Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Utvrđeno je da je žalba podneta nakon isteka zakonskog roka od 30 dana, koji se računa od dostavljanja drugostepene presude, jer odbačeni zahtev za zaštitu zakonitosti ne produžava taj rok.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4672/2010
26.01.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: sudija dr Agneš Kartag Odri, koja vrši funkciju predsednika, i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragana Kovačevića i Tomislava Kovačevića, obojice iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 26. januara 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dragana Kovačevića i Tomislava Kovačevića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Čačku P. 557/98 od 9. jula 2007. godine, presude Okružnog suda u Čačku Gž. 983/09 od 28. oktobra 2009. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Gzz 1. 448/10 od 1. septembra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragan Kovačević i Tomislav Kovačević, obojica iz Čačka, su 28. oktobra 2010. godine, preko punomoćnika Jove Popovića, advokata iz Čačka, podneli ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Čačku P. 557/98 od 9. jula 2007. godine, presude Okružnog suda u Čačku Gž. 983/09 od 28. oktobra 2009. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Gzz 1. 448/10 od 1. septembra 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, uključujući i pravo na suđenje u razumnom roku, kao i povrede prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi da su osporenom presudom Opštinskog suda u Čačku P. 557/98 od 9. jula 2007. godine podnosioci ustavne žalbe, kao tuženi, obavezani da drugotužiocu na ime duga isplate izrekom presude opredeljeni iznos i da mu naknade troškove parničnog postupka, kao i da je ova presuda potvrđena osporenom presudom Okružnog suda u Čačku Gž. 983/09 od 28. oktobra 2009. godine, kojom su kao neosnovane odbijene žalbe i tužilaca i tuženih. Nakon prijema obaveštenja Republičkog javnog tužilaštva GT I 2287/09 od 12. januara 2010. godine da Tužilaštvo nije našlo osnova da po podnetoj inicijativi izjavi zahtev za zaštitu zakonitosti protiv presude Okružnog suda u Čačku, podnosioci ustavne žalbe su lično podneli navedeni pravni lek, koji je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Gzz 1. 448/10 od 1. septembra 2010. godine odbačen kao nedozvoljen. Povreda prava na pravično suđenje obrazlaže se neopravdano dugim trajanjem parničnog postupka u kome su donete osporene odluke, nepravilno utvrđenim činjeničnim stanjem, kao i time da je za postupanje u predmetnoj parnici bio nadležan privredni sud, a ne sud opšte nadležnosti. Na navodima o pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju podnosioci ustavne žalbe zasnivaju i tvrdnju o povredi prava na imovinu, pošto su prvostepenom i drugostepenom presudom «obavezani da na teret svoje imovine izvrše obavezu prema tužiocu, čiji zahtev je neosnovan u celosti». U vezi osporenog rešenja Vrhovnog kasacionog suda navodi se da je «odluka Vrhovnog kasacionog suda takođe nepravilna i nezakonita, jer su i njome povređena Ustavom zajemčena prava, na način kako je to gore rečeno».

2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih ogana ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava, dok je odredbom stava 2. istog člana Zakona predviđeno da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. Ispitujući postojanje pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi u delu kojim se osporava rešenje Vrhovnog kasacionog suda Gzz 1. 448/10 od 1. septembra 2010. godine, Ustavni sud je uvidom u osporeni pojedinačni akt i dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu utvrdio da su podnosioci ustavne žalbe zahtev za zaštitu zakonitosti podneli 17. februara 2010. godine i da je osporenim rešenjem podneti zahtev odbačen, jer nije izjavljen iz Zakonom o parničnom postupku propisanog razloga, pošto podnosioci zahteva nedozvoljeno raspolaganje stranaka na koje se pozivaju obrazlažu pogrešno utvrđenim činjeničnim stanjem i pogrešnom primenom materijalnog prava.

Imajući u vidu, sa jedne strane, da je odluka suda po zahtevu za zaštitu zakonitosti doneta u roku od nepunih sedam meseci od njegovog podnošenja i da je osporenim rešenjem Vrhovni kasacioni sud odlučivao samo o ispunjenosti procesnih uslova za vođenje postupka po izjavljenom vanrednom pravnom leku, a da sa druge strane, ustavna žalba ne sadrži nijedan navod kojim bi se ukazivalo na to da je osporeno rešenje posledica proizvoljne i arbitrerne primene odredaba procesnog zakona kojim su propisani razlozi za izjavljivanje zahteva za zaštitu zakonitosti, Ustavni sud je ocenio da se navodi ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje, prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, ne mogu dovesti u pravnu i logičku vezu sa osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda. Stoga je Ustavni sud u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

4. U odnosu na deo ustavne žalbe kojim se osporavaju prvostepena i drugostepena presuda, Ustavni sud ukazuje da je stav ovog Suda da se u parničnom postupku, u slučaju kada je podnosilac ustavne žalbe izjavljivao zahtev za zaštitu zakonitosti, smatra da su pravna sredstva pre podnošenja ustavne žalbe iscrpljena donošenjem meritorne odluke po podnetom zahtevu, što podrazumeva da je izjavljivanje navedenog pravnog leka bilo dozvoljeno i da je bio izjavljen na zakonom dozvoljeni način. Međutim, ukoliko je podneti zahtev za zaštitu zakonitosti odbačen kao nedozvoljen, smatraće se da su pravna sredstva iscrpljena donošenjem odluke o žalbi izjavljenoj protiv prvostepene sudske odluke. U tom slučaju Zakonom o Ustavnom sudu propisani rok za podnošenje ustavne žalbe računa se od dana kada je podnosiocu ustavne žalbe dostavljena odluka drugostepenog suda doneta po žalbi. Takođe, Ustavni sud ističe da je, nakon što su iscrpljena pravna sredstva, za ocenu blagovremenosti ustavne žalbe bez značaja da li se ustavnom žalbom poziva na povredu prava na suđenje u razumnom roku ili na povredu ili uskraćivanje nekog drugog Ustavom zajemčenog prava ili slobode. Ovo iz razloga što se, prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku može izjaviti i pre nego što su iscrpljena pravna sredstva, dakle pre okončanja postupka, ali ako je postupak okončan, rok za izjavljivanje ustavne žalbe zbog povrede ovog prava isti je kao i kada je reč o povredi bilo kog drugog zajemčenog prava ili slobode.

Polazeći od navedenog, kao i od činjenice da je u konkretnom slučaju zahtev za zaštitu zakonitosti podnosilaca ustavne žalbe odbačen kao nedozvoljen, Ustavni sud je konstatovao da je rok za podnošenje ustavne žalbe počeo da teče od dana kada su podnosioci ustavne žalbe primili osporenu presudu Okružnog suda u Čačku Gž. 983/09 koja je doneta 28. oktobra 2009. godine. Imajući u vidu da je osporena presuda podnosiocima ustavne žalbe svakako uručena pre 12. januara 2010. godine, kada ih je Republičko javno tužilaštvo obavestilo da nije našlo osnova da povodom njihove inicijative podnese zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedene presude, to je Ustavni sud utvrdio da je u ovom delu ustavna žalba koja je izjavljena 28. oktobra 2010. godine neblagovremena. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu, jer je podneta posle isteka roka propisanog članom 84. stav 1. istog zakona.

5. Saglasno iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

VRŠI FUNKCIJU PREDSEDNIKA USTAVNOG SUDA

SUDIJA

dr Agneš Kartag Odri

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti