Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu podnetu protiv radnje Republičkog fonda za PIO. Podnosilac nije iskoristio raspoloživa pravna sredstva protiv rešenja o ponovnom određivanju penzije, što je neophodan uslov za postupanje po ustavnoj žalbi. Sumnja u delotvornost pravnog leka ne oslobađa obaveze njegovog korišćenja.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Jovana Kaluđerovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 10. decembra 2009. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Jovana Kaluđerovića.

O b r a z l o ž e nj e

1. Jovan Kaluđerović iz Beograda je 27. marta 2009. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv "radnje Republičkog fonda za PIO nepoznatog broja i datuma". U ustavnoj žalbi navodi da osporava akt (radnju) Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Služba filijale za grad Beograd 1, inače donosioca rešenja broj 181.1-00416/08 od 27. oktobra 2008. godine, kojim je podnosiocu ustavne žalbe, bez obzira na prethodno pravosnažno rešenje o penzionisanju, ponovo određena starosna penzija. Podnosilac dalje navodi da je sa osporenim aktom (radnjom) posredno upoznat obaveštenjem Federalnog zavoda za penzijsko i invalidsko osiguranje Bosne i Hercegovine MB. 6062489879 od 27. januara 2009. godine, kojim mu je postavljen "odštetni zahtev" u iznosu od 5.623,73 evra, odnosno 10.999,05 konvertibilnih maraka. Podnosilac ustavne žalbe ističe da nije izjavljivao ustavnu žalbu protiv rešenja o ponovnom određivanju penzije od 27. oktobra 2008. godine, jer je imao saznanje da nijedna žalba korisnika starosne penzije koji se nalazio u istoj pravnoj situaciji nije uvažena, ali smatra da je ovim pojedinačnim pravnim aktom retroaktivno umanjeno njegovo već stečeno pravo na starosnu penziju na osnovu Sporazuma o socijalnom osiguranju, čije su odredbe u suprotnosti sa odredbama čl. 1. i 3, člana 20. stav 2. i člana 58. stav 1. Ustava. Navodi da se ta neustavnost odnosi i na "odštetni zahtev" pomenut u obaveštenju Federalnog zavoda za penzijsko i invalidsko osiguranje BiH. Po mišljenju podnosioca, "ima osnova da se sve izložene povrede Ustava, odnosno povrede mojih (njegovih) zagarantovanih ljudskih prava uvaže i primene i u slučaju ove ustavne žalbe protiv odštetnog zahteva PIO-a (vraćanje preplaćenih iznosa)".
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje Zakonom.
Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) ima istu sadržinu kao član 170. Ustava.
3. Na osnovu navoda ustavne žalbe i dokaza koji su uz nju priloženi, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe rešenjem Republičkog fonda penzijskog i invalidskog osiguranja zaposlenih, Filijala za grad Beograd broj 565811 od 26. aprila 2001. godine određena starosna penzija u mesečnom iznosu od 8.581,14 novih dinara, koja je na dan 2. maja 2001. godine, od kada je vršena isplata, iznosila 13.205,94 nova dinara. Nakon postupka za ponovno utvrđivanje i obračun penzije sprovedenog na osnovu člana 42. Sporazuma između Savezne Republike Jugoslavije i Bosne i Hercegovine o socijalnom osiguranju ("Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori", broj 7/03), podnosiocu ustavne žalbe je rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Služba filijale za grad Beograd broj 181.1-00406/08 od 27. oktobra 2008. godine, određen nov iznos starosne penzije, koja je zaključno sa aprilom 2008. godine, iznosila 49.948,76 dinara, a čija isplata je vršena od 1. novembra 2008. godine, dok je rešenjem Federalnog zavoda za penzijsko i invalidsko osiguranje Bosne i Hercegovine - Federacije Bosne i Hercegovine broj 1818-3199/04-1 od 17. septembra 2008. godine podnosiocu ustavne žalbe priznato pravo na srazmerni deo starosne penzije koji pada na teret bosanskohercegovačkog nosioca osiguranja u mesečnom iznosu od 63,9673 KM, počev od 2. maja 2001. godine, s tim da se zaostali iznosi starosne penzije, počev od 1. septembra 2004. godine zaključno sa mesecom u kojem je korisnik osiguranja u državnoj zajednici Srbija i Crna Gora doneo novo rešenje o ponovnom određivanju penzije, zadržavaju i isplatiće se korisniku prava u skladu sa Sporazumom. Podnosilac ustavne žalbe protiv navedenih rešenja nije izjavljivao redovna i vanredna pravna sredstva, pa su rešenja postala pravosnažna.
Federalni zavod za penzijsko i invalidsko osiguranje Bosne i Hercegovine je aktom MB 6062489879 od 27. januara 2009. godine obavestio podnosioca ustavne žalbe o sledećem: da u skladu sa članom 16. Administrativnog sporazuma za sprovođenje Sporazuma između Bosne i Hercegovine i Savezne Republike Jugoslavije o socijalnom osiguranju neposredna isplata penzije podnosioca počinje od 1. novembra 2008. godine; da odštetni zahtev koji je dostavio nosilac osiguranja Srbije za period od 1. septembra 2004. do 31. oktobra 2008. godine iznosi 5.623,73 evra, odnosno 10.999,05 KM; da iznos zaostalih svota penzije podnosioca prema rešenju tog Zavoda za navedeni period iznosi 4.411,11 KM, a dug po odštetnom zahtevu na dan neposredne isplate iznosi 6.587,94 KM; da će penzija podnosioca na dan neposredne isplate sa isplatnim koeficijentom iznositi 109,07 KM, ali da će biti umanjena za 1/3 u iznosu od 42,72 KM sve do namirenja duga po odštetnom zahtevu.
4. Odredbom člana 36. Sporazuma između Savezne Republike Jugoslavije i Bosne i Hercegovine o socijalnom osiguranju iz 2003. godine je propisano da nosilac jedne države ugovornice, koji je isplatio davanje u iznosu većem od onog koji korisniku pripada, može od nosioca druge države ugovornice zatražiti da od zaostalih iznosa davanja koje treba da isplati korisniku zadrži preplaćeni iznos (stav 1.); da se preplaćeni iznos iz stava 1. ovog člana direktno isplaćuje nosiocu koji je zatražio njegovo zadržavanje.
Prema članu 42. stav 1. navedenog Sporazuma, penzije koje su od 6. marta 1992. godine do dana stupanja na snagu ovog sporazuma utvrđene prema pravnim propisima jedne države ugovornice uz uračunavanje penzijskog staža navršenog prema pravnim propisima druge države ugovornice, nosioci će, po službenoj dužnosti, ponovo odrediti i obračunati iznos penzije primenom odredaba ovog sporazuma, pri čemu se pravosnažnost donetog rešenja neće smatrati preprekom za ponovno određivanje.
5. Iz navoda ustavne žalbe i zahteva koji je u njoj postavljen proizlazi da podnosilac ustavne žalbe osporava radnje Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Filijala Beograd 1, kojima se sprovodi izvršenje "odštetnog zahteva" tog fonda zadržavanjem preplaćenog iznosa penzije iz člana 36. navedenog Sporazuma, odnosno isplatom umanjenog iznosa starosne penzije koju podnosilac ustavne žalbe prima od Federalnog zavoda za penzijsko i invalidsko osiguranje BiH, saglasno obaveštenju tog Zavoda od 27. januara 2009. godine. Po oceni Ustavnog suda, isplata umanjenog iznosa starosne penzije podnosiocu ustavne žalbe u neposrednoj je vezi sa rešenjem o utvrđivanju novog, umanjenog iznosa starosne penzije na osnovu staža osiguranja ostvarenog u Republici Srbiji i rešenjem o priznavanju prava na srazmerni deo starosne penzije koji pada na teret bosanskohercegovačkog nosioca osiguranja, protiv kojih rešenja podnosilac ustavne žalbe nije izjavljivao redovna i vanredna pravna sredstva. Podnosilac ustavne žalbe, takođe, nije osporavao obaveštenje Federalnog zavoda za penzijsko i invalidsko osiguranje BiH od 27. januara 2009. godine, niti je vodio bilo koji drugi postupak zbog isplate umanjenog iznosa starosne penzije.
Ustavni sud konstatuje da se u postupku po ustavnoj žalbi utvrđuje da li je osporenim aktom ili radnjom državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja povređeno neko od Ustavom garantovanih prava i sloboda podnosioca ustavne žalbe, a po ustavnoj žalbi može postupati tek ukoliko je podnosilac ustavne žalbe iscrpeo sva pravna sredstva za zaštitu svojih ustavnih prava. Prema stavu Ustavnog suda i ustaljenoj praksi međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih i manjinskih prava, sama sumnja u delotvornost pravnog leka ne oslobađa podnosioca ustavne žalbe neophodnosti da ga upotrebi. U postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud ne može donositi odluke koje su u nadležnosti organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja ili redovnih sudova. Stoga nije u nadležnosti Ustavnog suda utvrđenoj odredbama čl. 167. i 170. Ustava da "naredi Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, Filijala Beograd 1 obustavljanje, odustanak, od daljeg sprovođenja izvršenja odštetnog zahteva..., da podnosiocu ustavne žalbe u roku od 8 dana uplati u evrima na njegov devizni račun sve iznose koje je primio od Federalnog zavoda za PIO Sarajevo od 1.9. 2004. godine, pa dalje uključujući dospeli zaostali iznos od 1.9.2004. godine u sumi od 4.411,11 KM plativoj u evrima prema zvaničnom kursu..., da bez odlaganja vrati u pređašnje stanje pravo žalioca na penziju utvrđenu rešenjem PIO br. dosijea 565811 od 26.04.2001. godine..., da dosledno tome ukine rešenje br. 181.1.-00406/08 od 27.10.2008. godine i uplati žaliocu razliku između prvobitno utvrđene i naknadno određene penzije".
6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.
Povodom navoda podnosioca ustavne žalbe o neustavnosti Sporazuma između Savezne Republike Jugoslavije i Bosne i Hercegovine o socijalnom osiguranju, konstatuje se da je pred Ustavnim sudom u toku postupak za ocenu ustavnosti navedenog Sporazuma u predmetu broj IU-279/2006, po ranije podnetoj inicijativi.
7. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić