Povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji traje skoro sedam godina. Zbog neefikasnosti i dugih perioda neaktivnosti suda, podnosiocu se dosuđuje naknada nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. M. iz sela M, o. A, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. januara 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. M. i utvrđuje da je povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Aleksincu u predmetu I. 202/07, a zatim pred Osnovnim sudom u Nišu - Sudska jedinica u Aleksincu u predmetu I. 16578/10.

2. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. M. iz s. M, o . A, podneo je 10. oktobra 2011. godine, preko punomoćnika V. Đ, advokata iz A, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Nišu - Sudska jedinica u Aleksincu u predmetu I. 16578/10 (ranije se vodio pred Opštinskim sudom u Aleksincu u predmetu I. 202/07).

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je podnosilac u svojstvu izvršnog poverioca podneo predlog za izvršenje na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Aleksincu P. 546/04 od 24. maja 2006. godine; da su sudski veštaci veštačenja obavili tek nakon godinu od donošenja rešenja o izvršenju I. 202/07 od 7. februara 2007. godine; da su izvršni dužnici prigovorili utvrđenoj vrednosti nepokretnosti, nakon čega je drugostepeni sud ukinuo rešenje prvostepenog suda i predmet vratio na ponovni postupak, a radi izjašnjenja sudskih veštaka na primedbe dužnika; nakon ponovnog utvrđivanja vrednosti nepokretnosti i izjavljenih žalbi izvršnih dužnika, drugostepeni sud je potvrdio ožalbeno prvostepeno rešenje, nakon čega su određene tri prodaje nepokretnosti usmenim javnim nadmetanje, ali ni na jednoj nije bilo zainteresovanih kupaca; da je izvršni postupak prekinut usled smrti izvršnog dužnika S. M, a nastavljen je u odnosu na drugog izvršnog dužnika R. M i da je podnosilac podnescima predlagao izvršnom sudu da se spisima izvršnog predmeta združe spisi ostavinskog predmeta radi nastavka izvršnog postupka, ali da izvršni sud po istima nije postupao. Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud utvrdi da mu je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Aleksincu u predmetu I. 202/07, a zatim pred Osnovnim sudom u Nišu – Sudska jedinica u Aleksincu u predmetu I. 16578/10, povređeno Ustavom zajemčeno pravo na suđenje u razumnom roku i da mu se utvrdi pravo na naknadu štete u smislu člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je zajemčeno svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Nišu – Sudska jedinica u Aleksincu I. 16578/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 5. februara 2007. godine Opštinskom sudu u Aleksincu predlog za izvršenje protiv izvršnih dužnika S. M. i R. M, oboje iz sela M, radi izvršenja pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Aleksincu P. 546/04 od 24. maja 2006. godine, popisom, procenom i prodajom predloženih nepokretnosti solidarnih izvršnih dužnika.

Opštinski sud u Aleksincu je doneo rešenje o izvršenju I. 202/07 od 7. februara 2007. godine.

Rešenjem Opštinskog suda u Aleksincu I. 202/07 od 25. maja 2007. godine je određeno veštačenje preko sudskog veštaka poljoprivredne i građevinske struke.

Iz izveštaja sudskih veštaka koji je sudu dostavljen 19. juna 2007. godine proizlazi da veštačenja nisu obavljena, jer izvršni dužnici nisu dozvolili da se sprovede veštačenje.

Na ročištu održanom 12. septembra 2007. godine nije postignut sporazum da izvršni dužnici svoju obavezu prema izvršnom poveriocu izmire za godinu dana u jednakim mesečnim ratama, a izvršni sud je doneo rešenje da se postupak izvršenja nastavi prodajom predloženih nepokretnosti.

Sudski veštak građevinske struke je dostavio sudu nalaz i mišljenje 4. februara 2008. godine, a sudski veštak poljoprivredne struke je dostavio sudu nalaz i mišljenje 18. februara 2008. godine.

Opštinski sud u Aleksincu je rešenjem I. 202/07 od 4. marta 2008. godine utvrdio ukupnu tržišnu vrednost nepokretnosti u iznosu od 721.046,76 dinara, kao i ukupnu tržišnu vrednost za nepokretnosti koje se nalaze na katastarskoj parceli broj 5156 MZ „S.“ M. u iznosu od 3.083.924,81 dinara.

Odlučujući o žalbi izvršnih dužnika, Okružni sud u Nišu je rešenjem 23. aprila 2008. godine ukinuo rešenje Opštinskog suda u Aleksincu I. 202/07 od 4. marta 2008. godine i predmet vratio na ponovni postupak.

Opštinski sud u Aleksincu je rešenjem I. 202/07 od 25. jula 2008. godine ponovo utvrdio ukupnu tržišnu vrednost nepokretnosti u iznosu od 721.046,76 dinara, kao i ukupnu tržišnu vrednost za nepokretnosti koje se nalaze na katastarskoj parceli broj 5156 MZ „S.“ M. u iznosu od 3.083.924,81 dinara.

Odlučujući o žalbi izvršnih dužnika, Okružni sud u Nišu je rešenjem Gž. 3370/08 od 2. septembra 2008. godine odbio kao neosnovanu žalbu izvršnih dužnika i potvrdio prvostepeno rešenje.

Zaključkom o prodaji I. 202/07 od 9. oktobra 2008. godine Opštinski sud u Aleksincu je odredio prvu prodaju nepokretnosti usmenim javnim nadmetanjem za 14. novembar 2008. godine, ali usled nepostojanja procesnih uslova, ročište je odloženo.

Zaključkom o prodaji I. 202/07 od 17. novembra 2008. godine Opštinski sud u Aleksincu je ponovo odredio prvu prodaju nepokretnosti usmenim javnim nadmetanjem za 25. decembar 2008. godine, ali ista nije uspela, jer nije bilo zainteresovanih kupaca.

Zaključkom o prodaji I. 202/07 od 23. februara 2009. godine Opštinski sud u Aleksincu je odredio drugu prodaju nepokretnosti usmenim javnim nadmetanjem za 27. mart 2009. godine, ali ni druga javna prodaja nije uspela, jer nije bilo zainteresovanih kupaca.

Zaključkom o prodaji I. 202/07 od 5. oktobra 2009. godine Opštinski sud u Aleksincu je odredio treću prodaju nepokretnosti usmenim javnim nadmetanjem za 13. novembar 2009. godine, ali ni treća javna prodaja nije uspela, jer nije bilo zainteresovanih kupaca.

Rešenjem Osnovnog suda u Nišu – Sudska jedinica u Aleksincu I. 1286/10 od 28. aprila 2010. godine je prekinut postupak izvršenja određen rešenjem o izvršenju I. 202/07 od 7. februara 2007. godine, usled smrti izvršnog dužnika S. M, u smislu člana 214. stav 1. Zakona o parničnom postupku, a u vezi sa članom 27. Zakona o izvršnom postupku, s tim da će se postupak nastaviti kada naslednici preuzmu postupak ili kada ih sud na predlog prtivne strane pozove da to učine, a postupak izvršenja je nastavljen u odnosu na drugog izvršnog dužnika.

Izvršni poverilac je podneskom od 20. jula 2011. godine predložio izvršnom sudu da s e izvršnom predmetu združe spisi ostavinskog predmeta, radi uvida u nasledno rešenje od 8. septembra 2010. godine koje je postalo pravnosnažno 11. decembra 2010. godine.

Osnovni sud u Nišu – Sudska jedinica u Aleksincu je dopisom I. 16578 /10 od 27. januara 2012. godine tražio od izvršnog poverioca da se izjasni o sredstvu izvršenja prema drugom izvršnom dužiku, pod pretnjom propuštanja.

Izvršni poverilac je podneskom od 6. februara 2012. godine predložio da se nastavi postupak izvršenja prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika i zakazivanje četvrte prodaje nepokretnosti usmenim javnim nadmetanjem, a podneskom od 7. februara 2013. godine je predložio da mu se popisana imovina dosudi, s obzirom na to da nije prodata ni na trećoj prodaji u visini od 30% od procenjene vrednosti popisanih stvari.

Zaključkom izvršnog suda I. 16578/10 od 26. aprila 2013. godine je naloženo izvršnom poveriocu da dostavi dokaz da je nepokretnost čiju prodaju traži, upisana kao svojina izvršnog dužnika R. M, pod pretnjom propuštanja, a izvršni poverilac je postupajući po zaključku dostavio pravnosnažno ostavinsko rešenje, kao i prepis lista nepokretnosti broj 552, KO M.

Osnovni sud u Nišu – Sudska jedinica u Aleksincu je zaključkom I. 16578/10 od 27. maja 2013. godine nastavio sprovođenje izvršenja određenog rešenjem Opštinskog suda u Aleksincu I. 202/07 od 7. februara 2007. godine prema izvršnom dužniku R. M, popisom, prodajom i namirenjem izvršnog poverioca sa 1/3 predmetne nepokretnosti .

Izvršni poverilac je podneskom od 8. jula 2013. godine predložio da se izvršenje sprovede i prema ostalim izvršnim dužnicima odnosno pravnim sledbenicima pok. S. M. odnosno i na preostale 2/3 nepokretnosti .

Osnovni sud u Nišu – Sudska jedinica u Aleksincu je zaključkom I. 16578/10 od 3. septembra 2013. godine nastavio sprovođenje izvršenja prekinutog rešenjem Osnovnog suda u Nišu – Sudska jedinica u Aleksincu I. 1286/10 od 28. aprila 2010. godine prema izvršnim dužnicima R. M, V. M. i V. V. kao pravnim sledbenicama sada pok. S. M.

Izvršni poverilac je podneskom od 2. decembra 2013. godine, predložio da se izvrši ponovna procena nepokretnosti preko sudskog veštaka poljoprivredne struke, a zaključkom od 4. decembra 2013. godine mu je naloženo da predujmi troškove stručnog lica poljoprivredne struke.

4. Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS", broj 125/04), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine, propisano je: da se postupak izvršenja i postupak obezbeđenja pokreću na predlog poverioca (član 2. stav 1.); da izvršenje i obezbeđenje određuje i sprovodi sud (član 3.); da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno, da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da je kad su ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju i za sprovođenje izvršenja, sud dužan da donese rešenje o izvršenju i preduzima radnje sprovođenja izvršenja (član 4.).

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", br. 31/11, 99/11 i 109/13 - Odluka US) je propisano da se postupak izvršenja i postupak obezbeđenja pokreću na predlog izvršnog poverioca ili po službenoj dužnosti kada je to zakonom određeno i da izvršenje i obezbeđenje određuje sud, ako ovim zakonom nije drugačije određeno, a sprovodi ga sud ili izvršitelj (član 2.), kao i da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan i da u postupku izvršenja i obezbeđenja odlaganje nije dozvoljeno, osim ako zakonom nije izričito propisano drugačije (član 6.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je u predmetnom izvršnom postupku predlog za izvršenje podnet 5. februara 2007. godine, a da do razmatranja ustavne žalbe nije sprovedeno izvršenje.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog izvršnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da navedeni postupak do odlučivanja o ustavnoj žalbi traje skoro sedam godina i da još uvek nije okončan.

Navedeno trajanje izvršnog postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj prava o kome se odlučuje za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo posebno složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se postupajući sud izjašnjavao.

Ocenjujući postupanje suda u izvršnom postupku, Ustavni sud je našao da izvršni sud, u konkretnom slučaju, nije preduzeo sve mere i radnje na koje je po zakonu bio obavezan kako bi se izvršenje sprovelo, odnosno izvršni poverilac namirio u razumnom roku.

Naime, od donošenja rešenja kojim se dozvoljava sprovođenje izvršenja pa sve do odlučivanja o ustavnoj žalbi nadležni sud nije preduzimao radnje radi sprovođenja izvršenja. Naime, izvršni sud je po donošenju rešenja o izvršenju odredio izvođenje dokaza veštačenjem radi utvrđivanja vrednosti nepokretnosti na kojima je predloženo izvršenje, a veštačenja su sprovedena nakon godinu dana od dana njihovog određivanja. Izvršni sud je do prekida izvršenja odredio tri prodaje nepokretnosti usmenim javnim nadmetanjem, ali nijedna prodaja nije sprovedena, jer nije bilo zainteresovanih kupaca. Nakon rešenja o prekidu postupka izvršenja usled smrti jednog od izvršnih dužnika od 28. aprila 2010. godine, izvršni sud pune tri godine nije preduzimao nikakve radnje u postupku. Izvršni sud u ovom periodu nije postupao ni po podnescima izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe kojima je predlagao da se spisima izvršnog predmeta združe spisi ostavinskog predmeta radi uvida u ostavinsko rešenje, kao ni po predlogu da mu se dosudi imovina u visini od 30% od procenjene vrednosti, već je zaključcima od izvršnog poverioca tražio da se izjasni o sredstvu izvršenja prema drugom izvršnom dužniku. Pored toga, izvršni sud je rešenjem I. 16578/10 od 27. maja 2013. godine nastavio sprovođenje izršenja samo prema jednom izvršnom dužniku i to na 1/3 imovine, a tek je nakon podneska izvršnog poverioca novim rešenjem I. 16578/10 od 3. septembra 2013. godine nastavio sprovođenje izvršenja prema svim izvršnim dužnicima kao pravnim sledbenicima pok. izvršnog dužnika S. M. Nakon nastavka izvršnog postupka, izvršni sud je ponovo odredio procenu vrednosti nepokretnosti koje su predmet izvršenja. Izvršni postupak još uvek nije okončan ni posle sedam godina od podnošenja predloga za izvršenje. Ustavni sud je ocenio da je nepostupanje Opštinskog suda u Aleksincu, odnosno Osnovnog suda u Nišu – Sudska jedinica u Aleksincu u rokovima propisanim zakonom uticalo na neopravdano dugo trajanje izvršnog postupka.

Bitna karakteristika izvršnog postupka je njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka, te je sud dužan hitno da preduzima sve radnje koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka što, u konkretnoj situaciji nije bio slučaj. Izvršni postupak se smatra okončanim sprovođenjem izvršenja ili donošenjem rešenja o obustavi postupka u zakonom izričito propisanim situacijama, do čega u konkretnom slučaju nije došlo. Osnovni razlog trajanja predmetnog izvršenja je neefikasno delovanje Opštinskog suda u Aleksincu, odnosno Osnovnog suda u Nišu – Sudska jedinica u Aleksincu, nepostupanje u rokovima propisanim zakonom i nekorišćenje svih procesnih ovlašćenja koja su sudu stajala na raspolaganju.

Ustavni sud je ocenio da je postavljeni zahtev u izvršnom postupku za podnosioca ustavne žalbe bio od značaja, s obzirom na to da je postupak pokrenut radi namirenja novčanog potraživanja utvrđenog pravnosnažnom i izvršnom presudom Opštinskog suda u Aleksincu P. 546/04 od 24. maja 2006. godine.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je Opštinski sud u Aleksincu, odnosno Osnovni sud u Nišu – Sudska jedinica u Aleksincu odgovoran što je predmetni izvršni postupak neopravdano dugo trajao, te da je navedenim postupanjem tih sudova podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se u predmetu I. 202/07 vodio pred Opštinskim sudom u Aleksincu, a zatim pred Osnovnim sudom u Nišu – Sudska jedinica u Aleksincu u predmetu I. 16578/10.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“ br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), usvojio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava u tački 1. izreke i odredio način otklanjanja štetnih posledica konstatovane povrede Ustavom zajemčenih prava tako što je u tački 2. izreke naložio sada nadležnom sudu počev od 1. januara 2014. godine uvođenjem nove mreže sudova, da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršenje u predmetu I. 16578/10 okončalo u što kraćem roku.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje, u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja izvršnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti