Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku radi izmene odluke o vršenju roditeljskog prava. Postupak koji je trajao preko devet godina je nedopustivo dug, s obzirom na hitnu prirodu porodičnih sporova.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, Milan Stanić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ane Trifunović iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 4. jula 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ane Trifunović i utvrđuje da je u postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 1525/08 (sada predmet Prvog osnovnog suda u Beogradu P2. 4478/10) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

3. Nalaže se nadležnim sudovima da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ana Trifunović iz Beograda je 16. marta 2009. godine Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv rešenja o privremenoj meri Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 1525/08 od 16. oktobra 2008. godine, kao i zbog povrede pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu u kome je doneto osporeno rešenje.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je Drugi opštinski sud u Beogradu, na osnovu želje maloletnog deteta ovde podnositeljke ustavne žalbe, 30. marta 2006. godine doneo presudu o izmeni starateljstva u korist oca, koja presuda je ukinuta rešenjem Vrhovnog suda Srbije i predmet je vraćen na ponovni postupak i odlučivanje; da je u ponovnom postupku prvostepeni sud, na osnovu „kontradiktornog izveštaja“ Centra za socijalni rad doneo osporeno rešenje o privremenoj meri kojim je maloletno dete poverio na negu i čuvanje ocu; da otac deteta „odbija da sprovodi“ predloženi model viđanja sa majkom, čime je „lišava roditeljskog prava, a dete prava deteta“; da postupak radi izmene odluke o vršenju roditeljskog prava spada u hitne postupke. Smatra da su joj na opisani način povređena načela i prava iz čl. 22, 32, 35, 36, 64. i 65. Ustava.

Podnositeljka je predložila da Ustavni sud poništi osporeno rešenje i utvrdi pravo na naknadu štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbama člana 82. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07 i 99/11) propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu (stav 1.); da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku (stav 2.).

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 1525/08, sada Prvog osnovnog suda u Beogradu P2. 4478/10 i dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Pravosnažnom presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 876/99 od 7. juna 2001. godine je razveden brak između ovde podnositeljke ustavne žalbe, kao tužioca u navedenom postupku, i tuženog G.T, i zajedničko maloletno dete P.T. povereno je na dalje čuvanje i vaspitanje majci.

Otac deteta G.T. je 19. marta 2003. godine podneo Drugom opštinskom sudu u Beogradu tužbu radi izmene odluke o poveravanju maloletnog deteta, protiv tužene, ovde podnositeljke ustavne žalbe, koja je zavedena pod brojem P. 1785/03. Tužbom je tražio da sud, zbog promenjenih okolnosti, donese novu odluku kojom će dete poveriti tužiocu – ocu na čuvanje, negu i vaspitanje.

Presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 1785/03 od 30. marta 2006. godine, stavom prvim izreke, zajedničko dete stranaka mal. P.T, rođen 11. decembra 1994. godine, povereno je na čuvanje, negu i vaspitanje ocu G.T. Stavom drugim izreke obavezana je tužena, da na ime svog doprinosa za izdržavanje mal. P.T. plaća mesečno 15% od redovnih mesečnih novčanih primanja umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje uplatom preko poštanske uputnice na ime oca deteta, svakog prvog do petog u mesecu za tekući mesec, počev od 30. marta 2006. godine, dok se stavom trećim izreke konstatuje da se menja presuda Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 876/99 od 7. juna 2001. godine u stavu drugom i trećem izreke.

U periodu od tri godine od podnošenja tužbe do dana donošenja prvostepene presude zakazano je sedam ročišta od kojih je četiri održano (dva ročišta nisu održana zbog sprečenosti postupajućeg sudije, a jedno zbog neuredne dostave za tužioca). Izveden je dokaz saslušanjem stranaka i pribavljeni su izveštaji od Gradskog centra za socijalni rad - Odeljenje Čukarica i Odeljenje Zemun o proceni celishodnosti zahteva za izmenu sudske odluke o poveravanju mal. deteta, kao i mišljenje mal. P.T. o tome kod kog roditelja želi da živi.

Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 9645/06 od 24. jula 2006. godine vratio spise predmeta P. 1785/03, radi dopune postupka, a iz razloga što je prvostepenom presudom propušteno da se odluči o načinu održavanja ličnih kontakata maloletnog deteta i majke.

Dopunskom presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 1785/03 od 26. januara 2007. godine uređen je način održavanja ličnih kontakata mal. P.T. sa majkom, ove podnositeljkom ustavne žalbe.

Odlučujući o žalbi tužene Okružni sud u Beogradu je presudom Gž. 5572/07 od 25. aprila 2007. godine odbio kao neosnovane žalbe tužene i potvrdio presudu Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 1785/03 od 30. marta 2006. godine i dopunsku presudu Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 1785/03 od 26. januara 2007. godine.

Rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 3172/07 od 19. decembra 2007. godine ukinute su presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 5572/07 od 25. aprila 2007. godine i Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 1785/03 od 30. marta 2006. godine, kao i dopunska presuda Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 1785/03 od 26. januara 2007. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. U obrazloženju revizijskog rešenja je, između ostalog, navedeno: da mišljenje deteta nije jedini kriterijum na osnovu koga sud utvrđuje najbolji interes deteta; da su elementi za procenu najboljeg interesa deteta uzrast i pol deteta, mišljenje deteta ali i životne, zdravstvene i potrebe obrazovanja deteta i sposobnost roditelja da zadovolji potrebe deteta kao i briga o staranju, čuvanju i podizanju deteta; da će prvostepeni sud u ponovnom postupku utvrditi potrebe maloletnog deteta, a zatim imati u vidu i njegovo mišljenje koje će utvrditi na način i mestu koje je u skladu sa njegovim godinama.

U ponovnom postupku pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu, predmet je zaveden pod novim brojem P. 1525/08. Tokom ovog prvostepenog postupka tužilac je podneo predlog za određivanje privremene mere, zakazana su i održana dva ročišta i sud je ponovo pribavio nalaz i stručno mišljenje Centra za socijalni rad - Odeljenje Čukarica o vršenju roditeljskog prava parničnih stranaka u odnosu na zajedničko maloletno dete. Mišljenje Centra dostavljeno je sudu pet meseci nakon traženja, a Centar je između ostalog u svom stručnom nalazu predložio i održavanje ličnih odnosa maloletnog deteta sa majkom.

Odlučujući o predlogu tužioca za određivanje privremene mere Drugi opštinski sud u Beogradu je osporenim rešenjem P. 1525/08 od 6. oktobra 2008. godine odredio privremenu meru, pa je zajedničko dete parničnih stranaka mal. P.T, poverio na dalju brigu, negu, staranje i vaspitanje ocu deteta G.T.

U obrazloženju osporenog rešenja je, između ostalog, navedeno: da su nadležni organi starateljstva izvršili procenu roditeljske podobnosti parničnih stranaka, roditelja mal. P.T; da je mal. P.T. u postupku pred nadležnim organom starateljstva bio izričit u stavu da želi da živi kod oca, jer mu je u očevoj porodici dobro, da je zadovoljan životom u porodici oca, kao i da je izuzetno vezan za svoju maloletnu sestru; da je sud nalaze i stručna mišljenja Centra za socijalni rad - Odeljenje Čukarica i Centra za socijalni rad - Odeljenja Zemun u ovoj fazi postupka prihvatio kao pouzdano dokazno sredstvo i doneo odluku kao u izreci rešenja, ocenjujući da je to u najboljem interesu maloletnog deteta.

Rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 14333/08 od 26. novembra 2008. godine, u stavu prvom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđeno navedeno prvostepeno rešenje, dok je stavom drugim izreke prvostepenom sudu vraćen spis predmeta P. 1525/08, radi donošenja dopunskog rešenja. U obrazloženju ovog rešenja je navedeno: da maloletno dete stranaka više od dve godine živi u porodičnom domaćinstvu sa ocem, da je adaptirano na porodičnu i radnu sredinu i izričito se protivi preseljenju kod majke; da je i po oceni toga suda pravilan zaključak prvostepenog suda da je tužilac učinio verovatnim osnovanost potraživanja i da je privremenu meru neophodno odrediti u najboljem interesu deteta radi sprečavanja nenadoknadive štete, koja bi se pre svega odrazila na dalji psiho-fizički razvoj deteta; da je prvostepeni sud po službenoj dužnosti, morao odlučiti i o održavanju ličnih odnosa deteta i majke i od stručne službe za posredovanje u porodičnim odnosima zatražiti dopunski nalaz i mišljenje o privremenom modelu održavanja ličnih odnosa.

Drugi opštinski sud je 22. januara 2009. godine od Centra za socijalni rad - Odeljenje Čukarica tražio da se izjasne o načinu održavanja ličnih odnosa deteta i majke.

Izveštaj Centra je dostavljen sudu 22. marta 2009. godine, a u istom je navedeno da će se uslovi za formiranje „predloga preciznog modela steći nakon realizovanja tretmana u Savetovalištu za brak i porodicu Gradskog centra za socijalni rad“.

Na predlog tužene, Drugi opštinski sud u Beogradu je 25. marta 2009. godine odredio izvođenje dokaza veštačenjem preko Instituta za mentalno zdravlje.

Tužilac je 27. jula 2009. godine podneo predlog za određivanje privremene mere kojom bi se obavezala tužena da na ime svog doprinosa za izdržavanje mal. P.T. plaća mesečno 15% od redovnih mesečnih novčanih prihoda.

Izveštaj Instituta za mentalno zdravlje dostavljeno je sudu 7. avgusta 2009. godine.

Nakon održanog ročišta 10. decembra 2009. godine, sud je od Centra za socijalni rad - Odeljenje Zemun zatražio da se izjasne o vršenju roditeljskog prava parničnih stranaka, shodno nalazu i mišljenju Instituta za mentalno zdravlje.

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P2. 4478/10 od 26. februara 2010. godine upućene su parnične stranke sa mal. sinom u Savetovalište za brak i porodicu Instituta za mentalno zdravlje.

Na ročištu održanom 9. marta 2010. godine izveden je dokaz saslušanjem mal. P.T. Nakon održana još dva ročišta. Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem P2. 4478/10 od 5. jula 2010. godine odredio privremenu meru i obavezao tuženu da na ime svog doprinosa za izdržavanje mal. P.T. plaća mesečno 15% od redovnih mesečnih primanja (stav 1. izreke), kao i način održavanja ličnih odnosa mal. P.T. sa majkom.

Tužena, ovde podnositeljka ustavne žalbe ozjavila je žalbu 28. jula 2010. godine na prvostepeno rešenje. Odluka o žalbi još uvek nije doneta.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, od značaja su sledeće odredbe Ustava:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su odredbe Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, br. 18/05 i 72/11). Odredbama Zakona je propisano: da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta (član 6. stav 1.); da dete koje je navršilo 15 godina života i koje je sposobno za rasuđivanje može odlučiti sa kojim će roditeljem živeti (član 60. stav 4.); da dete koje je navršilo 10 godina života može slobodno i neposredno izraziti svoje mišljenje u svakom sudskom i upravnom postupku u kome se odlučuje o njegovim pravima (član 65. stav 4.); da je postupak u vezi sa porodičnim odnosima hitan ako se odnosi na dete ili roditelja koji vrši roditeljsko pravo, da će se ovaj postupak, po pravilu, sprovesti na najviše dva ročišta, da se prvo ročište zakazuje tako da se održi u roku od 15 dana od dana kada su tužba ili predlog primljeni u sud i da je drugostepeni sud dužan da donese odluku u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena žalba (član 204. stav 1. i st. 3. do 5.); da je sud u sporu za zaštitu deteta i u sporu za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta i da ako sud utvrdi da je u sporu za zaštitu prava deteta ili u sporu za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava stranka dete koje je sposobno da formira svoje mišljenje, dužan je: 1. da se stara da dete blagovremeno dobije sva obaveštenja koja su mu potrebna; 2. da dozvoli detetu da neposredno izrazi svoje mišljenje i da mišljenju deteta posveti dužnu pažnju u skladu sa godinama i zrelošću deteta; 3. da mišljenje deteta utvrdi na način i na mestu koje je u skladu sa njegovim godinama i zrelošću, osim ako bi to očigledno bilo u suprotnosti sa najboljim interesom deteta (član 266. st. 1. i 3.); da pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta ili o vršenju odnosno lišenju roditeljskog prava, sud je dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima (član 270); da ako roditelji nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava ili sud proceni da njihov sporazum nije u najboljem interesu deteta, odluku o poveravanju zajedničkog deteta jednom roditelju, o visini doprinosa za izdržavanje od strane drugog roditelja i o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem donosi sud (član 272. stav 2.); da će se sudski postupak koji je pokrenut po odredbama Zakona o braku i porodičnim odnosima ("Službeni glasnik SRS", br. 22/80 i 11/88 i "Službeni glasnik RS", br. 22/93, 25/93, 35/94, 46/95 i 29/01) nastaviti prema odredbama ovog zakona, osim ako je do dana početka primene ovog zakona doneta prvostepena odluka (član 357. stav 2.); da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 1. jula 2005. godine, osim odredaba člana 203. st. 2. i 3. ovog zakona koje se primenjuju od 1. jula 2006. godine (član 363.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije", broj 125/04) je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, kao i da je sud dužan da nastoji da postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumnosti dužine trajanja sudskog postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka i traje do njegovog okončanja, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u ovom konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja predmetnog parničnog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je postupak do podnošenja ustavne žalbe trajao šest godina i da još uvek nije okončan.

Ustavni sud konstatuje da je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj spornog prava za podnosioca. Ustavni sud naglašava da specifičnost predmetnog sudskog postupka nalaže postupanje kojim će se u najvećoj meri zaštititi interes deteta, uz poštovanje prava roditelja da vaspitavaju, čuvaju i izdržavaju svoju decu.

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da postupak o vršenju roditeljskog prava po svojoj prirodi spada u složene postupke, zbog osetljivosti i značaja prava o kome se odlučuje. U sporu za vršenje roditeljskog prava sud je uvek dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima. Drugi opštinski sud, a kasnije Prvi osnovni sud u Beogradu su stoga, tokom postupka, više puta nalagali nadležnom organu starateljstva i Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu da izvrše i dostave izveštaj o proceni roditeljske podobnosti podnositeljke ustavne žalbe i njenog bivšeg supružnika, kao i da pribave mišljenje maloletnog deteta vezano za vršenje roditeljskog prava.

Ustavni sud je utvrdio da je za podnositeljku ustavne žalbe od izuzetne važnosti odluka suda o tome koji će roditelj samostalno vršiti roditeljsko pravo nad maloletnim detetom, ali je konstatovao da su dužini trajanja postupka doprineli i trajno poremećeni partnerski odnosi tužioca i ovde podnositeljke ustavne žalbe

Međutim, Ustavni sud naglašava da je postupak u predmetnoj pravnoj stvari hitan, te da u sporu radi izmene odluke o vršenju roditeljskog prava, nedonošenje prvostepene presude ni nakon devet godina nesumnjivo predstavlja povredu prava na suđenje u razumnom roku. Postupanje sudova, po oceni Ustavnog suda, ne može biti opravdano ni jednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće uticati na njegovu dužinu. Pri tome, Ustavni sud je naročito imao u vidu da je postupajući sud u odluci kojom je usvojio privremenu meru i dete poverio na čuvanje ocu, suprotno odredbi člana 272. Porodičnog zakona propustio da odluči i o privremenom modelu održavanja ličnih odnosa između majke i deteta, iako je takav model bio predložen od strane Centra za socijalni rad. Odluka kojom je privremeno uredio održavanje ličnih odnosa doneta je nakon godinu i po dana od donošenja drugostepene odluke kojom je dat nalog da se ovi odnosi urede. Takođe, Sud konstatuje da je maloletno dete ovde podnositeljke ustavne žalbe navršilo 17. godinu života.

Iz svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da je podnositeljki ustavne žalbe u parničnom postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 1525/08 (sada predmet Prvog osnovnog suda u Beogradu P2. 4478/10) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Podnositeljka ustavne žalbe je tražila da joj se dosudi naknada štete zbog dužine trajanja ovog parničnog postupka. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra u dinarskoj protivrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo isključivo zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu Ustavnog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje. Takođe, Ustavni sud je imao u vidu i da se u konkretnom slučaju radi o postupku koji zahteva hitnost prilikom odlučivanja, te postupku koji je od izuzetnog značaja za podnositeljku ustavne žalbe.

Kako osporeni parnični postupak još uvek nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 3. izreke, naloživši nadležnim sudovima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se parnični postupak okončao u najkraćem mogućem roku.

7. Ispitujući navode o povredi prava iz čl. 22, 32, 36, 64. i 65. Ustava, Ustavni sud konstatuje da se ovi navodi odnose na osporeno rešenje Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 1525/08 od 6. oktobra 2008. godine i rešenje Okružnog suda u Beogradu Gž. 14333/08 od 26. novembra 2008. godine. S tim u vezi, Ustavni sud je utvrdio da je drugostepeno rešenje Okružnog suda u Beogradu Gž. 14333/08 dostavljeno punomoćniku tužene, ovde podnositeljke ustavne žalbe, 28. januara 2009. godine. Kako je ustavna žalba izjavljena 16. marta 2009. godine, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba u ovom delu neblagovremena, jer je izjavljena nakon isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, pa je, na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona, ustavnu žalbu obacio.

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti