Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje zbog nedostatka obrazloženja u rešenju o obustavi izvršnog postupka. Izvršni sud nije obrazložio zašto je obustavio postupak nakon brisanja dužnika iz registra, ignorišući navode poverioca o pravnom sledbeništvu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4703/2015
31.05.2018.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović, i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. G . iz Užica, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 31. maja 2018 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D . G . i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Požegi Ipv. I. 85/15 od 8. juna 2015. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Požegi Ipv. I. 85/15 od 8. juna 2015. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovoru izvršnog poverioca izjavljenom protiv rešenja Osnovnog suda u Požegi I. 277/11 od 4. maja 2015. godine .

3. Odbija se zahtev D. G . za naknadu nematerijalne štete, dok se zahtev podnosioca za naknadu materijalne štete odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. G . iz Užica podneo je Ustavnom sudu, 16. jula 2015. godine, ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Požegi I. 277/11 od 4. maja 2015. godine i rešenja Osnovnog suda u Požegi Ipv. I. 85/15 od 8. juna 2015. godine, zbog povrede prava zajemčenih odredbama čl. 32. i 36. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe, detaljno obrazlažući činjenice koje su prethodile podnošenju ustavne žalbe, navodi da je u parničnom postupku bila doneta pravosnažna presuda kojom je tuženo Preduzeće „S .“ Požega bi lo obavezano da , pored ostalog, kod nadležnih institucija uplati određene novčane izno se na ime do prinosa iz obaveznog socijalnog osiguranja. Nakon okončanja parničnog postupka podnosilac ustavne žalbe je kao izvršni poverilac podneo predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave – navedene pravosnažne presude, koji je rešenje m izvršnog suda usvojen. Kako je , u međuvremenu , navedeni izvršni dužnik brisan iz Registra privrednih subjekata, podnosilac je podnescima od 11. jula 2012. i 27. aprila 2015. godine predlagao „promenu identi teta“ izvršnog dužnika. Imajući u vidu da postupajući izvršni sud nije postupio ni po jednom podnesku i nije vršio predložene promene rešenja o izvršenju, već je doneo osporena rešenja kojim je obustavljen izvršni postupak zbog toga što je izvršni dužnik brisan iz Registra, podnosilac smatra da su mu time povređena označena prava , pa je predložio da se osporena rešenja ponište i da mu se naknadi materijalna i nematerijalna šteta, kao i troškovi za sastav ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u osporeni akt i drugu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Podnosilac ustavne žalbe, kao izvršni poverilac, podneo je 17. februara 2011. godine Osnovnom sudu u Požegi predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave - pravosnažne presude Osnovnog suda u Požegi P1. 815/10 od 3. decembra 2010. godine, a radi uplate doprinosa iz obavezno g socijalnog osiguranja kod nadležnih institucija , prema izvršnom dužniku Preduzeću „S .“ Požega, popisom, procenom i prodajom pokretne imovine izvršnog dužnika.

Postupajući po navedenom predlogu za izvršenje Osnovni sud u Požegi je doneo rešenje o izvršenju I. 277/11 od 17. februara 2011 . godine kojim je usvojio predloženo izvršenje .

Podneskom od 12. jula 2012. godine izvršni poverilac je obavestio sud da je izvršni dužnik Preduzeće „S .“ Požega u međuvremenu promenio pravnu formu, u skladu sa Zakonom o privrednim registrima, tako da sada kao pravnog sledbenika izvršnog dužnika označava preduzetnika M . S . PR, A. radnja „S .“. Podneskom od 27. aprila 2015. godine izvršni poverilac je obavestio sud da je preduzetnik M . S . brisan iz Registra privrednih subjekata i da kao izvršnog dužnika sada označava M . S.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Požegi I. 277/11 od 4. maja 2015. godine obustavljen je postupak izvršenja zaveden pod brojem I. 277/11, u pravnoj stvari izvršnog poverioca protiv izvršnog dužn ika Preduzeća „S .“ Požega. U obrazloženju ovog rešenja je navedeno da je proverom preko Agencije za privredne registre prvostepeni sud utvrdio da je Preduzeće „S .“ Požega dana 27. jula 2011. godine brisano iz Registra privrednih subjekata, zbog čega je, saglasno odredbi člana 76. stav 1. tačka 3) Zakona o izvršenju i obezbeđenju, taj sud obustavio postupak izvršenja.

Protiv rešenja o izvršenju I. 277/11 od 4. maja 2015. godine , izvršni poverilac je izjavio prigovor u kojem je naveo da je podnescima od 11. jula 2012. i 27. aprila 2015. godine blagovremeno obavestio izvršni sud o promeni pravnog statusa izvršnog dužnika ali da sud to nije imao u vidu kada je doneo osporeno prvostepeno rešenje.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Požegi Ipv. I. 85/15 od 8. juna 2015. godine je odbijen prigovor izvršnog poverioca i potvrđeno je rešenje Osnovnog suda u Požegi I. 277/11 od 4. maja 2015. godine. U obrazloženju ovog rešenja je navedeno da je, po oceni veća, osporena prvostepena odluka sudije pojedinca pravilna, budući da je izvršni dužnik kao komanditno druš tvo dana 27. jula 2011. godine izbrisano iz Registra za privredne subjekte (a u slučaju kada nije bilo postupka stečaja i likvidacije), a da nije određen subjekt na koga prelaze prava i obaveze prilikom brisanja, pa za predmetnu obavezu koja je nastala pre toga ne može da odgovara izvršni dužnik sada kao preduzetnik.

Uvidom u Registar privrednih subjekata je utvrđeno: da je M . S . komplementar (50% udeo) u Preduzeću „S .“ Požega; da je od 27. jula 2011. godine upisan prestanak privrednog društva Preduzeća „S .“ Požega, usled osnivanja preduzetničke radnje M . S . PR, A . radnja „S .“ Požega, na osnovu odluke osnivača M. S, saglasno odredbi člana 103. stav 4. Zakona o privrednim društvima, a s obzirom na to da su iz privrednog društva istupili svi komanditori; da je preduzetnička radnja M . S . PR, A . radnja „S .“ Požega, prestala da obavlja delatnost 9. juna 2014. godine.

4. Odredbama Ustava, na čije se povrede ustavnom žalbom, ukazuje je utvrđeno: da se svakom jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.).

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", br. 31/11, 99/11 - dr. zakon, 109/13 – Odluka US, 55/14 i 139/14) bilo je propisano: da se u postupku izvršenja i obezbeđenja shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno (član 10.); da se izvršenje određuje i sprovodi i na predlog i u korist lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao izvršni poverilac, ako ono javnom ili u skladu sa zakonom overenom ispravom dokaže da je potraživanje na njega preneto ili da je na njega na drugi način prešlo pre ili u toku postupka, a ako to nije moguće, prenos ili prelaz potraživanja dokazuje se pravnosnažnom, odnosno konačnom odlukom donetom u parničnom, prekršajnom ili upravnom postup ak, da se odredba stava 1. ovog člana shodno primenjuje i u slučaju izvršenja protiv lica koje u izvršnoj i spravi nije označeno kao dužnik (član 23. st. 1. i 2. ); da sud obustavlja izvršenje usled prestanka stranke koja je pravno lice, a nema pravnog sledbenika (član 76. stav 1. tačka 3)).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-Odluka US, 74/13-Odluka US i 55/14) propisano je: da će u obrazloženju sud da izloži zahteve stranaka i njihove navode o činjenicama na kojima se ti zahtevi zasnivaju, dokaze, činjenično stanje koje je utvrdio, kao i propise na kojima je sud zasnovao presudu, ako zakonom nije drugačije propisano (član 355. stav 4.); da bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji ako presuda ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati, a naročito ako je izreka presude nerazumljiva, ako protivreči sama sebi ili razlozima presude, ili ako presuda nema uopšte razloga ili u njoj nisu navedeni razlozi o bitnim činjenicama ili su ti razlozi nejasni ili protivrečni ili ako o bitnim činjenicama postoji protivrečnost između onoga što se u razlozima presude navodi o sadržini isprava, zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava ili zapisnika ili izvedenim dokazima (član 374. stav 2. tačka 12)); da rešenje mora da bude obrazloženo ako je protiv njega dozvoljena posebna žalba, da pisani sastav rešenja sadrži uvod i izreku, a u slučaju iz stava 1. ovog člana i obrazloženje (član 365.); da se odredbe člana 345, člana 352. stav 2, člana 353. stav 2, čl. 354. do 358, člana 361. stav 2. i člana 362. ovog zakona shodno se primenjuju i na rešenja (član 366).

Zakonom o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je važio u vreme prestanka izvršnog dužnika, bilo je propisano: da preduzetnik odgovara za sve obaveze iz obavljanja delatnosti celokupnom imovinom (član 49.); da ortačko društvo prestaje istekom vremena na koje je osnovano ili ispunjenjem cilja osnivanja; odlukom ortaka o prestanku, stečajem društva, neobavljanjem poslova nep rekidno u periodu od dve godine, sudskom odlukom o prestanku, nastupanjem bilo kojeg drugog događaja određenog osnivačkim aktom ili ugovorom ortaka društva koji ima za posledicu prestanak društva (član 80. stav 1.); da komanditno društvo, u smislu ovog zakona, jeste privredno društvo koje osnivaju dva ili više fizičkih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka, radi obavljanja određene delatnosti, pod zajedničkim poslovnim imenom, od kojih najmanje jedno lice odgovara neograničeno za njegove obaveze ( komplementar), a najmanje jedno lice odgovara ograničeno do visine svog ugovorenog uloga (komanditor), da komanditno društvo za svoje obaveze odgovara celokupnom imovinom, da komplementari i komanditori odgovaraju za obaveze društva u skladu sa stavom 1. ovog člana (član 90.) ; da se na komanditno društvo primenjuju odredbe ovog zakona o ortačkom društvu, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno (član 91. stav 1.); da komanditno društvo ne prestaje u slučaju smrti komanditora, kao ni u slučaju prestanka komanditora koji nije fizičko lice, da ako iz komanditnog društva istupe svi komplementari a novi komplementari nisu primljeni u roku od tri meseca od dana istupanja poslednjeg komplementara, komanditori mogu u daljem roku od tri meseca doneti jednoglasno odluku o promeni pravne forme u društvo s ograničenom odgovornošću ili akcionarsko društvo, u skladu sa ovim zakonom , da ako komanditori komanditnog društva ne postupe na način i u roku iz stava 2. ovog člana, komanditno društvo prestaje likvidacijom, u skladu sa ovim zakonom, a ako iz komanditnog društva istupe svi komanditori, komanditno društvo može u skladu sa stavom 2. ovog člana nastaviti da posluje kao ortačko društvo ili kao preduzetnik (član 103. st. 1. do 4.) ; da je promena pravne forme prelazak iz jedne pravne forme u drugu, u skladu sa ovim zakonom (član 426.) .

Zakonom o privatnim preduzetnicima ("Službeni glasnik SRS", br. 54/89 i 9/90 i "Službeni glasnik RS", br. 19/91, 46/91, 31/93 - US, 39/93, 53/93, 67/93, 48/94, 53/95, 35/02, 101/05 - dr. zakon, 55/04 - dr. zakon i 61/05 - dr. zakon), koji je važio u trenutku osniva nja preduzetničke radnje M . S . PR, A . radnja „S .“ Požega, bilo je propisano: da osnivač, odnosno osnivači upravljaju radnjom, odnosno ortačkom radnjom, da osnivač zastupa i predstavlja radnju (član 6. st. 1. i 2.); da za obaveze koje proisteknu u obavljanju delatnosti radnje, osnivač odgovara celokupnom svojom imovinom (član 7.).

Zakonom o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, br. 36//11 i 99/11), koji je važio u vreme brisanja preduzetnika iz registra je propisano : da je preduzetnik poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu sa zakonom o registraciji (član 83. stav 1.); da preduzetnik za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem svoje delatnosti odgovara celokupnom svojom imovinom i u tu imovinu ulazi i imovina koju stiče u vezi sa obavljanjem delatnosti, da odgovornost za obaveze iz stava 1. ovog člana ne prestaje brisanjem preduzetnika iz registra (član 85.).

5. Razmatrajući navode podnosioca ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje, Ustavni sud je najpre konstatovao da je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan samo da utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom, odnosno da načelno nije nadležan da ispituje zakonitost odluka redovnih sudova i vrši ocenu utvrđenih činjenica i izvedenih dokaza u postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, a na kojima se zasniva osporena sudska odluka. Zadatak Ustavnog suda je da ispita da li je parnični postupak u celini bio pravičan na način utvrđen članom 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud podseća da je obaveza instancionih sudova da delotvorno ispitaju dokazne predloge stranaka i da ocene njihov značaj prilikom donošenja odluke (Evropski sud za ljudska prava, odluka u predmetu: Kraska protiv Švajcarske , od 19. aprila 1993. godine, § 30.). Zbog toga je jedan od bitnih elemenata prava na pravično suđenje i pravo na obrazloženu sudsku odluku (Evropski sud za ljudska prava, odluka u predmetu: Ruiz Torija protiv Španije, od 9. decembra 1994. godine, § 29.). Prilikom davanja odgovora na pitanje da li obrazloženje sudske odluke zadovoljava standarde prava na pravično suđenje, trebalo bi voditi računa o okolnostima konkretnog slučaja i prirodi određene odluke. Iako obaveza obrazloženja sudske odluke ne znači da se u odluci moraju dati detaljni odgovori na sve iznete argumente (Evropski sud za ljudska prava, odluka u predmetu Van der Hurk protiv Holandije , od 19. aprila 1994. godine, § 61.), Ustavni sud ukazuje da povreda prava na pravično suđenje postoji ako u obrazloženju nisu sa dovoljnom preciznošću navedeni razlozi na kojima se odluka zasniva (Evropski sud za ljudska prava, odluka u predmetu Hadjianastassiou protiv Grčke , od 16. decembra 1992. godine, § 33 .).

Osporenim rešenjima je, saglasno odredbi člana 76. stav 1. tačka 3) Zakona o izvršenju i obezbeđenju, obustavljen predmetni postupak izvršenja, budući da je izvršni dužnik Preduzeće „S .“ Požega brisan iz Registra privrednih subjekata.

S tim u vezi, Ustavni sud ističe da je odredbom člana 76. stav 1. tačka 3) Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine , koji se primenjivao na predmetni izvršni postupak, bilo predviđeno da sud obustavlja izvršenje usled prestanka stranke koja je pravno lice, a nema pravnog sledbenika . Dakle, radi se o jednoj okolnosti koja objektivno onemogućava izvršnog poverioca da prinudnim putem namiri svoje potraživanje u izvršnom postupku. Međutim, Ustavni sud nalazi da izvršni sud može posegnuti za merom obustavljanja izvršnog postupka samo ukoliko na jasan i nedvosmislen način dođe do saznanja da izvršni dužnik nema pravnog sledbenika.

Imajući u vidu da prvostepeni sud utvrđuje činjenično stanje koje je od značaja za donošenje odluke i da ocenjuje dokaze o postojanju bitnih činjenica, Ustavni sud nalazi da je u konkretnom slučaju Osnovni sud u Požegi imao o bavezu da u obrazloženju osporenog rešenja I. 277/11 od 4. maja 2015. godine iznese ključne argumente na kojima temelji svoju odluku i da, u slučaju postojanja određenih dokaza koji potvrđuju, odnosno negiraju neku odlučnu činjenicu, izloži razloge zbog kojih takve dokaze prihvata i na koji način je tu odlučnu činjenicu van svake sumnje utvrdio. U konkretnom slučaju, prvostepeni sud je naveo da je proverom preko Agencije za privredne registre utvrdio da je izvršni dužni k Preduzeće „S .“ Požega dana 27. jula 2011. godine brisan iz Registra privrednih subjekata, zbog čega je taj sud obustavio postupak izvršenja. U vezi sa tim, Ustavni sud nalazi da se iz obrazloženja osporenog prvostepenog rešenja ne može utvrditi da li je izvršni sud razmatrao osnov prestanka navedenog izvršnog dužnika i njegovog brisanja i z Registra privrednih subjekata. Pored toga, Ustavni sud primećuje da se i z sadržine prvostepenog rešenja ne može zaključiti da li j e prvostepeni sud prilikom odlučivanja imao u vidu navode podnosioca ustavne žalbe iz podneska od 12 . jula 2012. godine kojim je obavestio sud da je izvršni dužnik , u međ uvremenu, promenio pravnu formu , tako da sada kao izvršnog dužnika označava preduzetnika M. S . PR, A . radnja „S .“. Ovo je značajno zbog toga što je odredbom člana 103. stav 4. navedenog Zakona o privrednim društvima bilo propisano pod kojim uslovima komanditno društvo mo že nastaviti da posluje kao preduzetnik . Takođe se iz obrazloženja prvostepenog rešenja ne može zaključiti ni da li je prvostepeni sud imao u vidu navode podnosioca ustavne žalbe iz podneska od 27. aprila 2015. godine kojim je obavestio sud da je navedeni preduzetnik brisan iz Registra privrednih subjekata i da kao izvršnog dužnika sada označava M . S. Ovo je značajno zbog toga što preduzetnik, obavljajući registrovanu privrednu delatnost, kao fizičko lice ima stranačku sposobnost, a odjavljivanjem delatnosti i brisanjem radnje iz Registra prestaje da bude preduzetnik, ali ne gubi stranačku sposobnost. Samim tim bi eventualno mogle biti od značaja i pravne posledice nastavka poslovanja komanditnog društva kao preduzetnika, u vezi pravnog sledbeništva u sudskim i drugim postupcima vođenim protiv tog privrednog društva, a što u krajnjem slučaju bi eventualno moglo biti i od značaja i za situaciji kada se iz Registra privrednih subjekata briše preduzetnička radnja, jer bi se izvršni postupak mogao nastaviti prema sada bivšem vlasniku te radnje. Takođe, Ustavni sud uočava da ni osporeno drugostepeno rešenja ne sadrži dovoljno navoda i razloga na osnovu kojih bi se mogao opravdati zauzeti stav veća izvršnog suda da su u konkretnom slučaju bili ispunjeni uslovi za obustavu izvršenja postupka. Naime, iz obrazloženja osporenog rešenja se ne može zaključiti na osnovu čega je veće Osnovnog suda u Požegi utvrdilo da, u konkretnom slučaju, nije bilo postupka stečaja i likvidacije , budući da taj sud ne daje bilo kakvo obrazloženje osnova prestanka i brisanja izvršnog dužnika iz Registra pri vrednih subjekata, a što bi eventualno moglo biti od značaja i za ocenu pravilnosti zaključka veća Osnovnog suda u Požegi da , u konkretnom slučaju, za predmetnu obavezu ne može da odgovara izvršni dužnik sada kao preduzetnik.

Polazeći od svega navedenog , Ustavni sud smatra da su postupajući sudovi morali da obrazlože osnov za prestanak i brisanje izvršnog dužnika. Takođe je bilo potrebno da obrazlože da li se, u konkretnom slučaju, radi lo o promeni pravne forme komanditnog druš tva, što bi eventualno moglo da bude od značaja z a postojanja pravne veze između izvršnog dužnika Preduzeća „S .“ Požega i preduzetničke radnje M . S . PR, A . radnja „S .“ i kretanja imovine navedenog izvršnog dužnika. Stoga je Ustavni sud ocenio da obrazloženje osporenog rešenja nije u skladu sa standardima uspostavljenim ustavnosudskom praksom i praksom Evropskog suda za ljudska prava , te da je njome podnosiocu povređeno pravo na obrazloženu odluku kao element prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, dok je tačkom 2. izreke odredio način otklanjanja štetnih posledica učinjene povrede prava , tako što je poništio osporeno rešenje Osnovnog suda u Požegi Ipv. I. 85/15 od 8. juna 2015. godine i odredio da isti sud donese novu odluku o prigovo ru izvršnog poverioca izjavljenom protiv presude rešenja Osnovnog suda u Požegi I. 277/11od 4. maja 2015. godine .

6. Odlučujući o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, utvrđivanje povrede prava na pravično suđenje dovoljno pravično zadovoljenje za podnosioca. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu da je prethodno odredio da će se štetne posledice zbog učinjene povrede prava otkloniti poništajem osporenog rešenja. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, odbio zahtev za naknadu nematerijalne štete, odlučujući kao u prvom delu tačke 3. izreke.

Razmatrajući zahtev podnosioca za naknadu materijalne štete, Ustavni sud je ocenio da ne postoje procesne pretpostavke za odlučivanje o takvom zahtevu, budući da podnosilac uz ustavnu žalbu nije dostavio dokaze o postojanju štete, njenoj visini, niti o jasnoj uzročnoj vezi između eventualne štete i radnje državnog organa kojom je ta šteta prouzrokovana. Stoga je Ustavni sud ovaj zahtev podnosioca odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u drugom delu tačke 3. izreke.

7. Imajući u vidu da je utvrđena povreda prava na pravično suđenje i da je u tački 2. izreke naloženo otklanjanje štetnih posledica ove povrede prava, Ustavni sud nije posebno razmatrao navode o povredi prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 36. Ustava.

8. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

9. Polazeći od svih iznetih razloga, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Slični dokumenti

• Už 10308/2019: Povreda prava na pravično suđenje zbog neobrazložene sudske odluke
• Už 7265/2014: Odbijanje ustavne žalbe zbog obustave izvršenja nakon likvidacije poverioca
• Už 8231/2014: Poništeno rešenje o obustavi izvršenja zbog pogrešne primene prava
• Už 626/2021: Povreda prava na pravično suđenje u izvršnom postupku protiv članova brisanog društva
• Už 10535/2019: Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku dužem od 11 godina
• Už 5648/2020: Odluka Ustavnog suda o nastavku izvršenja protiv kontrolnog člana društva
• Už 9887/2018: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje usled odbacivanja revizije