Ustavna žalba odbačena: Ustavni sud nije instancioni sud u prekršajnom postupku
Kratak pregled
Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv pravnosnažne prekršajne presude. Navodi podnosioca odnosili su se na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja ustavnopravni razlog za žalbu, već zahtev da Ustavni sud deluje kao viša instanca.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Daneta Lukića iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. novembra 2011. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Daneta Lukića izjavljena protiv rešenja Ministarstva finansija Uprave carina - Carinarnice Kragujevac P - 465, 466,467/2007 od 30. septembra 2008. godine i presude Višeg prekršajnog suda - Odeljenje u Kragujevcu PRŽ 23145/10 od 11. avgusta 2010. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Dane Lukić iz Kragujevca je 29. oktobra 2010. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja i presude navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
Podnosilac ustavne žalbe navode o povredi prava na pravično suđenj zasniva na tvrdnjama je njegova pravosnažno utvrđena odgovornost za izvršeni prekršaj posledica pogrešnog zaključivanja organa pred kojima je vođen prekršajni postupak u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja. Podnosilac ustavne žalbe ističe “da su zaključci prekršajnih sudova nejasni, nerazumljivi i sa pravne strane neprihvatljivi“.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.
Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona sledi da Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ispituje zakonitost osporenih odluka donetih u postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, već je nadležan jedino da ceni postojanje povrede ili uskraćivanja označenih Ustavom zajemčenih prava i sloboda. Stoga se i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju.
3. Nakon izvršenog uvida u osporene akte, a polazeći od navoda ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da se podnosilac ustavne žalbe, nezadovoljan ishodom pravnosnažno okončanog prekršajnog postupka, samo formalno poziva na povredu Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje, ponavljajući u ustavnoj žalbi navode iz odbrane date u prekršajnom postupku, koje je u postupku po žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog prekršajnog rešenja cenio i Viši prekršajni sud - Odeljenje u Kragujevcu, o čemu osporena presuda tog suda PRŽ 23145/10 od 11. avgusta 2010. godine sadrži detaljno obrazloženje.
Saglasno iznetom, Ustavni sud je ocenio da se navodi ustavne žalbe ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima za tvrdnju o povredi prava na pravično suđenje, već se od Ustavnog suda traži da, ocenjujući zakonitost osporenih odluka, postupa kao instancioni (viši) sud u odnosu organe koji su doneli osporene odluke. Stoga je Ustavni sud odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje
4. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Dragiša B. Slijepčević
Slični dokumenti
- Už 3843/2010: Odbačaj ustavne žalbe protiv odluka u prekršajnom postupku
- Už 1753/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u prekršajnom postupku
- Už 2182/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene i neutemeljene ustavne žalbe
- Už 3035/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju nedopuštene ustavne žalbe
- Už 4936/2010: Odbacivanje ustavne žalbe koja osporava utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza
- Už 1102/2011: Ustavna žalba odbačena jer Ustavni sud nije instancioni sud
- Už 5026/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u krivičnom postupku