Usvojena ustavna žalba zbog nezakonitog odbacivanja predloga za izvršenje

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na pravično suđenje. Sudovi su proizvoljno primenili pravo kada su odbacili predlog za izvršenje protiv dužnika u restrukturiranju, iako je zakonski rok za zaštitu od izvršenja istekao.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi o. d. „M.-Lj.“, sa sedištem u Boru, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. januara 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba o. d. „M.-Lj.“ i utvrđuje da je rešenjima Osnovnog suda u Boru I. 175/12 od 2. aprila 201 2. godine i Ipv. I. 52/12 od 10. maja 2012. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. O. d. „M.-Lj,“ sa sedištem u Boru, izjavi lo je 8. juna 201 2. godine, preko punomoćnika M. P, advokata iz Bora, ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Boru I. 175/12 od 2. aprila 201 2. godine i Ipv. I. 52/12 od 10. maja 2012. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da su mu pravnosnažnim i izvršnim rešenjem Višeg suda u Zaječaru Gž. 492/11 od 19. jula 2011. godine dosuđeni troškovi parničnog postupka, ali da je nezakonitim osporenim rešenjima Osnovnog suda u Boru, u kojima je sud pogrešno i arbitrerno primenio pravo, njegov predlog za izvršenje odbačen kao nedozvoljen, sa pozivom na to da je izvršni dužnik firma u restrukturiranju.

Za svoje tvrdnje o povredi prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, podnosilac ne navodi nikakve razloge niti argumente.

Podnosilac je predložio da Sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporena rešenja. Tražio je i naknadu troškova pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku iz ustavne žalbe kao i uvidom u dokumentaciju priloženu uz nju utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Pravnosnažnim i izvršnim rešenjem Višeg suda u Zaječaru Gž. 492/11 od 19. jula 2011. godine, preinačena je odluka o troškovima postupka iz prvostepenog rešenja i obavezan je tuženi „Z.“ d.o.o. iz Bora da tužiocu o. d. „M.-Lj.“ iz Bora na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 12.900 dinara.

Podnosilac ustavne žalbe, kao izvršni poverilac, podneo je 19. marta 201 2. godine Osnovnom sudu u Boru predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika „Z.“ d.o.o, a na osnovu izvršne isprave – prethodno navedenog rešenja. Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Boru I. 175/12 od 2. aprila 2012. godine odbačen je kao nedozvoljen predlog za izvršenje, uz obrazloženje da je izvršni dužnik preduzeće u restrukturiranju, pa se prema istom ne može sprovesti postupak izvršenja.

Postupajući po prigovoru izvršnog poverioca, Osnovni sud u Boru je doneo osporeno rešenje Ipv. I. 52/12 od 1 0. maja 2012. godine , kojim je prigovor odbio kao neosnovan i potvrdio pobijano rešenje. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja, pored ostalog, je navedeno: da je prvostepeni sud pravilno primenio član 20ž Zakona o privatizaciji, kada je odbacio predlog za izvršenje; da je navedenim članom predviđeno da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, ne može protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja, a postupak prinudnog izvršenja koji je u toku se prekida.

4. Ustavna žalba je podneta zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, kao i zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenog odredbama č lana 36. Ustava.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega, dok se odredbama člana 36. jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (stav 1.), kao i da s vako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (stav 2.) .

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje, a polazeći od utvrđenog činjeničnog i pravnog stanja stvari vezanog za osporeni izvršni postupak, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe prema izvršnom dužniku imao nesporno potraživanje, koje je utvrđeno pravnosnažnim i izvršnim rešenjem Višeg suda u Zaječaru Gž. 492/11 od 19. novembra 2011. godine. Osnovni sud u Boru je odbaci o kao nedozvoljen predlog za izvršenje podnosioca ustavne žalbe, pozivajući se na odredbu člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji, kojom je propisano da se protiv izvršnog dužnika koji je u postupku restrukturiranja ne može odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje sve do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja. Međutim, imajući u vidu odredbe člana 14. Zakona o privatizaciji i datum donošenja osporenog prvostepenog rešenja kojim je odlučeno o predlogu za izvršenje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud smatra da su postupajući sudovi izveli ustavnopravno neprihvatljiv zaključak kada su ocenili da nakon 31. decembra 2008. godine postoji razlog koji sprečava određivanje prinudnog izvršenja protiv izvršnog dužnika koji se nalazi u postupku restrukturiranja. Naime, Ustavni sud ukazuje da je navedenim odredbama Zakona o privatizaciji propisan krajnji rok – 31. decembar 2008. godine do kada se morao objaviti javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji za prodaju kapitala subjekta privatizacije, te da su predviđene pravne posledice ukoliko se javni poziv ne objavi u navedenom roku ili ukoliko kapital subjekta privatizacije nije prodat ni posle trećeg sprovedenog javnog tendera, odnosno javne aukcije. Naime, Agencija za privatizaciju je u tim slučajevima dužna da donese rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije. Međutim, u trenutku podnošenja predloga za izvršenje, dakle 19. marta 2012. godine, postupak restrukturiranja izvršnog dužnika još uvek nije bio okončan, niti je bio pokrenut postupak njegove likvidacije.

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je povodom inicijativa za ocenu ustavnosti odredaba člana 20ž Zakona o privatizaciji, u predmetu IUz-98/2009, na sednici održanoj 23. juna 2011. godine, doneo Rešenje kojim nije prihvatio inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti osporenih odredaba Zakona o privatizaciji. U obrazloženju ovog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da Ustavni sud, ceneći navode iz inicijative kojima se poziva na nesaglasnost osporenih odredaba Zakona sa članom 32. stav 1. Ustava, ukazuje da se odredba člana 20ž Zakona nužno mora tumačiti u vezi sa odredbom člana 14. Zakona, koja izričito određuje krajnji rok (31. decembar 2008. godine) u kome je, u postupku privatizacije neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji morao biti objavljen, a u suprotnom Agencija je bila dužna da donese rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije; da, kako je cilj restrukturiranja subjekta privatizacije, saglasno članu 19. Zakona o privatizaciji, da nakon sprovedenog restrukturiranja Agencija proda kapital, odnosno imovinu metodom javnog tendera ili javne aukcije, a prema članu 14. Zakona, javni tender ili javna aukcija su morali da se objave najkasnije do 31. decembra 2008. godine to, po stanovištu Ustavnog suda, nakon navedenog datuma više nije moguće sprovoditi restrukturiranje, već je Agencija za privatizaciju morala pokrenuti postupak prinudne likvidacije za sve neprivatizovane privredne subjekte. Iz izloženog sledi da se subjekti privatizacije nakon 31. decembra 2008. godine više ne mogu nalaziti u postupku restrukturiranja i da stoga prestaju da postoje i razlozi za neodređivanje, odnosno nesprovođenje prinudnog izvršenja protiv izvršnih dužnika koji se nalaze u takvoj pravnoj situaciji. Ustavni sud je ovo stanovište zauzeo i u svojoj Odluci Už-952/2009 od 27. oktobra 2011. godine.

Polazeći od svega navedenog, a imajući u vidu da se odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pored ostalog, garantuje i zaštita stranaka u izvršnom postupku od arbitrerne primene prava od strane sudova, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjima Osnovnog suda u Boru I. 175/12 od 2. aprila 201 2. godine i Ipv. I. 52/12 od 10. maja 2012. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, pa je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, i odlučio kao u prvom delu tačk e 1. izreke.

6. Ustavni sud konstatuje da se, u konkretnom slučaju, štetne posledice utvrđene povrede prava ne mogu otkloniti poništajem osporenih akata jer su u međuvremenu, 14. maja 2014. godine, stupile na snagu odredbe Zakona o izmeni Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 51/14). Odredbama člana 2. navedenog Zakona propisano je: da su u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona poverioci subjekta privatizacije u restrukturiranju dužni da Agenciji dostave zahtev za isplatu potraživanja sa rešenjem o izvršenju, izvršnom ispravom i drugim dokumentima kojima dokazuju svoje potraživanje prema subjektu privatizacije u restrukturiranju, radi evidentiranja potraživanja (stav 1.); da će u roku od 90 dana od dana isteka roka iz stava 1. ovog člana Agencija evidentirati podnete zahteve za isplatu, utvrditi visinu potraživanja za svakog poverioca i subjekta privatizacije u restrukturiranju i sačiniti predlog za namirenje potraživanja koje će dostaviti poveriocima (stav 2.); da se u roku od 30 dana od isteka roka iz stava 2. ovog člana poverioci mogu izjasniti da li su saglasni sa predlogom Agencije (stav 3.); da se postupci prinudnog izvršenja i prinudne naplate protiv subjekta privatizacije u restrukturiranju, koji su prekinuti do dana stupanja na snagu ovog zakona na osnovu člana 20ž Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS”, br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 – dr. zakon, 30/10 – dr. zakon, 93/12 i 119/12), mogu nastaviti na osnovu zahteva poverioca, po isteku roka iz stava 3. ovog člana (stav 4.); da se postupci prinudnog izvršenja i prinudne naplate protiv subjekta privatizacije u restrukturiranju, koji nisu pokrenuti do dana stupanja na snagu ovog zakona, mogu pokrenuti na osnovu zahteva poverioca po isteku roka iz stava 3. ovog člana (član 5.); da su poverioci dužni da uz zahtev iz st. 4. i 5. ovog člana, koji podnose sudu, obavezno prilože predlog Agencije za namirenje potraživanja iz stava 2. ovog člana (član 6.). Takođe i odredbama člana 94. novog Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 83/14) propisano je: da će zahteve za isplatu potraživanja poverilaca, koji su podneti u skladu sa Zakonom o izmenama Zakona o privatizaciji ("Službeni glasnik RS", broj 51/14), Agencija u roku od 60 dana od dana donošenja odluke o modelu privatizacije u smislu ovog zakona, evidentirati i utvrditi visinu potraživanja za svakog poverioca i sačiniti predlog za namirenje potraživanja koje će dostaviti poveriocima (stav 1.); da se postupci prinudnog izvršenja i prinudne naplate protiv subjekta privatizacije koji su bili u restrukturiranju na dan stupanja na snagu ovog zakona, koji su prekinuti na osnovu člana 20ž Zakona o privatizaciji ("Službeni glasnik RS", br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 - dr. zakon, 30/10 - dr. zakon, 93/12 i 119/12), mogu nastaviti po isteku roka od 180 dana od dana isteka roka za donošenje odluke o modelu privatizacije subjekta privatizacije (stav 2.); da se postupci prinudnog izvršenja i prinudne naplate protiv subjekata privatizacije koji su bili u restrukturiranju na dan stupanja na snagu ovog zakona, a koji nisu pokrenuti do dana stupanja na snagu ovog zakona, mogu pokrenuti po isteku roka iz stava 2. ovog člana (stav 3.); da se odredbe ovog člana neće primenjivati na subjekte privatizacije za koje Agencija, na osnovu akta Vlade, donese odluku o pokretanju stečaja, kao i na subjekte privatizacije za koje je Agencija dala saglasnost na UPPR (stav 6 .).

Dakle, podnosilac ustavne žalbe će moći da ostvari naplatu svog potraživanja utvrđenog rešenjem Višeg suda u Zaječaru Gž. 492/11 od 19. jula 201 1. godine na način predviđen citiranim odredbama člana 2. Zakona o izmeni Zakona o privatizaciji (videti odluke Ustavnog suda Už-5078/2011 od 12. juna 2014. godine i Už-5399/2011 od 26. juna 2014. godine ), kao i odredbama člana 94. novog Zakona o privatizaciji, te je stoga Sud odbacio zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu i rešio kao u tački 2. izreke.

7. Ispitujući navode podnosioca ustavne žalbe kojima se ističe povreda prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, Ustavni sud podseća da je, saglasno odredbi člana 170. Ustava, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, on u postupku po ustavnoj žalbi nadležan da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog ustavnog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju. To istovremeno znači da formalno pozivanje na povredu ustavnih prava i sloboda, samo po sebi, ustavnu žalbu ne čini dopuštenom.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da se podnosilac samo formalno poziva na povredu prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, a da pri tome ne navodi nijedan razlog na kome zasniva svoje tvrdnje. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 , 99/11 i 18/13-Odluka US), u ovom delu, odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, i odlučio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. U pogledu zahtev a podnosi oca za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi Ustavni sud se poziva na stanovište koje je izraženo u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti veb-sajt Ustavnog suda www.ustavni.sud.rs).

9. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Usvojena ustavna žalba zbog nezakonitog odbacivanja predloga za izvršenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti