Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe privrednog društva

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu privrednog društva jer nije sadržala ustavnopravne razloge, pozivala se na neodgovarajuće odredbe Ustava i osporavala je akte koji nisu bili konačni, čime nisu bile ispunjene pretpostavke za vođenje postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4720/2010
22.12.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepečvić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, mr Milan Marković, sudija Katarina Manojlović Andrić, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva „YU BADEL R“ d.o.o. iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. decembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba privrednog društva „YU BADEL R“ d.o.o. izjavljena protiv rešenja Trgovinskog suda u Subotici St. 35/07 od 27. novembra 2008. godine, rešenja Trgovinskog suda u Subotici St. 35/07 od 10. avgusta 2009. godine, rešenja Trgovinskog suda u Subotici St. 35/07 od 22. decembra 2009. godine, rešenja Privrednog suda u Subotici St. 28/10 od 10. avgusta 2010. godine i rešenja Privrednog apelacionog suda u Beogradu Pvž. 610/10 od 24. septembra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društvo „YU BADEL R“ d.o.o. iz Subotice podnelo je Ustavnom sudu 5. novembra 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja navedenih u izreci, zbog povrede ustavnih načela vladavine prava, jemstva ljudskih i manjinskih prava, zabrane diskriminacije i zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda, zajemečnim odredbama čl. 3, 19, 21. i 22. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava i zabrane diskriminacije nacionalnih manjina iz člana 76. Ustava. Podnosilac ustavne žalbe se pozvao i na povredu člana 86, člana 97. stav 1. tač. 2. i 7. i člana 147. Ustava.

U ustavnoj žalbi je detaljno interpretirano činjenično stanje u stečajnom postupku koji se vodio u predmetu Trgovinskog suda u Subotici St. 35/07 nad „Ciglanom“ d.o.o. Bačka Topola, a u kom postupku je podnosilac ustavne žalbe učestvovao u svojstvu razlučnog poverioca, uz dostavljanje obimne dokumentacije – dokaznog materijala, koji, po navodima podnosioca, „jasno ukazuje na način prodaje imovine nekadašnjeg građevinskog giganta ... za svega ...“, te je „svaki dalji komentar na opisane radnje suvišan“. Od Suda se traži donošenje presude i ukidanje osporenih rešenja, u cilju „zakonom definisane naplate hipotekarnih prava“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog ustavnog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju. To istovremeno znači da Ustavni sud nije nadležan da, postupajući po ustavnoj žalbi, kao instancioni (viši) sud još jednom ispituje zakonitost osporenih akata ili radnji, pa iz tih razloga formalno pozivanje na povredu ustavnih prava i sloboda, samo po sebi, ustavnu žalbu ne čini dopuštenom.

Takođe, iz navedene ustavne norme proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da se njome osporava pojedinačni akt protiv koga su iscrpljena pravna sredstva, dakle kojim je konačno odlučeno o pravima ili obavezama podnosioca ustavne žalbe, jer samo takvim aktom može biti učinjena povreda ili uskraćivanje njegovih ustavnih prava i sloboda.

Konačno, u ustavnoj žalbi se može pozivati samo na povredu odredaba Ustava kojima se jemče konkretna prava i slobode i to onih prava, odnosno sloboda koje se, sa stanovišta njihove Ustavom utvrđene sadržine, mogu dovesti u ustavnopravnu vezu sa osporenim pojedinačnim aktima i radnjama i podnosiocem ustavne žalbe.

3. Polazeći od navedenog, a imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, Ustavni sud je konstatovao da se podnosilac ustavne žalbe samo formalno poziva na povredu pojedinih odredaba Ustava, među kojima su i odredbe kojima se ne jemče ljudska i manjinska prava (odredbe o nadležnosti Republike Srbije, načela Ustava, načela u skladu sa kojima se ostvaruju sva Ustavom zajemčena prava i slobode i dr.), kao i odredbe kojima se jemče prava koja se ne mogu dovesti u ustavnopravnu vezu sa podnosiocem koji je pravno lice (prava garantovana nacionalnim manjinama), te je stoga ocenio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge za tvrdnje o povredi ustavnih prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da još jednom oceni zakonitost celokupnog stečajnog postupka u kome su doneti i osporeni akti. Osim toga, Ustavni sud ukazuje da je u toku sprovedenog prethodnog postupka utvrdio da su osporena rešenja Trgovinskog suda u Subotici St. 35/07 od 27. novembra 2008. godine, od 10. avgusta 2009. godine i od 22. decembra 2009. godine, upravo usvajanjem žalbe podnosioca ustavne žalbe, ukinuta rešenjem Privrednog apelacionog suda Pvž. 142/10(09) od 7. aprila 2010. godine, te u odnosu na navedene pojedinačne akte nisu ispunjene pretpostavke za podnošenje ustavne žalbe.

Iz navedenih razloga, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

4. S obzirom na izneto, Sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe privrednog društva

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti