Povreda prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku. Krivični postupak koji je trajao osam godina i dva meseca, sa periodom neaktivnosti suda od devet meseci, predstavlja povredu ustavnog prava, uprkos složenosti predmeta.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4704/2014
08.12.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Katarina Manojlović Andrić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ivana Filipovića iz Odžaka , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. decembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ivana Filipovića i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Somboru u predmetu K. 156/10 (ranije pred Opštinskim sudom u Odžacima u predmetu K. 302/07) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ivan Filipović iz Odžaka podneo je, 23. maja 2014. godine, preko punomoćnika Milana Pešića, advokata iz Odžaka, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Somboru u predmetu K. 156/10 (ranije pred Opštinskim sudom u Odžacima u predmetu K. 302/07 ).

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenog ustavnog prava, a tražio je i naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrdđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Osnovnog suda u Somboru K. 156/10, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Istražni sudija Opštinskog suda u Odžacima doneo je 13. februara 2006. godine rešenje o sprovođenju istrage Ki. 95/05 protiv Ivana Filipovića, ovde podnosioca ustavne žalbe, i drugih (11) okrivljenih lica, zbog osnovane sumnje da su izvršili produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 4. u vezi st. 2 KZ RS, krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 1. KZ RS, krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 139. stav 1. tačka 5. KZ RS i produženo krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 248. strav 3. u vezi stava 1. KZ RS.

Opštinski javni tužilac u Odžacima podneo je 4. decembra 2008. godine optužnicu Kt. 66/05 Opštinskom sudu u Odžacima protiv Ivana Filipovića i Andrije Hajdu, zbog osnovane sumnje da je Ivan Filipović izvršio produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi st. 1. i 2. u vezi člana 61. KZ, zbog osnovane sumnje da su Ivan Filipović i Andrija Hajdu izvršili krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 4. KZ i krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. KZ. Po optužnici je formiran predmet K. 302/07.

Nakon uspostavljanja nove mreže, postupak je nastavljen u predmetu Osnovnog suda u Somboru K. 156/10.

U vremenskom periodu od 10. septembra 2010. do 30. juna 2011. godine sud nije zakazao glavni pretres, niti je preduzeo drugu procesnu aktivnost.

Knjigovodstveni-finansijski nalaz sa mišljenjem sudskog veštaka je dostavljen sudu 24. septembra 2012. godine, a njegova dopuna 26. aprila 2013. godine.

U predmetnom krivičnom postupku glavni pretres je zakazan 28 puta, pri čemu četiri puta nije održan (dva puta na zahtev Osnovnog javnog tužioca, a dva puta jer se okrivljeni Andrija Hajdu nalazio na lečenju). U predmetnom krivičnom postupku sproveden je dokazni postupak sprovođenjem knjigovodstveno-finansijskog veštačenja, saslušanjem velikog broja svedoka i uvidom u obimnu pismenu dokumentaciju.

Osnovni sud u Somboru je doneo presudu K. 156/10 od 29. avgusta 2013. godine kojom je oslobodio od optužbe okrivljena lica.

Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Kž1. 3597/13 od 10. aprila 2014. godine odbio kao neosnovanu žalbu Osnovnog javnog tužioca u Somboru i potvrdio prvostepenu presudu.

4. Polazeći od prakse Ustavnog suda, kao i prakse i kriterijuma međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ustavnopravnom ocenom sprovedenog postupka u ovoj krivičnopravnoj stvari utvrdio da je u konkretnom slučaju podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Period ocene razumne dužine trajanja sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javnu i nepristrasnu raspravu i odlučivanje u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je na stanovištu da prilikom ocene da li je konkretni sudski postupak okončan u okviru razumnog roka, treba uzeti u obzir celokupni period trajanja krivičnog postupka, od 13. februara 2006. godine , kada je donošenjem rešenja o sprovođenju istrage krivični postupak pokrenut protiv podnosioca, do 10. aprila 2014. godine , kada je doneta presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 3597/13 , kojom je postupak pravnosnažno okončan. Dakle, krivični postupak je trajao osam godina i dva meseca .

Navedeno trajanje krivičnog postupka, samo po sebi , može ukazivati na to da predmetni postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Pri tom, pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca - složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca. Međutim, Ustavni sud smatra da i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od navedenih činalaca, trajanje predmetnog krivičnog postupka od osam godina i dva meseca, koji je na kraju okončan donošenjem pravnosnažne oslobađajuće presude, ne može se opravdati bilo kojim od prethodno navedenih činilaca. Ustavni sud je, takođe, utvrdio da u vremenskom periodu od 10. septembra 2010. do 30. juna 2011. godine, dakle devet meseci, sud nije zakazao glavni pretres, niti je preduzeo drugu procesnu aktivnost, što predstavlja dovoljan osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Plazonić protiv Hrvatske, 26455/04, od 6. marta 2008. godine, st. 60-63.). Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu da je krivični postupak bio činjenično i pravno složen, jer je vođen protiv dvojice okrivljenih lica kojima je stavljeno na teret izvršenje različitih krivičnih dela, zatim saslušan je veliki broj svedoka, ali nalazi da je to, u konkretnom slučaju, bilo od značaja samo za utvrđenje visine naknade nematerijalne štete.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao tački 1. izreke.

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno dužinu trajanja postupka, kao i konstatovanu složenost postupka, te smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, prvenstveno imao u vidu, sopstvenu praksu, kriterijume Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

6. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti