Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Sud je ocenio da trajanje parničnog postupka od oko tri i po godine nije nerazumno dugo s obzirom na složenost predmeta i doprinos punomoćnika tužilaca dužini trajanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-473/2008
04.02.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dušana Mandića iz Bačke Topole, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 4. februara 2010. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Dušana Mandića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Bačkoj Topoli u predmetu P. 326/07.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dušan Mandić iz Bačke Topole je, preko punomoćnika adv. Ahmeta Hodžića iz Novog Sada, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu 21. aprila 2008. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Bačkoj Topoli u predmetu P. 326/07.
Podnosilac ustavne žalbe navodi da u predmetnom postupku pred Opštinskim sudom u Bačkoj Topoli, po tužbi više tužilaca - akcionara a.d. "Agrobačka" iz Bačke Topole, radi isplate štete, dividende i izgubljene zarade, sud nije prihvatio predlog za izvođenje dokaza veštačenjem putem veštaka ekonomsko-finansijske struke i da takvo postupanje Opštinskog suda predstavlja kršenje prava iz člana 32. stav 1. Ustava, jer "postupajući sudija ne sprovodi postupak kako bi se isti okončao u razumnom roku".
Ustavni sud je dopisom od 16. oktobra 2009. godine, na osnovu odredaba člana 31. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) i člana 72. stav 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), tražio od Opštinskog suda u Bačkoj Topoli na uvid spise predmeta P. 326/07 i odgovor na navode iz ustavne žalbe. Opštinski sud u Bačkoj Topoli je 5. novembra 2009. godine Ustavnom sudu dostavio spise parničnog predmeta i odgovor na ustavnu žalbu, u kome se, pored ostalog, navodi da se u konkretnom slučaju radi o složenom, čak konfuznom predmetu, čemu je svojim radom doprineo i punomoćnik tužilačke strane, da je predmet opterećen sa 1029 strana, od kojih najveći deo - oko 90% čine podnesci punomoćnika tužilaca i prilozi koje je dostavljao u više primeraka i više puta.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Opštinskog suda u Bačkoj Topoli P. 326/07 i spise predmeta istog suda P. 357/07 i P-853/08, kao i izjašnjenje Opštinskog suda u Bačkoj Topoli o navodima iz ustavne žalbe Su 70/2009-44 od 3. novembra 2009. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stari:
Podnosilac ustavne žalbe je, kao jedan od više tužilaca, preko punomoćnika Ahmeta Hodžića, advokata iz Novog Sada, Opštinskom sudu u Bačkoj Topoli podneo 12. juna 2006. godine tužbu protiv a.d. "Agrobačka" iz Bačke Topole, radi isplate štete, dividende i izgubljene zarade u iznosu do 5.145.570,00 dinara. Tuženi je podneo odgovor na tužbu 19. jula 2006. godine. Ročište za glavnu raspravu od 2. oktobra 2006. godine odloženo je na neodređeno vreme, jer je tužena strana predložila spajanje više predmeta koji se vode kod ovog suda, a tužilačka strana je predložila veštačenje. Rešenjem suda od 14. novembra 2006. godine određen je prekid postupka do pravosnažnog okončanja parničnog postupka istih tužilaca protiv istog tuženog pred Trgovinskim sudom u Subotici u predmetu P. 559/06, radi poništaja odluka Skupštine akcionara tuženog a.d. "Agrobačka" iz Bačke Topole. Protiv ovog rešenja tužioci su uložili žalbu 20. novembra 2006. godine, a rešenjem Okružnog suda u Subotici Gž. 16/07 od 21. februara 2007. godine žalba tužilaca je uvažena, navedeno rešenje Opštinskog suda u Bačkoj Topoli je ukinuto i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje. U ponovljenom postupku, Opštinski sud u Bačkoj Topoli je rešenjem od 6. marta 2007. godine naložio tužiocima da u roku od osam dana urede tužbu i preciziraju tužbeni zahtev, kako bi sud mogao po istom postupati, sa upozorenjem na posledice propuštanja.
Rešenjem Opštinskog suda u Bačkoj Topoli P. 135/07 od 16. marta 2007. godine odbačena je predmetna tužba sa predlogom za određivanje privremene mere, jer je po nalaženju suda tužbeni zahtev konfuzan, bez dokaza i bez mogućnosti da sud ispita na šta se tačno odnosi potraživanje tužilaca, te da razgraniči nadležnost između opštinskog i trgovinskog suda. Sud je smatrao da tužioci nisu postupili po nalozima suda iz rešenja od 6. marta 2007. godine, da je tužba i dalje neuredna, a tužbeni zahtev nerazumljiv i bez dokaza, pa je tužba odbačena po odredbama čl. 100. do 102. i člana 103. stav 4. Zakona o parničnom postupku. Okružni sud u Subotici je rešenjem Gž. 637/07 od 30. maja 2007. godine, donetim po žalbi tužilaca, ukinuo navedeno rešenje Opštinskog suda u Bačkoj Topoli i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.
Rešenjem Opštinskog suda u Bačkoj Topoli P. 326/07 od 31. avgusta 2007. godine odbijen je kao neosnovan predlog tužilaca za određivanje privremene mere zabrane otuđenja i opterećenja nekretnina tuženog i zabrane otuđenja i opterećenja akcija akcionara tuženog. Protiv ovog rešenja tužioci su podneli žalbu 10. septembra 2007. godine, a tužena strana odgovor na žalbu. Rešenjem Okružnog suda u Subotici Gž. 1196/07 od 3. oktobra 2007. godine žalba tužilaca je odbijena, a naznačeno rešenje Opštinskog suda u Bačkoj Topoli potvrđeno.
Rešenjem Opštinskog suda u Bačkoj Topoli od 31. oktobra 2007. godine razdvojen je postupak u ovom predmetu i spisi u kojima je predmet spora isplata dividende dostavljeni su nadležnom Trgovinskom sudu u Subotici, a o preostalom delu tužbenog zahteva postupak se i dalje vodio pred Opštinskim sudom u Bačkoj Topoli. U nastavku postupka, sud je odložio ročište za glavnu raspravu određeno za 12. novembra 2007. godine, radi izvođenja dokaza saslušanjem tužilaca u svojstvu parničnih stranaka. Rešenjem suda od 19. decembra 2007. godine ponovo je odbijen predlog tužilaca za određivanje privremene mere, protiv koga nije uložena žalba. Na ročište za glavnu raspravu 28. januara 2008. godine nije pristupio ni jedan od šestoro tužilaca, iako su uredno pozvani. Na ovom ročištu sud je doneo rešenje kojim je vrednost spora u ovom predmetu utvrđena u iznosu od 2.250.000,00 dinara. Takođe je doneo rešenje kojim je odbio i predlog tužilaca da se u dokaznom postupku izvede dokaz ekonomsko-finansijskim veštačenjem i predlog tuženog da se ponovo pozovu tužioci radi ličnog saslušanja. Sud je odredio da se u dokaznom postupku izvrši uvid u spise predmeta istog suda P. 518/06 i zaključio glavnu raspravu, te odredio da će odluka biti pismeno dostavljena strankama. Po zaključenju glavne rasprave tužioci su se obratili sudu podnescima sa brojnim prilozima, i to - 25. februara 2008. godine, 12. marta 2008. godine, 17. marta 2008. godine, 24. marta 2008. godine i 8. aprila 2008. godine. Presudom od 28. januara 2008. godine tužbeni zahtev tužilaca je odbijen kao neosnovan i tužioci obavezani da tuženom nadoknade troškove postupka u iznosu od 91.175,00 dinara. Presuda je dostavljena punomoćniku tužilaca 10. aprila 2008. godine, a ponumoćniku tuženog 15. aprila 2008. godine.
Rešenjem Okružnog suda u Subotici Gž. 1136/08 od 26. februara 2009. godine uvažena je izjavljena žalba tužilaca, ožalbena presuda ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U ponovnom postupku ročište zakazano za 7. maj 2009. godine je odloženo na zahtev punomoćnika parničnih stranaka i novo ročište određeno za 8. maj 2009. godine. Na ročištu za glavnu raspravu od 8. maja 2009. godine sud je prihvatio predloge tužilaca da se službenim putem zatraži od Centralnog registra za hartije od vrednosti rešenje o upisu akcija tuženog i potrebna obaveštenja, a odbijen je predlog tužilaca za prekid parničnog postupka u ovom predmetu do pravosnažnog okončanja postupka kod istog suda u predmetima P. 357/07 i P. 853/08. Rasprava je odložena za 24. septembar 2009. godine. Na ročištu za glavnu raspravu od 24. septembra 2009. godine, na koje je pristupio samo punomoćnik tužilaca, sud je doneo rešenje da se određuje zastoj u postupku. Zajedničkim podneskom tužilaca i tuženog od 29. oktobra 2009. godine tužioci su obavestili sud da povlače podnetu tužbu i da traže sve troškove sudskog postupka, a tuženi izjavio da je saglasan sa povlačenjem tužbe, kao i sa tim da nadoknadi tužiocima troškove parničnog postupka. Tužioci su se ujedno i odrekli od tužbenog zahteva, sa čim se tuženi saglasio. Opštinski sud je 3. novembra 2009. godine doneo presudu na osnovu odricanja, kojom je tužbeni zahtev tužilaca odbijen kao neosnovan, i odredio da će o troškovima postupka odlučiti posebnim rešenjem.
4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, relevantne su sledeće odredbe Ustava i zakona:
Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Odredbama Zakona o parničnom postupku (u daljem tekstu: ZPP) („Službeni glasnik RS", broj 125/04), koje su od značaja za rešavanje ove ustavnopravne stvari, je propisano: da sud odlučuje po svom uverenju koje će činjenice uzeti kao dokazane, na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka (član 8.); da tužba mora da sadrži određeni zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja, činjenice na kojima tužilac zasniva zahtev, dokaze kojima se utvrđuju ove činjenice, vrednost predmeta spora, kao i druge podatke koje mora imati svaki podnesak na osnovu člana 100. (član 187. stav 1.); da dokazivanje obuhvata sve činjenice koje su važne za donošenje odluke i da sud odlučuje koji će se dokazi izvesti radi utvrđivanja bitnih činjenica (član 221. st. 1. i 2.); da se dokazi izvode na glavnoj raspravi (član 225. stav 1.); da će sud radi otklanjanja nedostataka preduzeti potrebne mere predviđene u ovom zakonu (čl. 78. i 103.), kada utvrdi da je tužba nerazumljiva ili nepotpuna (član 278.); da će sud po prethodnom ispitivanju tužbe doneti rešenje kojim se tužba odbacuje ako utvrdi da tužilac u roku koji je sud odredio nije otklonio nedostatke iz čl. 78. i 103. ovog zakona (član 279. stav 1. tačka 7)); da će predložene dokaze koje ne smatra važnim za odluku sud odbiti i u rešenju naznačiti razlog odbijanja (član 301. stav 2.).
5. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti i navedenih odredaba Zakona o parničnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je postupak u osporenom predmetu od podnošenja tužbe - 12. juna 2006. godine, do podnošenja ustavne žalbe - 21. aprila 2008. godine, trajao jednu godinu, deset meseci i devet dana, odnosno do donošenja pravnosnažne presude na osnovu odricanja Opštinskog suda u Bačkoj Topoli od 3. novembra 2009. godine - ukupno tri godine, četiri meseca i dvadeset jedan dan.
Navedeno trajanje parničnog postupka samo po sebi ukazuje da je postupak u ovom predmetu okončan u okviru roka za koji se ne može smatrati da je nerazuman. Međutim, razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija koja ne zavisi samo od njegovog vremenskog trajanja, već i od niza drugih činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja u sporu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe tokom postupka i ponašanje nadležnih sudova, koji se moraju procenjivati u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Imajući u vidu navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je zaključio da je u ovom predmetu bilo vrlo složenih pravnih i činjeničnih pitanja, da je na tužilačkoj strani, pored podnosioca ustavne žalbe, bilo još pet tužilaca, da je tužbom zahtevana isplata štete, dividende i izgubljene zarade, kao i da se između istih parničnih stranaka povodom sličnog tužbenog zahteva vodilo više postupaka pred Opštinskim sudom u Bačkoj Topoli i pred Trgovinskim sudom u Subotici. I pored toga što je Ustavni sud ocenio da se rok od ukupno tri godine, četiri meseca i dvadeset i jedan dan, u kome je postupak po glavnom zahtevu u ovom predmetu okončan ne može smatrati nerazumnim, Sud je ocenio da je u konkretnom slučaju trajanju postupka u znatnoj meri doprineo i punomoćnik tužilačke strane, odnosno podnosioca ustavne žalbe, koji je prvostepeni sud u ovom predmetu opteretio brojnim podnescima, prilozima i predlozima koji su više puta ponavljani, kao i zahtevima za odlaganje ročišta ili za prekid parničnog postupka do pravnosnažnog okončanja drugih postupaka kod istog suda između istih parničnih stranaka.
S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ocenio da se trajanje predmetnog sudskog postupka objektivno ne može smatrati nerazumno dugim i da u postupku koji se osporava ustavnom žalbom nije povređeno Ustavom zajemčeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku.
Na osnovu izloženog, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.
6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti