Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu. Propust suda da u stečajnom postupku namiri potraživanje iz radnog odnosa, utvrđeno sudskom odlukom, protiv dužnika sa državnim kapitalom, predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4681/2015
28.09.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Dragana Kolarić, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. P. iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. septembra 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. P. i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 83/10 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu iz člana 58. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog zaključkom Privrednog suda u Kragujevcu St. 83/10 od 18. novembra 2010. godine, umanjenog za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. P. iz Kragujevca podnela je Ustavnom sudu,7. maja 2014. godine, preko punomoćnika N. Č, advokata iz Kragujevca, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, prava na imovinu i prava na rad iz člana 32. stav 1. i čl. 58. i 60. Ustava Republike Srbije, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 83/10. Podnositeljka je istakla zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete, kao i zahtev za naknadu troškova ustavnosudskog postupka. Ustavna žalba bila je zavedena pod brojem Už-2653/2014, kao i ustavna žalba R. D. iz Kragujevca.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu Slavice Petrović i Radoslava Damjanovića ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 622/14 od 25. marta 2015. godine je usvojen samo zahtev predlagača S. P. za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 83/10 podnositeljki povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Nakon pravosnažnosti navedenog rešenja, Privredni apelacioni sud je dopisom R4 St. 622/14 od 25. juna 2015. godine Ustavnom sudu „vratio“ ustavnu žalbu S. P. radi donošenja odluke o povredi prava na imovinu i prava na rad. Ovaj podnesak zaveden je pod brojem Už-4681/2015.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Privrednog suda u Kragujevcu St. 83/10 od 13. jula 2010. godine otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Fabrika „P.“ a.d, Kragujevac i još uvek nije okončan.

Zaključkom Privrednog suda u Kragujevcu St. 83/10 od 18. novembra 2010. godine priznato je potraživanje iz radnog odnosa D. P. iz Kragujevca u iznosu od 468.454,35 dinara na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Kragujevcu P. 1306/03 od 4. juna 2008. godine i rešenja o izvršenju istog suda I. 2796/08 od 4. novembra 2008. godine.

Odlučujući po predstavkama više lica, među kojima i D. P. iz Kragujevca broj 13553/11 od 9. maja 2012. godine, Evropski sud za ljudska prava doneo je 1. oktobra 2013. godine odluku Nikolić i drugi protiv Srbije, kojom je prihvatio poravnanje koje su zaključili podnosilac predstavke i Republika Srbija, a prema kome se Republika Srbija obavezala da mu isplati iznos od 2.400,00 evra na ime naknade nematerijalne štete i troškova postupka zbog „nesprovođenja konačne sudske odluke u korist podnosioca predstavke“ u periodu od tri godine.

Rešenjem Osnovnog suda u Kragujevcu O. 3662/13 od 28. februara 2014. godine utvrđeno je da je podnositeljka ustavne žalbe, S. P. iz Kragujevca kao supruga pokojnog D. P. iz Kragujevca, nasledila zaostavštinu u koju ulazi i pravo potraživanja na novčanim sredstvima iz presude Opštinskog suda u Kragujevcu P. 1306/03 od 4. juna 2008. godine, rešenja istog suda I. 2796/08 od 4. novembra 2008. godine i odluke Evropskog suda za ljudska prava od 1. oktobra 2013. godine.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 622/14 od 25. marta 2015. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev predlagača S. P. za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 83/10 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije; u stavu drugom izreke naloženo je Privrednom sudom u Kragujevcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se navedeni stečajni postupak okončao u najkraćem roku; stavom trećem izreke podnositeljki je dosuđena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 30.000,00 dinara i troškovi postupka u iznosu od 6.000,00 dinara, dok je u stavu četvrtom izreke odbijen njen zahtev za naknadu nematerijalne štete preko dosuđene naknade za iznos od još 270.000,00 dinara; stavom petim izreke sud je se oglasio stvarno nenadležnim za postupanje po zahtevu predlagača R. D, te je stavom šestim izreke rešenja odredio da se spis dostavi Višem sudu u Kragujevcu kao stvarno i mesno nadležnom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Rž gp. 156/15 od 7. maja 2015. godine odbio žalbu podnositeljke izjavljenu protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 622/14 od 25. marta 2015. godine u stavu četvrtom izreke i u pogledu odluke o troškovima prvostepenog postupka, a troškove drugostepenog postupka joj nije dosudio. Takođe, drugostepeni sud je ožalbeno rešenje ukinuo u stavovima petom i šestom njegove izreke i predmet u tom delu vratio na ponovno odlučivanje i odredio da se ustavna žalba podnositeljke S. P. dostavi Ustavnom sudu radi odlučivanja o ustavnoj žalbi.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbom člana 60. st. 1. do 4. Ustava jemči se pravo na rad, u skladu sa zakonom, da svako ima pravo na slobodan izbor rada i da su svima, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta, kao i da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa i da se niko tih prava ne može odreći.

5. Analizirajući navode ustavne žalbe S. P. izjavljene 7. maja 2014. godine o neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 83/10, Ustavni sud je konstatovao da je Evropski sud za ljudska prava doneo odluku o dopuštenosti predstavki više podnosilaca, među kojima je i pravni prethodnik podnositeljke ustavne žalbe, pok. D. P. iz Kragujevca, a povodom neizvršenja presude donete protiv preduzeća sa društvenim kapitalom – F. „P.“ a.d, Kragujevac, radi naplate potraživanja iz radnog odnosa. Imajući u vidu da se Republika Srbija na osnovu navedenog prijateljskog poravnanja obavezala da će pravnom prethodniku podnositeljke ustavne žalbe isplatiti iznos od 2.400,00 evra, u dinarskoj protivvrednosti na ime naknade nematerijalne štete i troškova postupka, Ustavni sud je sada odlučivao o naknadi materijalne štete.

Po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanje utvrđeno u stečajnom postupku pravnom prethodniku podnositeljke ustavne žalbe, a protiv dužnika F. „P.“ a.d, Kragujevac, koji je imao državni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini nasleđeno potraživanje utvrđeno sudskom odlukom (sličan stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog u stečajnom postupku, a koji nije isplaćen podnositeljki (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog zaključkom Privrednog suda u Kragujevcu St. 83/10 od 18. novembra 2010. godine, umanjenog za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

6. U odnosu na istaknutu povredu na rad iz člana 60. Ustava, Ustavni sud je, polazeći od toga da je podnositeljka ustavne žalbe pravni sledbenik lica čije je potraživanje iz radnog odnosa priznato u predmetnom stečajnom postupku, ocenio da podnositeljka ustavne žalbe ne može biti titular subjektivnog prava zajemčenog navedenim članom Ustava, te je saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u delu kojim se ističe povreda prava na rad odbacio kao nedopuštenu i odlučio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Povodom zahteva podnositeljke za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik PC“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti