Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i nenadležnosti

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv više sudskih rešenja. Žalba je neblagovremena u odnosu na rešenja kojima su okončani parnični i prvi ponovljeni postupak. U odnosu na rešenja o odbačaju ponovljenog predloga za ponavljanje postupka, žalba se odbacuje jer ta rešenja ne odlučuju o pravima i obavezama.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: sudija dr Agneš Kartag Odri, koja zamenjuje predsednika i sudije dr Olivera Vučić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, mr Milan Marković, Katarina Manojlović Andrić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragana Miloševića iz Pakašnice, Kruševac, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 26. maja 2011. godine doneo je

R E Š E Nj E

   
1. Odbacuje se ustavna žalba Dragana Miloševića izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 1978/06 od 10. maja 2007. godine, rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 1635/08 od 15. aprila 2009. godine, rešenja Opštinskog suda u Kruševcu P. 2795/04 od 30. novembra 2009. godine i rešenja Višeg suda u Kruševcu Gž. 447/10 od 29. juna 2010. godine.
   
2. Odbacuje se ustavna žalba Dragana Miloševića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji se vodio u predmetu Opštinskog suda u Kruševcu P. 2975/04, u postupku za ponavljanje revizijskog postupka koji je vođen pred Vrhovnim sudom Srbije u predmetu Rev. 1978/07 i u novom postupku za ponavljanje istog revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

   

1. Dragan Milošević iz Pakašnice, Kruševac, podneo je Ustavnom sudu 5. novembra 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 1978/06 od 10. maja 2007. godine, rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 1635/08 od 15. aprila 2009. godine, rešenja Opštinskog suda u Kruševcu P. 2795/04 od 30. novembra 2009. godine i rešenja Višeg suda u Kruševcu Gž. 447/10 od 29. juna 2010. godine, zbog povrede ustavnog načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije, prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji se vodio u predmetu Opštinskog suda u Kruševcu P. 2975/04, u postupku za ponavljanje revizijskog postupka u kome je doneto rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. 1635/08 i u novom postupku za ponavljanje istog revizijskog postupka.
   
2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Saglasno odredbi člana 175. stav 3. Ustava, postupak po ustavnoj žalbi se uređuje zakonom.
   
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), koji je stupio na snagu 28. novembra 2007. godine, je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava, dok je u stavu 2. navedenog člana propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
  
Prema odredbi člana 84. stav 1. istog zakona, ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
       
Odredbama člana 113. st. 2. i 3. Zakona je propisano da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona, s tim što je u tom slučaju rok za izjavljivanjer ustavne žalbe 30 dana od dana stupanja na snagu Zakona.
   
3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe imao svojstvo jednog od tuženih u parničnom postupku Opštinskog suda u Kruševcu P. 2975/04, koji je pravnosnažno okončan presudom Okružnog suda u Kruševcu Gž. 105/06 od 31. marta 2006. godine.
  
Prvotuženi, ovde podnosilac ustavne žalbe, je izjavio reviziju protiv drugostepene presude Okružnog suda u Kruševcu, koju je Vrhovni sud Srbije, osporenim rešenjem Rev. 1978/06 od 10. maja 2007. godine, odbacio kao neblagovremenu.
   
Podnosilac ustavne žalbe je zatim podneo predlog za ponavljanje revizijskog postupka i taj postupak je okončan osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 1635/08 od 15. aprila 2009. godine, kojim je podneti predlog odbijen kao neosnovan.
   
Podnosilac ustavne žalbe je ponovo podneo predlog za ponavljanje istog revizijskog postupka, koji je Opštinski sud u Kruševcu, osporenim rešenjem P. 2795/04 od 30. novembra 2009. godine, odbacio kao nedozvoljen. Ovo rešenje postalo je pravosnažno donošenjem osporenog rešenja Višeg suda u Kruševcu Gž. 447/10 od 29. juna 2010. godine, kojim je žalba podnosioca ustavne žalbe odbijena kao neosnovana, a prvostepeno rešenje potvrđeno.
   
4. Iz navoda ustavne žalbe proizlazi da je podnosilac podneo ustavnu žalbu zbog povrede Ustavom zajemečnih prava i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u navedenim postupcima, smatrajući da navedeni postupci predstavljaju jedinstveni postupak koji se može osporavati ustavnom žalbom.
   
U tom smislu Ustavni sud najpre ističe da je stav Suda da se pod jedinstvenim parničnim postupkom podrazumeva postupak koji se vodio pred prvostepenim sudom i drugostepenim sudom, kao i postupak koji je vođen po reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti, kada je izjavljivanje ovih vanrednih pravnih sredstava u konkretnom slučaju bilo dozvoljeno prema odredbama Zakona o praničnom postupku i kada su bila izjavljena na način i pod uslovima propisanim tim zakonom. Dakle, stav Ustavnog suda je da postupak koji se vodi po predlogu za ponavljanje parničnog postupka po svojoj prirodi ne predstavlja sastavni deo, niti nastavak okončanog parničnog postupka, te stoga sa njim ne čini jedinstvenu celinu, jer cilj ovog postupka i jeste da se nakon pravosnažnog okončanja parnice u istoj pravnoj stvari, među istim strankama, postupak ponovo sprovede. Takođe, Ustavni sud ukazuje da svaki postupak za ponavljenje postupka u istoj pravnoj stvari predstavlja odvojeni postupak.
   
Polazeći od navedenog, Ustavni sud je parnični postupak koji je vođen u predmetu Opštinskog suda u Kruševcu P. 2975/04, postupak za ponavljanje revizijskog postupka okončanog rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 1978/06 od 10. maja 2007. godine, a koji se vodio u predmetu Vrhovnog suda Srbije Rev. 1635/08, kao i novi postupak za ponavljanje istog revizijskog postupka, posmatrao kao odvojene postupke.

5. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu kojim je osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. 1978/06 od 10. maja 2007. godine, kao i trajanje parničnog postupka koji je vođen u predmetu Opštinskog suda u Kruševcu P. 2975/04, a u kome je doneto i osporeno rešenje, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe osporeno revizijsko rešenje nesporno primio pre 3. oktobra 2007. godine kada je prvi put izjavio predlog za ponavljanje revizijskog postupka, a da je ustavnu žalbu izjavio 5. novembra 2010. godine, dakle po isteku roka propisanog odredbom člana 113. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu. Ustavni sud je stoga odbacio ustavnu žalbu u tom delu kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog zakona.
   
Ustavni sud ističe da na drugačije rešenje ne utiče ni činjenica da se ustavnom žalbom ukazuje i na povredu prava na suđenje u razumnom roku u navedenom parničnom postupku. Ovo iz razloga što Zakon o Ustavnom sudu dopušta mogućnost da se ustavna žalba zbog povrede označenog ustavnog prava izjavi i pre nego što su iskorišćena sva pravna sredstva, dakle, dok postupak čije se trajanje osporava još nije okončan, ali kada je, kao u konkretnom slučaju, ustavna žalba izjavljena nakon što su iskorišćena sva pravna sredstva, tada se blagovremenost ustavne žalbe ceni u odnosu na dan prijema osporenog pojedinačnog akta kojim se iscrpljuju pravna sredstva za zaštitu povređenih prava, odnosno na isti način kao kada se u ustavnoj žalbi ističe povreda bilo kog drugog Ustavom zajemčenog prava. Stoga je ustavna žalba odbačena primenom odredbe člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu i u delu kojim je traženo da se utvrdi da je u parničnom postupku koji je vođen po tužbi koja je bila podneta protiv podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo na suđenje u razumnom roku.
U delu ustavne žalbe kojim se osporava rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. 1635/08 od 15. aprila 2009. godine i trajanje postupka po predlogu za ponavljenje revizijskog postupka u kome je doneto osporeno rešenje, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe osporeno revizijsko rešenje nesporno primio pre 18. septembra 2009. godine, kada je ponovo podneo predlog za ponavljenje istog revizijskog postupka, a da je ustavnu žalbu izjavio 5. novembra 2010. godine, dakle nakon isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Ustavni sud je stoga, iz prethodno navedenih razloga, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona, odbacio ustavnu žalbu u tom delu kao neblagovremenu kako zbog povreda zajemčenih prava označenih u odnosu na osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije, tako i zbog istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku.
   
Razmatrajući ustavnu žalbu u delu kojim se osporava rešenje Opštinskog suda u Kruševcu P. 2795/04 od 30. novembra 2009. godine i rešenje Višeg suda u Kruševcu Gž. 447/10 od 29. juna 2010. godine, a kojima je pravosnažno odbačen kao nedozvoljen ponovljeni predlog podnosioca ustavne žalbe za ponavljanje istog revizijskog postupka, Ustavni sud ukazuje da nadležni sudovi osporenim rešenjima nisu odlučivali o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, već samo o tome da li su ispunjeni Zakonom o parničnom postupku propisani uslovi za ponavljanje revizijskog postupka. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da osporena rešenja, ratione materiae, ne predstavljaju pojedinačne akte kojima se može povrediti pravo na pravično suđenje, a kako podnosilac ustavne žalne povrede načela zabrane diskriminacije i prava zajemčenih članom 36. Ustava zasniva na povredi prava na pravično suđenje, to je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu ovom delu odbacio, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.
       
Ustavni sud ocenjuje da se razlozi navedeni u prilog tvrdnje o povredi prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa prava na pravično suđenje, u postupku koji je vođen povodom ponovljenog predloga podnosioca ustavne žalbe za ponavljanje revizijskog postupka ne mogu prihvati kao razlozi koji imaju ustavnopravni karakter. Ovakav stav Ustavni sud zasniva na činjenici da je navedeni postupak trajao od 18. septembra 2009. godine, kada je podnet predlog, do 8. oktobra 2010. godine, kada je podnosiocu ustavne žalbe dostavljeno drugostepeno rešenje, dakle godinu dana i jedan mesec, što se objektivno ne može dovesti u ustavnopravnu vezu sa povredom prava na suđenje u razumnom roku. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio i u tom delu.

6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

ZAMENjUJE PREDSEDNIKA

USTAVNOG SUDA

Sudija

dr Agneš Kartag Odri