Odbijanje ustavne žalbe zbog nepostojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku
Kratak pregled
Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, jer ukupna dužina trajanja postupka, s obzirom na njegovu složenost i postupanje stranaka, ne ukazuje na povredu navedenog ustavnog prava.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
Už-472/2008
01.04.2010.
Beograd
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Budai Janoša iz Bačke Topole, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 1. aprila 2010. godine, doneo je
O D L U K U
Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Budai Janoša izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se pred Opštinskim sudom u Bačkoj Topoli vodio u predmetu P. 30/07.
O b r a z l o ž e nj e
1. Budai Janoš iz Bačke Topole je, preko punomoćnika Ahmeta Hodžića, advokata iz Novog Sada, podneo 19. aprila 2008. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se pred Opštinskim sudom u Bačkoj Topoli vodio u predmetu P. 30/07.
Podnosilac ustavne žalbe je naveo da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku jer je postupajući sudija u navedenom parničnom postupku odbio da izvede dokazne predloge tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, „opredelio se za saslušanje akcionara a.d. „Agrobačka“ Bačka Topola, kao tužilaca, na okolnosti nastanka materijalne štete i visine iste ... Navedeno postupanje opštinskog suda predstavlja kršenje člana 32. Ustava Republike Srbije, jer postupajući sudija ne sprovodi postupak kako bi se isti okončao u razumnom roku, jer bez izvođenja dokaza koji su predloženi od strane podnosioca žalbe, pre svega ekonomsko-finansijskog veštačenja, i ne mogu se utvrditi relevantne činjenice“. U ustavnoj žalbi su detaljno navedeni razlozi zbog kojih je pokrenut predmetni parnični postupak, kao i posledice do kojih, prema mišljenju podnosioca, može da dovede ovakvo postupanje suda.
Dana 22. aprila 2008. godine, podnosilac ustavne žalbe je dostavio dopunu ustavne žalbe u kojoj je ponovo ukazao na nepravilno postupanje sudija Opštinskog suda u Bačkoj Topoli, jer „ne dozvoljavaju izvođenje dokaza i utvrđivanje činjeničnog stanja“.
Ustavni sud je dopisom od 12. februara 2010. godine, na osnovu odredbe člana 72. stav 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), tražio od Osnovnog suda u Subotici, sudska jedinica u Bačkoj Topoli, na uvid spise parničnog predmeta P. 30/07, koji su dostavljeni ovom sudu 1. marta 2010. godine.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.
Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, iz sadržine ustavne žalbe i uvidom u spise naznačenog parničnog predmeta, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
Podnosilac ustavne žalbe je, zajedno sa još troje tužilaca, podneo 4. januara 2007. godine tužbu Opštinskom sudu u Bačkoj Topoli protiv tuženog „Agrobačka“ a.d. Bačka Topola, kojom je, nakon više puta preinačenog i preciziranog tužbenog zahteva, traženo da se obaveže tuženi da isplati tužiocima kao akcionarima određene iznose na ime dividende i da im isplati određene iznose na ime pretrpljene materijalne štete po osnovu sredstava neraspoređene dobiti i zbog nemogućnosti raspolaganja akcijama u konkretnom vremenskom periodu, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, kao i troškove postupka, sa zakonskom zateznom kamatom počev od presuđenja do konačne isplate, a sve u roku od petnaest dana od dana pravosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja
Opštinski sud u Bačkoj Topoli je dostavio tužbu tuženom 9. januara 2007. godine, a odgovor na tužbu podnet je sudu 1. februara 2007. godine. Pripremno ročište povodom ove tužbe, zakazano za 15. mart 2007. godine je odloženo, jer je tuženi tražio rok da se izjasni na podneske tužilaca, od kojih je jedan dostavljen sudu dan pre zakazanog ročišta. Na pripremnom ročištu koje je održano 12. aprila 2007. godine doneto je rešenje kojim se obavezuju tužioci da u roku od 15 dana preciziraju tužbeni zahtev, jasnim označavanjem sadržine zahteva, činjenica na kojima se zahtevi zasnivaju, a naročito vodeći računa o zakonskoj nadležnosti tog suda i Trgovinskog suda u Subotici, pod pretnjom zakonskih posledica propuštanja, i određen je zastoj u postupku dok tužioci ne postupe po tom rešenju, odnosno do proteka roka koji im je ostavljen, „nakon čega će sud doneti odgovarajuću odluku“. Dana 2. jula 2007. godine Opštinski sud u Bačkoj Topoli je doneo rešenje P. 30/07 kojim se taj sud oglašava stvarno nenadležnim za postupanje po delu tužbenog zahteva koji se odnosi na isplatu dividende i naknadu materijalne štete po osnovu sredstava neraspoređene dobiti. Istovremeno, postupajući sud je odredio da će, po pravnosnažnosti tog rešenja, doneti rešenje o razdvajanju postupaka i dostaviti novoformirani spis nadležnom trgovinskom sudu, radi odlučivanja o delu tužbenog zahteva u kome se opštinski sud oglasio stvarno nenadležnim. Ovo rešenje dostavljeno je parničnim strankama 3. jula 2007. godine. Tužioci su protiv ovog rešenja izjavili žalbu 18. jula 2007. godine, nakon čega su spisi predmeta 6. septembra 2007. godine dostavljeni Okružnom sudu u Subotici. Drugostepeni sud je 31. oktobra 2007. godine doneo rešenje Gž. 1084/07 kojim je odbijena žalba tužilaca kao neosnovana i potvrđeno rešenje Opštinskog suda u Bačkoj Topoli P. 30/07 od 2. jula 2007. godine. Spisi predmeta vraćeni su opštinskom sudu 7. novembra 2007. godine. Povodom podnetog predloga tužilaca da se odredi privremena mera zabrane opterećenja i otuđenja nekretnina tuženog i zabeležbe postojanja parnice na nekretninama, Opštinski sud u Bačkoj Topoli je 23. novembra 2007. godine doneo rešenje kojim je odbijeno određivanje ovakve privremene mere. Protiv ovog rešenja tužioci su 29. novembra 2007. godine izjavili žalbu. Okružni sud u Subotici je rešenjem Gž. 1448/07 od 10. decembra 2007. godine odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio navedeno rešenje prvostepenog suda od 23. novembra 2007. godine. Nakon što su spisi predmeta vraćeni opštinskom sudu, održana su dva ročišta (20. marta i 18. aprila 2008. godine), posle čega je zaključena glavna rasprava, uz saslušanje tužilaca, a bez određivanja ekonomsko-finansijskog veštačenja koje je predložio njihov punomoćnik. Rešenjem Opštinskog suda u Bačkoj Topoli P. 30/07 od 18. aprila 2008. godine odbijen je predlog tužilaca za obezbeđenje dokaza, tako što bi se obavezao tuženi da dostavi sudu detaljno navedenu dokumentaciju i poslovne podatke nabrojane u 10 posebnih tačaka. Protiv ovog rešenja tužioci su izjavili žalbu. Prvostepenom presudom P. 30/07 od 18. aprila 2008. godine odbijen je tužbeni zahtev tužilaca radi isplate određenih iznosa na ime naknade pretrpljene štete zbog nemogućnosti raspolaganja akcijama u konkretnom vremenskom periodu, sa zakonskom zateznom kamatom, kao neosnovan. Ova presuda dostavljena je punomoćniku tužilaca 1. avgusta, a punomoćniku tuženog 4. avgusta 2008. godine. Okružni sud u Subotici je 17. oktobra 2008. godine doneo rešenje Gž. 958/08 kojim je odbio žalbe tužilaca i potvrdio rešenje prvostepenog suda o odbijanju predloga za obezbeđenje dokaza P. 30/07 od 18. aprila 2008. godine. Takođe, Okružni sud u Subotici je 27. februara 2009. godine doneo rešenje Gž. 1323/08, kojim je uvažio žalbu tužilaca, ukinuo ožalbenu presudu Opštinskog suda u Bačkoj Topoli P. 30/07 od 18. aprila 2008. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. U ponovnom prvostepenom postupku postupajući sud je izvršio spajanje ovog i još tri predmeta Opštinskog suda u Bačkoj Topoli, a punomoćnik tužilaca je do sada predao sudu više od 30, najčešće obimnih podnesaka, od kojih pojedini sa prilozima imaju i više od 160 strana.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, propisano je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Odredbama člana 10. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije", broj 125/04) propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (stav 1.), kao i da je sud dužan da nastoji da postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (stav 2.).
5. Parnični postupak, povodom čije dužine trajanja je podneta ustavna žalba, trajao je do momenta podnošenja ustavne žalbe jednu godinu i tri i po meseca. U toku ovog postupka, a do podnošenja ustavne žalbe, Opštinski sud je doneo rešenje kojim se oglasio stvarno nenadležnim za postupanje po pretežnom delu tužbenog zahteva, rešenje kojim se odbija predlog tužilaca za određivanje privremene mere, kao i rešenje o odbijanju predloga za obezbeđenje dokaza, koja rešenja je svojim odlukama potvrdio Okružni sud u Subotici, izveo dokaze za koje je našao da su neophodni za odlučivanje i doneo presudu, koja je ukinuta rešenjem navedenog drugostepenog suda.
6. Ukupna dosadašnja dužina trajanja predmetnog parničnog postupka, posebno imajući u vidu njegovu materijalnu i procesnu složenost, kao i ponašanje svih učesnika u ovom postupku, po oceni Ustavnog suda, evidentno ukazuje na to da podnosiocu ustavne žalbe u parnici koja se vodila u predmetu P. 203/08 pred Opštinskim sudom u Bačkoj Topoli nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.
Ustavni sud smatra da su razlozi izneti u ustavnoj žalbi izraz shvatanja podnosioca o pogrešnoj primeni procesnog i materijalnog prava u postupku koji je prethodio izjavljivanju ustavne žalbe, pre svega u pogledu odluka suda o izvođenju odgovarajućih dokaza, ali još uvek ne i dokaz o povredi Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku.
7. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, te je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) istog Zakona, odlučio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić