Odluka Ustavnog suda o naknadi štete zbog nezakonitog otkaza

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Apelacioni sud je proizvoljno primenio pravo kada je naknadu štete zbog nezakonitog otkaza umanjio za iznos novčane naknade isplaćene od Nacionalne službe za zapošljavanje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Milan Škulić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N. P . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. decembra 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba N. P . i utvrđuje da je presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 1310/16 od 20. aprila 201 6. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 1310/16 od 20. aprila 2016. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi tužioca izjavljenoj protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 1 934/13 od 15. januara 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. P . iz Beograda je, 13. juna 2016. godine, preko punomoćnika M. P , advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 1310/16 od 20. aprila 2016. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Dopunom ustavne žalbe od 9. novembra 2016. godine podnosilac je istakao protiv navedene presude i povredu prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe je osporio drugostepenu presudu kojom je pravnosnažno delimično odbijen njegov tužbeni zahtev za naknadu štete na ime izgubljene zarade u periodu koji je proveo van radnog odnosa zbog nezakonitog otkaza od strane tuženog. Podnosilac smatra da mu je osporenom presudom povređeno pravo na pravično suđenje, jer je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo iz člana 191. Zakona o radu. Ovo, najpre, kada mu nije dosudio izgubljenu zaradu za sporni period prema zaradi koja mu je pre otkaza bila ugovorena sa poslodavcem, a zatim kada je i tu "pogrešno" obračunatu izgubljenu zaradu umanj io za iznos naknade koja je podnosiocu ustavne žalbe, po prestanku radnog odnosa, bila i splaćivana od strane Nacionalne službe za zapošljavanje, uz pogrešan stav da ta naknada predstavlja prihod po osnovu rada. Uz dopunu od 9. novembra 2016. godine, podnosilac je kao prilog o različitom postupanju sudova dostavio rešenje Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 938/16 od 7. jula 2016. godine, te pravni stav Vrhovnog kasacionog suda iz presude Rev2. 505/15 od 20. aprila 2016. godine. Predložio je da Sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi presudu Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 1310/16 od 20. aprila 2016. godine .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 13/15), kojim je uređen postupak po ustavnoj žalbi, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 7. maja 20 13. godine podneo tužbu protiv tuženog JP S. "M ." Beograd, radi naknade štete, navodeći: da je pravnosnažnom i izvršnom presudom Prvog o snovnog suda u Beogradu P1. 1975/11 od 27. aprila 20 12. godine poništeno kao nezakonito rešenje tuženog o prestanku radnog odnosa tužioca od 27. septembra 200 7. godine i obavezan tuženi da tužioca vrati na rad; da je tužilac vraćen na rad, ali da mu tuženi, nakon "prebijanja na ime isplaćene otpremnine" duguje izgubljenu zaradu za period od 20. maja 2009. godine od 15. jula 2013. godine.

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 1934/13 od 15. januara 2016. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade štete u visini izgubljene zarade za period od maja 20 . maja 2009. do 15. jula 2013. godine isplati pojedinačne mesečne iznose zarade sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom , te tužiocu isplati troškove parničnog postupka; u stavu drugom izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade štete za neisplaćene regrese za godišnji odmor za period od 1. oktobra 2007. do 15. jula 2013. godine isplati ukupan iznos od 62.389,00, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni deo regresa, dok je u stavu trećem izreke odbijen tužbeni zahtev tužioca za naknadu štete u visini izgubljene zarade za navedeni period preko dosuđenog iznosa do traženog.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 1310/16 od 20. aprila 2016. godine, u stavu prvom izreke, potvrđena je ožalbena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 1934/13 od 15. januara 2016. godine u stav ovima prvom, drugom i trećem njene izreke i odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tuženog, a u stavu drugom izreke su odbijeni kao neosnovani zahtevi stranaka za naknadu troškova nastalih u postupku po žalbi. U obrazloženju osporene drugostepene presude je, između ostalog, navedeno da je prvostepeni sud pravilno zaključio da postojanje pravnosnažne sudske odluke , kojom je utvrđeno da je tužiocu nezakonito prestao radni odn os, automatski daje pravo na naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja mu kao zaposlenom p ripadaju prema zakonu, opštem aktu i ugovoru o radu, a shodno članu 191. Zakona o radu. Istovremeno, kako je radno mesto tužioca na poslovima realizatora aktivnosti u fizio-saunskom bloku kod tuženog , na kojem je bio pre otkaza, ukinuto Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih zadataka tuženog , broj 2079 od 21. septembra 2007. godine, i po mišljenju toga suda , pravilno je tužiocu dosuđen iznos na ime pretrpljene štete po osnovu izgubljene zarade po obračunu veštaka izvršenom prema radnom mestu i poslovima na koje bi mogao biti raspoređen tužilac s obzirom na propisane uslove iz važećeg opšteg akta , a nezavisno od toga da li su ta radna mesta slobodna ili ne. Iz ovih razloga su neosnovani navodi tuženog da je pogrešno izvršen obračun visine naknade štete zbog izgubljene zarade zato što tužilac nikada nije obavljao poslove radnog mesta sportski ekonom, niti ih je mogao obavljati, jer je to mesto bilo popunjeno. Dalje, drugostepeni sud smatra neprhvatljivim žalben e navod e tužioca iznete povodom pogrešno obračunate visine naknade štete zbog izgubljene zarade odbijanjem naknade isplaćene od strane Nacionalne službe za zapoš ljavanje, s obzirom na to da je članom 191. stav 3. Zakona o radu ( „Službeni glasnik RS“, br. 24/05...) propisano da se naknada štete umanjuje za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po prestanku radnog odnosa. S obzirom na to da mu je ova Služba isplatila od januara 2008. do januara 2010. godine iznos od 368.484,40 dinara, naknada štete je umanjena za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po prestanku radnog odnosa.

4. Odredbom Ustava, na čiju se povredu ustavnom žalbom ukazuje , utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1 .)

Odredbama člana 191. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05 i 54/09) (u daljem tekstu: ZOR) bilo je propisano: da ako sud donese pravnosnažnu odluku kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, sud će odlučiti da se zaposleni vrati na rad, ako zaposleni to zahteva (stav 1.); da je pored vraćanja na rad, poslodavac dužan da zaposlenom isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja mu pripadaju po zakonu, opštem aktu i ugovoru o radu i uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje (stav 2.); da se naknada štete umanjuje za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po osnovu rada, po prestanku radnog odnosa (stav 3.).

Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti („Službeni glasnik RS“, br. 36/09, 88/10 i 38/ 15), koji je važio u ovoj parnici bilo je propisano: da je obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti (u daljem tekstu: obavezno osiguranje) deo sistema obaveznog socijalnog osiguranja građana kojim se obezbeđuju prava za slučaj nezaposlenosti na načelima obaveznosti, uzajamnosti i solidarnosti (član 64 . stav 1.); da se o baveznim osiguranjem obezbeđuju prava za slučaj nezaposlenosti, i to: novčana naknada, zdravstveno osiguranje i penzijsko i invalidsko osiguranje u skladu sa zakonom, te druga prava u skladu sa zakonom (član 64. stav 2.); da se sredstva za ostvarivanje prava iz obaveznog osiguranja obezbeđuju iz doprinosa za obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti i drugih sredstava obezbeđenih u skladu sa zakonom (član 65.).

Zakonom o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS“, br. 24/01, 80/ 02, 80/02-dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06-ispr, 31/09, 44/09, 18/10, 50/ 11, 91/2011-Odluka US, 7/12 -usklađeni din.izn, 93/12, 114/12-Odluka US, 8/13- usklađeni din.izn, 47/13, 48/13-ispr, 108/13, 6/14-usklađeni din.izn, 57/14, 68/14-dr. zakon i 5/15 -usklađeni din.izn.) propisano je: da porezu na dohodak građana podležu sledeće vrste prihoda – 1) zarade , 2) prih odi od poljoprivrede i šumarstva, 3) prihodi od samostalne delatnosti , 4) prihodi od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine , 5) prihodi od kapitala , 6) prihodi od nepokretnosti , 7) kapitalni dobici , 8) ostali prihodi (član 3.) , a da se ne plaća porez na dohodak građana na primanja ostvarena po osnovu naknade za vreme nezaposlenosti (član 9. tačka 4) ).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da podnosilac povredu navedenih ustavnih prava zasniva na tvrdnji da je Apelacioni sud u Beogradu u osporenoj presudi Gž1. 1310/16 od 20. aprila 201 6. godine pogrešno primenio odredbe člana 191. st. 2. i 3. ZOR na koje se poziva.

Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu konstatuje da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da preispituje zaključke i ocene redovnih sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja, kao ni način na koji su redovni sudovi primenili pravo u postupku radi odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe. U tom smislu, zadatak Ustavnog suda je da ispita da li je u tom postupku, od strane redovnih sudova, došlo do povrede ili uskraćivanja Ustavom garantovanih prava ili sloboda i da li je primena procesnog i materijalnog prava bila proizvoljna ili diskriminaciona, što bi ukazalo na očiglednu arbitrernost i nepravičnost u postupanju redovnih sudova, a na štetu podnosioca ustavne žalbe.

Po shvatanju Ustavnog suda, namera zakonodavca prilikom propisivanja prava zaposlenog na naknadu štete zbog nezakonitog otkaza (član 191. ZOR) bila je da samo postojanje pravnosnažne sudske odluke kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos automatski daje pravo na naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja tom zaposlenom pripadaju po zakonu, opštem aktu i ugovoru o radu, uz uplatu pripadajućih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Pri tome, zakon izričito propisuje uslove pod kojima se visina naknade štete može umanjiti (prihodi ostvareni nakon prestanka radnog odnosa).

Ustavni sud konstatuje da, prema shvatanju Apelacionog suda u Beogradu u osporenoj presudi, naknada za vreme nezaposlenosti koja je bila podnosiocu isplaćena dok je bio van radnog odnosa, predstavlja istovremeno i prihod koji je zaposleni ostvario po prestanku radnog odnosa zbog čega je valjalo od obračunatog iznosa naknade štete zbog izgubljene zarade oduzeti iznos koji je Nac ionalna služba za zapošljavanje po tom osnovu isplatila tužiocu. Polazeći od ovakvog stava, iako se Apelacioni sud u Beogradu u osporenoj odluci pozvao na odredbe člana 191. Z OR, ostaje nejasno kako je sud , kod izričite zakonske odredbe iz stava 3. istog člana , a da se naknada štete umanjuje za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po osnovu rada, po prestanku radnog odnosa, umanjio obračunatu izgubljenu zaradu za iznos primljene naknade za slučaj nezaposlenosti . Naime, Apelacioni sud je bio dužan da obrazloži zašto smatra da iznosi isplaćeni po osnovu osiguranja za slučaj nezaposlenosti predstavljaju prihod ostvaren po osnovu rad a, po prestanku radnog odnosa iz člana 191. stav 3. ZOR . Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da su posledice učinjene povrede takve prirode da se mogu otkloniti samo poništajem osporene presude i određivanjem da Apelacioni sud u Beogradu donese novu odluku o žalbi tužioca izjavljenoj protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 1934/13 od 15. januara 2016. godine , pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona, odlučeno kao u tački 2. izreke.

Istovremeno, nasuprot navodima ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da su neosnovani navodi podnosioca, ponovljeni iz žalb e protiv prvostepene presude, da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo iz člana 191. Zakona o rad i kada mu nije dosudio izgubljenu zaradu za sporni period prema zaradi koja mu je pre otkaza bila ugovorena sa poslodavcem. Naime, Apelacioni sud je detaljno i jasno, na ustavnopravno prihvatljiv način, obrazložio zašto se u situaciji kada je radno mesto podnosioca ustavne žalbe ukinuto i ne postoji više u opštim aktima tuženog, obračun izgubljene zarade može izvršiti jedino u skladu sa važećim Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i si stematizaciji, a prema zaradi radnog mesta i poslovima na koje bi mogao biti raspoređen s obzirom na svoju stručnu spremu.

6. Ispitujući postojanje pretpostavki za postupanje po dopuni ustavne žalbe od 9. novembra 201 6. godine, kojom je istaknut, pored ranijeg zahteva, i zahtev da se utvrdi i povreda prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, nastalog, po mišljenju podnosioca , istom osporenom presudom , Ustavni sud najpre ukazuje na pravni stav da se smatraju blagovremenim, saglasno članu 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, zahtevi koji su istaknuti nakon podnošenja ustavne žalbe, a podneti su u roku od 30 dana od dana dostavljanja osporenog pojedinačnog akta.

Kako je podnosiocu ustavne žalbe dostavljena osporena drugostepena presuda, kojom je postupak pravnosnažno okončan, 18. maja 201 6. godine, to je u konkretnom slučaju od tog datuma počeo da teče i rok za isticanje povrede Ustavom zajemčenih prava osporenim aktom. S obzirom na izneto, Ustavni sud je odbacio kao neblagovremenu ustavne žalbe u delu istaknute povrede prava iz člana 36. stav 1. Ustava osporenom sudskom odlukom, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o naknadi štete zbog nezakonitog otkaza

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti