Odbijanje ustavne žalbe u krivičnom postupku za laku telesnu povredu
Kratak pregled
Ustavni sud odbija ustavnu žalbu izjavljenu protiv pravnosnažne osuđujuće presude za krivično delo lake telesne povrede. Sud je utvrdio da nije nadležan da preispituje činjenično stanje i primenu prava od strane redovnih sudova, te da nisu povređena ustavna prava.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
Už-47/2007
05.03.2009.
Beograd
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, mr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Gradimira Božilovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 5. marta 2009. godine, doneo je
O D L U K U
Odbija se ustavna žalba Gradimira Božilovića izjavljena protiv presude Okružnog suda u Beogradu Kž. 3174/06 od 28. decembra 2006. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Gradimir Božilović iz Beograda podneo je Ustavnom sudu 5. avgusta 2008. godine dopuštenu i blagovremenu ustavnu žalbu protiv presude navedene u izreci. Navodi da ožalbena presuda sadrži bitne povrede odredaba krivičnog postupka, jer su razlozi o odlučnim činjenicama potpuno nejasni i u znatnoj meri protivurečni i da je zasnovana na nepotpunom i pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju. Nepotpunost i netačnost utvrđenog činjeničnog stanja, se po mišljenju podnosioca ustavne žalbe, sastoji u tome što je izjavio da je oštećenu ''ćušnuo levom nogom postrance u predelu lista leve noge, dok se u presudama Petog opštinskog i Okružnog suda u Beogradu navodi da je povreda izvršena na desnoj nozi oštećene. Smatra da je u okviru krivičnog postupka koji je protiv njega vođen, sudovi trebalo da razmatraju ''činjenice vezane za neuračunljivost oštećene'', a ne za postojanje nužne odbrane i krajnje nužde u kojoj se nalazio prilikom nanošenja povrede oštećenoj. Podnosilac ustavne žalbe smatra da su mu presudom Okružnog suda u Beogradu Kž. 3174/06 od 28. decembra 2006. godine povređena prava utvrđena odredbama čl. 22, 32. i 33. Ustava i predlaže Ustavnom sudu da ukine ožalbenu presudu i predmet vrati na ponovno suđenje i odlučivanje.
2. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u presudu Petog opštinskog suda u Beogradu III K. 858/05 od 22. septembra 2006. godine i presudu Okružnog suda u Beogradu Kž. 3174/06 od 28. decembra 2006. godine i utvrdio činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje.
Presudom Petog opštinskog suda u Beogradu III K. 858/05 od 22. septembra 2006. godine, okrivljeni Božilović Gradimir oglašen je krivim za krivično delo lake telesne povrede iz člana 54. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 85/05, 88/05 i 107/05) i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jednog meseca, s tim što se navedna kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku proveravanja od jedne godine od dana pravosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo. U obrazloženju presude, između ostalog, se navodi da je sud, u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja, nesporno utvrdio da je dana 11. februara 2004. godine oko 10,20 časova, u Beogradu, u ulici Bulevar JNA br. 166, stan br. 15, okrivljeni Božilović Gradimir udario oštećenu Hildegard Božilović u nogu i to svojom nogom obuvenom u cipelu sa debljim gumenim đonom. Sud nije usvojio odbranu okrivljenog Božilovića koja se bazirala na njegovoj tvrdnji da je kritičnom prilikom oštećenu udario u levu nogu, a ne u desnu nogu, kao i da joj tom prilikom nije naneo telesne povrede, nalazeći da je ovako postavljena odbrana okrivljenog sračunata na izbegavanje krivične odgovornosti. Pri formiranju ovakvog stava, sud je odbranu okrivljenog Božilovića cenio u odnosu na iskaz oštećene Hildegard Božilović, kao i u odnosu na nalaz i mišljenje sudskog veštaka prema kome noga obuvena u cipelu kakvu je kritičnom prilikom nosio okrivljeni, jeste mehaničko oruđe podobno i sposobno da utvrđenu povredu nanese.
U obrazloženju osporene presude Okružnog suda Kž. 3174/06 od 28. decembra 2006. godine između ostalog se navodi da je sud pravilno utvrdio da je okrivljeni kritičnom prilikom oštećenu udario u predelu zadnje strane desne noge i to nogom obuvenom u cipelu sa debljim gumenim đonom, te istoj naneo telesnu povredu u vidu nagnječine sa krvnim podlivom u predelu desne zatkolene jame. Takođe je konstatovano da podnosilac ustavne žalbe nije postupao u nužnoj odbrani, s obzirom da nije bilo protivpravnog napada od strane oštećene, pa samim tim nije bilo ni nužne odbrane na stani okrivljenog. Osporenom presudom je utvrđeno da je prvostepeni sud jasno naveo sve činjenice koje je cenio prilikom odlučivanja o vrsti i visini krivične sankcije i izvršio pravilan izbor vrste krivične sankcije.
3. Ustavom Republike Srbije je utvrđeno da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu (član 170.).
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
Ustavom je utvrđeno da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale (član 22. stav 1.).
Odredbom člana 32. stav 1. Ustava predviđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Odredbama člana 33. Ustava utvrđena su posebna prava okrivljenog, i to: pravo da bude obavešten o prirodi i razlozima dela za koje se tereti, kao i o dokazima prikupljenim protiv njega (stav 1.), pravo na branioca po izboru, odnosno besplatnog branioca (st. 2. i 3.), pravo okrivljenog da mu se sudi u njegovom prisustvu (stav 4.) i da iznosi dokaze u svoju korist i ispituje svedoke (stav 5.), da mu se sudi bez odugovlačenja (stav 6.), da ne daje iskaze protiv sebe ili bliskih lica (stav 7.).
4. Po oceni Ustavnog suda, osporenom presudom Okružnog suda u Beogradu Kž. 3174/06 od 28. decembra 2006. godine podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno Ustavom zajemčeno pravo na sudsku zaštitu utvrđeno odredbom člana 22. stav 1. Ustava. Ovo stoga što su o krivičnoj odgovornosti podnosioca ustavne žalbe za krivično delo koje mu je stavljeno na teret odlučivali redovni, stvarno nadležni sudovi u prvom i drugom stepenu. Takođe, pravo na žalbenu kontrolu rada prvostepenog suda, kao element prava na sudsku zaštitu, nije povređeno, s obzirom na to da je uvidom u ožalbenu presudu Okružnog suda u Beogradu Kž. 3174/06 utvrđeno da su podnosilac ustavne žalbe i njegov branilac izjavili žalbe Okružnom sudu. Kako se u konkretnom slučaju ne radi o krivičnom delu za koje se, u smislu odredaba člana 395. Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07), može izjaviti žalba na presudu drugostepenog suda, sledi da su izjavljivanjem žalbe drugostepenom sudu iscrpljena Zakonom predviđena pravna sredstva sudske zaštite.
Razmatrajući postojanje povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje, koje podrazumeva pravo svakog da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.), Sud je ocenio da osporenom presudom Okružnog suda u Beogradu Kž. 3174/06 od 28. decembra 2006. godine navedeno pravo podnosioca ustavne žalbe nije povređeno. Iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da se njome ne osporava nezavisnost, nepristrasnost i ustanovljenost zakonom redovnih sudova pred kojima je javno raspravljeno pitanje krivične odgovornosti podnosioca ustavne žalbe, već isključivo element prava na pravično suđenje koji se odnosi na pravičnost raspravljanja i odlučivanja u konkretnoj krivičnoj stvari.
Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi ne postupa kao instancioni sud u odnosu na odluke redovnih sudova, u smislu utvrđivanja činjeničnog stanja i primene materijalnog prava, već ispituje postojanje povrede Ustavom zajemčenih prava u odnosu na sprovedeni postupak ili radnje državnog organa, odnosno akt koji donosi. Po oceni Ustavnog suda, pitanje krivične odgovornosti podnosioca ustavne žalbe raspravljeno je na zakonom propisan način izvođenjem dokaza i utvrđenjem činjeničnog stanja na koje su primenjene materijalnopravne odredbe o krivičnoj odgovornosti. Ustavni sud je pri tom imao u vidu da je Zakonikom o krivičnom postupku propisano da je sud dužan da savesno oceni svaki dokaz pojedinačno i u vezi sa ostalim dokazima i da na osnovu takve ocene izvede zaključak da li je neka činjenica utvrđena (član 352. stav 2.). Stoga je osporena presuda saglasna zakonom utvrđenom ovlašćenju redovnog suda da vrši ocenu izvedenih dokaza i svoju odluku na njima zasniva. Ustavni sud, takođe, ne nalazi ni da je osporenom presudom Okružnog suda u Beogradu povređeno neko od posebnih prava okrivljenog, u smislu odredaba člana 33. Ustava, na šta se ustavnom žalbom ukazuje.
5. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je ocenio da, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), ustavnu žalbu treba odbiti.
S pozivom na odredbu člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić, s.r.