Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za naknadu štete koji je trajao skoro 11 godina. Zbog neefikasnosti prvostepenog suda, podnosiocima je dosuđena naknada nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 1.300 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, Gordana Ajnšpiler Popović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás) , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalb i Ž. I . i D . I, obojice iz sela Globodera, kod Kruševca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 30. novembra 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalb a Ž. I . i D . I . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kruševcu u predmetu P. 3482/16 povređeno pravo podnosi laca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbomčlana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo Ž. I . i D . I . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od ukupno 1.300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev podnosilaca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ž. I . i D . I, obojica iz sela Globodera kod Kruševca su, 6. maja 2019. godine , preko punomoćnika V. S , advokata iz Kruševca, Ustavnom sudu izjavili ustavnu žalb u protiv presude Višeg suda u Kruševcu Gž. 280/19 od 26. marta 2018. godine i presude Osnovnog suda u Kruševcu P. 3482/16 od 26. novembra 2018. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku u kojem su osporen i akti donet i.

Podnosioci su 30. januara 2020. godine, preko istog punomoćnika, podneli dopunu ustavne žalbe kojom su je proširi li i na rešenje Višeg suda u Kruševcu Gž. 1615/19 od 12. decembra 2019. godine i rešenje Osnovnog suda u Kruševcu P. 3482/16 od 31. jula 2019. godine, kojima je odlučeno o troškovima predmetnog parničnog postupka iz istih razloga zbog kojih su podneli ustavnu žalbu 6. maja 2019. godine.

Podnosioci u ustavn oj žalb i navod e da su sudovi u postupku donošenja osporenih sudskih odluka favorizovali tužilačku stranu, u čiju korist je, suprotno izvedenim dokazima, presuđeno, i to kako u pogledu glavne stvari, tako i u pogledu troškova postupka. Takođe, navode da su osporenim sudskim odlukama lišeni svoje imovine , kao i da im je neopravdano dugim trajanjem postupka povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Od Ustavnog suda traže da usvoji ustavn u žalb u, utvrdi da su im osporenim presudama i rešenjima povređena navedena ustavna prava, kao i da im dosudi naknadu materijalne štete u iznos ima koji su identični iznosima na koje su osporenim aktima obavezani da naknade tužilačkoj strani , kao i da im dosudi nematerijalnu štet u u iznosu od 2000 evra zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Podnosi oci su takođe postavil i i zahtev za naknadu troškova na ime sastava ustavn e žalb e.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Kruševcu P. 3482/16, dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

M. I . i B . I, oboje iz Bresnog Polja, podne li su 17. decembra 2008. godine, tužbu protiv Ž. I . i D . I , obojice iz sela Globodera, kod Kruševca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, radi naknade štete. Tuženi su na tužbu odgovorili 29. januara 2009. godine .

U postupku do donošenja prve prvostepene presude, parnični sud je zakazao 24 ročišta, od kojih pet nije održano (dva zbog sprečenosti sudije, jedno zbog štrajka advokata, jedno zbog nepristupanja ročištu ur edno pozvanog punomoćnika tuženih i jedno iz razloga što su se spisi nalazili kod veštaka). Tokom ovog dela postupka, sud je sproveo dokaz saslušanjem parničnih stranka, svedoka i veštaka i više puta sprov eo poljoprivredno veštačenje.

U periodu od 26. maja 2009. godine do 28. oktobra 2010. godine, sud nije održao zakazana ročišta , dva zbog sprečenosti sudije i jedno zato što nije pristupio uredno pozvani tuženi, dok u periodu od 18. maja 2011. godine do 22. marta 2012. godine nije zakazao ni jedno ročište.

Osnovni sud u Kruševcu je doneo (prvu) prvostepenu presudu P. 1314/10 (08) od 9. juna 2016. godine, kojom je: u stavu prvom izreke odbio kao neosnovan tužbeni zahtev da se tuženi obavežu da tužiocima solidarno isplate na ime naknade materijalne štete novčani iznos od 95.200,00 dinara; u stavu drugom izreke obavezao tužioce da tuženima solidarno plate na ime troškova parničnog postupka novčani iznos od 247.500,00 dinara.

Viši sud u Kruševcu je doneo rešenje Gž. 645/16 od 16. novembra 2016. godine kojim je ukinuo presudu Osnovnog suda u Kruševcu P. 1314/10 (08) od 9. juna 2016. godine i spise predmeta vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud je zakazao osam ročišta, od kojih jedno nije održao zbog bolesti postupajućeg sudije . Tokom ovog dela postupka, sud je sproveo dokaz saslušanjem parničnih stranaka, sproveo poljoprivredno veštačenje i saslušao veštaka poljoprivredne struke.

Osnovni sud u Kruševcu je doneo (drugu) osporenu prvostepenu presudu P. 3482/16 od 26. novembra 2018. godine, kojom je: u stavu prvom izreke obavezao tužene da tužiocima na ime naknade materijalne štete isplate solidarno iznos od 147.352,60 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 2. novembra 2018. godine, kao dana veštačenja, pa do konačne isplate; u stavu drugom izreke obavezao tužene da tužiocima na ime troškova parničnog postupka solidarno isplate iznos od 431.860,00 dinara.

Viši sud u Kruševcu je doneo osporenu drugostepenu presudu Gž. 280/19 od 26. marta 2019. godine, kojom je: u stavu prvom izreke potvrdio presudu Osnovnog suda u Kruševcu P. 3482/16 od 26. novembra 2018. godine u prvom stavu izreke, u delu odluke o glavnom zahtevu za iznos od 147.352,60 dinara i u ovom delu odbio kao neosnovan u žalb u tuženih; u stavu drugom izreke preinač io prvostepenu presudu u prvom stavu izreke u delu odluke o kamati, tako da glasi: obavezuju se tuženi da tužiocima na iznos glavnog duga od 147.352,60 dinara isplate zakonsku kamatu počev od 26. novembra 2018. godine, kao dana presuđenja pa do isplate, dok se u preostalom delu zahtev za isplatu kamate na taj iznos za period od 2. do 25. novembra 2018. godine odbija kao neosnovan; u stavu trećem izreke uki nuo rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude i predmet u tom delu vratio na ponovno odlučivanje.

U ponovnom postupku, Osnovni sud u Kruševcu je doneo rešenje P. 3482/16 od 31. jula 2019. godine, kojim se tuženi obavezuju da tužiocima na ime troškova parničnog postupka solidarno isplate iznos od 285.610,00 dinara.

Viši sud u Kruševcu je doneo rešenje Gž. 1615/19 od 12. decembra 2019. godine kojim je odbio kao neosnovan u žalb u tuženih i potvr dio rešenje Osnovnog suda u Kruševcu P. 3482/16 od 31. jula 2019. godine.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu podnosi oci poziva ju, utvrđeno je: da se svakom jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.)

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalb e sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni parnični postupak, koji se vodio radi naknade materijalne štete, pokrenut 17. decembra 200 8. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Kruševcu. Osporeni postupak je okončan donošenjem osporenog re šenja Višeg suda u Kruševcu Gž. 1615/19 od 12. decembra 2018. godine , kojim je pravnosnažno rešeno i o troškovima postupka. Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak ukupno trajao skoro 11 godina, što prima facie može ukazati na to da nije okončan u razumnom roku.

Ipak, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosilaca ustavne žalbe, postupanja nadležnih sudova, kao i od značaja prava o kome se u postupku odlučuje za podnosioce ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja parničnog postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da predmet spora nije bio složen u toj meri da bi mogao opravdati ukupno trajanje postupka.

Ocenjujući značaj predmeta spora za podnosioce ustavn e žalb e, Ustavni sud smatra da su on i imal i legitiman pravni interes da se predmetna parnica, u kojoj su imali procesno svojstvo tuženih i u kojoj se odlučivalo o naknadi materijalne štete, okonča u razumnom roku.

Ustavni sud ukazuje da tokom trajanja postupka jedno ročište nije održano zbog nedolaska uredno pozvan og punomoćnik a podnosilaca ustavn e žalb e, te ocenjuje da podnosioci svojim ponašanjem nisu značajnije doprinel i dužini trajanja postupka.

Osnovni razlog dugog trajanja parničnog postupka je postupanje prvostepenog suda koji nije preduzima o sve zakonom predviđene procesne mere koje su m u stajale na raspolaganju da se postupak okonča efikasno i bez nepotrebnog odugovlačenja. Ovo posebno imajući u vidu da je prva prvostepena presuda, koja je naknadno ukinuta, doneta tek nakon sedam i po godina, dok je druga prvostepena presuda, koja je doneta tek nakon deset godina, ukinuta u delu o troškovima postupka, o kojima je rešeno nakon 11 godina. Takođe, Ustavni sud je, tokom trajanja prvostepenog postupka, utvrdio i period potpune neaktivnosti suda, od 18. maja 2011. godine do 22. marta 2012. godine, kada sud nije zakazao ni jedno ročišt e, što su sv e činjenic e koj e su utical e na dužinu trajanja osporenog postupka.

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju i da blagovremeno preduzmu sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kruševcu u predmetu P. 3482/16.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23 ), Ustavni sud je ustavnu žalbu, u tom delu, usvojio i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavn e žalb e zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od ukupno 1.300 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju su podnosi oci ustavn e žalb e pretrpel i zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju, a posebno je cenio dužinu trajanja parničnog postupka, doprinos suda dužini trajanja postupka, kao i životni standard u državi, te činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za lju dska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) .

Pored toga, Ustavni sud je uzeo u obzir i noviju praksu Evropskog suda izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15 , od 5. aprila 2016. godine), kao i više presuda donetih nakon toga, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo. Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo i u Odluci Už-2936/16 od 24. maja 2018. godine.

7. Ustavni sud je utvrdio da su parnični sudovi u osporenim presudama i rešenjima dali detaljne, jasne i dovoljne razloge za svoje odluke, koja obrazloženja Ustavni sud ne smatra arbitrernim, niti proizvoljnim, te je, polazeći od prethodno navedenog, ocenio da se navodi podnosilaca ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi za tvrdnju o povredi prava na pravično suđenje i prava na imovinu, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud oceni zakonitost i pravilnost osporenih akata.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu, u ovom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. U pogledu zahteva podnosilaca ustavn e žalb e za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83 .). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio zahtev, rešavajući kao u tački 3. izreke.

9. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti