Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao skoro pet godina. Sud je dodelio podnosiocu naknadu nematerijalne štete zbog neefikasnog postupanja nadležnih sudova u postupku hitne prirode.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće , u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Vladice Đorđevića iz Bele Palanke, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. maja 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Vladice Đorđevića i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Svrljigu u predmetu I. 324/09, a zatim pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu I. 16271/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstv a pravde i državne uprave .

O b r a z l o ž e nj e

1. Vladica Đorđević iz Bele Palanke je, preko punomoćnika Dejana Cvetkovića, advokata iz Bele Palanke , 28. oktobra 2010. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Svrljigu u predmetu I. 324/09.

Podnosilac ustavne žalbe je nave o: da je kao izvršni poverilac još 2006. godine započeo postupak izvršenja protiv izvršnog dužnika Preduzeća "Niš projekt", Niš i da izvršenje ni posle četiri godine nije okončano; da je marta 2009. godine promenio način izvršenja, tako što je predložio da se postupak izvršenja nastavi popisom, procenom i prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika. Podnosilac je zatim hronološki naveo tok osporenog izvršnog postupka, ističući da i pored njegovih brojnih urgencija izvrš ni postupak i dalje nije okončan. Zahtevao je i naknadu nematerijalne i materijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-US) je po svojoj sadržini identična odredbi člana 170. Ustava. Odredbom člana 82. stav 2. Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Nišu I. 16271/10 utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Opštinskog suda u Nišu I. 5629/06 od 11. jula 2008. godine određeno je izvršenje na predlog pravn ih sledbenika izvršnog poverioca, pok. Aranđela Nikolića , i to Đorđa Nikolića, Jovanke Nikolić, Vujadina Nikolića i Nikole Nikolića, protiv izvršnog dužnika "Niš projekt" AD iz Niša, radi naplate novčanog potraživanja na osnovu izvršne presude Opštinskog suda u Nišu P. 1684/2000 od 16. marta 2004. godine , i to prenosom novčanih sredstava izvršnog dužnika na račun izvršnih poverilaca.

Rešenjem Opštinskog suda u Nišu I. 5629/06 od 5. marta 2009. godine u stavu prvom izreke , stavljeno je van snage rešenje o izvršenju Opštinskog suda u Nišu I. 5629/06 od 11. jula 2008. godine i ukinute su sve sprovedene izvršne radnje; u stavu drugom izreke Opštinski sud u Nišu se oglasio mesno nenadležnim za postupanje u ovoj izvršnoj stvari ; u stavu trećem izreke je određeno da se po pravnosnažnosti tog rešenja spisi predmeta dostave Opštinskom sudu u Svrljigu kao stvarno i mesno nadležnom sudu.

Ugovorom o ustupanju potraživanja Ov. 1003/09 od 27. februara 2009. godine novčano potraživanje izvršnih poverilaca Đorđa Nikolića, Jovanke Nikolić, Vujadina Nikolića i Nikole Nikolića prema izvršnom dužniku "Niš projekt" AD Niš, ustupljeno je Vladici Đorđeviću, ovde podnosiocu ustavne žalbe.

Predlogom od 3. marta 2009. godine podnosilac ustavne žalbe je, kao lice na koga je prešlo novčano potraživanje izvršnih poverilaca, predlož io da se izvršenje nastavi popisom, procenom i prodajom određenih nepokretnosti koje su u vlasništvu izvršnog dužnika.

Podnosilac ustavne žalbe je 20. marta 2009. godine podneo Opštinskom sudu u Svrljigu predlog za izvršenje na nepokretnosti izvršnog dužnika, i to Preduzeća " Sien" d.o.o. Svrljig koje je u vlasništvu izvršnog dužnika. Rešenjem Opštinskog suda u Svrljigu I. 112/09 od 27. marta 2009. godine određeno je pred loženo izvršenje.

Protiv rešenja o izvršenju I. 112/09 od 27. marta 2009. godine izvršni dužnik je izjavio žalbu, a Preduzeće " Sien", d.o.o. je podnelo prigovor trećeg lica.

Izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, je na ročištu od 12. juna 2009. godine izjavio da povlači predlog za izvrš enje od 20. marta 2009. godine i predložio je da sud odredi izvršenje po njegovu predlogu za izvr šenje od 3. marta 2009. godine. Izvršni dužnik se na istom ročištu složio sa povlačenjem predloga za izvršenje izvršnog poverioca od 20. marta 200 9. godine. Rešenjem Opštinskog suda u Svrljigu I. 112/09 od 26. juna 2009. godine utvrđeno je da nepokretnosti na kojima je 3. marta 2009. godine predloženo izvršenje nisu u svojini izvršnog dužnika te je odbijen kao neosnovan predlog za izvršenje podnosioca ustavne žalbe na nepokretnostima izvršnog dužnika.

Rešenjem Okružnog suda u Nišu Gž. 5159/09 od 27. oktobra 2009. godine ukinuto je rešenje Opštinskog suda u Svrljigu I. 112/09 od 26. juna 2009. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Zatim je predmet dobio broj I. 324/09.

Rešenjem Opštinskog suda u Svrljigu I. 324/09 od 24. novembra 2009. godine, stavom prvim izreke , stavljeno je van snage rešenje o izvršenju I. 5629/06 od 11. jula 2008. godine kojim je određeno izvršenje prenosom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika i ukinute su sve sprovedene radnje , a stavom drugim izreke na predlog izvršnog poverioca , ovde po dnosioca ustavne žalbe , određeno je izvršenje prema izvršnom dužniku , i to procenom i prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika.

Rešenjem Osnovnog suda u Nišu I. 324/09 od 31. marta 2010. godine odbijen je kao neosnovan predlog izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe , za zasnivanje založnog prava na nepokretnosti izvršnog dužnika.

Rešenjem Višeg suda u Nišu Gž. 1549/10 od 8. juna 2010. godine, u stavu prvom izreke , odbijena je kao neosnovana žalba izvršnog poverioca i rešenje Osnovnog suda u Nišu I. 324/09 od 31. marta 2010. godine je potvrđeno , a u stav u drugom izreke delimično je usvojena žalba izvršnog dužnika , pa je rešenje o izvršenju Opštinskog suda u Svrljigu I. 324/09 od 24. novembra 2009. godine ukinuto u stavu prvom izreke , dok je u ostalom delu žalba izvršnog dužnika odbijena i rešenje u stavu drugom izreke potvrđ eno.

Rešenjem Osnovnog suda u Nišu I. 16271/10 od 9. jula 2010. godine određeno je veštačenje od strane veštaka građevinske struke, zatim je 12. aprila 2011. godine ponovo određeno veštačenje od strane veštaka građevinske struke, dok je 13. maja 2011. godine izvršen uviđaj na licu mesta.

Rešenjem Osnovnog suda u Nišu I. 16271/10 od 14. juna 2011. godine obustavljen je postupak izvršenja zbog otvaranja stečajnog postupka nad izvršnim dužnik om. U obrazloženju tog rešenja je navedeno da je s obzirom na to da je nad izvršnim dužnikom otvoren stečajni postupak rešenjem Privrednog suda u Nišu St. 70/2011 od 24. maja 2011. godine, a članom 93. st. 1. i 2. Zakona o stečaju predviđeno je da se od dana otvaranja stečajnog postupka ne može protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka, osim izvršenja koja se odnose na obaveze stečajne mase i troškova stečajnog postupka, a da se postupci koji su u toku obustavljaju, to je sud primenom navedene zakonske odredbe obustavio postupak izvršenja.

Protiv navedenog rešenja nije izjavljena žalba.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je važio u vreme podnošenja predloga za izvršenje u ovoj pravnoj stvari, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno i da je dužan da o predlogu za izvršenje odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da rokovi koje određuje sud za preduzimanje određenih radnji ne mogu biti duži od tri dana, osim ako ovim zakonom nije drugačije predviđeno (član 5. stav 3.); da se postupanje protivno odredbama st. 1. i 2. ovog člana smatra nesavesnim i nestručnim postupanjem sudije, u smislu odredaba Zakona o sudijama (član 5. stav 5.); da je sud dužan da donese rešenje o izvršenju i preduzima radnje sprovođenja izvršenja, kada su ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju i za sprovođenje izvršenja (član 7.).

5. Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je navedeni izvršni postupak trajao skoro pet godina i da je okončan njegovim obustavljanjem.

Na osnovu navedenog, kako je izvršni sud bio dužan da saglasno odredbi člana 4. stav 1. Zakona o izvršnom postupku postupka hitno, Ustavni sud nalazi da raniji Opštinski sud u Svrljigu, a zatim Osnovni sud u Nišu nisu postupali efikasno u skladu sa zakonskim ovlašćenjima da bi se izvršni postupak, koji je po svojoj prirodi hitnog karaktera, okončao u najkraćem roku da bi se izvršni poverilac namirio.

Naime, postupak izvršenja je započet 11. jula 2008. godine, podnosilac ustavne žalbe je na osnovu ugovora o ustupanju potraživanja od 27. februara 2009. godine stupio na mesto izvršnog poverioca, a 3. marta 2009. godine je podneo predlog za izvršenje, zatim je posle tri meseca rešenjem prvostepenog suda utvrđeno da nepokretnosti koje su bile predmet izvršenja nisu u svojini izvršnog dužnika te je odbijen predlog za izvršenje, dok je drugostepenim rešenjem posle tri meseca ukinuto prvostepeno rešenje i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak. Zatim je posle dva meseca prvostepeni sud doneo rešenje kojim je odobreno predlo ženo izvršenje, dalje je sud odlučivao o predlog u izvršnog poverioca za zasnivanje založnog prava na nepokretnosti i izvodio je dokaze veštačenjem od strane veštaka građevinske struke i uviđajem na licu mesta i posle skoro tri godine izvršni postupak je okončan obustavom izvršenja jer je nad izvršnim dužnikom otvoren stečajni postupak.

Bitna karakteristika izvršnog postupka je njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka, te je sud dužan hitno da preduzima sve radnje koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka, što u konkretnoj situaciji nije bio slučaj. Osnovni razlog trajanja predmetnog izvršenja je neefikasno delovanje prvo Opštinskog suda u Svrljigu, a zatim Osnovnog suda u Nišu, njihovo nepostupanje u rokovima propisanim zakonom i nekorišćenje svih procesnih ovlašćenja koja su sudovima stajala na raspolaganju.

Ustavni sud je ocenio da je postavljeni zahtev u izvršnom postupku za podnosioca ustavne žalbe bio od značaja, s obzirom na to da je postupak pokrenut radi namirenja novčanog potraživanja podnosioca prema izvršnom dužniku. U skladu sa tim, podnosilac se i ponašao u osporenom postupku. Tako je on u više navrata podnosio urgencije, kojima je tražio od suda da primenjuje potrebne procesne radnje u cilju okončanja izvršnog postupka. Takođe, Ustavni sud je ocenio da ovaj predmet nije bio posebno činjenično ni pravno složen, da bi nerazumno dugo trajao.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je raniji Opštinski sud u Svrljigu, a zatim Osnovni sud u Nišu odgovoran što predmetni izvršni postupak neopravdano dugo traje, te da je navedenim postupanjem tih sudova podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava , u izvršnom postupku koji se u predmetu I. 324/09 vodio pred Opštinskim sudom u Svrlji gu, a zatim u predmetu I. 16271/10 pred Osnovnim sudom u Nišu.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatom po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je ocenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju , a posebno dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka i vreme kada je podnosilac stupio u postupak kao izvršni poverilac. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu i kriterijume Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

U vezi zahteva podnosioca da mu se naknadi materijalna šteta, Ustavni sud nalazi da podnosilac ustavne žalbe nije postavio opredeljen zahtev z a naknadu ovog vida štete, te ga nije ni razmatrao .

7. Na osnovu izloženog, odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti