Utvrđivanje povrede prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na imovinu zbog nemogućnosti naplate potraživanja od izvršnog dužnika u društvenoj svojini, čak i nakon otvaranja stečaja. Podnosiocu je utvrđeno pravo na naknadu materijalne štete u visini njegovog potraživanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4721/2016
31.05.2018.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N. S . iz s. B, Vranje , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa član om 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 31. maja 20 18. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba N. S . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Vranju u predmetu I. 1670/09, kao i u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 295/11, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih zaključkom Privrednog suda u Leskovcu St. 295/11 od 30. novembra 2012. godine, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba podnosioca iz tačke 1. izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Vranju u predmetu I. 1670/09, kao i u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 295/11.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. S . iz s. B, Vranje, podneo je Ustavnom sudu, 27. marta 2014 . godine, preko punomoćnika M. M, advokata iz Vranja , ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Vranju u predmetu I. 1670/09, kao i u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 295/11 (u ustavnoj žalbi pogrešno označen kao St. 25/11). Po ustavnoj žalbi bio je formiran predmet Už-2836/2014.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4.St.665/14 od 11. decembra 2015. godine utvrđeno je da je predlagaču za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku N. S , ovde podnosiocu ustavne žalbe, u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 295/11 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku (stav 1. izreke), naloženo je Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se stečajni postupak okončao u što kraćem roku (stav 2. izreke), da se ne dosuđuje primerena naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku (stav 3. izreke) i određeno je da se po pravnosnažnosti rešenja spisi predmeta dostave Ustavnom sudu radi odlučivanja o zahtevu predlagača u pogledu povrede prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava (stav 4. izreke).

Nakon pravnosnažnosti navedenog rešenja, Privredni apelacioni sud je dopisom R4.St.665/14 od 14. juna 2016. godine Ustavnom sudu ustupio predmet, radi odlučivanja o povredi prava na i movinu podnosioca ustavne žalbe. Po ustupanju predmeta, predmet je u Ustavnom sudu dobio novi broj Už- 4721/2016.

Podnosilac ustavne žalbe je, 17 . oktobra 2017. godine, izjavio novu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu iz člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Vranju u predmetu I. 1670/09, kao i u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 295/11 (u ustavnoj žalbi pogrešno označen kao St. 25/11). Podnosilac traži od Ustavnog suda da usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenih ustavnih prava, kao i da mu naknadi materijalnu štetu u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju, odnosno zaključkom Privrednog suda u Leskovcu.

Ustavni sud je ustavnu žalbu od 17. oktobra 2017. godine spojio sa ustavnom žalbom od 27 . marta 2014. godine zavedenom pod brojem Už-4721/16, radi zajedničkog razmatranja i donošenja jedne odluke, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13).

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe, te uvidom u celokupnu dokumentaciju koja je uz nju priložena, kao i rešenje Privrednog apelacionog suda R4.St.665/14, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca, podneo je Opštinskom sudu u Vranju predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika „N.“ iz Vranja, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 1192/07 od 9. aprila 2009. godine, kojom je obavezan tuženi „N.“ iz Vranja da tužiocu N. S . isplati određni novčani iznos sa kamatom na ime rada u Libiji u periodu od 21. aprila 1990 . do 16. marta 1991. godine.

Rešenjem Opštinskog suda u Vranju I. 1670/09 od 13. oktobra 2009. godine usvojen je predlog za izvršenje.

Privredni sud u Leskovcu je rešenjem St. 295/11 od 18. novembra 2011. godine otvorio stečajni postupak nad „N.“ iz Vranja.

Zaključkom Privrednog suda u Leskovcu St. 295/11 od 30. novembra 2012. godine utvrđeno je potraživanje N. S . u iznosu od 690.445,65 dinara i svrstano u treći isplatni red.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4.St.665/14 od 11. decembra 2015. godine utvrđeno je da je predlagaču za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku N. S, ovde podnosiocu ustavne žalbe, u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 295/11 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku (stav 1. izreke), naloženo je Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se stečajni postupak okončao u što kraćem roku (stav 2. izreke), da se ne dosuđuje primerena naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku (stav 3. izreke) i određeno je da se po pravnosnažnosti rešenja spisi predmeta dostave Ustavnom sudu radi odlučivanja o zahtevu predlagača u pogledu povrede prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava (stav 4. izreke).

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Analizirajući navode ustavne žalbe o n eodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Vranju u predmetu I. 1670/09, kao i u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 295/11, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava, 29. januara 2013. godine, doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima taj sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Evropskog suda.

Evropski sud za ljudska prava je nakon toga u Odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja, na način što je svojim odlukama pored utvrđene povrede „prava na suđenje u razumnom roku“ i povrede „prava na mirno uživanje imovine“, naložio državi da isplati naknadu nematerijalne štete i materijalne štete u visini iznosa opredeljenih u domaćim presudama.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanje utvrđeno u stečajnom postupku podnosioca ustavne žalbe, a protiv dužnika „N.“ iz Vranja koji ima pretežan društveni kapital, u konkretnom slučaju , predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno sudskom odlukom (sličan stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud smatra da podnosilac ustavne žalbe ima pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog u stečajnom postupku, a koji nije isplaćen podnosiocu (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđen ih zaključkom Privrednog suda u Leskovcu St. 295/11 od 30. novembra 2012. godine, umanjenih za iznose koji su eventualno isplaćeni po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Ustavni sud ukazuje da bi nedosuđivanje naknade materijalne štete podnosiocu ustavne žalbe bilo u direktnoj suprotnosti i sa odredbom člana 60. stav 4. Ustava, kojom je proklamovana neotuđivost prava iz radnog odnosa koju je podnosilac pokušao na prinudan način da ostvari u predmetnom izvršnom postupku. Ustavni sud takođe ukazuje da je u predmetu Premović protiv Srbije (broj predstavke 61920/09) Evropski sud za ljudska prava izrazio stav da odgovorna država mora da obezbedi izvršenje pravnosnažnih domaćih presuda donetih u korist podnosioca predstavki, i to iz sopstvenih sredstava, iznosa dosuđenih navedenim presudama, umanjenih za eventualno već isplaćene iznose.

6. Ispitujući pretpostavke za postupanje po ustavnoj žalbi u delu kojim se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Vranju u predmetu I. 1670/09, kao i u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 295/11, Ustavni sud konstatuje da je nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13) kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud. Ustavni sud, dalje, ukazuje da je stupanjem na snagu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), a koji je počeo da se primenjuje od 1. januara 2016. godine, prestao da važi član 82. stav 2. Zakona o ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US i 40/15 – dr. zakon), kojim je bilo propisano da se ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Prema tome, Ustavni sud ističe da ne postoji više nadležnost ovoga suda da odlučuje o ustavnim žalbama kojima se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku u sudskim postupcima koji nisu pravnosnažno okončani. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio i da je u konkretnom slučaju o povredi navedenog ustavnog prava podnosioca odlučivao Privredni apelacioni sud rešenjem R4.St.665/14 od 11. decembra 2015. godine koje nije osporeno ustavnom žalbom.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu zbog nenadležnosti da po njoj postupa, te rešio kao u tački 3. izreke.

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Utvrđivanje povrede prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti