Odbijanje ustavne žalbe protiv presude o zakonitosti otkaza zbog falsifikovane diplome

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu, nalazeći da nije povređeno pravo na pravično suđenje. Otkaz ugovora o radu zbog zasnivanja radnog odnosa na osnovu falsifikovane diplome je zakonit, jer je reč o prećutkivanju bitnih okolnosti za koje ne važe rokovi zastarelosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, dr Marija Draškić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. A. iz N. S, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. decembra 201 4. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba B. A . izjavljena protiv presude Vrhovnog kasacionog suda Rev 2. 1715/10 od 3. novembra 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. A. iz N. S. je 19. januara 2012. godine, preko punomoćnika M. K, advokata iz N. S, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu, koju je dopunio podneskom od 5. oktobra 2012. godine, protiv presude Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1715/10 od 3. novembra 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se, između ostalog, navodi: da je osporena revizijska odluka zasnovana na stavu da se ponašanje zaposlenog koji je poslodavcu predao falsifikovanu diplomu smatra takvim ponašanjem da ne može da nastavi rad kod poslodavca, te da je samom činjenicom predaje falsifikovane diplome zaposleni doveo u zabludu i održavao u zabludi poslodavca, na koji način je povredu radne obaveze vršio tokom celog spornog perioda, što, po oceni revizijskog suda, znači da objektivni rok iz člana 104. stav 1. Zakona o radu nije protekao; da je u postupku pred nižestepenim sudovima nesumnjivo utvrđeno da je podnosilac u vreme predaje falsifikovane diplome bio neuračunljiv, što je posledica bolesti alkoholizma, zbog čega nije mogao da shvati značaj svojih radnji i njihove posledice; da je prema podnosiocu pravnosnažno odbijena krivična optužba zbog izvršenja krivičnog dela falsifikovanje isprave; da je i u krivičnom postupku utvrđeno da je podnosilac u vreme predaje falsifikovane diplome bio neuračunljiv; da je, pored navedenog, otkaz ugovora o radu izvršen nakon isteka roka od tri meseca, koji je bio propisan odredbom člana 104. stav 1. Zakona o radu, imajući u vidu da je tuženi poslodavac za povredu radne obaveze saznao 7. jula 2003. godine, a rešenje o otkazu ugovora o radu doneo 3. novembra 2003. godine; da je u periodu između saznanja za činjenicu da priložena diploma nije verodostojna i otkaza ugovora o radu, tuženi sa podnosiocem zaključio aneks ugovora o radu, kojim ga je rasporedio na radno mesto vođe smene, što dodatno potvrđuje činjenicu da tuženi nije reagovao u zakonom utvrđenim rokovima; da su stavovi izraženi u osporenoj odluci u potpunosti oprečni stavovima koje je svojevremeno zauzeo Vrhovni sud Srbije, a prema kojima neuračunljiv radnik ne može biti kriv za učinjenu povredu radne obaveze, zbog čega mu poslodavac po tom osnovu ne može otkazati ugovor o radu, te da se rok u kome poslodavac zaposlenom može otkazati ugovor o radu zbog falsifikovane diplome računa od dana saznanja za činjenice koje su razlog za otkaz, bez obzira na to kada je diploma falsifikovana ili upotrebljena; da je donošenjem različite odluke povodom iste činjenične i pravne situacije (pri čemu se podnosilac poziva na napred citirane stavove Vrhovnog suda Srbije) Vrhovni kasacioni sud stvorio pravnu nesigurnost, što je, samo po sebi, dovoljno da Ustavni sud utvrdi povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu prava na pravično suđenje i odluku objavi u Službenom glasniku Republike Srbije.

U dopuni ustavne žalbe podnosilac je istakao i zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. Ustava, u iznosu od 700.000 dinara.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu izvršenog uvida u osporenu presudu i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Stavom I izreke p resude Opštinskog suda u Novom Sadu P1. 10088/03 od 5. decembra 2008. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca B. A, ovde podnosioca ustavne žalbe, te je poništeno kao nezakonito rešenje tuženog „N.“ a.d. N. S. broj 10-21289 od 3. novembra 2003. godine, kojim je tužiocu, saglasno odredbama člana 101. stav 1. tač. 3) – 5) u vezi člana 14. st. 1. i 3. i člana 16. Zakona o radu, otkazan ugovor o radu broj 71-410/2079 od 7. juna 2002. godine i aneks tog ugovora broj 71-32/380 od 23. jula 2003. godine; stavom II izreke obavezan je tuženi da tužioc a vrati na rad i da sa njim zaključi ugovor o radu za obavljanje poslova u skladu sa njegovom stručnom spremom i radnom sposobnošću; st. III – XIII izreke tuženi je obavezan da tužiocu, na ime naknade materijalne štete zbog nezakonitog otkaza, isplati za period od 22. decembra 2003. godine do 31. avgusta 2008. godine pripadajuće zarade, regres za korišćenje godišnjeg odmora i jubilarnu nagradu za navršenih 30 godina rada, sa obračunatom kamatom, doprinose za obavezno socijalno osiguranje na dosuđene iznose zarada, kao i sve troškove parničnog postupka; stavom XIV izreke odbijen je deo tužbenog zahteva tužioca za naknadu materijalne štete u vidu toplog obroka, sa pripadajućom kamatom, kao i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na tražene iznose po tom osnovu.

Postupajući po žalbi tuženog, Okružni sud u Novom Sadu je doneo presudu Gž1. 985/09 od 22. oktobra 2009. godine, kojom je žalbu odbio i prvostepenu presudu Opštinskog suda u Novom Sadu P1. 10088/03 od 5. decembra 2008. godine u celini potvrdio. U obrazloženju drugostepene presude se, pored ostalog, navodi: da je prvostepeni sud na pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo; da su, prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i tuženi, dana 7. juna 2002. godine, zaključili ugovor o radu broj 71-4100/2079, za poslove „vođa smene“ u Odeljenju rudarskih radova - pogon „hidrosonda“; da je, uprkos tome, tužilac sve vreme, tačnije od rata 1999. godine do otkaza ugovora o radu, faktički obavljao poslove portira; da je kadrovska služba tuženog, dana 7. jula 2003. godine, dobila dopis od S. stručne škole iz P. od 30. juna 2003. godine, u kome je bilo navedeno da diploma koju tužilac poseduje nije verodostojna; da je rukovodilac kadrovske službe tuženog, dana 10. jula 2003. godine, obavestio pravnu službu tuženog o navedenoj činjenici; da je 23. jula 2003. godine tuženi sa tužiocem zaključio aneks I ugovora o radu broj 71-32/380, kojim je tužilac raspoređen na poslove grupovođe, što je odgovaralo poslovima vođe smene; da je narednog dana sačinjen inicijativni predlog da se tužiocu uputi upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu; da je dan nakon toga (25. jula 2003. godine) pomenuto upozorenje upućeno tužiocu i sindikatu na izjašnjenje; da je tuženi, dana 3. novembra 2003. godine, doneo osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu i njegovog aneksa, zbog toga što je tužilac u toku trajanja radnog odnosa kadrovskoj službi tuženog dostavio lažna dokumenta o ispunjenosti uslova za rad - falsifikovanu diplomu Školskog centra u P. o stečenom trećem stepenu stručne spreme za zanimanje „rukovalac rudarskih mašina“, na osnovu koje je ugovor o radu zaključen; da je tužilac predmetno rešenje primio 22. decembra 2003. godine; da je pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Novom Sadu K. 1573/03 od 23. novembra 2005. godine prema tužiocu odbijena optužba za izvršenje krivičnog dela falsifikovanje isprave; da je u krivičnom postupku veštačenjem utvrđeno da je tužilac alkoholičar, da boluje od alkoholizma, te da je na dan predaje diplome kadrovskoj službi tuženog (25. aprila 2000. godine) bio u „prederiranom“ stanju, zbog čega nije bio sposoban da shvati značaj svojih radnji i njihove posledice; da je identično mišljenje izneo i sudski veštak koji je veštačio u predmetnom parničnom postupku; da je, na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud zauzeo pravilan stav da nije bilo osnova za otkaz ugovora o radu primenom člana 101. stav 1. tač. 3) – 5) u vezi člana 14. st. 1. i 3. i člana 16. Zakona o radu; da iz osporenog rešenja proizlazi da tužilac pre zaključenja ugovora o radu nije obavestio poslodavca o stvarnoj stručnoj spremi, da je sve vreme obavljao poslove za koje nema odgovarajuću stručnu spremu i da je radi sticanja imovinske koristi upotrebio javnu ispravu neistinite sadržine, na koji način je istovremeno učinio i povredu radne obaveze utvrđene ugovorom o radu, sa elementima krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radom, što predstavlja izraz nepoštovanja radne discipline zbog koje ne može da nastavi rad kod poslodavca; da imajući u vidu da je tokom prvostepenog postupka nesumnjivo utvrđeno da je tuženi za činjenicu da diploma tužioca nije verodostojna saznao 7. jula 2003. godine, o čemu je pravna služba obaveštena 10. jula 2003. godine, te da je rešenje o otkazu ugovora o radu doneto 3. novembra 2003. godine, a polazeći od odredbe člana 104. stav 1. Zakona o radu i zaključka Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije po kome se rok u kome poslodavac zaposlenom može da otkaže ugovor o radu zbog falsifikovane diplome računa od dana saznanja za činjenice koje su razlog za otkaz, bez obzira na to kada je diploma falsifikovana ili upotrebljena, prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je protekao rok od tri meseca u kome je tuženi tužiocu mogao otkazati ugovor o radu na osnovu člana 101. stav 1. tač. 3) i 4) Zakona o radu, zbog čega je osporeno rešenje nezakonito; da kada je reč o učinjenom krivičnom delu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac u postupku otkaza i sud u parnici nisu ovlašćeni da prejudicijelno reše pitanje postojanja krivičnog dela, već da za tu činjenicu mora postojati pravnosnažna osuđujuća krivična presuda; da s obzirom na to da je, usled odustanka javnog tužioca od krivičnog gonjenja prema podnosiocu odbijena optužba zbog krivičnog dela falsifikovanje isprave, te da je najpre u krivičnom, a potom i u parničnom postupku utvrđeno da tužilac u momentu predaje sporne diplome nije bio uračunljiv, to je prvostepeni sud pravilno utvrdio da nije postojao razlog za otkaz ugovora o radu ni po osnovu iz člana 101. stav 1. tačka 5) Zakona o radu; da je prvostepeni sud, takođe, pravilno našao da nisu bili ispunjeni uslovi za otkaz predviđeni odredbama čl. 14. i 16. Zakona o radu, imajući u vidu da je putem sudskog veštaka neuropsihijatra utvrđeno da tužilac u momentu predaje diplome tuženom nije bio uračunljiv, dok su u vreme zaključenja ugovora o radu i aneksa ugovora o radu njegove sposobnosti da shvati značaj radnji koje je preduzeo i njihove posledice bile znatno smanjene; da činjenica da je tužilac sve vreme trajanja radnog odnosa faktički obavljao poslove portira, ukazuje na neosnovanost navoda iz osporenog rešenja da je tužilac obavljao poslove za koje nema odgovarajuću stručnu spremu; da kako je prvostepeni sud pravilno utvrdio da je osporeno rešenje o otkazu nezakonito, to su neosnovani navodi žalbe vezani za pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i pravilnu primenu materijalnog prava.

U postupku po reviziji tuženog, Vrhovni kasacioni sud je doneo osporenu presudu Rev2. 1715/10 od 3. novembra 2011. godine kojom je reviziju usvojio i presude Opštinskog suda u Novom Sadu P1. 10088/03 od 5. decembra 2008. godine i Okružnog suda u Novom Sadu Gž1. 985/09 od 22. oktobra 2009. godine preinačio, na taj način što je tužbene zahteve tužilaca u celini odbio kao neosnovane. U obrazloženju osporene revizijske presude se, između ostalog, navodi: da je, prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, izloženo pravno mišljenje nižestepenih sudova neprihvatljivo; da se ponašanje zaposlenog koji je poslodavcu predao falsifikovanu diplomu o svom stručnom obrazovanju smatra takvim ponašanjem zbog kojeg zaposleni ne može da nastavi rad kod poslodavca, što predstavlja otkazni razlog propisan odredbom člana 101. stav 1. tačka 4) Zakona o radu; da je samom činjenicom da je predao falsifikovanu diplomu i na taj način doveo poslodavca u zabludu o stručnoj spremi, u kojoj ga je održavao, zaposleni u celom periodu vršio povredu radne obaveze, te da je, u konkretnom slučaju, reč o produženoj povredi radne obaveze za koju objektivni rok od šest meseci iz člana 104. stav 1. Zakona o radu nije protekao; da su, s tim u vezi, irelevenatne činjenice da je tužilac u momentu predaje diplome bio neuračunljiv, da nije bio sposoban da shvati da ugovor o radu zaključuje na osnovu diplome koja nije verodostojna, te da faktički nije obavljao poslove za koje je na osnovu falsifikovane diplome zaključio ugovor o radu, već poslove portira; da je članom 7. stav 2. alineja 8) ugovora o radu kao razlog za otkaz bio predviđen slučaj kada radnik dostavi lažna dokumenta o ispunjenosti uslova za rad, odnosno falsifikovanu diplomu; da je tužilac, dakle, pre zaključenja ugovora o radu prećutao važne okolnosti koje bitno utiču na obavljanje poslova za koje se zasniva radni odnos, a reč je o valjanosti dokaza o stečenoj stručnoj spremi; da je navedenom odredbom ugovora o radu poslodavac izričito predvideo obavezu zaposlenog da podnese valjanu ispravu o stečenoj stručnoj spremi, zbog čega je reč o važnoj okolnosti za zasnivanje radnog odnosa; da vreme u kome poslodavac zaposlenom može da otkaže ugovor o radu, primenom osnova iz člana 14. stav 3. Zakona o radu, nije određeno, jer je reč o posebnom slučaju otkaza koji nije ograničen rokovima propisanim odredbama člana 104. st. 1. i 2. Zakona o radu.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava , na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pra vo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 70/01 i 73/01) (ZOR) , bitnim za konkretan spor, bilo je propisano: da radni odnos može da se zasnuje sa licem koje ima opštu zdravstvenu sposobnost, najmanje 15 godina života i ispunjava druge uslove za rad na određenim poslovima, utvrđene odgovarajućim aktom poslodavca, da se aktom iz stava 1. ovog člana utvrđuje vrsta posla, stručna sprema i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima (član 13. st. 1. i 2.); da je zaposleni dužan da obavesti poslodavca, pre zaključenja ugovora o radu, o svom zdravstvenom stanju ili drugim okolnostima koje bitno utiču na obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos ili mogu da ugroze život i zdravlje drugih lica, da u slučaju da zaposleni ne postupi u skladu sa stavom 1. ovog člana, poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu (član 14. st. 1. i 3.); da se r adni odnos zasniva ugovorom o radu, da ugovor o radu zaključuju zaposleni i poslodavac, da je zaposleni dužan da, prilikom zasnivanja radnog odnosa, poslodavcu dostavi dokumenta kojima se dokazuje ispunjenost uslova za rad (član 16.); da p oslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, pored ostalog, ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene ugovorom o radu, ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca, ako zaposleni učini krivično delo na radu ili u vezi sa radom (član 101. stav 1. tač. 3) – 5)); da otkaz ugovora o radu iz člana 101. stav 1. tač. 1) do 4), 6) i 7) poslodavac može dati zaposlenom u roku od tri meseca od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od šest meseci od dana nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza, da otkaz ugovora o radu iz člana 101. stav 1. tačka 5) ovog zakona poslodavac može dati zaposlenom najkasnije do isteka roka zastarelosti utvrđenog zakonom za krivično delo (član 104. st. 1. i 2.).

5. Ustavni sud konstatuje da podnosilac, kroz tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, u suštini ukazuje da je Vrhovni kasacioni sud proizvoljnio primenio merodavno materijalno pravo na njegovu štetu.

Stoga Ustavni sud smatra da, u okviru ocene osnovanosti navoda o povredi prava na pravično suđenje, zapravo treba sagledati sprovedeni postupak kao jedinstvenu celinu i oceniti da li je postupak bio vođen na način koji je podnosiocu osigurao pravo na pravično suđenje, odnosno da li je od strane redovnih sudova došlo do povrede ili uskraćivanja Ustavom garantovanih prava ili sloboda , te da li je primena procesnog i/ili materijalnog prava bila proizvoljna ili diskriminaciona, čime bi ukazala na očiglednu nepravičnost u postupanju redovnih sudova, a na štetu podnosioca ustavne žalbe.

Ustavni sud konstatuje da je osporena revizijska presuda zasnovana, pre svega, na oceni da predaja neverodostojne (falsifikovane) diplome o stečenom obrazovanju, kao dokaz o ispunjenju uslova za zasnivanje radnog odnosa, predstavlja povredu radne obaveze u produženom trajanju, te da je prikazivanjem falsifikovane diplome zaposleni (podnosilac) svog poslodavca doveo u zabludu u pogledu činjenice o stručnoj spremi i u zabludi ga održavao sve vreme trajanja radnog odnosa zaključenog na osnovu takve diplome. Vrhovni kasacioni sud je, dakle, upotrebu falsifikovane diplome okvalifikovao kao dovođenje tuženog poslodavca u zabludu koja je postojala sve vreme trajanja radnog odnosa, iz kog razloga je reč o produženoj povredi radne obaveze, za koju objektivni rok za otkaz ugovora o radu nije protekao. Ustavni sud ovakav stav revizijskog suda smatra ustavnopravno neprihvatljivim, imajući u vidu da on vodi svojevrsnoj zloupotrebi, jer poslodavcu daje ovlašćenje da ugovor o radu, zbog povrede radne obaveze ili nepoštovanja radne discipline, otkaže u bilo kom trenutku, sve dok je zaposleni u radnom odnosu.

Međutim, stanovište revizijskog suda da je u slučaju propusta zaposlenog da poslodavca, pre zaključenja ugovora o radu, obavesti o okolnostima koje bitno utiču na obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos (što je, u konkretnom slučaju, neposedovanje odgovarajuće stručne spreme koja je bila uslov za zaključenje ugovora o radu), poslodavac ovlašćen da zaposlenom otkaže ugovor o radu, te da taj otkazni razlog ne podleže zastarevanju, po oceni Ustavnog suda, zasnovano je na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju odredaba člana 14. st. 1. i 3. i člana 16. ZOR. Naime, uslove za rad na određenom radnom mestu zaposleni mora da ispunjava pre zaključenja ugovora o radu. Iz tog razloga je posebno bila propisana obaveza zaposlenog da prilikom zasnivanja radnog odnosa poslodavcu dostavi dokumenta kojima dokazuje ispunjenost uslova za rad . Kada je reč o stručnoj spremi koja je aktom poslodavca postavljena kao poseban uslov za zasnivanje radnog odnosa (član 13. stav 2. ZOR), Ustavni sud smatra da lice koje taj uslov ne ispunjava ne može da zasnuje radni odnos. S tim u vezi, ugovor o radu sa licem koje je radni odnos zasnovalo na osnovu neverodostojnog dokumenta o stručnoj spremi (falsifikovane diplome), po oceni Ustavnog suda, ne bi bio zaključen da je poslodavac znao ili mogao da zna da to lice ne ispunjava uslove za rad na određenom radnom mestu. U parničnom postupku koji je prethodio ustavnoj žalbi je utvrđeno da je ugovor o radu broj 71-4100/2079 od 7. juna 2002. godine, kojim je podnosilac zasnovao radni odnos kod tuženog na poslovima vođe smene u Odeljenju rudarskih radova - pogon „hidrosonda“, zaključen na osnovu falsifikovane diplome. Prema tome, Ustavni sud nalazi da je ustavnopravno prihvatljiva ocena revizijskog suda da je u članu 14. stav 3. ZOR bio predviđen sui generis otkazni razlog za koji nisu važili zastarni rokovi iz člana 104. stav 1. ZOR, imajući u vidu da ugovor o radu ne bi ni nastao da je poslodavac znao ili mogao da zna za neverdostojnost dokumenta o stručnoj spremi. Polazeći od toga da je u takvoj situaciji radni odnos ab initio manjkav, mišljenje je Ustavnog suda da ne treba vremenski ograničavati pravo poslodavca da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji je radni odnos zasnovao prikazivanjem falsifikovane diplome. S tim u vezi, neosnovano je i pozivanje podnosioca na stavove Vrhovnog suda Srbije, jer po nalaženju Ustavnog suda, kod otkaznog razloga iz člana 14. stav 3. ZOR se ne postavlja pitanje psihičkog odnosa zaposlenog prema aktu predaje falsifikovane diplome (uračunljivost), već isključivo pitanje pravnovaljanosti tako zasnovanog radnog odnosa.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da osporenom presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1715/10 od 3. novembra 2011. godine nije povređeno pravo podnosioca na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava , te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) , ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu .

6. Sledom rečenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci .

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odbijanje ustavne žalbe protiv presude o zakonitosti otkaza zbog falsifikovane diplome

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti