Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda kojom je odbijen zahtev za porodičnu penziju. Sud je pravilno primenio Zakon o penzijskom osiguranju, a navodi žalbe ne predstavljaju ustavnopravne razloge za tvrdnju o povredi prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4698/2010
24.11.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Slađane Bojović iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. novembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

   
Odbacuje se ustavna žalba Slađane Bojović izjavljena protiv presude Upravnog suda 11U. 13556/10 (2009) od 16. septembra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

   

1. Slađana Bojović iz Beograda je 2. novembra 2010. godine, preko punomoćnika Vjekoslava Cveteka, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda 11U. 13556/10 (2009) od 16. septembra 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36.stav 1. Ustava.
   
Podnositeljka ustavne žalbe navodi da je i nakon razvoda braka živela u domaćinstvu sa sada pokojnim suprugom, da se ta vanbračna zajednica u svemu upodobljuje bračnoj, na šta upućuje i Porodični zakon, te osporena presuda „predstavlja očiglednu pogrešnu primenu Porodičnog zakona i očigledno kršenje prava na pravično suđenje i na jednaku zaštitu pred sudom“, tako da se „povreda Ustavom zajemčenog ljudskog prava sastoji u tome što je Upravni sud svojom presudom povredio pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje i na jednaku zaštitu prava pred sudom kada je odbio tužbu“. Od Ustavnog suda se, između ostalog, traži da utvrdi pravo podnositeljke ustavne žalbe na porodičnu penziju.
       
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da ispituje postojanje povreda ili uskraivanja ustavnih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine svakog od označenih prava i sloboda, potkrepljuju tvrdnje o njihovoj povredi ili uskraćivanju.
       
3. Ustavni sud je u postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe utvrdio da je osporenom presudom Upravnog suda 11U. 13556/10 (2009) od 16. septembra 2010. godine, odbijena tužba koju je podnositeljka ustavne žalbe podnela protiv rešenja Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika Up-2 80/07 Sp.514709/II- II od 30. oktobra 2009. godine. Konačnim upravnim aktom protiv koga je tužba podneta, odbijena je kao neosnovana njena žalba izjavljena protiv prvostepenog rešenja nadležnog organa, kojim je odbijen zahtev za priznavanje prava na porodičnu penziju nakon smrti razvedenog bračnog druga. Osporena presuda sadrži detaljno obrazloženje da odredba člana 28. stav 2. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji se u konkretnom slučaju primenjuje, propisuje da pravo na porodičnu penziju može ostvariti i bračni drug iz razvedenog braka ako mu je sudskom presudom utvrđeno pravo na izdržavanje, a da presudom kojom je razveden tužiljin brak nije odlučivano o njenom pravu na supružansko izdržavanje, tako da je njen zahtev neosnovan. Sud takođe obrazlaže i zbog čega je u ovom slučaju neosnovano pozivanje na odredbe Porodičnog zakona i jednakost bračne i vanbračne zajednice.
       
4. Polazeći od toga da je Upravni sud u osporenoj presudi dao jasno i precizno obrazloženje iz kojih razloga nema zakonskog osnova da se podnositeljki ustavne žalbe prizna pravo na porodičnu penziju i da je to obrazloženje zasnovano na tumačenju materijalnog prava koje se ne može smatrati ni pogrešnim, ni proizvoljnim, Ustavni sud je utvrdio da ponavljanje osnovnog navoda tužbe podnete u upravnom sporu, a koji zapravo počiva na pogrešnom tumačenju koje odredbe materijalnog prava su relevantne za odlučivanje o zahtevu podnositeljke ustavne žalbe, ne može predstavljati ustavnopravni razlog za tvrdnju o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Ovo stoga što formalno pozivanje na povredu zajemčenog prava ne čini, samo po sebi, ustavnu žalbu dopuštenom. Takođe, osnovna pretpostavka za isticanje povrede prava zajemčenog članom 36. stav 1. Ustava je dostavljanje dokaza da su sudovi u istim činjeničnim i pravnim situacijama donosili drugačije odluke, a što ovom ustavnom žalbom nije učinjeno.
   
S obzirom na izloženo, te činjenicu da Ustavni sud nije nadležan da umesto nadležnih državnih organa rešava sporne odnose, kako se to ustavnom žalbom traži, Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.
   
5. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Slični dokumenti

• Už 6100/2011: Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u penzijskom postupku
• Už 6814/2014: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u upravnom sporu
• Už 1944/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u predmetu starosne penzije
• Už 8467/2014: Odbijanje ustavne žalbe zbog neispunjenosti uslova za sticanje porodične penzije
• Už 5072/2010: Odbačena ustavna žalba u vezi sa pravom na porodičnu penziju
• Už 977/2013: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu
• Už 2260/2011: Odluka Ustavnog suda o odbijanju prava na porodičnu penziju