Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv akata disciplinskog tužioca advokatske komore

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja disciplinskih tužilaca Advokatske komore Vojvodine i Srbije. Sud je utvrdio da osporeni akti ne predstavljaju pojedinačne akte kojima se odlučuje o pravima i obavezama podnosioca žalbe, već o pravima i obavezama advokata.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4736/2010
22.12.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ivana Simića iz Kikinde, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. decembra 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Ivana Simića izjavljena protiv rešenja Disciplinskog tužioca Advokatske komore Vojvodine broj DT 122/07 od 7. aprila 2010. godine i rešenja Disciplinskog tužioca Advokatske komore Srbije broj 89/2010 od 5. avgusta 2010. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Ivan Simić iz Kikinde je 5. novembra 2010. godine Ustavnom sud podneo ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporava prvostepeno rešenje Disciplinskog tužioca Advokatske komore Vojvodine kojim je odbačena disciplinska prijava koju je podnosilac ustavne žalbe podneo protiv advokata, članova Advokatske komore Vojvodine, kao i drugostepeno rešenje Disciplinskog tužioca Advokatske komore Srbije, kojim je kao neosnovan odbijen prigovor podnosioca ustavne žalbe izjavljen protiv navedenog prvostepenog rešenja.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, ustavna žalba se može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta ili radnje kojima je odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, pošto samo takvim aktom ili radnjom podnosiocu može biti povređeno ili uskraćeno neko od Ustavom zajemčenih prava i sloboda.

3. Polazeći od navedenog, a prema pravnom stavu Ustavnog suda, osporeni akti ne predstavljaju pojedinačne akte iz člana 170. Ustava, jer njima nije odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, već o pravima i obavezama lica protiv kojih je podneta disciplinska prijava. Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

4. S obzirom na izneto, Sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Slični dokumenti

• Už 1206/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava
• Už 2754/2010: Odbacivanje ustavne žalbe izjavljene protiv akata koji nisu pojedinačni akti
• Už 2366/2011: Odbačena ustavna žalba oštećenog kao tužioca zbog odbacivanja optužnog predloga
• Už 3613/2010: Odbacivanje ustavne žalbe kao neblagovremene i nedopuštene u krivičnom postupku
• Už 4766/2010: Povreda prava na pravično suđenje zbog neadekvatne naknade štete za dugotrajan postupak
• Už 2531/2011: Odbacivanje ustavne žalbe oštećenog kao tužioca zbog nepostojanja povrede prava
• Už 5358/2010: Odbacivanje ustavne žalbe zbog nespojivosti sa Ustavom ratione materiae