočnoj strani do Ž . A .“, koja se graniči sa seoskim putem.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, čija povreda se ističe ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj ustavnosudskoj stvari, pored navedene odredb e Ustava, relevantne su i sledeće odredbe zakona:

U članu 2. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju („ Službeni glasnik RS“, broj 72/11) navedeni su propisi primenom kojih je oduzeta imovina, čiji se povraćaj može ostvariti po odredbama ovog zakona, među kojima je u tački 29) Osnovni zakon o eksproprijaciji ( „Službeni list FNRJ “, br. 28/47, 12/57 i 53/62 i „Službeni list SFRJ “, br. 13/65, 5/68, 7/68 i 11/68).

Saglasno odredbama člana 6. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, bivši vlasnik ima pravo na vraćanje imovine, odnosno obeštećenje, u skladu sa ovim zakonom za imovinu oduzetu na osnovu propisa o eksproprijaciji koji su se primenjivali do 15. februara 1968. godine, ako mu na ime naknade za eksproprisanu imovinu nije ustupljena druga nepokretnost u svojinu, stanarsko pravo ili drugi oblik najšire pravne vlasti (stav 2.), a nema pravo na vraćanje imovine, odnosno obeštećenje, u skladu sa ovim zakonom za imovinu oduzetu na osnovu propisa o eksproprijaciji koji su se primenjivali posle 15. februara 1968. godine, za koju je određena naknada u novcu ili drugim stvarima ili pravima (stav 3.).

Odredbama Osnovnog zakona o eksproprijaciji („Službeni list FNRJ“, broj 28/47) bilo je propisano: da izvršni odbori sreskog narodnog odbora donose akt o eksproprijaciji, na predlog mesnog narodnog odbora i za potrebe mesta (član 4. stav 1. tačka đ)); da se naknada za imovinu eksproprisanu u korist države može sastojati kako u novcu tako i u državnim obveznicama, a u slučaju eksproprijacije nepokretnosti i u davanju druge nepokretnosti u zamenu za eksproprisanu (član 15. stav 1.); da postupak eksproprijacije sprovode sreske odnosno gradske eksproprijacione komisije na osnovu propisa ovog zakona i akta o eksproprijaciji (član 17.); da rešenje komisije sadrži, naročito, određivanje da li će se naknada dati u novcu, državnim obveznicama ili u davanju u zamenu druge određene nepokretnosti (član 29. stav 2. tačka g)); da protiv rešenja komisije donetog po prethodnom članu, ima mesta žalbi nadležnom okružnom sudu u roku od 8 dana po prijemu rešenja i da je r ešenje okružnog suda konačno (član 30. st. 1. i 2.); da će na osnovu pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji sreski sud, na zahtev komisije, brisati zabeležbu eksproprijacije i izvršiti prenos i uknjižbu prava svojine odnosno drugih eksproprisanih prava na korisnika eksproprijacije, sa redom prvenstva koji ima zabeležba eksproprijacije (član 31. stav 1.); da će se shodno odredbi prethodnog stava postupiti i u pogledu prenosa prava svojine na nepokretnosti koja se daje ranijem sopstveniku eksproprisane imovine u zamenu (član 31. stav 2.).

5. Podnosioci ustavne žalbe smatraju da je Agencija bila dužna da oceni izvod iz starog zemljišno-knjižnog uloška broj … KO Skela, u kome je navedeno da parcela broj … KO Skela još od 1939. godine nije bila u vlasništvu I. S, već njegovih ćerki. Po mišljenju podnosilaca, odluka o odbijanju predmetnog zahteva za vraćanje imovine nije mogla biti zasnovana na tome da je odlukom o eksproprijaciji ranijem vlasniku ustupljena druga nepokretnost, budući da upis u zemljišne knjige nije mogao biti izvršen, jer ta nepokretnost nije bila opštenarodna imovina.

Ustavni sud ukazuje da ustavna garancija prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava podrazumeva, pored ostalog, da sudska odluka o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom merodavnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u suprotnom mogla smatrati rezultatom arbitrernog postupanja i odlučivanja nadležnog suda.

Imajući u vidu činjenice utvrđene u ovom ustavnosudskom postupku, Ustavni sud je konstatovao:

- da je Izvršni odbor NOO Sreza posavskog u Obrenovcu doneo rešenje pov. broj 424 od 15. maja 1948. godine o eksproprijaciji parcele broj … KO Skela površine 71 a, vlasništvo M . M, kojim je određeno da se na ime eksproprisane parcele ustupa njegovim naslednicima jedan hektar zemlje od parcele broj … KO Skela bivšeg vlasnika I. S, kome je posed uzet u korist Agrarnog fonda;

- da je odlukom Komisije za eksproprijaciju od 28. juna 1948. godine parcela broj … KO Skela površine 71 a, vlasništvo Ž. i M . M, prešla u narodnu imovinu i da je u naknadu za tu parcelu bivšim vlasnicima data druga nepokretnost;

- da je u potvrdi NOO Skela K. 410/48 od 23. juna 1954. godine navedeno da su raniji vlasnici „odbili da prime“ nepokretnost koja im je data na ime naknade.

Ustavni sud je dalje konstatovao da iz odredaba Osnovnog zakona o eksproprijaciji („Službeni list FNRJ“, broj 28/47), koji se primenjivao na postupak eksproprijacije predmetne nepokretnosti, proizlazi: da su akt o eksproprijaciji donosili izvršni odbori sreskog, odnosno gradskog narodnog odbora, a da su postupak eksproprijacije sprovodile sreske odnosno gradske eksproprijacione komisije, na osnovu akta o eksproprijaciji; da je rešenjem komisije moralo biti određeno da li će se naknada dati u novcu, državnim obveznicama ili davanjem u zamenu druge određene nepokretnosti; da je na osnovu pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji sreski sud, na zahtev komisije, vršio prenos i uknjižbu prava svojine na korisnika eksproprijacije, kao i prenos prava svojine na nepokretnosti koja je data ranijem sopstveniku eksproprisane imovine u zamenu. Iz navedenih odredaba Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju proizlazi da b ivši vlasnik ima pravo na restituciju ako mu je imovina eksproprisana po propisima koji su se primenjivali do 15. februara 1968. godine, budući da su ti propisi bili izuzetno nepovoljni u pogledu načina isplate novčane naknade, koja u velikom broju slučajeva nije ni isplaćivana. S druge strane, bivši vlasnik kome je primenom tih propisa na ime naknade za eksproprisanu imovinu ustupljena druga nepokretnost u svojinu, ima položaj bivšeg vlasnika kome je imovina eksproprisana primenom propisa o eksproprijaciji koji su se primenjivali posle navedenog datuma, te nema pravo na restituciju, jer se smatra da je dobio pravičnu naknadu za eksproprisanu imovinu.

Iz sadržine osporene presude proizlazi da je ocena Upravnog suda da u konkretnom slučaju postoji smetnja propisana odredbom člana 6. stav 2. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju , zasnovana na tome da iz akta o eksproprijaciji proizlazi da je nepokretnost koja je bivšim vlasnicima ustupljena, već bila opštenarodna imovina u trenutku kada je data u naknadu.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud smatra da se u predmetnom upravnom postupku kao sporno postavilo pitanje da li se može smatrati da je bivšem vlasniku na ime naknade za eksproprisanu imovinu ustupljena druga nepokretnost u svojinu, ako ta nepokretnost nije bila u svojini države po okončanju postupka eksproprijacije, odnosno ako nije mogao biti izvršen upis u zemljišne knjige na ustupljenoj nepokretnosti u korist ranijeg sopstvenika.

Ustavni sud je konstatovao da u predmetnom upravnom postupku nije utvrđeno da li je odluka Komisije za eksproprijaciju od 28. juna 1948. godine postala pravnosnažna ili je predmetni postupak eksproprijacije pravnosnažno okončan davanjem novčane naknade ili druge nepokretnosti pravnom prethodniku podnosilaca ustavne žalbe. Ovaj sud, s tim u vezi, ukazuje da se „odbijanje prijema“ nepokretnosti koja je data u naknadu za eksproprisanu imovinu pravno moglo da manifestuje podnošenjem žalbe protiv odluke Komisije za eksproprijaciju. S druge strane, na osnovu pravnosnažne odluke o eksproprijaciji kojom je na ime naknade ustupljena druga nepokretnost, vršen je upis prava svojine na toj nepokretnosti u zemljišnoj knjizi u korist ranijeg vlasnika, što je podrazumevalo da je nepokretnost koja se davala u zamenu za eksproprisanu nepokretnost morala biti u svojini države. Polazeći od svega navedenog, a imajući u vidu da u predmetnom upravnom postupku nije utvrđeno ko je bio upisan kao nosilac prava na spornoj nepokretnosti po okončanju postupka eksproprijacije, Ustavni sud smatra proizvoljnom ocenu Upravnog suda iznetu u osporenoj presudi da u konkretnom slučaju postoji smetnja propisana odredbom člana 6. stav 2. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, za ostvarivanje prava po odredbama tog zakona. Ustavni sud je navedeno stanovište, u pogledu zahteva za vraćanje istog zemljišta po zahtevu zakonskih naslednika drugog suvlasnika izneo u Odluci Už- 8393/2016 od 11. jula 2019. godine. Ustavni sud je imao u vidu da je presuda Upravnog suda koja je osporena u tom predmetu bila zasnovana prevashodno na oceni da su raniji vlasnici „odbili da prime“ nepokretnost koja im je ustupljena odlukom o eksproprijaciji, a da je u presudi koja je osporena ovom ustavnom žalbom Upravni sud izrazio stanovište da je „pitanje utvrđivanja vlasništva na nepokretnosti, koja se u postupku eksproprijacije daje kao naknada za oduzeto zemljište irelevantno i nije od uticaja na drugačiju odluku“.

Ustavni sud naglašava da je u Odluci Už- 12225/2020 od 14. septembra 2023. godine ocenio da nema ustavnopravnog utemeljenja stanovište da se u postupku pred sudom može tražiti izvršenje rešenja iz 1950. godine, kojim je određena naknada za eksproprisanu nepokretnost davanjem u zamenu druge nepokretnosti, budući da je Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju omogućeno ostvarivanje prava na restituciju, pod uslovima propisanim zakonom, za imovinu koja je eksproprisana primenom Osnovnog zakona o eksproprijaciji („Službeni list FNRJ“, broj 28/47). Sud je u toj odluci, takođe, istakao da činjenica da je rešenjem Eksproprijacione komisije Sreza Pomoravskog u Velikoj Plani broj 20 od 11. aprila 1950. godine određena naknada u vidu druge nepokretnosti, sama za sebe nije dokaz da je bivšem vlasniku ustupljena druga nepokretnost u svojinu, ukoliko na osnovu pravnosnažne odluke o eksproprijaciji nije izvršen upis prava svojine u korist tog lica u zemljišne knjige.

Primenjujući navedeno stanovište na konkretan slučaj, Ustavni sud je ocenio ustavnopravno neprihvatljivim zaključak Upravnog suda iz koga proizlazi da postoji smetnja za ostvarivanje prava na restituciju u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju i u slučaju da je bivšem vlasniku aktom o eksproprijaciji ustupljena nepokretnost koja nije bila upisana u zemljišne knjige kao opštenarodna imovina.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je ocenio da osporena presuda ne ispunjava garancije prava na obrazloženu odluku, kao sastavnog dela prava na pravično suđenje , zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, te je usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud naglašava da nije nadležan da utvrđuje da li su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za vraćanje imovine koja je predmet zahteva podnosilaca ustavne žalbe, niti se ovom odlukom prejudicira odluka nadležnog organa o tome, pod uslovom da s e postojanje tih uslova utvrdi i oceni u postupku koji je sproveden u skladu sa zakonom.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede prava u konkretnom slučaju mogu otkloniti jedino poništavanjem presude Upravnog suda U. 4745/19 od 12. februara 2021. godine i određivanjem da isti sud donese novu odluku o tužbi podnosilaca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Ministarstva finansija broj 46-00-00294/2013-13 od 18. januara 2019. godine, pa je odlučio kao u tački 2. izreke.

Budući da je usvojio ustavnu žalbu i poništio osporeni akt, Ustavni sud nije posebno razmatrao ustavnu žalbu sa stanovišta prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenog odredbom člana 36. stav 1. Ustava.

7. U pogledu zahteva podnosilaca ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Kako u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.), Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 3. izreke.

8. Na osnovu svega izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.