Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog vremenske nenadležnosti i neiscrpljenosti pravnih sredstava

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu Jovana Stanojevića. Deo žalbe se odnosi na akte donete pre stupanja na snagu Ustava iz 2006. godine, dok je za novije rešenje o ponavljanju postupka propušteno izjavljivanje revizije, čime nisu iscrpljena sva pravna sredstva.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4717/2013
26.05.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. M. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. maja 201 6. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. M. i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 345/13 od 3. aprila 2013. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev. 345/13 od 3. aprila 2013. godine i određuje da isti sud ponovo odluči o reviziji podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 896/12 od 18. decembra 2012. godine.

3. Odbacuje se ustavna žalba D. M. izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Vrhovnim kasacionim sudom u predmetu Rev. 345/13.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. M. iz Beograda je, 17. juna 2013. godine, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 345/13 od 3. aprila 2013. godine zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Vrhovnim kasacionim sudom u predmetu Rev. 345/13.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 345/13 od 3. aprila 2013. godine odbačena kao nedozvoljena revizija koju je podnosilac izjavio protiv drugostepene presude, a što je suprotno članu 394. stav 4. tačka 4) Zakona o parničnom postupku prema kome je revizija uvek dozvoljena u sporovima zbog povrede autorskog prava, zaštite i upotrebe pronalazaka, o čemu se u konkretnom slučaju radi.

Predložio je da „Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi da je Vrhovni kasacioni sud postupajući u predmetu Rev. 345/13 povredio Ustavom zajemčena prava podnosioca na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku“. Zahtevao je i naknadu štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15) je po svojoj sadržini identična odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i uz nju priloženu dokumentaciju, kao i spise predmeta Višeg suda u Leskovcu P. 6/11, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje o ovoj ustavnosudskoj stvari:

Predmetni parnični postupak je vođen po tužbi podnosioca ustavne žalbe protiv tuženog I. „R.“ C. T, Vlasotince – pogon B, radi povrede prava industrijske svojine i naknade štete.

Presudom Višeg suda u Leskovcu P. 6/11 od 27. januara 2012. godine, u stavu prvom izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev da se utvrdi da je tuženi povredio pravo industrijske svojine tužioca neovlašćenom proizvodnjom i prodajom opeka od tvrdog materijala prema tehnologiji zaštićenoj pronalaskom i da tuženi tužiocu na ime naknade štete zbog povrede prava industrijske svojine isplati ukupan iznos od 4.200.000,00 dinara, sa kamatom po zakonu o visini stope zatezne kamate počev od 9. septembra 2005. godine kao dana podnošenja tužbe pa do konačne isplate, kao i da mu naknadi parnične troškove u iznosu od 250.000,00 dinara; u stavu drugom izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi parnične troškove u iznosu od 362.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž. 896/12 od 18. decembra 2012. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena je presuda Višeg suda u Leskovcu P. 6/11 od 27. januara 2012. godine.

Podnosilac ustavne žalbe je 28. januara 2013. godine izjavio reviziju protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 8961/12 od 18. decembra 2012. godine i osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 345/13 od 3. aprila 2013. godine odbačena je kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 896/12 od 18. decembra 2012. godine.

U obrazloženju revizijskog rešenja je navedeno: da je članom 55. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) propisano da će se postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama ovog zakona, a da će izuzetno od stava 1. ovog člana o revizijama izjavljenim pre stupanja na snagu ovog zakona odlučiti Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od troje sudija, po pravilima parničnog postupka koja su važila do dana stupanja na snagu ovog zakona; da prema članu 394. stav 2. Zakona o parničnom postupku, koji je izmenjen članom 38. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 111/09), revizija nije dozvoljena o imovinskopravnim sporovima kad se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima, potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan donošenja tužbe; da kako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tužioca nije dozvoljena, na osnovu člana 394. stav 2. Zakona o parničnom postupku, u vezi sa članom 55. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, te je iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u izreci.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) bilo je propisano da je revizija uvek dozvoljena u sporovima zbog povrede autorskog prava, zaštite i upotrebe pronalaska i tehničkih unapređenja, uzoraka, modela i žigova, firme ili naziva, kao i u sporovima iz nelojalne utakmice i monopolističkih ponašanja kad se ne odnose na imovinskopravni zahtev (član 394. stav 3. tačka 4)), dok je članom 38. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) izmenjen navedeni član 394. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), tako da navedenim izmenama nisu predviđeni konkretni sporovi u kojima je revizija uvek dozvoljena kao što je to bilo propisano Zakonom o parničnom postupku iz 2004. godine već je propisano da je revizija uvek dozvoljena kada je to posebno zakonom određeno. Takođe i odredbom člana 403. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11) propisano je da je revizija uvek dozvoljena kada je to posebnim zakonom propisano.

Zakonom o patentima („Službeni glasnik RS“, broj 99/11) uređena je pravna zaštita pronalazaka i određeno je da se pronalazak štiti patentom ili malim patentom (član 1.). Navedenim Zakonom je propisano da je nosilac prava lice koje je u registru nadležnog organa prikazano kao nosilac patenta, malog patenta, dopunskog patenta i sertifikata o dodatnoj zaštiti (član 2. tačka 8)); da je revizija uvek dozvoljena protiv pravnosnažnih presuda donetih u drugom stepenu u sporovima koji se odnose na zaštitu i upotrebu pronalazaka (član 144.); da registrovani patenti i mali patenti koji važe do dana stupanja na snagu ovog zakona ostaju i dalje na snazi i na njih će se primenjivati odredbe ovog zakona ( član 173. stav 1. ).

5. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe izjavljene protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 345/13 od 3. aprila 2013. godine sa stanovišta povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, a polazeći od toga da iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da podnosilac povredu navedenog ustavnog prava zasniva na tvrdnji o proizvoljnoj primeni materijalnog prava, Ustavni sud i ovom prilikom podseća na svoj stav da nije nadležan da u ustavnosudskom postupku ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova. S druge strane, Ustavni sud ukazuje da se ustavna garancija prava na pravično suđenje, pored ostalog, sastoji u tome da sudska odluka o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom merodavnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u suprotnom mogla smatrati rezultatom proizvoljnog i arbitrernog postupanja i odlučivanja nadležnog suda. Budući da proizvoljnost i arbitrernost u utvrđivanju činjenica i primeni merodavnog prava ne može zadovoljiti standard pravičnog suđenja na način kako je to utvrđeno članom 32. stav 1. Ustava, u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od činjenica i okolnosti konkretnog slučaja, te utemeljenosti ustavnopravnih razloga, ima osnova da se u postupku po ustavnoj žalbi povreda navedenog ustavnog prava ceni i sa stanovišta proizvoljne primene merodavnog prava. U prilog izloženom, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava izražen u presudi Van Kück protiv Nemačke, od 12. juna 2003. godine, prema kojem zadatak toga suda nije da preispituje i utvrđuje činjenice i tumači domaće zakone, osim ako presuda domaćeg suda nije očigledno proizvoljna, ili ako nije na razumljiv i zadovoljavajući način obrazložena.

Ustavni sud konstatuje da je Vrhovni kasacioni sud u osporenom rešenju ocenio da u konkretnom slučaju revizija nije dozvoljena na osnovu člana 394. stav 2. Zakona o parničnom postupku, koji je izmenjen članom 38. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 111/09), u vezi sa članom 55. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 111/09), jer vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Dakle, u konkretnom slučaju, revizijski sud je cenio da li su ispunjeni uslovi za postupanje po izjavljenoj reviziji, u smislu navedenih odredaba Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući da li je osporeno rešenje Vrhovnog kasacionog suda obrazloženo na ustavnopravno prihvatljiv način, Ustavni sud je pošao od odredbe člana 394. stav 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS,“ br. 125/04 i 111/09), koji se primenjivao u predmetnom parničnom postupku, kojom je bilo propisano da je revizija uvek dozvoljena kada je to posebnim zakonom određeno. Ustavni sud ukazuje da je u toku prvostepenog parničnog postupka, 4. januara 2012. godine, stupio na snagu Zakon o patentima („ Službeni glasnik RS,“ broj 99/11). Članom 144. navedenog Zakona propisano je da je revizija uvek dozvoljena protiv pravnosnažnih presuda donetih u drugom stepenu u sporovima koji se odnose na na zaštitu i upotrebu pronalazaka, a odredbom člana 173. stav 1. istog zakona propisano je da registrovani patenti i mali patenti koji važe do dana stupanja na snagu ovog zakona ostaju i dalje na snazi i na njih će se primenjivati odredbe ovog zakona. Takođe, iz činjeničnog stanja utvrđenog u parničnom postupku proizlazi da je podnosilac ustavne žalbe nosilac patenta u smislu člana 2. tačka 8) Zakona o patentima. Polazeći od navedenog, Ustavni sud zaključuje da je Vrhovni kasacioni sud prilikom ocene dozvoljenosti revizije propustio da uzme u obzir navedene odredbe Zakona o parničnom postupku i Zakona o patentima, te da stoga osporeno revizijsko rešenje nije obrazloženo na način koji se može smatrati ustavnopravno prihvatljivim.

Na osnovu izloženog i odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 1. izreke usvojio žalbu i utvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 345/13 od 3. aprila 2013. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, dok je u tački 2. izreke, kao meru otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava poništio osporeno revizijsko rešenje i odredio da Vrhovni kasacioni sud donese novu odluku o reviziji koju je podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 896/12 od 18. decembra 2012. godine.

6. U pogledu navoda podnosioca ustavne žalbe o povredi prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Vrhovnim kasacionim sudom u predmetu Rev. 345/13, Ustavni sud je utvrdio da je navedeni revizijski postupak trajao dva meseca imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe izjavio reviziju 28. januara 2013. godine, a da je postupak okončan donošenjem rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 345/13 od 3. aprila 2013. godine, te se trajanje revizijskog postupka od dva meseca ne može smatrati nerazumno dugim trajanjem postupka, kako po praksi ovoga suda, tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava. Stoga se ni navodi ustavne žalbe o povredi prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom revizijskom postupku ne mogu smatrati utemeljenim ustavnopravnim razlozima za tvrdnju o povredi ovog Ustavom zajemčenog prava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu u tački 3. izreke odbacio ustavnu žalbu u delu izjavljenom zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji je vođen pred Vrhovnim kasacionim sudom u predmetu Rev. 345/13, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

7. Saglasno iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog vremenske nenadležnosti i neiscrpljenosti pravnih sredstava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti