Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje kao neblagovremenu ustavnu žalbu izjavljenu protiv pravosnažne krivične presude i rešenja o odbacivanju zahteva za ponavljanje postupka. Inicijativa za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti ne odlaže rok za podnošenje ustavne žalbe.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Zorice Milovanović iz sela Brežđe, opština Mionica, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 28. decembra 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Zorice Milovanović izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Mionici K. 100/08 od 10. decembra 2008. godine i rešenja Osnovnog suda u Valjevu Kv. 111/10 od 18. marta 2010. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Advokat Petar Milutinovića iz Mionice je 1. novembra 2010. godine, u ime Zorice Milovanović iz sela Brežđe, opština Mionica, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Mionici K. 100/08 od 10. decembra 2008. godine i rešenja Osnovnog suda u Valjevu Kv. 111/10 od 18. marta 2010. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije, prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava, posebnih prava okrivljenog iz člana 33. stav 2. Ustava, prava na pravnu sigurnost iz člana 34. stav 5. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava.

Ustavnom žalbom se osporava pravosnažna prvostepena presuda doneta u krivičnom postupku koji je vođen protiv podnositeljke ustavne žalbe i pravosnažno rešenje kojim je odbačen zahtev za ponavljanje krivičnog postupka. Protiv ovih pojedinačnih akata podnositeljka ustavne žalbe je, prema sopstvenim navodima, 9. avgusta 2010. godine Republičkom javnom tužilaštvu podnela inicijativu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti.

2. Ispitujući postojanje pretpostavki za postupanje po podnetoj ustavnoj žalbi, Ustavni sud najpre konstatuje da se postupak koji je vođen po podnetom zahtevu za ponavljanje pravosnažno okončanog postupka, ne može smatrati jedinstvenom celinom sa prethodno okončanim postupkom, jer je smisao podnošenja ovog vanrednog pravnog sredstva upravo u tome da sud dozvoli da se čitav postupak koji je već pravosnažno okončan – ponovi. Stoga se i ispunjenost propisanih pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe mora posmatrati odvojeno u odnosu na ova dva postupka.

3. Polazeći od prethodno navedenog, a imajući u vidu da je odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) istog zakona, odbacio kao neblagovremenu ustavnu žalbu u delu kojim se osporava presuda Opštinskog suda u Mionici K. 100/08 od 10. decembra 2008. godine. Ovo iz razloga što je ustavna žalba podneta 1. novembra 2010. godine, a nesporno je da je krivični postupak u konkretnom slučaju okončan i da je pravosnažna presuda dostavljena podnositeljki ustavne žalbe pre 9. marta 2010. godine, kada je, prema navodima iz ustavne žalbe, podnela zahtev za njegovo ponavljanje.

4. U odnosu na deo ustavne žalbe kojim se osporava pojedinačni akt donet povodom zahteva za ponavljanje krivičnog postupka, Ustavni sud konstatuje da je zahtev podnositeljke ustavne žalbe pravosnažno odbačen rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž2. 1398/10 od 5. maja 2010. godine, koje je podnositeljki moralo biti uručeno pre 9. avgusta 2010. godine kada je, prema sopstvenim navodima, i povodom ovog rešenja inicirala podizanje zahteva za zaštiti zakonitosti.

Polazeći od pravnog stava Ustavnog suda da se zahtev za zaštitu zakonitosti u krivičnom postupku ne smatra pravnim sredstvom čijim se iscrpljivanjem stiče pravo na podošenje ustavne žalbe, jer je prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku izjavljivanje ovog pravnog leka isključivo u dispoziciji javnog tužioca, a ne okrivljenog i njegovog branioca, bez obzira na inicijativu koju su podneli, te da se stoga ni Zakonom propisani rok za podnošenje ustavne žalbe ne računa od dana prijema obaveštenja Tužilaštva, nego od dana prijema drugostepene sudske odluke kojom je pravosnažno odlučeno o zahtevu za ponavljanje postupka, Ustavni sud je i u ovom delu odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.

Imajući u vidu razloge odbačaja ustavne žalbe, Ustavni sud nije tražio od lica koje je u ime podnositeljke izjavilo ustavnu žalbu da dostavi specijalno punomoćje za njeno izjavljivanje, u smislu odredbe člana 83. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, jer se ni dostavljanjem punomoćja ne bi otklonili nedostaci koji onemogućavaju vođenje postupka.

5. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Slični dokumenti

• Už 5405/2010: Odbacivanje ustavne žalbe kao neblagovremene u prekršajnom postupku
• Už 2350/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe u prekršajnom postupku
• Už 3464/2010: Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti u krivičnom postupku
• Už 3757/2011: Odbacivanje neblagovremene ustavne žalbe zbog pogrešnog računanja roka
• Už 6/2011: Odbačena neblagovremena ustavna žalba u krivičnom postupku
• Už 592/2009: Odbacivanje neblagovremene ustavne žalbe u krivičnom postupku zbog isteka roka