Povreda prava na pravično suđenje obustavljanjem izvršnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i poništava rešenje Privrednog apelacionog suda kojim je obustavljen izvršni postupak. Proizvoljna je primena procesnog prava kada sud obustavi postupak jer navodno ne može utvrditi visinu preostalog duga, a propusti da koristi raspoloživa procesna sredstva.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Vesna Ilić Prelić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Preduzeća „D.“ d.o.o. Zvečan, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. septembra 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Preduzeća „D .“ d.o.o. Zvečan i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda Iž. 400/17 od 23. marta 2017. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Privrednog apelacionog suda Iž. 400/17 od 23. marta 2017. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi izvršnog dužnika izjavljenoj protiv rešenja Privrednog suda u Nišu I i. 2/17 od 11. januara 201 7. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Preduzeće „D .“ d.o.o. Zvečan izjavilo je Ustavnom sudu, 5. juna 2017. godine, preko punomoćnika B. M, advokata iz Bele Crkve, ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Iž. 400/17 od 23. marta 2017. godine, zbog povrede prava na sudsku zaštitu, prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih odredbama člana 22, člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi, pored ostalog, je navedeno: da je osporenim rešenjem obustavljen u celini izvršni postupak koji je podnosilac pokrenu o u svojstvu izvršnog poverioca, a radi naplate potraživanja utvrđenog sudskim poravnanjem; da postupak nije mogao biti obustavljen u celini , jer je u svom „prigovoru“ izvršni dužnik priznao da deo duga nije platio uz konstataciju da će isti namiriti u najkraćem roku; da je u „odgovoru na prigovor“ podnosilac delimično povukao predlo g za izvršenje, i to za plaćeni deo, a li je osta o kod predloga za izvršenje u delu koji nije naplaćen , uz predlog da se izvede dokaz veštačenjem na okolnost visine preostalog duga; da u takvoj pravnoj situaciji Privredni apelacioni sud nije mogao obustaviti izvršenje sa obrazloženjem da se ne može utvrditi u kom delu je potraživanje ostalo neizmireno . Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporeni akt, te da obaveže „Privredni apelacioni sud da mu nadoknadi materijalnu štetu, kao i sve troškove postupka koje je imao pred Ustavnim sudom“.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u osporen o rešenje, dokumentac iju dostavljenu uz ustavnu žalbu, kao i spise predmeta Privrednog suda u Nišu Ii. 2/17 (u daljem tekstu: Privredni sud), te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je Privrednom sudu predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave – sudskog poravnanja zaključen og pred Privrednim sudom pod brojem P. 389/2015 od 19. novembra 2015. godine protiv izvršnog dužnika – Opštine Zvečan.

Postupajući po navedenom predlogu, Privredni sud je doneo rešenje o izvršenju Ii. 2/2017 od 11. januara 201 7. godine i odredio izvršenje u korist izvršnog poverioca .

Izvršni dužnik je 31. januara 2017. godine izjavio „prigovor“ protiv navedenog rešenja u kome je, pored ostalog, naveo da je od ukupnog duga koji iznosi 1.377.283,50 dinara, izmirio veći deo, te da nije izmirio još jednu ratu u iznosu od 247.911,03 dinara, uz konstataciju da će navedenu obavezu ispuniti u najkraćem roku.

Izvršni poverilac je u svom „odgovoru na prigovor“ istakao da ne spori da je izvršni dužnik platio ukupan iznos od 1.085.239,65 dinara, te je u tom delu povukao predlog za izvršenje, navodeći u kom delu i za koja potraživanja je povučen, dok je u preostalom delu ostao kod podnetog predloga i predložio sudu da rešenje o izvršenju održi na snazi radi naplate preostalog duga izvršnog dužnika, i to – prenosom iznosa od 1.556,47 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 6. marta 2016. godine, pa do isplate, sa računa izvršnog dužnika na račun izvršnog poverioca, prenosom iznosa od 13.278,26 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 6. marta 2016. godine, pa do isplate, kao i iznosa od 27.545,67 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 6. marta 2016. godine, pa do isplate, sa računa izvršnog dužnika na račun punomoćnika izvršnog poverioca, prenosom iznosa od 247.911,03 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 6. aprila 2016. godine, pa do isplate, sa računa izvršnog dužnika na račun izvršnog poverioca, prenosom iznosa od 40.380,40 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 6. aprila 2016. godine, pa do isplate, kao i iznosa od 27.545,67 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 6. aprila 2016. godine sa računa izvršnog dužnika na račun punomoćnika izvršnog poverioca, kao i troškova izvršnog postupka na ime sastava predloga za izvršenje u iznosu od 11.250,00 dinara, prenosom sa računa izvršnog dužnika na račun punomoćnika izvršnog poverioca. Takođe, izvršni poverilac je predložio da izvršni dužnik učini nespornim preostali iznos duga onako kako je to navedeno u tom podnesku, a ukoliko to ne učini, predložio je izvođenje dokaza ekonomskim veštačenje m na okolnost kolik i je preostali iznos duga po izvršnoj ispravi.

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda Iž. 400/17 od 23. marta 2017. godine usvojena je žalba izvršnog dužnika, preinačeno rešenje o izvršenju Privrednog suda Ii. 2/2017 od 11. januara 2017. godine, obustavljen izvršni postupak i odbijen predlog za izvršenje. U obrazloženju osporenog rešenja, pored ostalog je navedeno: da je izvršni dužnik prema navodima žalbe i dostavljenim dokazima izvršio uplatu dela iznosa, delimično u docnji, a izvršni poverilac je te uplate u odgovoru na žalbu učinio nespornim, iz čega sledi da je potraživanje delimično prestalo u smislu člana 74. stav 1. tačka 6) Zakona o izvršenju i obezbeđenju; da s obzirom na to da je izvršenje određeno i za glavni dug, i za kamatu i za troškove, s tim što se deo plaća izvršnom poveriocu, a deo njegovom punomoćniku, te kako se ne može utvrditi u kom delu je potraživanje ostalo neizmireno, to je prvostepeno rešenje o izvršenju moralo biti preinačeno; da, pored toga, nema uslova za izvršenje, kako je određeno pobijanim rešenjem radi naplate iznosa prenosom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika na račun punomoćnika izvršnog poverioca, s obzirom na to da on nije u predlogu za izvršenje označen kao izvršni poverilac, već kao punomoćnik izvršnog poverioca.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu ustavnom žalbom ukazuje, svakom se jemči pravo da nezavistan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15 i 106/16 – Autentično tumačenje) (u daljem tekstu: ZIO) je propisano: da se žalbom pobija rešenje prvostepenog suda ili javnog izvršitelja, ako ovim zakonom nije određeno da žalba nije dozvoljena ili da se takvo rešenje pobija prigovorom (član 24); da se u izvršnom postupku i postupku obezbeđenja shodno primenjuje zakon kojim se uređuje parnični postupak, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno (član 39.); da se u predlogu za izvršenje naznačavaju identifikacioni podaci o izvršnom poveriocu i izvršnom dužniku (član 30), izvršna isprava, potraživanje izvršnog poverioca, jedno sredstvo ili jedan predmet ili više sredstava i predmeta izvršenja ili zahtev da se izvršenje odredi na celokupnoj imovini izvršnog dužnika, i drugi podaci koji su potrebni za sprovođenje izvršenja, da se uz predlog za izvršenje prilaže izvršna isprava u originalu, overenoj kopiji ili prepisu, i druga isprava određena ovim zakonom, s tim što izvršna isprava mora da sadrži potvrdu o izvršnosti (član 59. st. 1. i 2.); da se rešenje o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave dostavlja javnom izvršitelju, sa kopijom isprava potrebnih da sprovede izvršenje, koji rešenje dalje dostavlja izvršnom poveriocu i izvršnom dužniku, a ako je sud isključivo nadležan za izvršenje, rešenje o izvršenju svima njima dostavlja sud (član 70. st. 1. i 4.); da izvršni dužnik može žalbom da pobija rešenje o izvršenju (iz razloga koji sprečavaju sprovođenje izvršenja) ako je potraživanje iz izvršne isprave prestalo (član 74. stav 1. tačka 6)); da prvostepeni sud koji ne odbaci žalbu protiv rešenja o izvršenju dostavlja žalbu na odgovor izvršnom poveriocu, u roku od pet dana od dana prijema žalbe (član 77. stav 1.); da prvostepeni sud dostavlja žalbu, odgovor na žalbu i spise predmeta drugostepenom sudu narednog radnog dana od prijema odgovora na žalbu ili isteka roka za odgovor na žalbu, da drugostepeni sud ispituje prvostepeno rešenje u granicama razloga navedenih u žalbi, pazeći po službenoj dužnosti na pravilnu primenu materijalnog prava, da li je sud nadležan za donošenje rešenja o izvršenju, na stvarnu nadležnost suda, da li isprava na osnovu koje je doneto rešenje o izvršenju ima svojstvo izvršne isprave, da li je protekao rok u kome može da se zahteva izvršenje i da li je izvršenje određeno na stvari koja je izvan pravnog prometa (član 78. st. 1. i 3.); da se rešenjem o usvajanju žalbe obustavlja izvršni postupak, preinačava prvostepeno rešenje o izvršenju i odbija predlog za izvršenje, ili se ukida prvostepeno rešenje o izvršenju i odbacuje predlog za izvršenje (član 80. stav 1.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-Odluka US, 74/13-Odluka US i 55/14) (u daljem tekstu: ZPP) je propisano: da će sud svakoj stranci da pruži mogućnost da se izjasni o zahtevima, predlozima i navodima protivne stranke (član 5. stav 1.); da je stranka dužna da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim osporava navode i dokaze protivnika, u skladu sa ovim zakonom (član 228.); da će sud izvesti dokaz veštačenjem ako je radi utvrđivanja ili razjašnjenja neke činjenice potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže (član 259 .); da je stranka koja predlaže izvođenje dokaza veštačenjem dužna da u predlogu naznači predmet veštačenja, a može da predloži i određeno lice za veštaka, da će sud suprotnoj stranci da dostavi predlog iz stava 1. ovog člana radi izjašnjavanja, da ako ni jedna stranka ne predloži veštačenje ili u ostavljenom roku ne obezbedi troškove za veštačenje ili se ne podvrgne veštačenju sud će o tim činjenicama da odluči, primenom pravila o teretu dokazivanja (član 231. stav 1) (član 260.).

5. Razmatrajući ustavnu žalbu sa stanovišta citiranih odredaba zakona i navoda ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je pravo na pravično suđenje povređeno time što je drugostepeni sud proizvoljno primenio procesno pravo kada je obustavio postupak izvršenja , jer navodno nije mogao utvrditi u kom delu je podnosiočevo potraživanje ostalo neizmireno.

Da bi se došlo do odgovora na postavljeno sporno pravno pitanje, Ustavni sud ukazuje da specifične okolnosti ovog slučaja zahtevaju ne samo analizu načina na koji su primenjene odredbe zakona kojima je regulisan postupak izvršenja, već i odredaba ZPP koji se shodno primenjuje u situacijama za koje ZIO ne propisuje pravila postupanja.

Ustavni sud najpre podseća da je podnosilac ustavne žalbe u podnesku kojim je odgovorio na „prigovor“ izvršnog dužnika povukao predlog za izvršenje u delu koji je plaćen, dok je u preostalom delu ostao kod predloga za izvršenje – tačno određujući pojedinačne iznose, sa pripadajućom kamatom koje izvršni dužnik nije platio. Privredni apelacioni sud je, i pored predloga podnosioca ustavne žalbe da se izvršni dužnik izjasni na njegove navode, te da ukoliko to ne učini, da se izvede dokaz ekonomskim veštačenjem na okolnost koliki je preostali iznos duga po izvršnoj ispravi, osporenim rešenjem obustavio postupak izvršenja. Iako prema odredbama ZIO, izvršni sud nije imao obavezu da odgovor na žalbu dostavi na izjašnjenje izvršnom dužniku, to mu nije bil o zabranjeno, pogotovo u situaciji u kojoj je izvršni dužnik izričito naveo da svoju obavezu nije isplatio u celini, a podnosilac ustavne žalbe delimično povukao predlog za izvršenje. Obrazloženje osporenog akta da se ne može utvrditi u kom delu je potraživanje ostalo neizmireno, jer je izvršenje određeno i „za glavni dug, i za kamatu i za troškove“, te da se deo plaća izvršnom poveriocu, a deo njegovom punomoćniku, nije prihvatljivo sa stanovišta sadržine prava na pravično suđenje. Ovo posebno imajući u vidu činjenicu da je podnosilac u svom odgovoru na „prigovor“ tačno naznačio novčane iznose, datume od kojih potražuje zakonsku zateznu kamatu na te iznose i kome se koji iznos isplaćuje. U takvoj pravnoj situaciji, kao arbitreran se nameće zaključak Privrednog apelacion og sud a da je potrebno obustavi ti izvršni postup ak samo zbog toga što se, po mišljenju tog suda , „ ne može utvrditi u kom delu je potraživanje ostalo neizmireno“, pogotovo imajući u vidu da je podnosilac predložio izvođenje dokaza ekonomskim veštačenjem na tu okolnost, ukoliko izvršni dužnik ne učini nespornim preostali iznos duga onako kako je to navedeno u tom podnesku. Ustavni sud napominje da je prethodno važeći Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11, 109/13-Odluka US , 55/14 i 139/14) u članu 30. stav 4. propisivao da veštačenje u postupku izvršenja nije dozvoljeno. Ovakvo zakonsko rešenje se razlikuje od sadašnjeg rešenja, jer u ZIO ne postoji odredba takve sadržine, tako da su sudovi /javni izvršitelji ukoliko je to bilo potrebno, imali mogućnost da odrede veštačenje na spornu okolnost, kako je to i predložio podnosilac ustavne žalbe.

Pored toga, odredba člana 39. ZIO ostavlja sudovima i javni izvršiteljima široka ovlašćenja u tumačenju i primeni pravila parničnog postupka u postupku izvršenja i obezbeđenja. Uslov za primenu parničnih pravila je da određeno pravilo nije sadržano u odredbama ZIO, a konkretna situacija nameće potrebu za shodnom primenom pravila parničnog postupka . To će biti slučaj kada jedan odnos ili institut regulisan pravilima parnične procedure treba u procesu tumačenja, prilagoditi i primeniti na institute izvršne procedure, koji su u određenoj meri različiti od onih za koje je norma propisana i predviđena. Pravna teorija je, takođe, mišljenja da izvršni sud interpretacijom parnične norme prilagođava njenu sadržinu prirodi konkretnog odnosa da bi ostvario ciljeve zbog kojih je takvo pravilo napisano, a shodna primena pravila parničnog postupka pretpostavlja i podrazumeva tumačenje normi parničnog procesnog prava u duhu principa i ciljeva izvršnog postupka.

Ustavni sud konstatuje da se svrha prinudnog izvršenja sastoji u upodobljavanju faktičkog stanja sa pravnim stanjem utvrđenim izvršnom ispravom, te se stoga kao logičan zaključak nameće obaveza izvršnih sudova/javnih izvršitelja da preduzmu sve radnje propisane zakonom kako bi se razjasnile sporne činjenice, a izvršenje sprovelo i okončalo. Međutim, okolnosti ovog slučaja ukazuju na očiglednu proizvoljnost u postupanju Privrednog apelacionog suda, koji je obustavio postupak i odbio predlog za izvršenje, a da prethodno u postupku izvršenja nije (sam ili preko prvostepenog suda/javnog izvršitelja) iskoristio raspoložive procesne mogućnosti propisane kako odredbama ZIO, tako i odredbama ZPP, a što je, po mišljenju Ustavnog suda , u konkretnom slučaju, dovelo do povrede garancija sadržanih u odredbi člana 32. stav 1. Ustava.

6. Na osnovu izloženog i odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu, te utvrdio da je rešenjem Privrednog apelacionog suda Iž. 400/17 od 23. marta 2017. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, dok je u tački 2. izreke poništio navedeno rešenje i odredio da isti sud ponovo odluči o žalbi izvršnog dužnika izjavljenoj protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu Ii. 2/17 od 11. januara 2017. godine.

7. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova za sastav ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi Ustavni sud se poziva na obrazloženje dato, pored drugih, i u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti na: www.ustavni.sud.rs).

8. Ustavni sud nije razmatrao zahtev za naknadu materijalne štete, kao i istaknute povrede načela i prava utvrđenih odredbama člana 22. i člana 36. stav 1. Ustava, imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava i odredio otklanjanje štetnih posledica povrede prava poništajem osporenog akta.

9. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1 i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje obustavljanjem izvršnog postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti