Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku za vraćanje na rad. Podnositeljki se dosuđuje naknada nematerijalne štete, dok se preostali deo žalbe, koji se odnosi na pravično suđenje, odbacuje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Nataša Plavšić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás) i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi O. Ć . iz Stepanovićeva , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. februara 202 4. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba O. Ć . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Novom Sadu I. 2081/15 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje .

2. Utvrđuje se pravo O. Ć . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. O. Ć . iz Stepanovićeva je, 22. maja 2020. godine, preko punomoćnika D. S , advokata iz Novog Sada, izjavila Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu I. 2081/15, kao i protiv rešenja Osnovog suda u Novom Sadu I. 2081/15 od 20. januara 2020. godine i rešenja Osnovnog suda u Novom Sadu IPV. I. 43/20 od 24. februara 2020. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na rad iz čl. 3 2. i 60. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka ističe da je izvršni sud, u konkretnom slučaju, postupa o neažurno, nepoštujući načelo hitnosti, a imajući u vidu da se radi o vraćanju zaposlenog na rad, čime joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Takođe, navodi i da je izvršni sud, donoseći osporene akte, pogrešno primenio m erodavno pravo , čime joj je povredio pravo na pravično suđenje i pravo na rad.

Podnositeljka od Ustavnog suda traži da usvoji ustavnu žalbu, poništi osporena rešenja, utvrdi da joj je u osporenom izvršnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, utvrdi joj naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1000 evra. Takođe, podnositeljka je tražila i troškove postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te spise predmeta Osnovnog suda u Novom Sadu I. 2081/15, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari :

Pravnosnažnom presudom Osnovnog sud a u Novom Sadu P1. 821/14 od 18. marta 2015. godine, poništ eno je rešenje tuženog AD „I .“ iz Stepanovićeva kojim je tužilji, O . Ć . iz Stepanovićeva, ovde podnositeljki ustavne žalbe otkazan ugovor o radu, te tuženi obavezan da je vrati u radni odnos na neodređeno radno vreme na odgovarajuće radno mesto i da joj naknadi troškove parničnog postupka.

O. Ć . je 29. maja 2015. godine, kao izvršni poverilac, podnela predlog Osnovnom sudu u Novom Sadu protiv izvršnog dužnika, radi izvršenja - v raćanja na posao kod poslodavca, te predlog kojim se nalaže prodaja pokretnih stv ari izvršnog dužnika radi naknade troškova parničnog postupka.

Osnovni sud u Novom Sadu je doneo rešenje o izvršenju I. 2081/15 od 2. juna 2015. godine, kojim se dozvoljava predloženo izvršenje.

Nakon toga, Osnovni sud u Novom Sadu je doneo zaključak I. 2081/15 od 31. jula 2015. godine, kojim se zakazuje sprovođenje izvršenja popisom, procenom pokretnih svari dužnika, koje je pokušano 9. septembra 2015. godine, ali nije uspelo, jer je za popisani kombajn utvrđeno da nije vlasništvo firme (po izjavi direktora privrednog društva).

Izvršni poverilac je dopisom od 28. septembra 2015. godine, obavestila izvršni sud da je izvršni dužnik nije vratio na rad i da nije postupio po rešenju o izvršenju.

Kako izvršni dužnik nije postupao po navedenom rešenju o izvršenju, izvršni sud je doneo r ešenja I. 2081/15 od 7. oktobra 2015. godine kojim a je izr ekao novčanu kaznu, kako direktoru izvršnog dužnika, tako i izvršnom dužniku.

Osnovni sud u Novom Sadu je doneo zaključak I. 2081/15 od 9. novembra 2016. godine, kojim je obavezao izvršnog poverioca da u roku od pet dana izvesti sud da li je vraćena na posao. Dopisom od 18. novembra 2016. godine, izvršni poverilac je obavestila sud da nije vraćena u radni odnos, nakon čega je izvršni sud rešenjima od 24. novembra 2016. godine, odredio sprovođenje izvršenja radi naplate novčane kazne izrečene odgovornom licu – direktoru AD „I .“ plenidbom iznosa od 2/3 zarade imenovanog odgovornog lica i izvršnom dužniku popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika , te ponovo nalagao da se postupi po rešenju o izvršenju i izvrš ni poveri lac vrati na rad .

Izvršni dužnik se dopisom od 8. decembra 2016. godine obratio izvršnom sudu sa predlogom da se rešenja od 24. novembra 2016. godine kojima se novčanom kaznom kažnjavaju izvršni dužnik i odgovorno lice u izvršnom dužniku, stave van snage , imajući u vidu da je izvršn i dužnik pozvao izvršnog poveri oca da se vrati na rad, ali da ona nije prihvatila pojedine odredbe ponuđenog ugovora o radu, te da su u toku pregovori o uslovima vraćanja na rad.

U periodu od 26. do 30. juna 2017. godine, izvršni spis se nalazio u parničnom odeljenju istog suda, radi uvida.

U daljem toku postupka, Osnovni sud u Novom Sadu I. 2081/15 je doneo zaključak od 15. septembra 2017. godine, na osnovu kojeg je zakaz ao sprovođenje izvršenja popisom, procenom pokretnih stvari dužnika za 6. novembar 2017. godine . Navedenog dana nije uspeo popis i procena pokretnih stvari, jer sudski izvršitelj nije pušten u krug firme.

Izvršni sud je zaključkom I. 2081/15 od 28. februara 2018. godine tražio od izvršnog poverioca da se izjasni da li je izvršni dužnik postupio po rešenju o izvršenju. Izvršni poverilac je sud obavestila dopisom od 6. marta 2018. godine da nije vraćena na rad, tj. da nije postupljeno po rešenju.

Kako izvršni dužnik nije postupio po navedenom rešenju o izvršenju, izvršni sud je doneo rešenja I. 2081/15 od 31. jula 2018. godine kojima je izrekao novčanu kaznu, kako direktoru izvršnog dužnika, tako i izvršnom dužniku.

Osnovni sud u Novom Sadu je doneo rešenje I. 2081/15 od 18. septembra 2018. godine, kojim se podnesak izvršnog dužnika, kojim je tražio da se rešenja izvršnog suda od 24. novembra 2016. godine, kojim je izvršni dužnik novčano kažnjen stave van snage, smatra povučenim. Ovo jer se izvršni dužnik nije u roku koji mu je ostavljen izjasnio da li je taj podnesak predstavljao prigovor na rešenje izvršnog suda od 7. oktobra 2015. godine ili rešenje od 24. novembra 2016. godine.

Osnovni sud u Novom Sadu je doneo zaključak I. 2081/15 od 24. septembra 2019. godine, kojim zakazuje sprovođenje izvršenja popisom i procenom pokretnih stvari dužnika za 9. oktobar 2019. godine.

Izvršni dužnik je 7. oktobra 2019. godine podneskom ukaz ao da je izvršni poverilac ranije pozivan a na rad i da joj je nuđen ugovor o radu koji je ist a odbi la da potpiše, te je predl ožio da se postupak izvršenja obustavi .

Izvršni poverilac je dopisom od 16. oktobra 2019. godine, obavestila sud da nije vraćena na rad, jer je od izvršnog dužnika dobila neprihvatljivu i šikanoznu ponudu koju je dobila da potpiše 6. decembra 2016. godine . Prethodno jer je njeno radno mesto kod poslodavca ukinuto.

Osnovni sud u Novom Sadu je doneo osporeno prvostepeno rešenje I. 2081/15 od 20. januara 2020. godine, kojim se izvršni postupak protiv izvršnog dužnika obustavlja. Ovo stoga što je tokom postupka, na nesumnjiv način, utvrđeno da je izvršni dužnik pozvao izvršnog poverioca da se vrati na rad, odnosno zaključi ugovor o radu, a da je izvršni poverilac odbila potpisivanje istog. Iz navedenog proizlazi da je izvršni dužnik u svemu postupio u skladu sa rešenjem o izvršenju .

Veće Osnovnog suda u Novom Sadu je donelo osporeno drugostepeno rešenje IPV I. 43/20 od 24. februara 2020. godine, kojim je odbijen prigovor izvršnog poverioca i potvrđeno prvostepeno rešenje . U obrazloženju osporenog rešenja, između ostalog, navedeno je: da je izvršni dužnik postupio u skladu sa rešenjem o izvršenju, pozivajući izvršnog poverioca da zaključi ugovor o radu, te da kako je izvršni poverilac odbila da potpiše ugovor o radu, kako to i sama navodi, to je prvostepeni sud pravilno obustavio postupak.

4. Odredbom Ustava, na čiju se povredu podnositeljka ustavne žalbe poziva, utvrđeno je da se svakom jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.) .

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti , Ustavni sud je utvrdio da je predmetni izvršni postupak pokrenut 29. maja 20 15. godine, podnošenjem predloga Osnovnom sudu u Novom Sadu, radi izvršenja – njenog vraćanja na rad kod izvršnog dužnika, a da je pravnosnažno okončan donošenjem osporenog rešenja Osnovnog suda u Novom Sadu IPV I. 43/20 od 24. februara 2020. godine. Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak ukupno trajao četiri godin e i devet mesec i, što prima facie može da ukaže da nije okončan u razumnom roku.

Iako na ocenu razumne dužine trajanja konkretnog sudskog postupka, pored vremenskog trajanja utiče i niz drugih činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja se mogu pojaviti tokom postupka, ponašanje podnositeljke ustavne žalbe, kao stranke tokom trajanja postupka, postupanje sudova koji vode postupak i priroda, odnosno značaj zahteva o kome se u postupku odlučuje za podnositeljku, Ustavni sud je utvrdio da nijedan od ovih činilaca, ne može biti opravdanje za dugo trajanje izvršnog postupka u konkretnom slučaju. Ovo posebno, imajući u vidu da je tokom trajanja osporenog izvršnog postupka, Ustavni sud utvrdio dva perioda potpune neaktivnosti suda (od 7. oktobra 2015. godine do 9. novembra 2016. godine, kao i od 8. decembra 2016. godine do 15. septembra 2017. godine), kada sud nije pre duzeo ni jednu radnju u postupku. Ustavni sud i u ovoj odluci ističe da odgovornost za efikasno sprovođenje svakog postupka snosi pre svega sud pred kojim se postupak vodi. Takođe, Ustavni sud nalazi da okolnost da je u konkretnom slučaju postupak pravnosnažno okončan obustavom 24. februara 2020. godine, jer je utvrđeno da je još 6. decembra 2016. godine izvršni dužnik po nudio izvršno m poverioc u da potpiše novi ugovor o radu, koji je ona odbila, nesporno ukazuje na nedelotvorno postupanje izvršnog suda, posebno kada se ima u vidu da se izvršni postupak sprovodi u skladu sa načelom oficijelnosti.

Ustavni sud je našao da je ponositeljka ustavne žalbe u periodu od 18. novembra 2016. godine, kada je obavestila sud da nije vraćena na posao, do 28. februara 2018. godine, kada je sud doneo zaključak kojim je tražio da se podnositeljka izjasni da li je izvršni dužnik postupio po rešenju o izvršenju, i sama bila u potpunosti neaktivna, čime je delimično doprinela dužini trajanja izvršnog postupka.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu I. 2081/15.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ( „Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 , 10/23 i 92/23 ), Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio i odlučio kao u prvom delu tačk e 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpe la zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju, dužinu trajanja osporenog postupka, doprinos podnositeljke ustavne žalbe dužini trajanja postupka, doprinos suda dužini trajanja postupka, životni standard u državi, te činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.

Pored toga, Ustavni sud je uzeo u obzir i noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15 od 5. aprila 2016. godine), kao i više presuda donetih nakon toga, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaci ju za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpe la. Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo i u Odluci Už-2936/16 od 24. maja 2018. godine.

7. Ustavni sud je uvidom u osporena rešenja utvrdio da ona sadrže detaljna i jasna obrazloženja, zasnovana na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog prava, te je stoga, polazeći od prethodno navedenog, ocenio da se navodi podnositeljke ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi za tvrdnje o povredi označenih prava na pravično suđenje i prava na rad iz člana 32. stav 1. i člana 60. Ustava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom oceni zakonitost osporenih akata.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. U pogledu zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83 .). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio zahtev, rešavajući kao u tački 3. izreke.

9. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.