Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku koji traje preko deset godina. Dosuđena je naknada nematerijalne štete od 1.000 evra i naloženo je hitno okončanje postupka o rušenju objekta.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Kaplana Ibraimovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. novembra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Kaplana Ibraimovića i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Odeljenjem za građevinsku inspekciju gradske opštine Stari grad u Beogradu u predmetu broj 354-191/09 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosiocu ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Kaplan Ibraimović iz Beograda je 11. oktobra 2011. godine, preko punomoćnika Svetlane Belopavlović – Čabrilo i Želimira Čabrila, advokata iz Beograda, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, prava na imovinu i prava na rad, zajemčenih odredbama čl. 36, 56. i 60. Ustava, u upravnom postupku koji se vodi pred Odeljenjem za građevinsku inspekciju gradske opštine Stari grad u Beogradu u predmetu broj 354-191/09. Podnosilac je u ustavnoj žalbi naveo i da je 17. jula 2009. godine podneo zahtev prvostepenom organu kojim je tražio da mu se vrati ono što mu je "nezakonito" srušeno.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i u naknadno dostavljene spise predmeta, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Odeljenja za inspekcijske poslove gradske opštine Stari grad u Beogradu broj 354-108/04 od 25. avgusta 2004. godine podnosiocu ustavne žalbe je naređeno da poruši objekat bliže naveden u izreci tog rešenja. Protiv ovog rešenja podnosilac je 21. septembra 2004. godine izjavio žalbu, pa je rešenjem Sekretarijata za imovinsko-pravne poslove i građevinsku inspekciju grada Beograda – Sektor za upravno-pravne poslove – Odeljenje za upravno-pravne poslove broj 354.7-544/04 od 20. decembra 2004. godine poništeno prvostepeno rešenje.

U ponovnom postupku prvostepeni organ je doneo rešenje broj 354-108/04 od 10. januara 2005. godine kojim je, takođe, podnosiocu ustavne žalbe naloženo rušenje predmetnog objekta. Protiv ovog rešenja podnosilac je 2. februara 2005. godine izjavio žalbu, koja je rešenjem drugostepenog organa broj 354.7-53/05 od 11. februara 2005. godine odbijena kao neosnovana. Protiv navedenog konačnog upravnog akta podnosilac je 2. marta 2005. godine podneo tužbu, koja je odbijena kao neosnovana presudom Okružnog suda u Beogradu U. 352/05 od 26. maja 2005. godine. U međuvremenu je 28. februara 2005. godine donet zaključak o dozvoli izvršenja. Podnosilac ustavne žalbe je 1. avgusta 2005. godine podneo zahtev za vanredno preispitivanje navedene presude, pa je presudom Vrhovnog suda Srbije Uvp. 1076/05 od 31. decembra 2007. godine preinačena presuda Okružnog suda u Beogradu U. 352/05 od 26. maja 2005. godine, tako što je poništeno rešenje drugostepenog organa.

Drugostepeni upravni organ je rešenjem broj 731.4-21/05 od 3. aprila 2007. godine poništio rešenje prvostepenog organa od 10. januara 2005. godine, pa je prvostepeni organ u ponovnom postupku doneo rešenje broj 354-72/07 od 31. marta 2008. godine, kojim je, takođe, podnosiocu ustavne žalbe naloženo rušenje predmetnog objekta. Protiv ovog rešenja podnosilac je izjavio žalbu, koja je rešenjem drugostepenog organa broj 354.7-180/08 od 31. jula 2008. godine odbijena kao neosnovana. Okružni sud u Beogradu je presudom U. 1254/08 od 6. marta 2009. godine uvažio tužbu podnosioca i poništio drugostepeno rešenje. Postupajući po navedenoj presudi, drugostepeni organ je rešenjem broj 354.7-135/09 od 18. maja 2009. godine poništio rešenje prvostepenog upravnog organa od 31. marta 2008. godine i predmet vratio prvostepenom organu na ponovni postupak i odlučivanje. Podnosilac je 28. avgusta 2009. godine podneo žalbu zbog „ćutanja uprave“.

U ponovnom postupku, Odeljenje za građevinsku inspekciju opštinske uprave gradske opštine Stari grad u Beogradu je donelo rešenje broj 354-191/09 od 31. avgusta 2009. godine, kojim je, takođe, podnosiocu ustavne žalbe naloženo rušenje predmetnog objekta. Drugostepeni organ je 13. januara 2010. godine doneo rešenje broj 354.7-12/2010, kojim je odbijena žalba podnosioca izjavljena 21. septembra 2009. godine protiv prvostepenog rešenja. Protiv konačnog upravnog akta podnosilac je 26. aprila 2010. godine podneo tužbu, koja je uvažena presudom Upravnog suda U. 21215/10 od 2. juna 2011. godine. U ponovnom postupku, rešenjem Sekretarijata za imovinsko-pravne poslove i građevinsku i urbanističku inspekciju grada Beograda broj 354.7-237/2011 od 19. decembra 2012. godine ponovo je odbijena žalba podnosioca izjavljena protiv rešenja prvostepenog organa od 31. avgusta 2009. godine.

Protiv konačnog upravnog akta podnosilac je početkom 2013. godine podneo tužbu Upravnom sudu. Predmet je u tom sudu zaveden pod brojem U. 2366/13. Upravni sud do momenta odlučivanja Ustavnog suda o podnetoj ustavnoj žalbi nije doneo odluku o predmetnoj tužbi.

Podnosilac ustavne žalbe je 17. jula 2009. godine podneo prvostepenom upravnom organu zahtev da se postavi objekat koji je "nezakonito" srušen. Zaključkom Odeljenja za građevinsku inspekciju opštinske uprave Gradske opštine Stari grad u Beogradu broj 354-191/09 od 24. jula 2009. godine predmetni zahtev je odbijen. Navedeno rešenje je potvrđeno rešenjem drugostepenog organa broj 354.7-386/09 od 14. januara 2010. godine. Protiv navedenog konačnog upravnog akta podnosilac je 18. februara 2010. godine podneo tužbu, koja je presudom Upravnog suda U. 18362/10 od 26. septembra 2012. godine odbijena kao neosnovana.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosilac ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo na nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta sadržine zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio sledeće:

Osporeni upravnosudski postupak nije pravnosnažno okončan i traje više od deset godina. Naime, podnosilac ustavne žalbe je 21. septembra 2004. godine podneo žalbu protiv rešenja Odeljenja za inspekcijske poslove gradske opštine Stari grad u Beogradu broj 354-108/04 od 25. avgusta 2004. godine, a kojim je podnosiocu ustavne žalbe naređeno da poruši objekat bliže naveden u izreci tog rešenja. U toku osporenog upravnosudskog postupka doneta su još tri rešenja prvostepenog organa, sedam drugostepenih upravnih rešenja, tri puta je sud odlučivao u upravnom sporu, doneto je jedno rešenje Vrhovnog suda Srbije po zahtevu za vanredno preispitivanje pravnosnažne presude, a postupak se trenutno nalazi u fazi odlučivanja Upravnog suda o tužbi koju je podnosilac ustavne žalbe podneo protiv rešenja drugostepenog organa od 19. decembra 2012. godine.

Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe, Ustavni sud je konstatovao da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se postupak vodi u okviru razumnog roka ili ne, uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku, kao element prava na pravično suđenje i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu.

Očigledno je da je samo trajanje konkretnog upravnosudskog postupka prekoračilo standard postupanja u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa koji vode postupak i nadležnog suda u upravnom sporu, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Što se tiče kriterijuma ponašanja podnosioca u predmetnom postupku, Ustavni sud je mišljenja da je ono u datim okolnostima bilo aktivno, pa u tom smislu treba tumačiti i njegove procesne podneske kojima je blagovremeno osporavao akte donošene u predmetnom upravnom postupku. Ustavni sud konstatuje da je tokom celog postupka podnosilac koristio i sva zakonom propisana pravna sredstva koja imaju za cilj ubrzanje postupka.

U pogledu značaja predmeta spora za podnosioca, Ustavni sud konstatuje da je nesporan bio interes podnosioca da se o zakonitosti akta kojim je određeno rušenje objekta u kome je obavljao svoju delatnost, odluči u okviru razumnog roka.

Odgovornost što postupak traje preko deset godina i što još uvek nije okončan leži na upravnim organima i postupajućim sudovima pred kojima je vođen, odnosno pred kojima se postupak još uvek vodi. U konkretnom upravnom postupku, drugostepeni organ je čak tri puta poništavao odluke prvostepenog organa. Takođe, nadležni sudovi, postupajući u upravnom sporu po tužbi podnosioca su dva puta poništavali konačne upravne akte i predmet vraćali na ponovno odlučivanje, te je doneta i jedna presuda najvišeg suda kojom je po zahtevu za vanredno preispitivanje preinačena pravnosnažna presuda nadležnog suda koji je odlučivao u upravnom sporu. Prema stanovištu koje je izrazio i Evropski sud za ljudska prava, činjenica da se više puta nalaže ponavljanje razmatranja jednog predmeta pred nižom instancom može, sama po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (videti npr. predmet ''Pavlyulynets v. Ukraina'', predstavka br. 70767/01 od 6. septembra 2005. godine i ''Cvetković protiv Srbije'', predstavka br. 17271/04 od 10. juna 2008. godine).

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je u osporenom postupku povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava i usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke, dok je u tački 3. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se predmetni upravni postupak okončao u najkraćem roku, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US).

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za odlučivanje o ovoj naknadi, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka i ponašanje podnosioca ustavne žalbe. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja upravnih organa i postupajućih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, takođe, imao u vidu praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. U vezi navoda podnosioca ustavne žalbe da su mu u predmetnom postupku povređena i prava zajemčena odredbama čl. 32, 36, 58. i 60. Ustava, Ustavni sud je u ovom delu ustavnu žalbu odbacio kao preuranjenu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, imajući u vidu da predmetni postupak još uvek nije okončan, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti