Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog povrede prava

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu zbogu povrede prava na suđenje u razumnom roku. Postupak koji je trajao nepune dve godine, tokom kojeg su donete prvostepene i drugostepene odluke, objektivno se ne može smatrati nerazumno dugim.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-471/2008
25.11.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Draginje Marić iz Bačke Topole, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 25. novembra 2010. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Draginje Marić izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se pred Opštinskim sudom u Bačkoj Topoli vodio u predmetu P. 518/06.

O b r a z l o ž e nj e

1. Draginja Marić iz Bačke Topole je 18. aprila 2008. godine, preko punomoćnika, advokata Ahmeta Hodžića iz Novog Sada, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se pred Opštinskim sudom u Bačkoj Topoli vodio u predmetu P. 518/06.

Podnositeljka u ustavnoj žalbi navodi da je Opštinski sud u Bačkoj Topoli "odbio sve dokazne predloge akcionara i podnositeljke ustavne žalbe i opredelio se za saslušanje akcionara "Agrobanka" a.d. Bačka Topola na okolnosti nastanka materijalne štete i visine iste, iako je postupajući sud unapred znao da se saslušanjem tužilaca ne mogu utvrditi relevantne činjenice", te da "navedeno postupanje Opštinskog suda predstavlja kršenje člana 32. Ustava Republike Srbije, jer postupajući sudija ne sprovodi postupak kako bi se isti okončao u razumnom roku, jer se bez izvođenja dokaza koji su predloženi od strane podnosioca žalbe i ne mogu utvrditi relevantne činjenice". U ustavnoj žalbi su detaljno navedeni razlozi zbog kojih je pokrenut predmetni parnični postupak, kao i predlozi za izvođenje dokaza koje su tužioci podneli sudu.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna sa odredbom člana 170. Ustava, a stavom 2. istog člana je propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, iz navoda ustavne žalbe, dopisa Opštinskog suda u Bačkoj Topoli Su. 70/2008-21 od 6. oktobra 2008. godine i spisa predmeta tog suda P. 518/06, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljka ustavne žalbe je, zajedno sa još tri tužioca, 8. avgusta 2006. godine podnela Opštinskom sudu u Bačkoj Topoli tužbu protiv tuženog "Agrobačka" a.d. iz Bačke Topole, kojom je traženo da se obaveže tuženi da svakom tužiocu preda određeni broj akcija ili potvrdu da ima pravo raspolaganja ovim akcijama na tržištu kapitala, s tim da im u slučaju da ne ispuni ovu obavezu isplati opredeljenu dinarsku protivvrednost tih akcija na dan 30. avgusta 2005. godine, sa zakonskom zateznom kamatom od tog datuma do isplate, kao i da im isplati opredeljeni iznos na ime pretrpljene materijalne štete zbog nemogućnosti raspolaganja akcijama na tržištu kapitala i neisplaćene dividende, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30. avgusta 2008. godine do isplate, a sve u roku od osam dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Tužioci su podneli predlog i da sud odredi privremenu meru zabranom otuđenja i opterećenja nepokretnosti tuženog, koja je upisana u list nepokretnosti broj 761 KO Bačka Topola - grad, sagrađenoj na građevinskoj parceli broj 6653/1, do donošenja pravnosnažne presude po tužbi.

Opštinski sud u Bačkoj Topoli je 30. avgusta 2006. godine doneo dva rešenja: rešenje P. 518/06-2, kojim je odbacio tužbu u pogledu zahteva kojim se tražilo izdavanje i predaja akcija i izdavanje potvrde tužiocima da imaju pravo raspolaganja akcijama tuženog, zbog nedostatka pravnog interesa za podnošenje tužbe i rešenje P. 518/06-3, kojim je odbio predlog tužilaca da se odredi privremena mera zabranom otuđenja i opterećenja nepokretnosti tuženog.

Tuženi je protiv oba rešenja izjavio žalbe. Okružni sud u Subotici je rešenjem Gž. 1057/06 od 30. avgusta 2006. godine odbio žalbu tuženog i potvrdio rešenje prvostepenog suda o odbijanju predloga tužilaca da se odredi privremena mera, a rešenjem Gž. 1199/06 od 30. novembra 2006. godine je žalbu tužilaca protiv prvostepenog rešenja P. 518/06-2 delimično uvažio, tako što je osporeno rešenje u delu u kome je odbačen tužbeni zahtev radi izdavanja i predaje akcija i izdavanja potvrde tužiocima da imaju pravo raspolaganja akcijama tuženog potvrdio, dok je u ostalom delu predmet vratio prvostepenom sudu radi odlučivanja o zahtevima za isplatu pretrpljene materijalne štete.

Opštinski sud u Bačkoj Topoli je 19. marta 2007. godine doneo rešenje P. 518/06-28, kojim je odbacio tužbu u celosti, a Okružni sud u Subotici je rešenjem Gž. 558/07 od 31. oktobra 2007. godine odbio žalbu tužilaca i potvrdio prvostepeno rešenje. Tužioci su 13. decembra 2007. godine izjavili revizije protiv navedenih rešenja Okružnog suda u Subotici od 31. oktobra 2007. godine i Opštinskog suda u Bačkoj Topoli od 19. marta 2007. godine. U toku postupka po ustavnoj žalbi, koja je podneta 18. aprila 2008. godine, Vrhovni kasacioni sud je doneo rešenje kojim je revizije tužilaca odbacio kao nedozvoljene.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu poziva podnositeljka ustavne žalbe, propisano je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 10. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije", broj 125/04) propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (stav 1.), kao i da je sud dužan da nastoji da postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (stav 2.).

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak trajno okončava, Ustavni sud je ocenio su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Parnični postupak, povodom čije dužine trajanja je podneta ustavna žalba, trajao je do momenta podnošenja ustavne žalbe jednu godinu, osam meseci i deset dana. U toku ovog postupka, a do podnošenja ustavne žalbe, Opštinski sud je doneo: rešenje kojim je odbijen predlog za određivanje privremene mere, a koje je Okružni sud u Subotici potvrdio; rešenje o odbacivanju tužbe u delu tužbenog zahteva, koje je Okružni sud delimično potvrdio i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje o ostalim tužbenim zahtevima; rešenje o odbacivanju tužbe u celosti, koje je drugostepeni sud potvrdio. Protiv drugostepenog rešenja o potvrđivanju rešenja o odbacivanju tužbe u celosti podnositeljka je izjavila reviziju.

Prema tome, u navedenom periodu su donete prvostepene i drugostepene odluke o tužbi i predlogu za određivanje privremene mere podnositeljke, a izjavljen je i vanredni pravni lek - revizija, koja je dostavljena nadležnom sudu na odlučivanje. Stoga, ukupna dužina trajanja predmetnog parničnog postupka do podnošenja ustavne žalbe, po oceni Ustavnog suda, evidentno ukazuje na to da podnositeljki ustavne žalbe u postupku koji se vodio u predmetu P. 518/06 pred Opštinskim sudom u Bačkoj Topoli nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud takođe smatra da su razlozi izneti u ustavnoj žalbi, koji se tiču, pre svega, neprihvatanja predloga podnositeljke za izvođenje dokaza od strane suda, izraz shvatanja podnositeljke o nepravilnoj primeni procesnog i materijalnog prava u parničnom postupku koji je prethodio izjavljivanju ustavne žalbe, ali da oni u konkretnom slučaju ne mogu predstavljati i dokaz o povredi Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku.

6. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, te je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) istog Zakona, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog povrede prava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti