Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na imovinu zbog nemogućnosti naplate potraživanja iz radnog odnosa prema preduzeću u državnom vlasništvu. Utvrđuje se pravo na naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog dela potraživanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4682/2016
01.06.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. A . iz Lebana, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 1. juna 201 7. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. A . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu I. 119/07 i stečajnim postupkom koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 23/10, vezanih za izvršni postupak iz tačke 1 , umanjenih za iznose koji su eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba M. A . izjavljena protiv stav ova trećeg i četvrtog izreke rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 683/14 od 29. oktobra 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 761/15 od 18. februara 2016. godine .

O b r a z l o ž e nj e

1. M. A . iz Lebana podnela je Ustavnom sudu, 4. marta 2014 . godine, preko punomoćnika T . S, advokata iz Leskovca, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodi o pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu I. 119/07, kao i u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10. Podnosilac je istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete, tražio da se hitno okonča postupak izvršenja i namiri njegovo novčano potraživanje u iznosu od 142.874,00 dinara ili 1.232,00 evra. Po ustavnoj žalbi bio je formiran predmet Už-1982/2014.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 683/14 od 29. oktobra 2015 . godine utvrđeno je da je predlagaču za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, ovde podnosiocu ustavne žalbe, u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sud om u Leskovcu u predmetu St. 23/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Nakon pravnosnažnosti navedenog rešenja, Privredni apelacioni sud je dopisom R4. St. 683/14 od 22. jula 201 6. godine Ustavnom sudu ustupio predmet, radi odlučivanja o ostalim istaknutim zahtevima.

Podnosilac ustavne žalbe je 14. juna 2016. godine izjavio novu ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, proširujući zahtev i na rešenje Vrhovnog kasacionog su da Rž. gp. 761/15 od 18. februara 2016. godine, kojim je odbijena njegova žalba izjavljena protiv protiv stavova trećeg i četvrtog izreke rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 683/14 od 29. oktobra 2015. godine, kao i odbijen njegov zahtev za naknadu troškova žalbenog postupka, te ostao pri ranije istaknutoj povredi prava. Podnosilac je istakao da su osporena rešenja doneta povodom njegovog predloga za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku "nezakonita i nepravilna", da nije zadovoljan visinom nematerijalne štete koja mu je dosuđena u tom post upku, te da smatra da sudovi nisu cenili to što je zbog dugog trajanja postupka izvršenja traženog na osnovu pravnosnažne presude Opštinskog suda u Leskovcu P. 638/2003, došlo i do otvaranja stečajnog postupka, kao i njegove nemogućnosti da se namiri u onom obimu koji bi mu pripao da je izvršni postupak okončan pre stečaja. Predmet je u Ustavnom sudu dobio novi broj Už-4682/2016.

Ustavni sud je ustavnu žalbu od 4. marta 2014. godine, u neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupku koji se vodi o pred pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu I. 119/07, kao i u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10, spojio sa ustavnom žalbom od 14. juna 2016. godine zavedenom pod brojem Už-4682/2016, radi zajedničkog razmatranja i donošenja jedne odluke, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13).

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je , u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe, te uvidom u celokupnu dokumentaciju koja je uz nju priložena, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe, u svojstv u izvršnog poverioca, podneo je 10. januara 2007. godine Opštinskom sudu u Leskovcu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika DP "I.", Leskovac , na osnovu pravnosnažne i izvršne presude na osnovu priznanja Trgovinskog suda u Leskovcu P. 638/03 od 26. novembra 2003. godine, a kojom je obavezan tuženi DP "I.", Leskovac , da tužiocu, pored ostalih tužilaca, na ime potraživanja iz radnog odnosa isplati određeni novčani iznos bliže opredeljen izrekom navedene presude, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Presuda na osnovu koje je traženo izvršenje postala je pravnos nažna 9. januara 2004. godine.

Zaključkom Opštinskog suda u Leskovcu I. 119/07 od 12. januara 2007. g odine naloženo je podnosiocu predloga kao izvršnom poveriocu da uplati troškove veštačenja za tražene doprinose, pa je , po izvršenoj blagovremenoj uplati, određeni sudski veštak dostavio nalaz 10. marta 2007. godine i Opštinski sud u Leskovcu je rešenjem od 11. maja 2007. godine usvojio predlog za izvršenje. Popis pokretnih stvari zakazan za 8. februar 2007. godine ostao je bez uspeha, a izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, je podneskom od 8. decembra 2007. godine promenio sredstvo izvršenja i predložio da se predmetno izvršenje sprovede prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika, koji predlog je dobijen rešenjem suda od 21. decembra 2007. godine. Rešenjem Opštinskog suda u Leskovcu I. 4689/07 od 30 . oktobra 2009. godine je prekinut postupak izvršenja zbog pokretanja postupka stečaja nad izvršnim dužnikom.

Trgovinski sud u Leskovcu je rešenjem od 14. oktobra 20 09. godine o tvorio stečajni postupak nad privrednim društvom DP "I.", Leskovac .

Podnosilac ustavne žalbe prijavi o j e svoje potraživanje u stečajnom postupku, između ostalog i povodom potraživanja iz navedenog izvršnog postupka, koje mu je priznato kao poveriocu četvrtog isplatnog reda, prema pravnosnažnom rešenju o glavnoj deobi i isplaćen mu je, od ukupnog potraživanja od 738.435,36 dinara po osnovu dve pravosnažne presude i navedenog izvršnog rešenja, deo priznatog potraživanja u izn osu od 51.873,85 dinara, a stečajni postupak nad stečajnim dužnikom još uvek nije okončan i vodi se pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10 .

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 683/14 od 29. oktobra 2015. godine , u stavu prvom izreke, utvrđeno je da je predlagaču za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku M. A . u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. U stavu drugom izreke rešenja naloženo je Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se stečajni postupak u predmetu iz stava prvog izreke što pre okončao. U stavu trećem izreke rešenja delimično je usvojen zahtev predlagača za primerenu naknadu i određena primerena naknad a zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 10.000,00 dinara, kao i naknada troškova postupka u iznosu od 6.390,00 dinara, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu, dok je u stavu četvrtom izreke odbijen, kao neosnovan, zahtev predlagača u delu kojim je tražena naknada preko naknade dosuđene stavom trećim izreke, do iznosa od 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Stavom petim izreke rešenja odlučeno je da se po pravnosnažnosti rešenja spisi predmeta dostave Ustavnom sudu radi odlučivanja o ostalim zahtevima predlagača.

Odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda , Vrhovni kasacioni sud je doneo rešenje Rž . gp. 7 61/15 od 18. februara 201 6. godine kojim je odbio kao neosnovanu žalbu predlagača i potvrdio prvostepeno rešenje u stavu trećem njegove izreke, i u delu o troškovima postupka, kao i u četvrtom stav u njegove izreke, s tim što je odbio zahtev predlagača za naknadu troškova žalbenog postupka .

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Imajući u vidu navedeno, posmatrajući izvršni i stečajni postupak kao jednu celinu, Ustavni sud je ocenio da propust suda da namiri potraživanje podnosioca ustavne žalbe utvrđeno u stečajnom postupku, povodom pravosnažne i izvršne presude Trgovinskog suda u Leskovcu P. 638/03 od 26. novembra 2003. godine i rešenja o izvršenju I. 119/07 od 12. januara 2007. godine, a protiv dužnika DP "I .", Leskovac , koji ima pretežan državni kapital, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno sudskom odlukom (sličan stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni s ud je utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog u stečajnom postupku, a koji nije isplaćen podnosiocu (videti , pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 23/10, umanjenog za iznose koji su eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

5. Odlučujući o ustavnoj žalbi podnosioca izjavljenoj 14. juna 2016. godine protiv stavova trećeg i četvrtog izreke rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 683/14 od 29. oktobra 2015. godine, kojima je podnosiocu određena primerena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 10.000,00 dinara, a odbijen zahtev do traženih 3.000 evra, te ovo potvrđeno osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 761/15 od 18. februara 2016. godine, Ustavni sud konstatuje da je podnosilac ustavne žalbe u suštini nezadovoljan visinom dosuđene naknade.

Ustavni sud, najpre , ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku , koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova iz 2013. godine , preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti ekonomskim i socijalnim prilikama u Republici Srbiji.

Podnosiocu ustavne žalbe je usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naloženo je da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem roku i dosuđena mu je naknada. Međutim, po stanovištu Ustavnog suda, potrebno je u konkretnom slučaju utvrditi da li je dosuđena novčana naknada odgovarajuća i dovoljna i sa aspekta sudske prakse ovoga suda. Naime, podnosilac može tvrditi da je dosuđena naknada beznačajna ukoliko je iznos koji je dodeljen manji od iznosa koji se dodeljuje u sličnim slučajevima (videti presude Evropskog suda za ljudska prava Cocchiarella protiv Italije , broj aplikacije 64886/01, st. 65-107, ECHR 2006-V i Carić protiv Hrvatske, broj aplikacije 58650/12, stav 39.).

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi u ovom slučaju podnosiocu dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Ustavni sud takođe primećuje da je dosuđena naknada niža u poređenju sa iznosima koje u sličnim predmetima utvrđuje ovaj sud. Međutim, polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećen ima pruža odgovarajuć e zadovoljenje , kao i životnog standarda i materijalnih prilik a u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 1 0.000,00 dinara nije nerazumn a, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je Ustavni sud ovom odlukom utvrdio povredu prava na imovinu i naknadu materijalne štete u visini iznosa priznatih u stečajnom postupku povo dom navedenog izvršnog postupka. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove . Sledom iznetog, Ustavni sud je ustavnu žalbu u delu u kojem je izjavljena protiv stavova trećeg i četvrtog izreke rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 683/14 od 29. oktobra 2015. godine i r ešenja Vrhovnog kasacionog su da Rž. gp. 761/15 od 18. februara 2016. godine, odbacio kao očigledno neosnovanu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

6. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti