Ustavna žalba protiv produženja pritvora zbog krivičnog dela otmice

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio žalbu M. J. protiv rešenja o produženju pritvora. Sud je potvrdio da osobite okolnosti, uključujući nasilni način izvršenja dela i raniji konfliktni odnos sa oštećenom, opravdavaju pritvor zbog opasnosti od ponavljanja dela.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, dr Tijana Šurlan i Miroslav Nikolić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. J. iz Uzdine kod Kovačice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. septembra 2025. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba M. J. izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.2. 375/23 od 15. marta 2023. godine, u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. stav 2. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. J. iz Uzdine kod Kovačice, podneo je Ustavnom sudu, 21. aprila 2023. godine, preko punomoćnika K. D, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.2. 375/23 od 15. marta 2023. godine, zbog povrede prava iz člana 27. stav 1, člana 31. stav 3. i člana 34. stav 3. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava iz člana 5. stav 3. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Kako se pravo garantovano označenom odredbom navedene Evropske konvencije sadržinski ne razlikuje od prava zajemčenog Ustavom, to Ustavni sud postojanje njegove povrede ceni u odnosu na odgovarajuću odredbu Ustava.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da u konkretnom slučaju ne postoji osnovana sumnja za produženje pritvora okrivljenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, kao opšti preduslov za produženje pritvora; da postupajući sud u osporenom rešenju ponavlja činjenice koje nisu tačne i to da je podnosiocu bila izrečena mera zabrane prilaska oštećenoj, iako je ta mera ukinuta rešenjem Višeg suda u Pančevu Npž. 18/22 od 14. februara 2022. godine, odnosno ta mera u trenutku izvršenja krivičnog dela 6. marta 2022. godine nije bila na snazi, kao i da je podnosilac ranije osuđivan, iako je ta osuda obrisana iz Kaznene evidencije; da je podnosiocu povređeno pravo iz člana 34. stav 3. Ustava iz razloga što je pritvorski osnov obrazložen kao buduća neizvesna nedokazana činjenica kontinuiteta bavljenja krivičnim delom iz člana 134. stav 1. Krivičnog zakonika, te da je na drugoj strani osporenog rešenja, između ostalog, navedeno da će podnosilac „ukoliko se nađe na slobodi, u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo“. Prema tome podnosilac je za postupajući sud već osuđeno lice.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih prava, da poništi osporeno rešenje i predmet vrati na ponovni postupak. Takođe, podnosilac je tražio i troškove za sastav ustavne žalbe.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

- da je rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kpp. 18/22 od 8. marta 2022. godine prema okrivljenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, određen pritvor, a koji mu se računa od 6. marta 2022. godine kada je lišen slobode;

- da je naredbom Policijske uprave u Novom Sadu 4669/2022-1-1 od 6. marta 2022. godine okrivljenom izrečena hitna mera – privremene zabrane da kontaktira žrtvu nasilja u trajanju od 48 časova;

- da je pritvor prema okrivljenom više puta produžavan na osnovu člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14, 35/19, 27/21 – Odluka US i 62/21 – Odluka US);

- da je Više javno tužilaštvo u Novom Sadu 27. aprila 2022. godine prema okrivljenom M. J. podiglo optužnicu Kti. 27/22 zbog postojanja opravdane sumnje da je učinio krivično delo otmice iz člana 134. stav 1. („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14, 94/16 i 35/19), a koja je potvrđena rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kv. 428/22 od 23. maja 2022. godine. Navedeno rešenje je postalo pravnosnažno 14. juna 2022. godine;

- da je rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kv. 126/23 od 20. februara 2023. godine prema okrivljenom, na osnovu člana 216. u vezi člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku produžen pritvor za 60 dana.

U obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno da je „veće zauzelo stav da je i dalje nužno i opravdano zadržavanje okrivljenog (…) u pritvoru iz razloga propisanih odredbom člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, pre svega imajući u vidu da iz spisa predmeta proizlazi osnovana sumnja da je imenovani okrivljeni dana 6. marta 2022. godine počinio krivično delo otmica iz člana 134. stav 1. Krivičnog zakonika, na štetu svoje bivše vanbračne supruge, oštećene D.S, a sve na način koji je detaljno opisan u predmetnoj optužnici, pri čemu se osnovano sumnja da je predmetnog dana primenom fizičke sili razvalio vrata kuće u Mošorinu, u kojoj je boravila oštećena sa maloletnim detetom, te je silom i ozbiljnom pretnjom odvukao do svog automobila, a kojim je oštećenu zajedno sa maloletnim detetom odvezao do kuće u Uzdinu, a sve to u nameri da je prinudi da sa njim obnovi vanbračnu zajednicu. Pored toga, veće je prilikom odlučivanja uzelo u obzir i da je, po sopstvenom kazivanju okrivljenog, prema njemu u februaru mesecu 2022. godine izrečena mera zabrane prilaska oštećenoj D.S. Takođe, veće je imalo u vidu i činjenicu da je prema podacima iz kaznene evidencije, okrivljeni M.J. ranije osuđivan presudom Osnovnog suda u Pančevu K. 865/13 od 13. marta 2019. godine, na kaznu zatvora u trajanju od 4 meseca uslovno sa rokom provere od jedne godine (datum uslova 13. mart 2020. godine) i na novčanu kaznu u iznosu od 120.000 dinara zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. Krivičnog zakonika. S obzirom na sve navedeno, te posebno ceneći da postoji vremenski kontinuitet između ranije osude i krivičnog dela za koje se okrivljeni sada osnovano sumnjiči, te uzimajući u obzir da je oštećena na glavnom pretresu izjavila da i dalje oseća strah od okrivljenog, te da se i dalje oseća nesigurno, po stanovištu ovog veća, sve navedene okolnosti u svojoj međusobnoj povezanosti i sveobuhvatnosti, predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju na osnovanu bojazan da bi okrivljeni, ukoliko bi se našao na slobodi, u kratkom vremenskom periodu mogao ponoviti krivično delo za koje je osnovano sumnjiv, iz kojeg razloga je produženje pritvora prema okrivljenom po osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3. ZKP, po nalaženju ovog suda nužno i opravdano, a sve to u cilju obezbeđenja nesmetanog vođenja predmetnog krivičnog postupka“.

- da su osporenim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.2. 375/23 od 15. marta 2023. godine odbijene kao neosnovane žalbe okrivljenog i njegovog branioca izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kv. 126/23 od 20. februara 2023. godine.

U obrazloženju osporenog rešenja je, između ostalog, navedeno da „osnovanost daljeg zadržavanja okrivljenog (…) u pritvoru po osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 3. ZKP, i po stanovištu ovog suda, opravdava osnovana sumnja da je orkivljeni izvršio krivično delo otmice iz člana 134. stav 1. Krivičnog zakonika, odnosno osnovana sumnja da je oteo svoju bivšu vanbračnu suprugu tako što je usred dana primenom fizičke snage razvalio ulazna vrata kuće u kojoj je boravila oštećena sa maloletnim detetom, te da je silom i ozbiljnom pretnjom odvukao do svog automobila kojim je oštećenu zajedno sa maloletnim detetom odvezao do kuće u Uzdinu, koju je oštećena dva dana ranije napustila upravo zbog nasilnog odnosa okrivljenog prema njoj, a sve u nameri da je prinudi da sa njim obnovi vanbračnu zajednicu. Imajući u vidu navedeno, te da je po sopstvenom kazivanju okrivljenog (…), prema njemu u februaru mesecu 2022. godine, bila izrečena privremena mera zabrane prilaska oštećenoj D.S, po oceni ovog suda, navedene okolnosti, ocenjene u međusobnom sadejstvu i povezanosti, imaju, i po oceni ovog suda, značaj osobitih okolnosti, koje ukazuju da će okrivljeni, ukoliko se nađe na slobodi, u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo s obzirom na aktuelni konfliktni emotivni odnos između okrivljenog i oštećene koji su bivši vanbračni supružnici, zbog čega je njegovo zadržavanje u pritvoru na osnovu člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, i po nalaženju ovog suda, nužno i opravdano. Ovo tim pre što raniji život okrivljenog ukazuje na njegovu sklonost ka protivpravnom ponašanju, budući da je okrivljeni zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 438. stav 1. KZ, za koje mu je izrečena uslovna osuda i novčana kazna, te što je oštećena na glavnom pretresu izjavila da i dalje oseća strah od okrivljenog, odnosno da se oseća nesigurno“.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (član 27. stav 1.); da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (član 31. stav 2.); da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda (član 34. stav 3.).

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14, 35/19, 27/21 – Odluka US i 62/21 – Odluka US) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.); da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako postoje okolnosti koje ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti (član 211. stav 1. tačka 3)); da se od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (član 216. stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (član 216. stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (član 216. stav 3.).

Članom 134. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05-ispravka, 107/05-ispravka, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14, 94/16 i 35/19) propisano je da ko silom, pretnjom, obmanom ili na drugi način odvede ili zadrži neko lice u nameri da od njega ili drugog lica iznudi novac ili kakvu drugu imovinsku korist ili da njega ili koga drugog prinudi da nešto učini, ne učini ili trpi, kazniće se zatvorom od dve do deset godina.

5. Podnosilac smatra da mu je osporenim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.2. 375/23 od 15. marta 2023. godine, između ostalog, povređeno pravo na slobodu i bezbednost i pravo na ograničeno trajanje pritvora. Ustavni sud je istaknutu povredu prava na ograničeno trajanje pritvora cenio kroz istaknutu povredu prava iz člana 27. stav 1. Ustava, budući da su navodi kojima se obrazlaže povreda navedenih prava identični. Podnosilac obrazlaže povredu prava na slobodu i bezbednost time što u konkretnom slučaju ne postoji osnovana sumnja da je podnosilac učinio krivično delo koje mu se stavlja na teret, te da se sud, prilikom obrazlaganja pritvorskog razloga iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP pozivao na netačne činjenice.

Ustavni sud najpre, kao i u svojim ranijim odlukama, naglašava da je, sa aspekta zaštite ljudskih prava, pravo na ličnu slobodu jedno od osnovnih ljudskih prava zajemčenih Ustavom, ali da ovo pravo nije apsolutno i da pritvor predstavlja posebno osetljivu meru njegovog ograničenja.

Iz citirane odredbe člana 27. stav 1. Ustava proizlazi da je, kako za lišenje slobode, tako i za produženje pritvora, neophodno kumulativno ispunjenje sledećih uslova: da lišenje slobode, kao i produžavanje trajanja te mere, mora biti zasnovano na razlozima predviđenim zakonom; da je lišenje slobode dopušteno samo u zakonito sprovedenom postupku; da se pritvor prema nekom licu može odrediti (i produžiti) samo ukoliko postoji osnovana sumnja da je lice učinilo krivično delo.

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima produžen na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, a koja propisuje da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti. O postojanju uslova za određivanje pritvora odlučuje nadležni sud, koji je pri tome vezan opštim odredbama Zakonika o krivičnom postupku o pritvoru. Nadležni sud, u svakom pojedinom slučaju, polazeći od konkretnih činjenica, ceni kako postojanje osobitih okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni ometati postupak odnosno da će ponoviti krivično delo, tako i opravdanost određivanja mere pritvora zbog njihovog postojanja. Pravna ocena nadležnog suda o kumulativnom ispunjenju uslova za produženje pritvora podleže kontroli u žalbenom postupku i kroz periodično ispitivanje osnovanosti pritvora.

Ustavni sud je, uvidom u rešenje Višeg suda u Novom Sadu Kv. 126/23 od 20. februara 2023. godine i osporeno rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.2. 375/23 od 15. marta 2023. godine detaljno cenjena i obrazložena sva pitanja koja su u konkretnom slučaju bila bitna za odlučivanje.

Ovde, Ustavni sud ističe da postojanje osnovane sumnje na kojoj se zasniva lišenje slobode, utemeljene na relevantnim dokazima, predstavlja suštinski deo garancija protiv proizvoljnog hapšenja i predstavlja conditio sine qua non kako za određivanje, tako i za produženje mere pritvora. Istovremeno, Ustavni sud naglašava da se ne može upuštati u instanciono odlučivanje/rezonovanje, kao i da nije u njegovoj nadležnosti da ceni da li na osnovu dokaza na kojima se zasniva rešenje o određivanju ili produženju mere pritvora, proizlazi osnovana sumnja da je neko lice izvršilo krivično delo. Imajući u vidu navedeno, Sud konstatuje da u konkretnom slučaju postoji opravdana sumnja, kao viši nivo sumnje od osnovane, da je podnosilac izvršio krivično delo otmice iz člana 134. stav 1. Krivičnog zakonika budući da je Više javno tužilaštvo u Novom Sadu podiglo optužnicu Kti. 27/22 od 27. aprila 2022. godine, a koja je potvrđena rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kv. 428/22 od 23. maja 2022. godine.

Ceneći navode ustavne žalbe da „u odnosu na argument veća za produženjem pritvora da je mera zabrane prilaska okrivljenog M. J. oštećenoj D.S. izrečena u februaru mesecu, te da je rešenjem Višeg suda u Pančevu Npž. 18/22 od 14. februara 2022. godine, u trenutku kada je delo učinjeno, mera ukinuta i nije bila na snazi“ kao i da je „prilikom produžavanja pritvora sud uzeo u obzir presudu Osnovnog suda u Pančevu K. 865/18 od 13. marta 2019. godine, za koju je nastupila zakonska rehabilitacija podnosioca“, te je samim tim osporeno rešenje zasnovano na netačnim činjenicama, Ustavni sud je ocenio da su ovi navodi neosnovani.

Naime, Sud konstatuje da je privremena mera zabrane kontaktiranja i prilaska žrtvi D.S. izrečena podnosiocu 6. februara 2022. godine u 15:11 časova naređenjem Policijske stanice u Kovačici 2582/2022-1-3, te da je trajala do 14. februara 2022. godine, kada je ukinuta rešenjem Višeg suda u Pančevu Npž. 18/22. U osporenom rešenju je, između ostalog, navedeno da „prema sopstvenom kazivanju okrivljenog (…), prema njemu u februaru mesecu 2022. godine bila je izrečena privremena mera zabrane prilaska oštećenoj D.S.“. Ustavni sud je ocenio da se u drugostepenom osporenom rešenju nigde ne tvrdi da je mera zabrane kontaktiranja i prilaska D.S. trajala i u trenutku kada je delo učinjeno, niti Apelacioni sud navodi koliko je trajala mera. Ustavni sud nalazi da je u osporenom rešenju, činjenica da je mera zabrane kontaktiranja i prilaska oštećenoj D.S, prema navodima samog podnosioca o meri, uzeta u obzir kao deo činjeničnog supstrata za donošenje ocene o opravdanosti daljeg produženja pritvora. Ustavni sud primećuje da je svega par dana nakon prestanka mere 14. februara 2022. godine, došlo do kritičnog događaja od 6. marta 2022. godine, a koji je podnosiocu optužnicom stavljen na teret. Takođe, Sud je imao u vidu i činjenicu da je podnosiocu naređenjem Policijske uprave u Novom Sadu 4669/2022-1-1 od 6. marta 2022. godine ponovo izrečena hitna mera – privremena zabrana da kontaktira žrtvu nasilja u trajanju od 48 časova.

Ustavni sud je ocenio da je činjenica da je prema podnosiocu nastupila zakonska rehabilitacija presude Osnovnog suda u Pančevu K. 865/18 od 13. marta 2019. godine, a kojom je pravnosnažno oglašen krivim za krivično delo nedozvoljene proizvodnje, držanja, nošenja i prometa oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. Krivičnog zakonika. Ali, Ustavni sud je utvrdio da je ta ranija presuda korišćena u kontekstu utvrđivanja postojanja vremenskog kontinuiteta između ranije osude i krivičnog dela otmice, odnosno sklonosti podnosioca ka protivpravnom ponašanju.

Ustavni sud je imao u vidu i da su, prilikom donošenja odluke o produženju pritvora podnosiocu ustavne žalbe, Viši sud u Novom Sadu i Apelacioni sud u Novom Sadu imali u vidu i druge činjenice od značaja za donošenje odluke, te da su na ustavnopravno prihvatljiv i utemeljen način obrazložili zašto je neophodno produžiti pritvor podnosiocu ustavne žalbe.

Imajući u vidu sve napred navedeno, Ustavni sud je ocenio da su neosnovani navodi podnosioca o povredi prava iz člana 27. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu u ovom delu, odlučujući kao u prvom delu izreke.

6. Podnosilac ističe i povredu člana 34. stav 3. Ustava. Pri tome navodi da je pretpostavka nevinosti podnosioca povređena iz razloga što je pritvorski osnov obrazložen kao buduća neizvesna nedokazana činjenica kontinuiteta bavljenja krivičnim delom iz člana 134. stav 1. Krivičnog zakonika, te da je na drugoj strani osporenog rešenja, između ostalog, navedeno da će podnosilac „ukoliko se nađe na slobodi, u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo“. Prema tome podnosilac je za postupajući sud već osuđeno lice.

Ustavni sud je ove navode ocenio kao očigledno neosnovane.

Pre svega, Ustavni sud posebno ističe značaj ustavne garancije kojom se jemči da svako ima pravo da bude smatran nevinim, sve dok se njegova krivica ne dokaže u postupku pred sudom, s obzirom na to da je njena osnovna funkcija obezbeđenje pravne sigurnosti u kaznenom pravu. U tom smislu, pretpostavka nevinosti je povređena ako sudska odluka koja se odnosi na lice koje je okrivljeno za krivično delo odražava mišljenje da je krivo pre nego što se njegova krivica dokaže po zakonu, odnosno ukoliko u odsustvu zvanične odluke, postoji određeno mišljenje koje ukazuje da sud (ili drugi državni organ) smatra okrivljenog krivim.

U odnosu na navode o kršenju pretpostavke nevinosti od strane Apelacionog suda u Novom Sadu, a koje podnosilac uočava u rešenju istog suda Kž.2. 375/23, Ustavni sud konstatuje da je obrazloženje osporenog rešenja, dato primenom i tumačenjem člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, te da ono nije u kontekstu razmatranja odgovornosti okrivljenog, već razloga zbog kojih se produžava pritvor. Pri tome, Ustavni sud napominje da su napred navedene rečenice deo većeg pasusa i da ih treba posmatrati kao deo jedne logičke celine u kojoj su korišćeni ustavnopravno prihvatljivi termini o osnovanosti produženja pritvora podnosiocu na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku. Korišćeni termini u prvostepenom osporenom rešenju su zasnovani na ustavnopravno prihvatljivoj primeni relevantnih odredbi Zakonika o krivičnom postupku.

Imajući u vidu sve napred navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno članu 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u drugom delu izreke.

7. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Ustavna žalba protiv produženja pritvora zbog krivičnog dela otmice

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti