Odbijanje ustavne žalbe zbog nepovređivanja prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu podnetu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku. Uzevši u obzir složenost predmeta, postupanje suda i činjenicu da se okrivljeni nalazio u pritvoru, Sud je ocenio da postupak nije trajao nerazumno dugo.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4707/2011
26.03.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. V. iz J, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. marta 2014. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba S. V. izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u krivičnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu K. 11/10.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. V. iz J. je 10. oktobra 201 1. godine, preko punomoćnika Đ. K, advokata iz B, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu „zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku za vreme trajanja pritvora“, u krivičnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu K. 11/10, i kao povređena prava označio pravo na ograničeno trajanje pritvora, prav o na suđenje u razumnom roku i posebno prav o okrivljenog da mu se sudi bez odugovlačenja iz člana 31. st. 1. i 2, člana 32. stav 1. i člana 33. s tav 6. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navodi: da se nalazi u pritvoru od 5. aprila 2009. godine po rešenju istražnog sudije Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici Kri. 44/08; da je optužnica podignuta 20. jula 2009. godine; da je za svo vreme trajanja postupka održano ukupno osam ročišta za glavni pretres; da je poslednje ročište za glavni pretres održano 15. aprila 2011. godine i da više od pet meseci nije zakazano novo ročište; da „sa jedne strane imamo nezakazivanje glavnog pretresa, a sa druge strane sud u kontinuitetu produžava pritvor podnosiocu“. Podnosilac dalje ističe da „nedovoljno brzo zakazivanje glavnih pretresa predstavlja povredu Ustavom zagarantovanih prava, a u konkretnom predmetu to znači i do daljeg trajanje pritvora za podnosioca ustavne žalbe“ i da „sve navedeno predst avlja vrstu opstrukcije suđenja od strane suda dok se optuženi nalazi u pritvoru“. Posebno ukazuje da „ni obim predmeta ni broj saslušanih svedoka nisu zahtevali toliko velike pauze između glavnih pretresa“ i da je „u konkretnom slučaju hitnost u postupanju potpuno izostala što je očigledno iz broja zakazanih i održanih glavnih pretresa“. Iz svega iznetog, podnosilac zaključuje da „trajanje pritvora krivični postupak čini još hitnijim, a u slučaju podnosioca ustavne žalbe postupci suda i opstrukcija suđenja jesu odugovlačenje“.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih prava, kao i prava na naknadu materijalne i nematerijalne štete.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i odgovor Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Su. VIII -43/12-1 od 19. marta 201 2. godine, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

A) Činjenice i okolnosti koje se odnose na krivični postupak

Protiv podnosioca ustavne žalbe vođen je krivični postupak pred Višim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu K. 11/10, koji u vreme podnošenja ustavne žalbe nije bio pravnosnažno okončan.

Postupak je pokrenut 5. aprila 2009. godine, donošenjem rešenja da se protiv podnosi oca ustavne žalbe sprovede istraga pred ranijim Okružnim sudom u Sremskoj Mitrovici.

Nakon sprovedene istrage, koja je trajala nešto više od tri meseca, Okružno javno tužilaštvo u Sremskoj Mitrovici je svojim aktom Kt. 96/09 od 20. jula 2009. godine protiv podnosioca ustavne žalbe podiglo optužnicu zbog krivičnog dela ubistvo iz člana 113. Krivičnog zakonika u sticaju sa krivičnim delom nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. istog zakonika.

Iz odgovora Višeg suda u Sremskoj Mirovici proizlazi da je tokom krivičnog postupka Okružni (potom Viši) sud u Sremskoj Mitrovici ročišt a za glavni pretres zakazao 16 puta, od kojih je 12 održano, a četiri nije (ročište za glavni pretres koje je bilo zakazano za 27. avgust je prezakazano za 2. septembar, ali nije održano zbog smrtnog slučaja u porodici člana sudećeg veća; 31. januara 2011. godine, jer nisu vraćeni spisi sa veštačenja; 22. februara 2012. godine, jer spisi predmeta nisu vraćeni iz zatvorske bolnice sa veštačenja; 11. aprila 2012. godine, jer je branilac okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, tražio odlaganje zbog službenog puta).

Ročišta za glavni pretres su zakazivana: tokom 2009. godine - dva puta; tokom 2010. godine – osam puta; tokom 2011. godine – tri puta; tokom 2012. godine – tri puta).

Tokom trajanja postupka, obavljena je rekonstrukcija događaja (7. jula 2010. godine).

Na ročištu za glavni pretres koje je bilo održano 30. novembra 2010. godine branilac okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, je predložio da se obavi novo sudsko-medicinsko i balističko veštačenje. Na istom ročištu, zamenik Višeg javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici je predložio da se obavi dopunsko psihijatrijsko veštačenje okrivljenog. Stoga je Viši sud u Sremskoj Mitrovici istog dana odredio i doneo naredbu za novo kombinovano balističko-sudskomedicinsko veštačenje i odredio rok od deset dana od dana prijema naredbe za postupanje. Istovremeno, predsednik postupajućeg veća je odredio datum novog ročišta za glavni pretres za 31. januar 2011. godine.

Na ročištu za glavni pretres koje je bilo održano 15. aprila 201 1. godine, na predlog veštaka a uz saglasnost branioca, određeno je DNK veštačenje, koje je povereno Biološkom fakultetu u Beogradu.

Prema podacima sa internet stranice „Portal sudova Srbije“ (www.portal.sud.rs), Viši sud u Sremskoj Mitrovici je 7. maja 2012. godine doneo presudu, koja je 11. decembra 2012. godine preinačena od strane drugostepenog suda u delu odluke o krivičnoj sankciji (tako što je okrivljenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe izrečena blaža kazna), čime je krivični postupak pravnosnažno okončan.

B) Činjenice i okolnosti koje se odnose na pritvor

Podnosilac ustavne žalbe se nalazio u pritvoru od 4. aprila 200 9. godine do 7. maja 201 2. godine, dakle tri godine i mesec dana.

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe određen rešenjem dežurnog istražnog sudije Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici Kri. 44/09 od 5. aprila 2009. godine (a koji mu se računao od 4. aprila 2009. godine kada je lišen slobode), na osnovu odredaba člana 142. stav 2. tač. 2) i 5) tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku.

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe produžavan tokom trajanja istražnog postupka.

Nakon podizanja optužnice, pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe produžen na osnovu odredbe člana 142. stav 2. tačka 5) Zakonika o krivičnom postupku, dok, po nalaženju suda, više nije bilo osnova za dalje zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru iz razloga propisanog odredbom člana 142. stav 2. tačka 2) ZKP.

Pritvor je podnosiocu poslednji put pre izjavljivanja ustavne žalbe produžen rešenjem Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kv. 541/10 od 18. avgusta 2010. godine. Viši sud u Sremskoj Mitrovici je, obrazlažući razloge za produženje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe iz razloga predviđenog odredbom člana 142. stav 1. tačka 5) Zakonika o krivičnom postupku, pored ostalog, naveo: da iz spisa predmeta proizlazi osnovana sumnja da je optuženi izvršio krivično delo ubistvo, za koje krivično delo je propisana kazna zatvora u trajanju od pet do petnaest godina; da postoje posebno teške okolnosti koje opravdavaju dalje zadržavanje optuženog u pritvoru na osnovu odredbe člana 142. stav 1. tačka 5) Zakonika o krivičnom postupku; da postoji osnovana sumnja da je optuženi lišio života oštećenog koga je prvo metalnom šipkom udario više puta u predelu glave, a nakon što je oštećeni iskočio kroz prozor „kroz koji je i ušao u objekat vlasništvo supruge optuženog, nakon čega je i došlo do sukoba, a potom je optuženi iz pojasa trenerke izvadio pištolj, koji je neovlašćeno nosio“ i lišio ga života ispalivši u njega dva hica.

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe ukinut 7. maja 2012. godine, nakon donošenja prvostepene presude.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da, pored ostalog, sud trajanje pritvora svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora i da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (član 31. st. 1. i 2.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.) ; da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja (član 33. stav 6.).

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10) (u daljem tekstu: ZKP), koji je važio u vreme podnošenja ustavne žalbe, bilo je propisano: da pre donošenja pravnosnažne presude ili rešenja o kažnjavanju, okrivljeni može biti ograničen u svojoj slobodi i drugim pravima samo pod uslovima koje određuje ovaj zakonik (član 1. stav 2.); da trajanje pritvora mora biti svedeno na najkraće neophodno vreme (član 16. stav 2.); da se pritvor može odrediti samo odlukom suda pod uslovima propisanim u ovom zakoniku, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka i ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, kao i da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da u će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 141. st. 1. do 3.).

Odredbom člana 142. stav 1. tačka 5) ZKP je bilo propisano da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno preko pet godina za krivično delo sa elementom nasilja i ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela.

Odredbama člana 146. ZKP koje su, takođe, od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari bilo je propisano: da se posle predaje optužnice sudu do završetka glavnog pretresa, odluka o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi u skladu sa članom 142a ovog zakonika (stav 1.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih trideset dana do stupanja optužnice na pravnu snagu, a po isteku svaka dva meseca nakon stupanja optužnice na pravnu snagu (stav 2.); da žalba na rešenje iz st. 1. i 2. ovog člana ne zadržava izvršenje rešenja (stav 3.).

Odredbom člana 113. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12 i 104/13) propisano je da ko drugog liši života, kazniće se zatvorom od pet do petnaest godina (krivično delo ubistvo).

5. Donoseći odluku u ovom ustavnosudskom predmetu, Ustavni sud, pre svega, konstatuje da je podnosilac ustavnu žalbu podneo „zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku za vreme trajanja pritvora“, a da je kao povređena prava označio prava iz člana 31. st. 1. i 2, člana 32. stav 1. i člana 33. stav 6. Ustava.

Ustavni sud ukazuje na svoj stav da ustavno jemstvo iz člana 31, da sud trajanje pritvora svodi na najkraće vreme imajući u vidu razloge pritvora, znači obavezu nadležnih sudova da u svojim odlukama navedu relevantne i dovoljne razloge kojima se opravdava trajanje mere pritvora, kao i da u vođenju postupka u kome se prema okrivljenom primenjuje mera pritvora pokažu primerenu hitnost.

Imajući u vidu da podnosilac u ustavnoj žalbi nije osporio rešenja kojima je pritvor prema njemu produžen, niti je osporio razloge na kojima se zasnivaju odluke nadležnog suda o pritvoru, već isključivo postupanje Višeg suda u Sremskoj Mitrovici u vezi sa hitnošću vođenja postupka u pritvorskom predmetu, Ustavni sud je pitanje hitnosti vođenja postupka u kome se prema okrivljenom primenjuje mera pritvora, cenio u okviru prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Istovremeno, budući da se pravom iz člana 33. stav 6. Ustava svakom kome se sudi za krivično delo jemči pravo da mu se sudi bez odugovlačenja, Ustavni sud nalazi da je navedeno pravo okrivljenog sastavni deo i prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava , te stoga Sud smatra da nije neophodno da se osnovanost ustavne žalbe podnosioca u odnosu na pravo iz člana 33. stav 6. Ustava razmatra posebno.

6. Ispitujući osnovanost ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud pre svega naglašava da u krivičnim predmetima kada se optuženo lice nalazi u pritvoru, postoji posebna potreba za ekspeditivnim radom sudova (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Motsnik protiv Estonije, od 29. aprila 2003. godine, stav 40.) i da optuženo lice u pritvoru ima pravo da se njegovom predmetu da prioritet. Takođe, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu ukazuje da na ocenu razumne dužine trajanja konkretnog sudskog postupka, pored samog vremenskog trajanja utiču i drugi činioci, kao što su složenost predmeta o kome se pred sudom raspravlja i odlučuje, ponašanje podnosioca ustavne žalbe tokom postupka, postupanje nadležnih organa koji vode postupak i značaj predmeta raspravljanja za podnosioca ustavne žalbe.

Ustavni sud ukazuje da se postupak koji se vodi radi utvrđivanja postojanja krivičnog dela ubistvo objektivno može smatrati veoma složenim, imajući u vidu pre svega činjenična pitanja koja se tokom tog postupka moraju raspraviti, te saglasno tome, složenost dokaznog postupka koji je potrebno sprovesti, a koji je, u konkretnom slučaju, p odrazumevao, pored ostalog, vršenje rekonstrukcije događaja, kao i sprovođenje sudsko-medicinskog, balističkog, psihijatrijskog i DNK veštanjenja. U smislu prethodno navedenog, Ustavni sud konstatuje i da je, upravo na predlog branioca podnosioca ustavne žalbe, vršeno i dopunsko sudsko-medicinsko i balističko veštačenje radi razjašnjenja pojedinih činjenica i okolnosti od značaja za presuđenje.

U vezi sa ponašanjem podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud konstatuje da se podnosilac tokom trajanja prvostepenog krivičnog postupka nalazio u pritvoru, te objektivno nije mogao biti odgovoran za bilo kakvo kašnjenje. Iako je branilac podnosioca ustavne žalbe tražio odlaganje jednog ročišta za glavni pretres (11. aprila 2012. godine) zbog službenog puta, Ustavni sud nalazi da ova činjenica nije bitno uticala na dužinu trajanja postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je istraga u osporenom postupku okončana za nešto više od tri meseca. Takođe, Sud je utvrdio da je od podizanja optužnice (20. jula 2009. godine) do donošenja prvostepene presude (7. maj a 2012. godine) proteklo dve godine i deset meseci, za koje vreme je obavljena rekonstrukcija događaja, sprovedeno DNK veštačenje i dopunsko sudsko-medicinsko, balističko i psihijatrijsko veštačenje. Takođe, Ustavni sud je utvrdio da je Viši sud u Sremskoj Mitrovici glavni pretres redovno zakazivao, odnosno da se aktivno bavio predmetom. Ročišta su zakazivana u primerenim rokovima, ukupno 16 puta, od čega je 12 održano, bez uočljive neaktivnosti u postupanju.

Podnosilac ustavne žalbe je imao nesumnjiv interes, imajući u vidu da se sve vreme trajanja prvostepenog postupka nalazio u pritvoru, da se o optužbama protiv njega odluči u što kraćem roku. S tim u vezi, Ustavni sud ponovo naglašava da činjenicu da se okrivljeni tokom suđenja nalazi u pritvoru treba posebno razmatrati prilikom ocene da li je krivični postupak vođen u razumnom roku (videti, pored ostalih, odluku ESLjP u predmetu Abdoella protiv Holandije, od 25. novembra 1992. godine, Serija A br. 248-A, stav 24). Ustavni sud je utvrdio da se podnosilac ustavne žalbe do podnošenja ustavne žalbe 10. oktobra 2011. godine, nalazio u pritvoru dve godine i šest meseci, računajući od 4. aprila 2009. godine kada je lišen slobode, kao i da mu je pritvor ukinut 7. maja 2012. godine kada je prvostepena presuda doneta. Nadležni sudovi su smatrali da je zadržavanje u pritvoru podnosioca ustavne žalbe bilo neophodno radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka, a zbog težine krivičnog dela koja je određena visinom propisane zatvorske kazne (u konkretnom slučaju za krivično delo ubistvo propisana je kazna zatvora u trajanju od pet do petnaest godina) i zbog posebno teških okolnosti dela koje su dodatno obrazložene. Takođe, postupajući sud je, kada je utvrdio da je presta o zakonski osnov i svi razlozi za dalje zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru, pritvor ukinuo i on je pušten na slobodu, iako u tom trenutku postupak protiv njega nije bio pravnosnažno okončan.

Polazeći od svega do sada iznetog, Ustavni sud je ocenio da ukupna dužina trajanja postupka, kao jedinstvene celine, ne izlazi iz okvira razumnog roka, imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja, uprkos činjenici da se podnosilac ustavne žalbe nalazio u pritvoru dve godine i šest meseci do dana podnošenja ustavne žalbe, odnosno ukupno tri godine i jedan mesec. Ovakva ocena Ustavnog suda saglasna je kako dosadašnjoj praksi ovog suda, tako i praksi Evropskog suda za ljudska prava .

S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US).

7. Na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odbijanje ustavne žalbe zbog nepovređivanja prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti