Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene i nedozvoljene ustavne žalbe
Kratak pregled
Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu, delom kao neblagovremenu, a delom jer nisu ispunjene pretpostavke za vođenje postupka. Rok za žalbu protiv nižestepenih odluka računa se od dostavljanja drugostepene presude kada je vanredni pravni lek odbačen kao nedozvoljen.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: sudija dr Agneš Kartag Odri, koja vrši funkciju predsednika, i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ljiljane Miščević iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 26. januara 2011. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Ljiljane Miščević izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Čačku P. 1474/08 od 6. oktobra 2008. godine, presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 253/10 od 19. februara 2010. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Gzz 1. 424/10 od 2. septembra 2010. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Ljiljana Miščević iz Čačka je 28. oktobra 2010. godine, preko punomoćnika Jove Popovića, advokata iz Čačka, podnela ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Čačku P. 1474/08 od 6. oktobra 2008. godine, presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 253/10 od 19. februara 2010. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Gzz 1. 424/10 od 2. septembra 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i povrede prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.
U ustavnoj žalbi se navodi da je osporenom presudom Opštinskog suda u Čačku P. 1474/08 od 6. oktobra 2008. godine, u stavu prvom izreke, usvojen tužbeni zahtev podnositeljke ustavne žalbe i utvrđeno da je ona jedini i isključivi vlasnik bliže opisane nepokretnosti, dok je, u stavu drugom, odbijen kao neosnovan njen tužbeni zahtev da se utvrdi da je vlasnik navedene nepokretnosti i u odnosu na površinu preko površine određene stavom prvim presude. Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 253/10 od 19. februara 2010. godine usvojena je žalba tuženog i preinačen je stav prvi izreke prvostepene presude, tako što je tužbeni zahtev podnositeljke ustavne žalbe odbijen, dok je njena žalba izjavljena protiv stava drugog te presude odbijena kao neosnovana, te je u tom delu presuda Opštinskog suda u Čačku potvrđena. Dalje se navodi da je podnositeljka ustavne žalbe, nakon prijema obaveštenja Republičkog javnog tužilaštva GT I 235/10 od 15. aprila 2010. godine da Tužilaštvo nije našlo osnova da po podnetoj inicijativi izjavi zahtev za zaštitu zakonitosti protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu, lično podnela navedeni pravni lek, koji je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Gzz 1. 424/10 od 2. septembra 2010. godine, odbačen kao nedozvoljen. Povreda prava na pravično suđenje obrazlaže se time da u toku prvostepenog i drugostepenog postupka odlučne činjenice nisu pravilno i potpuno utvrđene, da Apelacioni sud u Kragujevcu nije postupio po rešenjima koja je doneo ranije nadležni drugostepeni sud, a koja se tiču zakazivanja glavne rasprave pred drugostepenim sudom, da se žalbeni sud «bavio činjenicama koje žalbenim navodima tuženih nisu posebno bile dovedene u pitanje», kao i da su pogrešni zaključci drugostepenog suda o tome da je drugotuženi zakoniti i savestan držalac, odnosno korisnik spornih nepokretnosti. Navodi o istaknutoj povredi prava na imovinu potkrepljuju se pozivanjem na pogrešno utvrđeno činjenično stanje tokom sprovedenog prvostepenog i drugostepenog parničnog postupka i na osnovu toga pogrešno primenjeno materijalno pravo, iz čega se zaključuje da je podnositeljki ustavne žalbe «u celosti uskraćeno pravo svojine koje joj po zakonu pripada». U vezi osporenog rešenja Vrhovnog kasacionog suda ustavna žalba sadrži samo navod da je «odluka Vrhovnog kasacionog suda takođe nepravilna i nezakonita, jer su i njome povređena Ustavom zajemčena prava, na način kako je to gore rečeno».
2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih ogana ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava, dok je odredbom člana 84. stav 1. Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
3. Ispitujući postojanje pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi u delu kojim se osporava rešenje Vrhovnog kasacionog suda Gzz 1. 424/10 od 2. septembra 2010. godine, Ustavni sud je uvidom u osporeni pojedinačni akt i dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu utvrdio da je podnositeljka ustavne žalbe zahtev za zaštitu zakonitosti podnela 18. maja 2010. godine i da je osporenim rešenjem podneti zahtev odbačen, jer nije izjavljen iz Zakonom o parničnom postupku propisanog razloga. Naime, po nalaženju navedenog suda, iako je u zahtevu za zaštitu zakonitosti navedeno da je drugostepena presuda nezakonita, jer je zasnovana na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka, u parničnom postupku po tužbi za utvrđenje da je tužilja po osnovu nasleđa postala vlasnik sporne nepokretnosti nije bilo ni neposrednih, ni posrednih raspolaganja stranaka, te zbog toga nisu bili ispunjeni uslovi za izjvljivanje ovog pravnog leka.
Imajući u vidu, sa jedne strane, da je osporenim rešenjem Vrhovni kasacioni sud odlučivao samo o ispunjenosti procesnih uslova za vođenje postupka po izjavljenom vanrednom pravnom leku, a da sa druge strane, ustavna žalba ne sadrži nijedan navod kojim bi se ukazivalo na to da je osporeno rešenje posledica proizvoljne i arbitrerne primene odredaba procesnog zakona kojim su propisani razlozi za izjavljivanje zahteva za zaštitu zakonitosti, već su svi navodi vezani za postupanje nadležnih sudova u prvostepenom i drugostepenom postupku, Ustavni sud je ocenio da se navodi ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje i prava na imovinu ne mogu dovesti u pravnu i logičku vezu sa osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda. Stoga je Ustavni sud u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.
4. U odnosu na deo ustavne žalbe kojim se osporavaju presuda Opštinskog suda u Čačku P. 1474/08 od 6. oktobra 2008. godine i presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 253/10 od 19. februara 2010. godine, Ustavni sud ukazuje da je stav ovog suda da se u parničnom postupku, u slučaju kada je podnosilac ustavne žalbe izjavljivao zahtev za zaštitu zakonitosti, smatra da su pravna sredstva pre podnošenja ustavne žalbe iscrpljena donošenjem meritorne odluke po tom zahtevu, što podrazumeva da je izjavljivanje navedenog pravnog leka bilo dozvoljeno i da je bio izjavljen na zakonom dozvoljeni način. Međutim, ukoliko je podneti zahtev za zaštitu zakonitosti odbačen kao nedozvoljen, smatraće se da su pravna sredstva iscrpljena donošenjem odluke o žalbi izjavljenoj protiv prvostepene sudske odluke. U tom slučaju, Zakonom o Ustavnom sudu propisani rok za podnošenje ustavne žalbe računa se od dana kada je podnosiocu ustavne žalbe dostavljena odluka drugostepenog suda doneta po žalbi.
Kako je u konkretnom slučaju zahtev za zaštitu zakonitosti odbačen kao nedozvoljen, blagovremenost ustavne žalbe u odnosu na osporene nižestepene sudske odluke se ceni u odnosu na dan kada je podnositeljki ustavne žalbe dostavljena presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 253/10 od 19. februara 2010. godine, a ne od dana kada je primila rešenje Vrhovnog kasacionog suda. S obzirom na to da je podnositeljka ustavne žalbe osporenu presudu Apelacionog suda u Kragujevcu nesporno primila pre 15. aprila 2010. godine, kada je Republičkom javnom tužilaštvu inicirala podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv ove presude, a da je ustavna žalba izjavljena 28. oktobra 2010. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba podneta nakon isteka roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.
Saglasno iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu.
5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
VRŠI FUNKCIJU PREDSEDNIKA USTAVNOG SUDA
SUDIJA
dr Agneš Kartag Odri