Odbijanje ustavne žalbe u vezi sa troškovima krivičnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu protiv rešenja o troškovima u krivičnom postupku obustavljenom zbog zastarelosti. Odluka sudova da troškovi padaju na teret budžeta, bez naknade oštećenoj kao tužiocu, u skladu je sa zakonom. Deo žalbe o razumnom roku odbačen je kao neblagovremen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Radmile Gerov iz Negotina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 3. decembra 2009. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Radmile Gerov izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Negotinu Kv. 325/08 od 30. jula 2008. godine i rešenja Okružnog suda u Negotinu Kž. 434/08 od 30. septembra 2008. godine.
2. Odbacuje se ustavna žalba Radmile Gerov izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Negotinu u predmetu K. 282/06.

O b r a z l o ž e nj e

1. Radmila Gerov iz Negotina je 27. marta 2009. godine podnela, preko punomoćnika Ivice Radonjića, advokata iz Negotina, ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Negotinu Kv. 325/08 od 30. jula 2008. godine i rešenja Okružnog suda u Negotinu Kž. 434/08 od 30. septembra 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na naknadu štete i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 35. stav 2. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije. Takođe, ustavnu žalbu je podnela i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Negotinu u predmetu K. 282/06.
Podnositeljka ustavne žalbe navodi da je celokupni postupak pred Opštinskim sudom u Negotinu K. 282/06 vođen „sa očiglednom tendencijom da isti najpre zastari, a da joj se potom, kroz osporena rešenja Opštinskog suda u Negotinu Kv. 325/08 i Kž. 434/08, uskrate i troškovi koji su joj po zakonu pripadali". Smatra da o njenom zahtevu za troškove postupka, koji je postavila još 14. novembra 2005. godine, nikada nije odlučeno, te da su, odlučujući o njenom ponovljenom zahtevu-urgenciji, Opštinski i Okružni sud u Negotinu pogrešno izveli zaključak da se radi o presuđenoj stvari.
Predložila je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi da su pojedinačnim osporenim aktima i celokupnim postupkom koji im je prethodio povređena navedena ustavna prava, da osporene akte poništi, te da naredi uklanjanje štetnih posledica i naknadi joj štetu, kao i troškove postupka.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Prema članu 35. stav 2. Ustava svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrukuje državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave.
Članom 36. stav 1. Ustava jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajne i jedinica lokalne samouprave.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, u skladu sa odredbom člana 72. stav 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik Republike Srbije", br. 24/08 i 27/08), tražio od Opštinskog suda u Negotinu dostavljanje spisa predmeta K. 282/06 i nakon izvršenog uvida utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom postupku:
Podnositeljka ustavne žalbe podnela je Opštinskom sudu u Negotinu 15. maja 2003. godine privatnu krivičnu tužbu, koja je smatrana supsidijarnim optužnim predlogom, protiv M.M. zbog krivičnog dela klevete iz člana 92. stav 3. u vezi st. 1. i 2. Krivičnog zakona Republike Srbije.
Opštinski sud u Negotinu je rešenjem K. 282/06 od 12. septembra 2006. godine obustavio krivični postupak protiv okrivljenog zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja i odredio da troškovi krivičnog postupka iz člana 197. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, padaju na teret budžetskih sredstava Opštinskog suda u Negotinu.
Protiv navedenog rešenja, punomoćnik podnositeljke ustavne žalbe izjavio je žalbu Okružnom sudu u Negotinu u kojoj je, pored ostalog, istakao da oštećena kao tužilac ima pravo na troškove koje je imala u toku ovog postupka, te traži da joj se naknade „svi troškovi, i to za sva zastupanja, kao i za pisanje optužnog akta i svih žalbi i odgovora na žalbe".
Odlučujući po izjavljenoj žalbi, Okružni sud u Negotinu je rešenjem Kž. 402/06 od 20. novembra 2006. godine žalbu odbio kao neosnovanu, navodeći da je prvostepena odluka doneta „uz pravilnu primenu odredaba člana 197. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, kojima je propisano da u slučaju obustavljanja krivičnog postupka troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava". Rešenje Okružnog suda u Negotinu, punomoćnik podnosioca ustavne žalbe, primio je 27. novembra 2006. godine.
Podnositeljka ustavne žalbe je, takođe, preko svog punomoćnika, Opštinskom sudu u Negotinu 3. jula 2008. godine dostavila podnesak u kome je navedeno da je u žalbi na rešenje tog suda K. 282/06 od 12. septembra 2006. godine ponovljen zahtev za troškove postupka ali da po tom zahtevu nikada nije odlučeno, te je predloženo da sud konačno odluči o zahtevu i dosudi joj tražene i opredeljene troškove postupka.
Opštinski sud u Negotinu je rešenjem Kv. 325/08 od 30. jula 2008. godine odbio zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka podnosioca ustavne žalbe kao neosnovan. U obrazloženju osporenog rešenja, Opštinski sud u Negotinu, pored ostalog, navodi: da je nesporno da je podnosilac ustavne žalbe troškove krivičnog postupka tražila i opredelila u završnoj reči; da je rešenjem Opštinskog suda u Negotinu K. 282/06 od 12. septembra 2006. godine određeno da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava tog suda; da je prvostepeno rešenje postalo pravnosnažno dana 20. novembra 2006. godine, kada je Okružni sud u Negotinu odbio kao neosnovanu žalbu na prvostepeno rešenje. Iz navedenih razloga, Opštinski sud u Negotinu smatra da je nesumnjivo da je zahtev punomoćnika podnosioca ustavne žalbe od 3. jula 2006. godine za naknadu troškova krivičnog postupka u predmetu K. 286/06, već obuhvaćen ranijom odlukom suda, te da se stoga radi o već presuđenoj stvari, iz kojih razloga je zahtev neosnovan.
Okružni sud u Negotinu je osporenim rešenjem Kž. 434/08 od 30. septembra 2008. godine odbio kao neosnovanu žalbu punomoćnika ovde podnosioca ustavne žalbe izjavljenu protiv rešenja Opštinskog suda u Negotinu Kv. 325/08 od 30. jula 2008. godine.
4. Ustavni sud nalazi da su za odlučivanje o osnovanosti podnete ustavne žalbe od značaja odredbe čl. 193 i 197. i člana 189. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ", br. 70/01, 68/02 i „Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07), koji je važio u vreme odlučivanja o spornom pravnom pitanju.
Odredbom člana 193. stav 2. ovog Zakonika (u daljem tekstu: ZKP) bilo je propisano da troškovi krivičnog postupka obuhvataju: troškove za svedoke, veštake, tumače i stručna lica i troškove uviđaja (tačka 1)); troškove prevoza okrivljenog( tačka 2)); izdatke za dovođenje okrivljenog (tačka 3)); putne troškove službenih lica (tačka 4)); troškove lečenja okrivljenog za vreme dok se nalazi u pritvoru, kao i troškove porođaja, osim troškova koji se naplaćuju iz fonda za zdravstveno osiguranje (tačka 5)); troškove tehničkog pregleda vozila, analize krvi i prevoza leša do mesta obdukcije (tačka 6)); nagradu i nužne izdatke branioca, nužne izdatke privatnog tužioca i oštećenog kao tužioca i njihovih zakonskih zastupnika, kao i nagradu i nužne izdatke njihovih punomoćnika (tačka 7)); nužne izdatke oštećenog i njegovog zakonskog zastupnika, kao i nagradu i nužne izdatke njegovog punomoćnika (tačka 8)); paušalni iznos, za troškove koji nisu obuhvaćeni prethodnim tačkama (tačka 9)).
Odredbom člana 197. stav 1. ZKP bilo je propisano da kad se obustavi krivični postupak ili kada se donese presuda kojom se okrivljeni oslobađa od optužbe ili kojom se optužba odbija, izreći će se u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 193. stav 2. tačka 1) do 6) ovog zakonika, kao i nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca, padaju na teret budžetskih sredstava. Izuzeci od pravila propisanog u navedenoj zakonskoj odredbi bili su propisani odredbama st. 3. i 4. ovog člana i odnosili su se na slučajeve kada je krivični postupak u kome je okrivljeni oslobođen ili je krivični postupak obustavljen ili je optužba odbijena, vođen po tužbi privatnog tužioca i kada je oštećeni odustao od predloga za gonjenje, pri čemu u ovim slučajevima troškovi postupka, umesto na teret budžetskih sredstava, padaju na teret privatnog tužioca, odnosno oštećenog kao tužioca.
Članom 189. stav 2. bilo je predviđeno da pravnosnažnost rešenja nastupa kad se ono ne može pobijati žalbom ili kad žalba nije dozvoljena.
5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta sadržine zajemčenih prava na pravično suđenje, prava na naknadu štete i prava na jednaku zaštitu prava iz člana 32. stav 1, člana 35. stav 2. i člana 36. stav 1. Ustava, a polazeći od prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti, te odredaba Zakonika o krivičnom postupku, Ustavni sud je utvrdio sledeće:
U krivičnom postupku koji se pred Opštinskim sudom u Negotinu vodio u predmetu K. 282/06, po optužnom predlogu podnositeljke ustavne žalbe, koji je obustavljen zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, rešenjem od 12. septembra 2006. godine, između ostalog, određeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava Opštinskog suda u Negotinu. Punomoćnik podnosioca ustavne žalbe je protiv navedenog rešenja izjavio žalbu Okružom sudu u Negotinu u kojoj je, pored ostalog, osporio i troškove postupka, koja žalba je odbijena kao neosnovana rešenjem Kž. 402/06 od 20. novembra 2006. godine.
U odnosu na zapravo suštinsko sporno pravno pitanje koje se ustavnom žalbom pokreće, a to je da li su podnosiocu ustavne žalbe u ovom krivičnom postupku pripadali troškovi postupka, Ustavni sud ističe da je u svojoj odluci Už. 471/2009 od 29. oktobra 2009. godine, donetoj povodom ustavne žalbe istog podnosioca, detaljno obrazložio svoj stav da prema navedenim odredbama Zakonika o krivičnom postupku oštećenom kao tužiocu, njegovom zakonskom zastupniku i punomoćniku ne pripadaju troškovi postupka u slučaju da je krivični postupak obustavljen ili da je doneta presuda kojom se okrivljeni oslobađa od optužbe ili se optužba odbija.
Saglasno iznetom, Ustavni sud nalazi da navodi ustavne žalbe o tome da su osporene sudske odluke posledica očigledne tendencije da se podnositeljki ustavne žalbe uskrate njeni troškovi postupka koji su joj po zakonu pripadali i da o njenom zahtevu sud nije odlučio, čime bi bila učinjena povreda prava iz člana 32. stav 1. Ustava, nemaju utemeljenja u odredbama zakonika kojima se uređuje krivični postupak i utvrđenom činjeničnom stanju vezanom za postupanje sudova prilikom odlučivanja o troškovima ovog krivičnog postupka, već su izraz subjektivne ocene podnositeljke ustavne žalbe.
Takođe, kako je Ustavni sud utvrdio da je u odredbama Zakonika o krivičnom postupku postojao pravni osnov za donošenje osporenih odluka, to sledi da nema osnova za tvrdnju da su ova rešenja posledica nezakonitog rada sudova kao državnih organa, kojim je podnositeljki ustavne žalbe pričinjena materijalna ili nematerijalna šteta, niti je njihovim donošenjem podnosiocu ustavne žalbe uskraćena jednaka zaštita prava.
Stoga Sud ocenjuje da se ne mogu prihvatiti navodi ustavne žalbe da su osporenim rešenjima Opštinskog i Okružnog suda u Negotinu podnositeljki povređena prava iz člana 32. stav 1, člana 35. stav 2. i člana 36. stav 1. Ustava. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u ovom delu neosnovana, pa je u ovom delu žalbu odbio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07).
6. U odnosu na istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da se navodi koji se tiču povrede ovog prava odnose na postupanje nadležnih sudova u krivičnom postupku K. 282/06 koji je vođen pred Opštinskim sudom u Negotinu, a koji je pravnosnažno okončan rešenjem Okružnog suda u Negotinu Kž. 402/06 od 20. novembra 2006. godine, obustavom krivičnog postupka zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.
Prema odredbi člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
Odredbama člana 113. st. 2. i 3. Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona, s tim što se ustavna žalba u tom slučaju može izjaviti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Zakon o Ustavnom sudu stupio je na snagu 6. decembra 2007. godine.
Kako je ustavna žalba izjavljena 27. marta 2009. godine, dakle po proteku roka iz člana 113. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u ovom delu neblagovremena, te je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, u tom delu žalbu odbacio.
7. Na osnovu iznetog, Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbijanje ustavne žalbe u vezi sa troškovima krivičnog postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti