Povreda prava na mirno uživanje imovine zbog nesprovođenja administrativnog izvršenja

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na mirno uživanje imovine. Propust nadležnih organa da sprovedu rešenje o uklanjanju bespravnog objekta sa parcele podnositeljke, usled odugovlačenja postupka legalizacije, predstavlja povredu Ustavom zajemčenog prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Predrag Ćetković, Katarina Manojlović Andrić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća u postupku po ustavnoj žalbi Lade Vukčević-Perić iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. marta 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Lade Vukčević-Perić i utvrđuje da je u postupku administrativnog izvršenja koji se vodi pred Odeljenjem za inspekcijske poslove gradske opštine Voždovac u Beogradu u predmetu broj 356- 372/09 povređeno pravo podnositeljke u stavne žalbe na mirno uživanje imovine, zajemčen o odredb om člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Nalaže se Sekretarijatu za poslove legalizacije objekata Gradske uprave grada Beograda da okonča postupak u predmetu XXX-06 broj 351.21-854/2013, čim se za to steknu zakonski uslovi.

3. Odbija se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Lada Vukčević-Perić iz Beograda je , 14. juna 2013. godine, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu zajemčenog članom 58. st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije u postupku administrativnog izvršenja navedenom u izreci, kao i zbog povrede člana 88. stav 1. Ustava. U dopuni ustavne žalbe od 10. decembra 2014. godine podnositeljka je predložila da Sud „dozvoli objektivno preinačenje žalbe“ postavljanjem zahteva za naknadu štete, s obzirom na to da joj se „nanosi velika materijalna (i nematerijalna) šteta...jer su samo za poslednjih godinu dana cene nekretnina pale za 30%“.

U ustavnoj žalbi i njenim dopunama od 16. juna 2015. i 11. januara 2016. godine je navedeno: da je podnositeljka stekla pravo korišćenja na k.p. 4450 KOB-3, na osnovu ugovora o poklonu zaključenog sa svojom majkom; da je u zemljišnim knjigama sproveden upis, odnosno odobren prenos tog prava u korist podnositeljke; da se na navedenoj katastarskoj parceli nalazi bespravno izgrađeni objekat, čiji vlasnik odnosno držalac nije utvrđen; da je inspekcijska služba 2009. godine donela zaključak o dozvoli izvršenja rešenja kojim je naloženo rušenje tog objekta, ali da izvršenje još nije sprovedeno.

Podnositeljka ustavne žalbe dalje navodi da je Javno pravobranilaštvo gradske opštine Voždovac 2010. godine podnelo zahtev za legalizaciju spornog objekta i da je 2012. godine postalo pravnosnažno rešenje kojim se taj zahtev odbacuje. Podnositeljka, takođe, ukazuje da imovinsko-pravna služba gradske opštine Voždovac već sedam godina odugovlači postupak po njenom zahtevu za donošenje rešenja o pravu korišćenja sporne katastarske parcele, koji je bila prinuđena da podnese kako bi ušla u posed zemljišta.

Ustavnom žalbom se ukazuje da su organi uprave gradske opštine Voždovac, nedonošenjem rešenja o pravu korišćenja predmetne katastarske parcele, odnosno propuštanjem da sprovedu izvršenje rešenja o rušenju spornog objekta, povredili podnositeljki pravo na mirno uživanje imovine, zbog čega se predlaže da Ustavni sud naredi sprovođenje predmetnog rešenja.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u ustavnu žalbu, dopis Odeljenja za inspekcijske poslove gradske opštine Voždovac u Beogradu od 22. januara 2106. godine i celokupnu priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

3.1. Rešenjem Odeljenja za inspekcijske poslove gradske opštine Voždovac u Beogradu broj 356-372/09 od 2. novembra 2009. godine naređeno je gradskoj opštini Voždovac da, u roku od sedam dana od dana prijema rešenja, ukloni građevinski objekat izgrađen u toku 1959. godine na k.p. 4450 KOB-3, bez građevinske dozvole. U obrazloženju rešenja je navedeno da je Lada Vukčević-Perić iz Beograda, ovde podnositeljka ustavne žalbe, kao korisnik sporne katastarske parcele, podnela zahtev da se ukloni objekat izgrađen na toj parceli, kao i da je javni pravobranilac gradske opštine Voždovac 28. septembra 2009. godine odustao od zahteva za legalizaciju predmetnog objekta, čime su se stekli uslovi za njegovo uklanjanje. Navedeno rešenje postalo je izvršno 12. novembra 2009. godine, a zaključak o dozvoli izvršenja tog rešenja broj 356-372/09 donet je 17. novembra 2009. godine.

Zaključkom Sekretarijata za poslove legalizacije grada Beograda broj 351.21-37833/2010 od 24. februara 2011. godine odbačen je zahtev javnog pravobranilaštva gradske opštine Voždovac u Beogradu (dalje u tekstu: javno pravobranilaštvo) za legalizaciju izvedenih radova na izgradnji objekta na k.p. 4450 KOB-3, a presudom Upravnog suda U. 7368/11 od 4. decembra 2012. godine odbijena je kao neosnovana tužba u upravnom sporu u kome je ocenjivana zakonitost odlučivanja o navedenom zahtevu. Javno pravobranilaštvo je 14. novembra 2013. godine podnelo novi zahtev za legalizaciju spornog objekta, a Sekretarijat za poslove legalizacije objekata gradske uprave grada Beograda je zaključkom od 31. marta 2014. godine prekinuo postupak po tom zahtevu, do okončanja parničnog postupka koji se vodi pred Višim sudom u Beogradu u predmetu P. 444/13 po tužbi podnosioca zahteva, radi utvrđenja ništavosti ugovora o poklonu spornog zemljišta zaključenog između podnositeljke ustavne žalbe i njene majke.

Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda od 5. avgusta 2014. godine odbijen je zahtev gradske opštine Voždovac za upis prava svojine na stambeno-poslovnom objektu na k.p. 4450 KOB-3, sa obrazloženjem da Zakonom o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole nije predviđen upis stambeno-poslovnih objekata.

Zaštitnik građana je 30. oktobra 2014. godine utvrdio da je uprava gradske opštine Voždovac, preduzimanjem pravnih i faktičkih radnji koje su imale za cilj odugovlačenje postupka, povredila pravo podnositeljke ustavne žalbe na mirno uživanje svojine i uputio preporuku Sekretarijatu za poslove legalizacije objekata gradske uprave grada Beograda da, bez odlaganja, preduzme neophodne mere kako bi se postupak odlučivanja o zahtevu za legalizaciju u predmetu XXX-06 broj 351.21-854/2013 okončao u najkraćem roku. Zaštitnik građana je ocenio da dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima predstavlja činjenicu koju je organ dužan da utvrdi u postupku provere ispunjenosti uslova za legalizaciju i nikako ne može imati značaj prethodnog pitanja, niti biti razlog za prekid postupka po zahtevu za legalizaciju, te je, polazeći od navedenog, zaključio da je nadležni organ povredio odredbe pravila postupka donoseći zaključak o odbacivanju, umesto meritornog odlučivanja o zahtevu.

3.2. Zaključkom Odeljenja za imovinsko-pravne poslove organa uprave gradske opštine Voždovac broj 465-853/2006 od 2. februara 2007. godine prekinut je postupak po zahtevu podnositeljke ustavne žalbe za utvrđivanje prava korišćenja na k.p. 4450 KOB-3, do okončanja parničnog postupka koji se vodi pred Petim opštinskim sudom u Beogradu po tužbi podnositeljke protiv JP „Poslovni prostor Voždovac“ zbog neisplaćene naknade za korišćenje zemljišta. Republički geodetski zavod je uverenjem od 26. decembra 2011. godine potvrdio da je 13. jula 1999. godine izvršen upis prava korišćenja na k.p. 4450 KOB-3 u korist podnositeljke ustavne žalbe. Zaključkom od 25. septembra 2013. godine nadležni organ je prekinuo postupak u predmetu broj 465-853/2006, do okončanja postupka koji se vodi po zahtevu podnositeljke za konverziju prava korišćenja u pravo svojine na spornoj parceli. Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda od 13. novembra 2014. godine usvojen je zahtev podnositeljke ustavne žalbe za konverziju prava korišćenja u pravo svojine na k.p. 4450 KOB-3 i upis zabeležbe pokretanja spora za utvrđenje prava na nepokretnosti kod Višeg suda u Beogradu u predmetu P. 444/13, radi utvrđenja ništavosti ugovora o poklonu između podnositeljke ustavne žalbe i njene majke.

U dopisu Odeljenja za inspekcijske poslove gradske opštine Voždovac u Beogradu od 22. januara 2106. godine navodi se, pored ostalog, da o zahtevu Javnog pravobranilaštva za legalizaciju spornog objekta, koji je podnet na osnovu ranije važećeg Zakona o legalizaciji objekata, još nije doneta pravnosnažna odluka. U dopisu su, takođe, izneti razlozi za tvrdnju da je upis prava korišćenja podnositeljke ustavne žalbe na spornoj katastarskoj parceli izvršen protivno zakonu, zbog čega je pokrenut postupak pred nadležnim sudom radi utvrđenja ništavosti ugovora na osnovu koga je taj upis izvršen, a što, po njihovom mišljenju, predstavlja prethodno pitanje za odlučivanje o podnetom zahtevu za legalizaciju.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava, na čiju se povredu podnosi teljka ustavne žalbe poziva, relevantne su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbama člana 58. Ustava utvrđeno je da se j emči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1.), te da p ravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2.).

Odredbom člana 88. stav 1. Ustava utvrđuje se da je k orišćenje i raspolaganje poljoprivrednim zemljištem, šumskim zemljištem i gradskim građevinskim zemljištem u privatnoj svojini, slobodno.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, broj 72/09, 81/ 09-ispravka, 64/10-Odluka US, 24/11, 121/12, 42/13-Odluka US, 50/13-Odluka US, 98/13-Odluka US, 132/14 i 145/14), koji je stupio na snagu 11. septembra 2009. godine, bilo je propisano: da se rušenje objekta, koji su izgrađeni, odnosno rekonstruisani ili dograđeni bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju do dana stupanja na snagu ovog zakona, neće izvršavati niti će se za te objekte donositi rešenje o uklanjanju do pravnosnažno okončanog postupka legalizacije (član 197. stav 1.); da se pravnosnažnim okončanjem postupka kojim se odbacuje ili odbija zahtev za legalizaciju, stiču uslovi za uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela (član 198. stav 1.). Odlukom Ustavnog suda IUz-295/2009 od 6. decembra 2012. godine, objavljenom u „Službenom glasniku PC“, broj 50/13 od 7. juna 2013. godine, utvrđeno je da odredbe čl. 185. do 200. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09, 64/10 i 24/11), nisu u saglasnosti sa Ustavom.

Zakonom o legalizaciji objekata („Službeni glasnik RS“, broj 95/13 od 31. oktobra 2013. godine), koji je stupio na snagu 1. novembra 2013. godine, bilo je propisano: da se legalizacija objekta u smislu ovog zakona vrši po zahtevu koji sadrži, pored ostalog, dokaz o pravu korišćenja, svojine, odnosno zakupa na građevinskom zemljištu, odnosno dokaz o pravu svojine na objektu (član 12. tačka 3)); da a ko u roku, koji ne može biti duži od godinu dana i šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, podnosilac zahteva ne dostavi dokumentaciju potrebnu za utvrđivanje mogućnosti legalizacije, nadležni organ će zaključkom odbaciti zahtev (član 23. stav 1.); da se rušenje objekata koji su izgrađeni, odnosno rekonstruisani ili dograđeni bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju do dana stupanja na snagu ovog zakona, neće izvršavati do pravnosnažno okončanog postupka legalizacije (član 33.); da se pravnosnažnim okončanjem postupka kojim se odbacuje ili odbija zahtev za legalizaciju, stiču uslovi za rušenje objekta (član 34.).

Zakonom o ozakonjenju objekata („ Službeni glasnik RS“, broj 96/15 ), koji je stupio na snagu 27. novembra 2015. godine, predviđeno je: da predmet ozakonjenja ne može biti objekat za koji je nadležni organ, u skladu sa ranije važećim propisima kojima je bila uređena legalizacija objekata, doneo rešenje kojim se odbija zahtev za legalizaciju, a koje je pravnosnažno u upravnom postupku član (5. stav 4.); da predmet ozakonjenja može biti objekat za koji vlasnik dostavi dokaz o odgovarajućem pravu na građevinskom zemljištu ili objektu (č lan 10. stav 1.).

Odredbama člana 31. navedenog zakona predviđeno je: da po utvrđivanju ispunjenosti prethodnih uslova, nadležni organ obaveštava vlasnika nezakonito izgrađenog objekta da u roku od 30 dana od dana dostavljanja obaveštenja dostavi dokaz o odgovarajućem pravu, osim u slučaju da je dokaz o odgovarajućem pravu već dostavljen u postupku legalizacije bespravno izgrađenog objekta (stav 1.); da vlasnik nezakonito izgrađenog objekta može, pre isteka roka iz stava 1. ovog člana, podneti zahtev za produžetak tog roka (stav 2.); da a ko nadležni organ utvrdi da postoje opravdani razlozi za produžetak roka iz stava 1. ovog člana (okončanje sudskog spora, pribavljanje dokaza od drugih organa i sl.), zaključkom će prekinuti postupak zbog rešavanja prethodnog pitanja (stav 3.); da će se p ostupak ozakonjenja nastaviti pošto bude konačno odlučeno o prethodnom pitanju (stav 5.) .

Saglasno članu 37. Zakona, r ušenje nezakonito izgrađenog objekta, u smislu ovog zakona, neće se izvršavati do pravnosnažno okončanog postupka ozakonjenja.

Zakonom o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01 i "Službeni glasnik RS", broj 30/10) propisano je: da ako organ koji vodi postupak naiđe na pitanje bez čijeg se rešenja ne može rešiti sama upravna stvar, a to pitanje čini samostalnu pravnu celinu za čije je rešenje nadležan sud ili drugi organ (prethodno pitanje), on može, pod uslovima iz ovog zakona, sam raspraviti to pitanje, ili postupak prekinuti dok nadležni organ to pitanje ne reši (č lan 134. stav 1.); da se rešenje doneseno u postupku izvršenja izvršava kad postane izvršno (član 261. stav 2.); da se izvršenje radi ispunjenja nenovčanih obaveza izvršenika sprovodi administrativnim putem (član 266. stav 1.); da organ nadležan za sprovođenje administrativnog izvršenja donosi, po službenoj dužnosti ili po predlogu tražioca izvršenja, zaključak o dozvoli izvršenja, a da se zaključkom konstatuje da je rešenje koje treba izvršiti postalo izvršno i odre đuju način i sredstva izvršenja (član 268. stav 1.).

5. Polazeći od sadržine ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnositeljka povredu prava na imovinu prevashodno vezuje za nesprovođenje administrativnog izvršenja rešenja kojim je naloženo rušenje objekta izgrađenog bez građevinske dozvole na katastarskoj parceli na kojoj ona ima pravo korišćenja.

Ocenjujući osnovanost navoda podnositeljke ustavne žalbe sa stanovišta označenog prava iz člana 58. stav 1. Ustava, Sud je najpre konstatovao da je Republički geodetski zavod 1999. godine izvršio upis prava korišćenja na k.p. 4450 KOB-3 u korist podnositeljke ustavne žalbe , da je zaključak o dozvoli izvršenja rešenja kojim je naloženo rušenje objekta izgrađenog na toj parceli donet 200 9. godine, kao i da podnositeljka ustavne žalbe nije imala na raspolaganju pravna sredstva kojima je mogla da utiče na ubrzanje predmetnog postupka administrativnog izvršenja , koji ni posle šest godina nije sproveden. Ustavni sud je, takođe, konstatovao da je u vreme donošenja navedenog zaključka o izvršenju bio na snazi Zakon o planiranju i izgradnji iz 2009. godine – u skladu sa kojim je Javno pravobranilaštvo prijavilo nadležnom organu sporni objekat izgrađen bez dozvole, da je 4. decembra 2012. godine postalo pravnosnažno rešenje nadležnog organa kojim je odbačen zahtev za legalizaciju radova na izgradnji tog objekta, a da postupak po zahtevu koji je podnet 14. novembra 2013. godine, na osnovu Zakona o legalizaciji objekata, još nije pravnosnažno okončan.

Ustavni sud je, polazeći od navedenih odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, ocenio da je pravna mogućnost izvršenja rešenja kojim je naloženo rušenje spornog objekta postojala u periodu od 4. decembra 2012. godine do 14. novembra 2013. godine. Ustavni sud, takođe, ističe da su, prema ranije važećem Zakonu o legalizaciji objekata, dokazi potrebni za odlučivanje o zahtevu morali biti dostavljeni nadležnom organu najkasnije u roku od godinu dana i šest meseci od dana stupanja na snagu tog zakona, a da je pravna posledica nedostavljanja dokumentacije u tom roku bila odbacivanje zahteva, u skladu sa odredbom člana 23. stav 1. tog zakona. Ustavni sud konstatuje da je zaključkom Sekretarijata za poslove legalizacije objekata gradske uprave grada Beograda od 31. marta 2014. godine prekinut postupak po predmetnom zahtevu, do okončanja parničnog postupka koji se vodi pred Višim sudom u Beogradu u predmetu P. 444/13, po tužbi podnosioca zahteva radi utvrđenja ništavosti spornog ugovora o poklonu zaključenog između podnositeljke ustavne žalbe i njene majke. Primenjujući navedene odredbe zakona na konkretan slučaj, Ustavni sud nalazi da je nadležni organ bio ovlašćen da, saglasno odredbama člana 134. Zakona o opštem upravnom postupku, prekine postupak po predmetnom zahtevu radi rešavanja prethodnog pitanja, ali je bio dužan da, po isteku roka iz člana 23. stav 1. Zakona o legalizaciji, nastavi postupak i odluči o zahtevu. Po oceni Suda, propuštanje nadležnog organa da to učini u periodu koji je trajao od 1. maja 2015. do 27. novembra 2015. godine – kada je stupio na snagu Zakon o ozakonjenju objekata, imalo je za posledicu da izvršenje rešenja kojim je naloženo rušenje spornog objekta ne bude sprovedeno i da se postupak nastavi u skladu sa Zakonom o ozakonjenju objekata .

Polazeći od toga da je Zakon o ozakonjenju objekata trajanje prekida postupka vezao za donošenje konačne odluke suda ili drugog organa o prethodnom pitanju, a imajući u vidu da parnični postupak u predmetu Višeg suda P. 444/13 još nije pravnosnažno okončan, Ustavni sud konstatuje da i dalje postoji pravna nemogućnost sprovođenja predmetnog postupka administrativnog izvršenja, budući da je i navednim zakonom predviđena zabrana rušenja nezakonito izgrađenog objekta, do pravnosnažno okončanog postupka ozakonjenja. Ustavni sud je, međutim, ocenio da Odeljenje za inspekcijske poslove gradske opštine Voždovac u Beogradu ni je ispunil o svoju pozitivnu obavezu u smislu člana 58. Ustava da sprovede postupak administrativnog izvršenja u periodu od gotovo godinu dana, pre stupanja na snagu Zakona o legalizaciji, kao i da je Sekretarijat za poslove legalizacije objekata gradske uprave grada Beograda propustio da odluči o zahtevu u periodu od gotovo sedam meseci, pre stupanja na snagu Zakona o ozakonjenju.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je ocenio da propust nadležnih organa da delotvorno sprovedu postupak administrativnog izvršenja rešenja o uklanjanju objekta sagrađenog na katastarskoj parceli na kojoj je podnositeljka ustavne žalbe imala upisano pravo korišćenja , predstavlja povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine, zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava (videti , pored ostalog, presudu Evropskog suda za ljudska prava Kostić protiv Srbije, od 25. novembra 2008. godine, stav 74 . i Odluku Ustavnog suda Už-192/2007 od 12. maja 2011. godine). Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, u smislu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Sud je našao da je sprovođenje izvršenja rešenja Odeljenja za inspekcijske poslove gradske opštine Voždovac u Beogradu broj 356-372/09 od 2. novembra 2009. godine uslovljeno pravnosnažnim okončanjem postupka po zahtevu za ozakonjenje spornog objekta . Stoga je Ustavni sud u tački 3. izreke naložio Sekretarijatu za poslove legalizacije objekata Gradske uprave grada Beograda da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak u predmetu XXX-06 broj 351.21-854/2013 okončao , čim se za to steknu zakonski uslovi.

Ustavni sud ukazuje da odredbe člana 88. Ustava ne mogu biti osnov za izjavljivanje ustavne žalbe, pošto se njima ne jemči nijedno ljudsko ili manjinsko pravo ili sloboda, već se utvrđuje načelo ekonomskog uređenja Republike Srbije, o slobodnom korišćenju i raspolaganj u poljoprivrednim zemljištem, šumskim zemljištem i gradskim građevinskim zemljištem u privatnoj svojini.

7. Podnositeljka ustavne žalbe, takođe, smatra da joj se „nanosi velika materijalna (i nematerijalna) šteta... jer su samo za poslednjih godinu dana cene nekretnina pale za 30%“.

Ustavni sud ukazuje da iz odredaba člana 85. Zakona o Ustavnom sudu nesumnjivo proizilazi obaveza podnosioca da u svakom konkretnom slučaju dostavi dokaze da je pretrpeo štetu zbog postupanja državnog organa, kao i da dostavi dokaze o visini štete i navede činjenice koje potkrepljuju te tvrdnje. Polazeći od toga da podnositeljka ustavne žalbe nije dostavila dokaze o pretrp ljenoj materijaln oj štet i, a da iz navoda ustavne žalbe proizlazi da podnositeljka svu štetu koja joj je naneta vezuje za pad cena nekretnina, Ustavni sud je odbio zahtev podnositeljke za naknadu štete, odlučujući kao u tački 3. izreke, saglasno članu 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu.

8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Povreda prava na mirno uživanje imovine zbog nesprovođenja administrativnog izvršenja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti