Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu. Sud je utvrdio da se podnositeljka samo formalno poziva na povredu ustavnih prava, bez navođenja ustavnopravnih razloga kojima bi potkrepila svoje tvrdnje o povredi prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4729/2010
01.12.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Marije Đorđević iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 1. decembra 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Marije Đorđević izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 3210/10 od 12. oktobra 2010. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Marija Đorđević iz Čačka je 5. novembra 2010. godine Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 3210/10 od 12. oktobra 2010. godine, zbog, kako je navedeno, povrede čl. 22, 32. i 23. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka navodi da joj je povređeno ustavno pravo da nezavisan i nepristarasan sud, pravično i u razumnom roku raspravi i odluči, čime je učinjena i povreda odredaba čl. 2. i 10. Zakona o parničnom postupku, koje „daju pravo strankama na zakonitu, jednaku i pravičnu zaštitu prava, suđenje u razumnom roku bez odugovlačenja i sa što manje troškova, mogućnost da mali čovek može da se izbori za svoj krov nad glavom protiv države i njenih organa i institucija“. Od Ustavnog suda traži da „poništi pojedinačni akt i izvrši povraćaj u pređašnje stanje“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije kojom je ustanovljena ustavna žalba kao posebno i izuzetno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi ispituje postojanje povrede ili uskraćivanja ustavnih prava i sloboda, te se stoga u ustavnoj žalbi ne može samo formalno pozvati na povredu nekog od zajemčenih prava ili sloboda, već se navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine svakog od označenih prava ili sloboda, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju.

3. Ustavni sud konstatuje da se ustavnom žalbom osporava presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 3210/10 od 12. oktobra 2010. godine, doneta u postupku po žalbi koju je podnositeljka ustavne žalbe, kao tužilja-protivtužena, izjavila protiv presude Opštinskog suda u Čačku P. 430/2010 od 9. aprila 2010. godine, u sporu koji je vođen radi iseljenja. Osporenom presudom parnični postupak je pravosnažno okončan na štetu podnositeljke ustavne žalbe. Od dana donošenje prvostepene, do dana donošenja osporene presude proteklo je šest meseci.

Ustavna žalba je izjavljena zbog povrede načela iz člana 22. Ustava kojim se garantuje pravo na sudsku zaštitu, zbog povrede prava na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti iz člana 23. Ustava i prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava.

4. Ispitujući postojanje pretpostavki za vođenje postupka po podnetoj ustavnoj žalbi, Ustavni sud je ocenio da se osporeni akt i navodi ustavne žalbe ne mogu dovesti u ustavnopravnu vezu sa istaknutim povredama čl. 22. i 23. Ustava. Ovo stoga što je, kao prvo, sam osporeni akt potvrda da je podnositeljki ustavne žalbe bilo omogućeno da u sudskom postupku ostvaruje zaštitu svojih prava, pri čemu pravo na sudsku zaštitu ne podrazumeva garanciju pozitivnog ishoda sudskog spora ako za to nije bilo pravnog osnova. Sa druge strane, osporena presuda doneta u drugostepenom parničnom postupku se ne može dovesti u vezu sa Ustavom utvrđenom sadržinom prava zajemčenog odredbama člana 23. Ustava.

Vezano za istaknutu povredu prava na pravično suđenje, Ustavni sud ističe da se podnositeljka samo formalno poziva na povredu označenog prava, parafrazirajući njegovu Ustavom utvrđenu sadržinu i pozivajući se na načela parničnog postupka propisana čl. 2. i 10. Zakona o parničnom postupku, a bez navođenja ustavnopravnih razloga kojima bi se argumentovalo na koji način su, u konkretnom slučaju, osporenom presudom povređene ustavne garancije pravičnog suđenja, osim što je podnositeljka, legitimno, nezadovoljna ishodom spora, pošto u njemu nije uspela. Imajući u vidu da je osporena presuda doneta u roku od šest meseci od dana donošenja prvostepene presude, Ustavni sud je ocenio da nema ustavnopravnog osnova ni za pozivanje podnositeljke ustavne žalbe na povredu prava na suđenje u razumnom roku.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

5. S obzirom na izloženo, Ustani sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Slični dokumenti

• Už 9306/2018: Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u dugotrajnom stambenom sporu
• Už 6650/2021: Odluka o usvajanju ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku
• Už 6058/2017: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 8168/2012: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku