Odbačena ustavna žalba kao neblagovremena uz nedozvoljavanje povraćaja u pređašnje stanje

Kratak pregled

Ustavni sud nije dozvolio povraćaj u pređašnje stanje i odbacio je ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Razlozi za propuštanje roka nisu ocenjeni kao opravdani. Sud je dodatno ukazao da osporeni akt, obaveštenje tužilaštva, ionako nije pojedinačni akt protiv koga je žalba dozvoljena.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4735/2010
24.11.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Radeta Deskovskog iz Loznice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. novembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Ne dozvoljava se povraćaj u pređašnje stanje Radetu Deskovskom zbog propuštenog roka za izjavljivanje ustavne žalbe.

2. Odbacuje se ustavna žalba Radeta Deskovskog izjavljena protiv obaveštenja Republičkog javnog tužilaštva Gt. I br. 822/10 od 10. septembra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Rade Deskovski iz Loznice, preko punomoćnika Nataše Deskovski, advokata iz Novog Sada, podneo je Ustavnom sudu 5. novembra 2010. godine ustavnu žalbu protiv obaveštenja Republičkog javnog tužilaštva Gt. I br. 822/10 od 10. septembra 2010. godine, zbog povrede načela i prava utvrđenih odredbama čl. 21, 32. i 36. Ustava Republike Srbije. Podnosilac ustavne žalbe se istovremeno pozvao i na povredu prava iz člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda .

Uz ustavnu žalbu je podnet i predlog za povraćaj u pređašnje stanje zbog propuštenog roka za izjavljivanje ustavne žalbe u kome podnosilac navodi da je osporeno obaveštenje primio 16. septembra 2010. godine, ali da zbog bolničkog lečenja na kome se nalazio od 8. do 18. juna 2010. godine i postoperativnih terapija, koje uzrokuju teško opšte zdravstveno stanje sa mučninama i određeno psihofizičko stanje koje ne dovoljava planski i organizovano raspolaganje vremenom, nije bio u mogućnosti da u zakonom propisanom roku podnese ustavnu žalbu. Uz predlog za povraćaj u pređašnje stanje priložena je kao dokaz otpusna lista iz bolnice i izveštaj lekara specijaliste o terapijama od 12. jula 2010. godine i od 12. oktobra 2010. godine.

2. Odredba člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđuje da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbama člana 84. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom (stav 1.); da će licu koje iz opravdanih razloga propusti rok za podnošenje ustavne žalbe, Ustavni sud dozvoliti povraćaj u pređašnje stanje ako to lice u roku od 15 dana od dana prestanka razloga koji je izazvao propuštanje, podnese predlog za povraćaj u pređašnje stanje i ako istovremeno sa ovim predlogom podnese i ustavnu žalbu (stav 2.).

3. Ustavni sud je ocenio da činjenica da je podnosilac ustavne žalbe bio na bolničkom lečenju od 8. do 18. juna 2010. godine, ukazuje da je bolničko lečenje sprovedeno i završeno znatno ranije u odnosu na datum prijema osporenog akta - 16. septembar 2010. godine. Priloženi izveštaja lekara specijaliste o terapiji primanja doza BSG na sedam, a potom na 15 dana, ukazuju da je terapija bila u toku i 5. novembra 2010. godine kada je podnosilac ustavne žalbe dao advokatu punomoćje za njeno izjavljivanje, a da se nastavila i nakon toga. Stoga se navedeni razlozi, po oceni Ustavnog suda, ne mogu prihvatiti kao opravdani razlozi za propuštanje roka za izjavljivanje ustavne žalbe. Polazeći od navedenog, Ustavni sud nije dozvolio povraćaj u pređašnje stanje.

4. Kako Ustavni sud nije dozvolio povraćaj u pređašnje stanje zbog propuštenog roka za izjavljivanje ustavne žalbe, to je ustavnu žalbu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.

Ustavni sud istovremeno ukazuje da, nezavisno od neblagovremenosti podnete ustavne žalbe, akt koji se ustavnom žalbom osporava nije pojedinačni akt protiv koga se, u smislu člana 170. Ustava, može izjaviti ustavna žalba, jer njime nije odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, već je samo obavešten da Republičko javno tužilaštvo, povodom njegovog predloga, nema zakonskih uslova da protiv presude donete u parničnom postupku podnese zahtev za zaštitu zakonitosti, pri čemu je podnosilac ustavne žalbe, saglasno članu 418. Zakona o parničnom postupku, imao mogućnost da ovaj vanredni pravni lek podnese sam, u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja Tužilaštva.

5. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odbačena ustavna žalba kao neblagovremena uz nedozvoljavanje povraćaja u pređašnje stanje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti