Ustavni sud odbio žalbu protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o produženju pritvora. Ocenjeno je da su redovni sudovi pružili dovoljne i relevantne razloge za dalje zadržavanje u pritvoru, zasnovane na opasnosti od ponavljanja krivičnog dela.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov , dr Milan Škulić i dr Nataša Plavšić, članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi I. M . iz Valjeva , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. marta 2023 . godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba I. M . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu K. 60/17 Kv. 683/18 od 23. februara 2018. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2.451/18 od 20. marta 2018. godine, u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. st. 1. i 3. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. I. M . iz Valjeva, koji se u trenutku podnošenja ustavne žalbe nalazio u Okružnom zatvoru u Beogradu, podneo je Ustavnom sudu, 20. aprila 2018. godine, preko punomoćnika Z . D . N, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu K. 60/17 Kv. 683/18 od 23. februara 2018. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2.451/18 od 20. marta 2018. godine, zbog povrede prava iz člana 27. st. 1. i 3, člana 30. stav 1, člana 31. st. 1. i 3, člana 32. stav 1. i člana 34. st . 3. i 4. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava iz člana 5. stav 3, člana 6. stav 1. i člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Kako se prava garantovana označenim odredba ma navedene Evropske konvencije sadržinski ne razlikuj u od prava zajemčen ih Ustavom, to Ustavni sud postojanje nj ihove povrede ceni u odnosu na odgovarajuć e odredb e Ustava.

U ustavnoj žalbi je, sa pozivom na praksu Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud), između ostalog, navedeno:

- da je „pritvor produžen protiv podnosioca ustavne žalbe nezakonit, proizvoljan, da nije sveden na najkraće moguće vreme, da nadležni organi nisu bili posebno revnosni, jer nisu iskazali posebnu hitnost u vođenju postupka“;

- da je podnosiocu povređeno pravo na pravično suđenje time što „rešenja o pritvoru sadrže nedovoljno i kontradiktorno obrazloženje“ ;

- da je i u prvostepenom i u drugostepenom osporenom rešenju izostala individualizacija prilikom ocene pritvorskih razloga za svakog od okrivljenih pojedinačno;

- da je u odnosu na podnosioca ustavne žalbe povređeno pravo na pravnu sigurnost u kaznenom pravu, odnosno pretpostavk a nevinosti podnosioca time što se „u obrazloženju pritvorskih razloga, u odnosu na podnosioca ustavne žalbe , konstanto neosnovano potencira ranija osuđivanost“.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava, poništi osporena rešenja i utvrdi pravo podnosioca na naknadu nematerijalne štete u opredeljenom iznosu od 450.000,00 dinara . Takođe je predložio da se odluka Ustavnog suda objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije “.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku, iz dostavljene dokumentacije uz ustavnu žalbu, kao i uvidom u Portal pravosuđa Srbije - Tok predmeta osnovnih i viših sudova i u bazu sudske prakse Vrhovnog kasacionog suda, između ostalog, utvrdio:

- rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Kpp. 306/16 od 20. oktobra 2016. godine prema okrivljenom I . M , ovde podnosiocu ustavne žalbe, određen je pritvor po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, a okrivljenima M.N. i M.S. po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tač. 1) i 3 ) Zakonika o krivičnom postupku, a koji im se računa od 19. oktobra 2016. godine kada su lišeni slobode;

- optužnicom Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Kto. 72/17 od 14. februara 2017. godine, izmenjenom 28. juna 2017. godine, između ostalog, okrivljenima je stavljeno na teret krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika u vezi člana 33. Krivičnog zakonika;

- rešenjem Višeg suda u Beogradu K. 60/17 Kv. 228/18 od 22. januara 2018. godine okrivljenima je produžen pritvor i to okrivljenom I. M . i M.N. po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, a okrivljenom M.S. po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tač. 1) i 3) Zakonika;

- rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž2. 268/18 od 20. februara 2018. godine ukinuto je rešenje Višeg suda u Beogradu K. 60/17 Kv. 228/18 od 22. januara 2018. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak;

- osporenim prvostepenim rešenjem Višeg suda u Beogradu K. 60/17 Kv. 683/18 od 23. februara 2018. godine okrivljenima je produžen pritvor i to okrivljenom I. M . i M.N. po zakonskom osnov u iz člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, a okrivljenom M.S. po zakonskom osno vu iz člana 211. stav 1. tač. 1) i 3 ) Zakonika.

- u obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja je, između ostalog, navedeno: da po nalaženju veća, stoji zakonski razlog za dalje zadržavanje okrivljenog M. I, okrivljenog M.N. i okrivljenog M.S. u pritvoru propisan odredbom člana 211. stav 1. tačka 3 ) Zakonika o krivičnom postupku; da , imajući u vidu da iz spisa predmeta proizlazi postojanje opravdane sumnje da su okrivljeni izvršili krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, na način bliže opisan u dispozitivu optužnog akta, te raznovrsnost, količinu pronađene opojne droge i način pakovanja iste, kao i činjenicu da su u stanovima koje koriste okrivljeni pronađene i dve elektronske vagice sa tragovima više vrste opojnih droga, zatim da su okrivljeni M . I . i okrivljeni M.N. opravdano sumnjivi da su inkriminisane radnje preduzimali radi sticanja materijalne dobiti, a da se po sopstvenom kazivanju radi o licima bez zaposlenja, dakle bez redovnih izvora prihoda, te da je prema izveštajima iz kaznene evidencije okrivljeni M . I . osuđivan presudom Višeg suda u Valjevu K. 17/16 od 20. maja 2016. godine, zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 344a st av 1. Krivičnog zakonika, kojom je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i određeno vreme proveravanja od jedne godine, dakle da je opravdano sumnjiv da je krivično delo koje mu se u ovom postupku stavlja na teret izvršio u vreme proveravanja po napred navedenoj presudi, …, to po nalaženju veća sve napred navedene okolnosti u međusobnoj povezanosti predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni svaki ponaosob, ukoliko budu pušteni na slobodu, u kratkom vremenskom periodu ponoviti isto ili slično krivično delo u odnosu na krivična dela koja im se u ovom postupku stavljaju na teret, zbog čega pritvor po ovom zakonskom osnovu predstavlja nužnu i neophodnu meru za nesmetano vođenje krivičnog postupka; da je prilikom donošenja odluke, veće imalo u vidu sve ukupne navode iz rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2.268/18 od 20. februara 2018. godine, te u smislu istih, u ponovnom postupku, ponovno cenilo sve okolnosti konkretnog slučaja vezane za razloge za dalje zadržavanje okrivljenog M. I, okrivljenog M.N. i okrivljenom M.S. u pritvoru po zakonskom osnovu propisanom odre dbom člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, te u vezi sa navedenim i odredbu člana 189. stav 1. ZKP kojom je propisano da će organ postupka voditi računa da se ne primenjuje teža mera ako se ista svrha može postići blažom merom, te odredbu člana 210. ZKP kojom je propisana obaveza suda da trajanje pritvora svede na najkraće neophodno vreme i da u toku celog postupka pritvor ukine čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen, kao i da pritvor predstavlja najstrožiju meru za obezbeđenje prisustva okrivljenog i nesmetano vođenje krivičnog postupka, potom ličnost najpre okrivljenog M . I, pa i okrivljenog M.N. i okrivljenog M.S. i vreme provedeno u pritvoru, ali je imajući u vidu napred date okolnosti, težinu krivičnog dela za koje su okrivljeni I . M , M.N. i M.S. opravdano sumnjivi, u vezi sa njihovom ranijom osuđivanošću, ceneći datu činjenicu u odnosu na svakog okrivljenog posebno, te sa tim u vezi i protek vremena od datih osuda, te je zbog svega navedenog našlo da je stepen opasnosti da će okrivljeni svaki ponaosob, ukoliko budu pušteni na slobodu, u kratkom vremenskom periodu ponoviti isto ili slično krivično delo u odnosu na krivična dela koja im se u ovom postupku stavljaju na teret i dalje takvog intenziteta da se može otkloniti jedino merom pritvora, a n e i nekom drugom blažom merom;

- osporenim drugostepenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž2. 451/18 od 20. marta 2018. godine odbijen e su kao neosnovane žalb e okrivljenog I . M . i njegovog branioca, izjavljen e protiv osporenog prvostepenog rešenja Višeg suda u Beogradu K. 60/17 Kv. 683/18 od 23. februara 2018. godine;

- u obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, između ostalog, navedeno: da, prema oceni veća Apelacionog suda u Beogradu, izneti žalbeni navodi okr ivljenog I . M . i njegovog branioca, nisu bili od uticaja na drugačiju odluku suda, pri čemu je prvostepeni sud, u obrazloženju svoje odluke, dao dovoljno konkretne okolnosti, koje međusobno posmatrano, kao i u kontekstu svih relevantnih činjenica, opravdavaju zaključak o postojanju sumnje da će okr ivljeni I . M . boravkom na slobodi u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, te za svoje zaključke izneo dovoljno razloga, koji se, za sada, prema oceni veća ovog suda, žalbenim navodima ne dovode u sumnju, dok iz spisa predmeta ne proizlaze neke druge okolnosti koje ukazuju na prestanak razloga na osnovu kojih je pritvor prema okrivljenom I . M . produžen; da je prvostepeni sud, u obrazloženju svoje odluke, izneo razloge koji se odnose na navode iz rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2.268/18 od 20. februara 2018. godine, te u tom smislu imao u vidu ličnost okrivljenog I. M, vreme koje je isti proveo u pritvoru, kao i njegovu raniju osuđivanost, pa je navedenim okolnostima dao pravilan značaj, imajući pri tome u vidu i protek vremena od ranije osuđivanosti okrivljenog I . M, pravilno nalazeći da sve okolnosti koje se odnose na ovog okrivljenog ukazuju da je stepen opasnosti da će okrivljeni, ukoliko bi bio pušten na slobodu, u kratkom vremenskom periodu ponoviti isto ili slično krivično delo u odnosu na krivično delo koje mu se u ovom krivičnom postupku stavlja na teret, i dalje takvog intenziteta da se može otkloniti jedino merom pritvora, a ne i nekom drugom blažom merom; da, osim iznetog, na drugačiju odluku suda o opravdanosti produženja pritvora prema okrivljenom I . M . nisu bili od uticaja ni žalbeni navodi ovog okrivljenog i njegovog branioca, koji se odnose na njegovo zdravstveno stanje, s obzirom da se i u pritvorskim uslovima okrivljenom može pružiti, odnosno obezbediti odgovarajuća medicinska pomoć; da se, s obzirom na sve navedeno, ne mogu prihvatiti predlozi iz izjavljenih žalbi okrivljenog I . M . i njegovog branioca, da se mera pritvora zameni blažom merom, jer prema oceni veća Apel acionog suda u Beogradu još uvek iznete okolnosti ukazuju da se svrha pritvora, kao najteže procesne mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog i nesmetano vođenje krivičnog postupka, za sada ne može ostvariti primenom blaže mere;

- presudom Višeg suda u Beogradu K. 60/17 od 24. decembra 2018. godine, između ostalih, oglašen je krivim okrivljeni I. M . zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od šest godina u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 19. oktobra 2016. godine do 5. oktobra 2018. godine i vreme provedeno na izdržavanju mere zabrana napuštanja stana počev od 5. oktobra 2018. godine do 24. decembra 2018. godine;

- presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 420/19 od 1. oktobra 2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba, između ostalih, branioca okrivljenog I. M . - advokata Z . D . N . i potvrđena je presuda Višeg suda u Beogradu K. 60/17 od 24. decembra 2018. godine;

- presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 134/20 od 1 9. februara 20 20. godine delimično je odbijen kao neosnovan , između ostalih, i zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog I. M . - advokata Z . D . N . u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok je u ostalom delu zahtev branioca okrivljenog I. M . - advokata Z . D . N . odbačen kao nedozvoljen.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno je samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (član 27. stav 1.); svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito (član 27. stav 3.); da lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka (član 30. stav 1.); da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora i da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca, te da ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu (član 31. stav 1.); da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (član 31. stav 3.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda (član 34. stav 3.); da je izuzetno, ponavljanje postupka dopušteno u skladu s kaznenim propisima, ako se otkriju dokazi o novim činjenicama koje su, da su bile poznate u vreme suđenja, mogle bitno da utiču na njegov ishod ili ako je u ranijem postupku došlo do bitne povrede koja je mogla uticati na njegov ishod (član 34. stav 4.) ; da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.); da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim p reti (član 211. stav 1. tačka 3)); da se od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (član 216. stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (član 216. stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (član 216. stav 3.); da pritvor koji je određen ili produžen po odredbama st. 1. do 5. ovog člana može trajati do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, a najduže dok ne istekne vreme trajanja krivične sankcije izrečene u prvostepenoj presudi (član 216. stav 6.).

Članom 246. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) u vezi člana 33. Krivičnog zakonika propisano je da ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge kazniće se zatvorom od tri do dvanaest godina.

5. Podnosilac ističe da su mu osporenim rešenjima povređena prava iz člana 27. st. 1. i 3, člana 30. stav 1, člana 31. st. 1. i 3, člana 32. stav 1. i člana 34. st. 3. i 4. Ustava, kao i pravo iz člana 36. stav 2. Ustava. Ustavni sud je povredu prava na slobodu i bezbednost i prava na pravično suđenje, odnosno na obrazloženu sudsku odluku, cenio u okviru prava iz člana 31. st. 1. i 3. Ustava, budući da podnosilac objedinjenim navodima obrazlaže povred u svih navedenih ustavnih prava.

Ustavni sud ističe da postojanje osnovane sumnje na kojoj se zasniva lišenje slobode predstavlja suštinski deo garancija protiv proizvoljnog hapšenja i predstavlja conditio sine qua non kako za određivanje, tako i za produženje mere pritvora. Istovremeno, Ustavni sud naglašava da nije u njegovoj nadležnosti da ceni da li na osnovu dokaza na kojima se zasniva rešenje o određivanju ili produženju mere pritvora proizlazi osnovana sumnja da je neko lice izvršilo krivično delo.

Ustavni sud je u više svojih odluka (videti, pored ostalih, Odluku Už-4940/2010 od 31. marta 2011. godine, tačka 5. obrazloženja) zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31, podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju pos ebnu hitnost u vođenju postupka.

Prilikom ocene osnovanosti navoda ustavne žalbe u odnosu na povredu prava iz člana 31. Ustava, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu polazi od već zauzetog stava da ustavno jemstvo da sud trajanje pritvora svodi na najkraće vreme, imajući u vidu razloge pritvora, znači obavezu nadležnih sudova da u svojim odlukama navedu relevantne i dovoljne razloge kojima se opravdava trajanje mere pritvora, kao i da u vođenju postupka u kome se prema okrivljenom primenjuje mera pritvora pokažu primerenu hitnost.

Ustavni sud konstatuje da trajanje pritvora od podizanja optužnice do završetka krivičnog postupka Ustavom i Zakonikom o krivičnom postupku nije ograničeno, ali je nadležni sud, saglasno odredbama člana 31. stav 2. Ustava i člana 210. st. 2. i 3. i člana 216. Z KP, dužan da trajanje pritvora svede na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom, i da u određenim vremenskim intervalima, po službenoj dužnosti i bez predloga stranaka, ispita da li još postoje razlozi za zadržavanje lica u pritvoru ili ne, odnosno da pažljivo ispita opravdanost produženja pritvora s obzirom na okolnosti svakog konkretnog slučaja i podrobno obrazloži razloge zbog kojih smatra da legalni i legitimni ciljevi pritvora i dalje postoje. Ukoliko takvi razlozi i dalje postoje, pritvor se rešenjem produžava do dalje odluke suda, a najduže dok ne istekne kazna zatvora izrečena prvostepenom presudom. Takođe, nadležni sud je dužan da sa naročitom hitnošću postupa u pritvorskim predmetima.

Ustavni sud je, u konkretnom slučaju, najpre, utvrdio da se podnosilac ustavne žalbe u pritvoru nalazio počev od 19. oktobra 2016. godine, kada je lišen slobode, tako da je zaključno sa 20. aprilom 2018. godine, kada je podneo ustavnu žalbu, u pritvoru boravio jednu godinu , šest meseci i jedan dan. Ocenjujući u konkretnom slučaju navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je nadležni sud, po službenoj dužnosti, blagovremeno i bez predloga okrivljenog ispitao opravdanost produženja pritvora, odnosno utvrdio i naveo dalje postojanje zakonskog osnova za pritvor, obrazlažući razloge zbog kojih je smatrao da je produženje pritvora opravdano. Nadležni sud je, po oceni Ustavnog suda, na ustavnopravno prihvatljiv način utvrdio da su ispunjeni zakonski uslovi i razlozi za dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru. Takođe, Ustavni sud nalazi da su nadležni sudovi za svoju odluku da prema podnosiocu ustavne žalbe produže pritvor dali i relevantne i dovoljne razloge, konkretizovane i individualizovane. Dakle, nadležni sudovi su opravdanost i zakonitost produženja mere pritvora obrazložili na ustavnopravno prihvatljiv način, koji, po oceni Ustavnog suda, nije posledica arbitrernog i proizvoljnog postupanja, pri čemu su jasno obrazložili postojanje pritvorskog razloga iz člana 211. stav 1. tačka 3 ) Z KP. Stoga, Ustavni sud je ocenio kao neosnovane i tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da postupajući sudovi nisu cenili zasebno okolnosti za pritvor vezane za podnosioca, jer iz obrazloženja osporenih rešenja jasno proizlazi da, iako su sudovi razmatrali relevantne okolnosti objedinjeno za okrivljene , iste su cenili individualizovano, izričito i eksplicitno navodeći da su utvrdili postojanje tih okolnosti za „svakog ponaosob“ okrivljenog.

Kako je najkraće neophodno vreme trajanja pritvora relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, Ustavni sud je ocenio da se konkretno trajanje pritvora objektivno ne može smatrati ni nerazumno dugim. Stoga se ni ti navodi ustavne žalbe ne mogu prihvatiti kao osnovani razlozi za tv rdnju o povredi ovog zajemčenog prava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da su u celini neosnovane tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da mu je osporenim rešenjima Višeg suda u Beogradu K. 60/17 Kv. 683/18 od 23. februara 2018. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž2.451/18 od 20. marta 2018. godine povređeno pravo zajemčeno odredbama člana 31. st. 1. i 3. Ustava.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon , 103/15 i 10/23 ), u ovom delu ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu i odlučio kao u prvom delu izreke.

6. U odnosu na istaknute povrede ostalih ustavnih prava, Ustavni sud, prvo, konstatuje da se, imajući u vidu fazu krivičnog postupka u kojoj su doneta osporena rešenja, u konkretnom slučaju ne može postaviti pitanje povrede prava podnosioca ustavne žalbe iz člana 30. stav 1. Ustava, s obzirom na to da su tom odredbom utvrđeni uslovi pod kojima nekom licu može biti određen pritvor kao krivičnoprocesna mera, koja se sastoji u lišenju slobode, tako da se ova odredba odnosi na donošenje rešenja o određivanju pritvora, a ne na rešenje o produženju pritvora, kojim se preispituje da li i dalje postoje razlozi za zadržavanje okrivljenog u pritvoru (vid eti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-1197/2008 od 13. novembra 2008. godine).

Drugo, po oceni Ustavnog suda, očigledno nisu osnovani ni navodi ustavne žalbe kojima se obrazlaže povreda prava na pretpostavku nevinosti iz člana 34. stav 3. Ustava. Uvidom u osporena rešenja Ustavni sud je utvrdio da su Viši sud u Beogradu i Apelacioni sud u Beogradu, obrazlažući postojanje pritvorskog razloga, koristili termine koje je propisao zakonodavac, a kojima se , po definiciji, ne povređuje pretpostavka nevinosti, te u osporenim rešenjima nisu iznete tvrdnje da je podnosilac kriv za izvršenje krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret, iz čega proizlazi i da sud nije prejudicirao postojanje krivičnog dela, koje već samim tim što predstavlja predmet krivičnog postupka ( causa criminalis), egzistira samo na nivou određenog procesno relevantnog stepena sumnje.

Treće, odredbe člana 34. stav 4. Ustava, čiju povredu podnosilac takođe formalno navodi, ali posebno ne obrazlaže, ne mogu se dovesti u vezu ni sa sadržinom osporenih akata niti sa fazom postupka u kojoj su ti akti doneti, te Ustavni sud nije posebno razmatrao ovu istaknutu povredu.

Četvrto, u odnosu na istaknutu povredu prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud ukazuje da se označenim pravom jemči dvostepenost u odlučivanju, odnosno pravo da se u postupku po žalbi ili drugom propisanom pravnom sredstvu, pred organom više instance, ispita zakonitost prvostepene odluke, što ne podrazumeva i pravo na pozitivan ishod drugostepenog postupka za lice koje je izjavilo pravno sredstvo, ako za to nije bilo osnova, te je u svetlu činjenica konkretnog slučaja i ovu tvrdnju Ustavni sud ocenio kao očigledno neosnovanu.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 36. stav 1. tač. 5) i 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu, odbacio ustavnu žalbu, odlučujući kao u drugom delu izreke.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Ustavni sud odbio žalbu protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti