Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje preko 13 godina, dosuđuje naknadu nematerijalne štete od 1.300 evra i nalaže sudovima da postupak hitno okončaju.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4744/2010
20.06.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenica predsednika Suda dr Marija Draškić, zamenica predsednika Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Vere Marinković iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. juna 2013 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Vere Marinković i utvrđuje da je podnosi teljki ustavne žalbe u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P. 1084/99 (sada predmet Osnovnog suda u Čačku P. 675/12) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

3. Nalaže se nadležnim sudovima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Vera Marinković iz Beograda je 8. novembra 2010. godine Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , u postupk u koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P. 1084/99.

U ustavnoj žalbi, između ostalog, navedeno je da se predmetni postupak vodi od novembra 1999. godine i da je zakazano preko 75 ročišta, od kojih je većina održana, ali da postupak još nije okončan. Podnositeljka je istakla zahtev za naknadu materijalne i nematerijalne štete nastale povredom Ustavom zajemčenog prava

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Čačku P. 675/12 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe, kao tužilac, podnela je 18. novembra 1999. godine tužbu Opštinskom sudu u Čačku, protiv tuženih N.S i KPZ opštine Čačak (kasnije je kao drugotuženi označen S.M.), kojom je tražila da sud utvrdi da je tužilja imalac prava svojine i korisnik 1/3 idealnih delova opisanog objekta, što su tuženi dužni da priznaju i da dozvole da se taj deo izdvoji fizičkom deobom objekta. Povodom ove tužbe formiran je predmet P. 1084/99.

Opštinski sud u Čačku je, nakon 30 održanih i sedam neodržanih ročišta, doneo presudu P. 1084/99 od 19. januara 2006. godine, kojom je usvojio tužbeni zahtev tužilje. Rešenjem Okružnog suda u Čačku Gž. 630/06 od 28. juna 2006. godine ukinuta je presuda Opštinskog suda u Čačku P. 1084/99 od 19. januara 2006. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku predmet je dobio novi broj P. 1020/06 Opštinski sud u Čačku je zakazao 37 ročišta, od kojih šest nije održano. Dva ročišta, zakazana za 5. mart 2008. godine i 9. januar 2009. godine, nisu održana na zahtev tužilje . Nakon uspostavljanja nove mreže sudova u Republici Srbiji, predmetni prvostepeni postupak je nastav ljen pred Osnovnim sudom u Čačku, a predmet je dobi o broj P. 39/10. U toku ove faze postupka, Osnovni sud u Čačku je 2. juna 20 11. godine doneo rešenje P. 39/10, kojim je konstatovao da se tužba tužilje smatra povučenom, jer parnične stranke nisu došle na ročište zakazano za 2. jun 2011. godine, iako su bile uredno pozvane. Odlučujući o predlogu tužilje za vraćanje u pređašnje stanje, izjavljenom 2. juna 2011. godine, Osnovni sud u Čačku je 18. decembra 2011. godine doneo rešenje kojim je dozvolio vraćanje u pređašnje stanje i stavio van snage rešenje tog suda P. 39/10 od 2. juna 2011. godine. U nastavku postupka predmet je dobio broj P. 675/12. Poslednje, od ukupno 13 zakazanih ročišt a u ovom predmetu pred Osnovnim sudom u Čačku, a pre dostavljanja spisa Ustavnom sudu, održano je 16. aprila 2013. godine, a naredno je zakazano za 29. maj 2013. godine.

4. Članom 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je konstatovao da je od podnošenja tužbe podnositeljke ustavne žalbe u predmetnom postupk u 18. novembra 199 9. godine, do podnošenja ustavne žalbe 8. novembra 2010. godine, proteklo 11 godina, kao i da se postupak još vodi pred prvostepenim sudom.

Sa druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ceni postojanje povrede prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da je parnični sudski postupak po svojoj prirodi jedinstvena celina, te da počinje pokretanjem postupka - podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka trajanja postupka , u konkretnom slučaju, uzme u obzir celokupni period trajanja ovog parničnog postupka.

Trajanje postupka od 13 i po godina, koliko do sada predmetni parnični postupak traje, u okolnostima konkretnog slučaja, samo po sebi ukazuje da taj postupak nije okončan u okviru granica razumnog roka, što potvrđuje i činjenica da se i posle navedenog broja godina i dalje vodi prvostepeni postupak. Ustavni sud ukazuje da je tek nakon šest godina od podnošenja tužbe doneta prva prvostepena presuda, koja je drugostepenim rešenjem ukinuta.

6. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je nedelotvornim postup anjem parničnog suda u označenom parničnom postupku podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1 Zakon o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Kako predmetni parnični postupak još nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke, kao način otklanjanja štetnih posledica zbog utvrđene povrede ustavnih prava, naložio nadležnim sudovima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni parnični postupak okončao u najkraćem roku.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.300 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstvo pravde i državne uprave.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava, učinjenu nedelotvornim postupanjem parničnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu sopstvenu praksu, kao i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Povodom zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, Ustavni sud je utvrdio da podnositeljka uz ustavnu žalbu nije dostavila dokaze o postojanju štete, njenoj visini, kao i jasne uzročne veze između eventualne štete i radnje državnog organa kojom je ta šteta prouzrokovana, te takav zahtev nije razmatrao.

7. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENICA

PREDSEDNIKA VEĆA

dr Marija Draškić

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti