Odluka Ustavnog suda o poništaju presude zbog prekoračenja krivične optužbe

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu U. J. utvrdivši da je Vrhovni kasacioni sud povredio pravo na pravično suđenje. Utvrđeno je prekoračenje optužnice unošenjem činjenica koje nisu bile predmet optužnog akta. Presuda je poništena, dok je deo žalbe protiv nižestepenih presuda odbačen kao neblagovremen.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4746/2023
16.04.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća, i sudije dr Dobrosav Milovanović, dr Zoran Lončar, dr Ranka Vujović, Maja Popović, dr Bojan Tubić, dr Milan Rapajić i Jelena Deretić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi U. J. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. aprila 2026. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba U. J. i utvrđuje da je presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzz. OK 37/22 od 23. februara 2023. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se presuda Vrhovnog kasacionog suda Kzz. OK 37/22 od 23. februara 2023. godine i određuje se da Vrhovni sud donese novu odluku o zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca podnosioca ustavne žalbe – advokata D. P. i S. M. izjavljenim protiv presude Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K. Po.1. 114/20 od 29. septembra 2021. godine i presude Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.1. Po.1. 27/21 od 15. juna 2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. U. J. iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 24. aprila 2023. godine, preko punomoćnika D. P, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.1. Po.1. 27/21 od 15. juna 2022. godine i presude Vrhovnog kasacionog suda Kzz. OK 37/22 od 23. februara 2023. godine, zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. i člana 33. st. 1. i 5. Ustava Republike Srbije.

Ustavni sud konstatuje da podnosilac nije izričito naveo da osporava presudu Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K. Po.1. 114/20 od 29. septembra 2021. godine, ali iz navoda ustavne žalbe i dostavljenog posebnog punomoćja nesporno proizlazi da je ustavnom žalbom osporena i navedena prvostepena presuda.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je „prvostepeni sud prekoračio optužni akt po svim tačkama optužbe (…) te je na štetu podnosioca učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. Zakonika o krivičnom postupku, tj. optužba je prekoračena. Na taj način podnosiocu je onemogućeno pravo na pravično suđenje, obzirom da se on uz podršku svojih branilaca ceo postupak branio i u tom pravcu izvodio i predlagao dokaze od onog što mu je optužnicom nadležnog tužioca stavljeno na teret, a i prvostepeni sud i Apelacioni sud, kao i Vrhovni kasacioni sud su da svojim presudama osudili za nešto potpuno drugo. U izreci prvostepene presude koja je potvrđena pobijanim presudama Apelacionog suda u Beogradu i Vrhovnog kasacionog suda i to u tački 1. izreke presude koja je u stvari tačka 2. optužnice tužilac je nedvosmisleno na teret stavio mom klijentu da je kriv što je lažno prikazao oštećenom V.S. da poznaje suvlasnike parcele broj A./2 u Beogradu ukupne površine 4399 m²upisane u listu nepokretnosti broj 1956. U tački 1. izreke presude sud osuđuje okrivljenog U. J. da je on saopštio V.S. da je pronašao pobijanu parcelu, što ne da nije ničim dokazano u ovom postupku, već ga tužilac za tu radnju uopšte nije ni optužio. U izreci prvostepene presude tačka 2. koja je potvrđena pobijanim presudama Apelacionog suda u Beogradu i Vrhovnog kasacionog suda, a koja je u stvari tačka 7. optužnice nigde nije U. J. stavljeno na teret da je oštećenom V.S. rekao da ni slučajno ne propušta takvu priliku, ali je prvostepeni sud u izreci sa ciljem da bi još više pojačao kriminalnu delatnost mog klijenta i sa ciljem da bi upravo tom rečenicom utvrdio da je to bilo odlučujuće za oštećenog V.S. da prihvati ovaj posao prekoračio optužbu, čime je znatno otežao krivičnopravnu odgovornost U. J. Ovakvu navodnu ulogu mog klijenta sud nijednim dokazom nije potvrdio, a kao što rekoh to mu tužilac nije ni stavio na teret. U izreci prvostepene presude koja je potvrđena pobijanim presudama Apelacionog suda u Beogradu i Vrhovnog kasacionog suda i to u tački 3. izreke koja je u stvari tačka 1. optužnice tužilac nije optužio mog klijenta da je V.S. kontaktirao kako bi mu dao informaciju da li će parcela B. površine 3980 m²u narednom periodu menjati status i time uvećati vrednost pa je nakon pozitivnog mišljenja U. J. V.S. na ime kapare za kupoprodaju te parcele (…) u izreci prvostepene presude koja je potvrđena presudama Apelacionog suda u Beogradu i Vrhovnog kasacionog suda i to u tački 4. koja je u stvari tačka 3. optužnice, tački 5. izreke presude koja je u stvari tačka 4. optužnice i tački 6. izreke presude koja predstavlja tačku 5. optužnice situacija je još gora (…) U sve ove tri tačke optužnice mom klijentu je stavljeno na teret da je lažno prikazao da poznaje vlasnike parcela V./2, opet V./2 i parcele G./2. Tužilac stavlja na teret mom klijentu da je zajedno sa osuđenim Đ. i S. doveo u zabludu oštećenog S. u pogledu vlasništva, veličine i samog postojanja ovih parcela. Međutim, prvostepeni sud u tač. 4, 5. i 6. pobijane presude podnosioca osuđuje zbog davanja informacija V.S. da li će pomenute parcele u narednom periodu menjati status i time uvećati vrednost tj. da je nakon pozitivnog mišljenja U. J, V.C. na štetu svoje imovine (…) Isto tako optužba je prekoračena i u pogledu dela opisanog na strani 87 obrazloženja prvostepene presude, a kasnije i u drugim delovima presude u kojima sud stalno ponavlja da je navodno podnosilac lažno prikazao oštećenom S. da će od njega dobijati informacije o zemljištu koje će u skorijem periodu promeniti status iz poljoprivrednog u kome se trenutno nalazi u gradsko građevinsko zemljište. I za tako lažno predstavljanje, tužilac nije optužio mog klijenta“.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud poništi osporene presude.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustanovljena ustavna žalba, Ustavni sud u postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), kojim je uređen postupak po ustavnoj žalbi, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3.1. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, iz spisa predmeta K. Po.1. 114/20 Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje, između ostalog, utvrdio sledeće:

3.2. činjenice i okolnosti koje se odnose na optuženje

- da je Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo optužnicu Kto 95/17 od 7. decembra 2017. godine, a koja je izmenjena 31. oktobra 2018. godine, 25. februara 2019. godine, 12. aprila 2019. godine i 13. maja 2021. godine. Prvobitnom optužnicom stavljeno je na teret okrivljenom V.Đ. da je izvršio krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 2. Krivičnom zakoniku, a okrivljenima U. J. i M.S. da su izvršili krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 4. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika. Takođe, okrivljenima V.Đ, M.S. i U. J. je stavljeno na teret i jedno produženo krivično delo prevare iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika;

- da je izmenjenom optužnicom Kto. 95/17 od 12. aprila 2019. godine okrivljenom U. J. stavljeno na teret da je učinio krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 4. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika i produženo krivično delo prevare iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika;

- da je na glavnom pretresu od 13. maja 2021. godine u predmetu K. Po.1. 114/20 Tužilaštvo za organizovani kriminal podnelo izmenjenu optužnicu protiv podnosioca ustavne žalbe.

U obrazloženju označene optužnice, između ostalog, je navedeno da je „od početka 2015. godine pa sve do 7. novembra 2016. godine, u Beogradu, sposoban da shvati značaj svojih dela i upravlja svojim postupcima, svestan zabranjenosti svojih radnji i hteo njegovo izvršenje, okrivljeni U. J. zajedno sa osuđenim M.S, a po prethodnom dogovoru sa osuđenim V.Đ. u nameri da sebi i drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, nakon što je osuđeni M.S. ostvario kontakt sa oštećenim V.S. i predstavio oštećenom S. da je u dobrim odnosima sa okrivljenim U. J, zamenikom predsednika GO Č, od koga dobija informacije o zemljištu koje će u nekom skorijem periodu promeniti status iz poljoprivrednog u kojem se trenutno nalazi, u gradsko građevinsko zemljište i postati komercijalno zemljište, te da je to odlična prilika da se po jeftinijoj ceni kupi isto zemljište, a kasnije po znatno višoj proda i da se na taj način može dobro zaraditi, kao i da ima mogućnost da dođe do informacija o licima koja žele da prodaju zemljište, te da se kontakt sa eventualnim prodavcima i budućim kupcima ostvaruje preko okrivljenog U. J. i odveo ga do prostorija G. u. Č. gde ga je upoznao sa okrivljenim U. J. koji mu je, potvrdio celokupnu priču oko kupoprodaje i prenamene zemljišta, s tim što je okrivljeni U. J. oštećenom V.S. predstavio da je radi vršenja prenamene zemljišta potrebno da njemu plati 500,00 EUR-a, po kupljenom aru, nakon čega je organizovan sastanak i sa organizatorom organizovane kriminalne grupe osuđenim V.Đ. na kome se osuđeni V.Đ. po prethodnom dogovoru sa osuđenim M.S. i okrivljenim U. J. predstavio kao advokat i obećao da će mu on pomoći oko pravnih stvari vezanih za zaključivanje eventualnih ugovora o kupovini, a zatim je osuđeni M.S. koristeći činjenicu da je u prethodnom periodu zajedno sa osuđenim V.Đ. i okrivljenim U. J. posredovao u zakonitim kupoprodajama parcela oštećenom V.S. predstavio da okrivljeni U. J. ima saznanja kada i koje parcele na teritoriji G. o. Č. treba da promene status iz poljoprivrednog u gradsko građevinsko zemljište, što je u neposrednom kontaktu sa oštećenim S. potvrdio i okrivljeni U. J, čime je okrivljeni U. J. zajedno sa osuđenima V.Đ. i M.S, lažno prikazujući doveo i održavao u zabludi oštećenog V.S. i naveo ga da im na štetu svoje imovine isplati ukupno 193.800,00 EUR-a, odnosno 23.584.012,29 dinara, pa je tako:

1) u periodu od oktobra 2015. godine do januara 2016. godine, osuđeni V.Đ. lažno prikazujući saopštio oštećenom V.S. da je pronašao parcelu koju vlasnik želi da proda i da se kupovinom iste, a i kasnijom prodajom može dobro zaraditi, i da će navedenoj parceli u dogledno vreme značajno porasti vrednost, kao i da se radi o regularnoj kupoprodaji, što su mu, po prethodnom međusobnom dogovoru potvrdili osuđeni M.S. i okrivljeni U. J. iako su znali da označeni prodavac takve parcele nije stvarni vlasnik parcele i da ne postoji parcela kao takva, pa je oštećeni S. od strane okrivljenog U. J. zajedno sa osuđenim M.S, V.Đ, na navedeni način doveden i održavan u zabludi u pogledu vlasništva, veličine, cene, samog postojanja takve parcele i mogućnosti njene prenamene iz poljoprivrednog u gradsko građevinsko zemljište, nakon čega je oštećeni S. na štetu svoje imovine na ime kapare za kupoprodaju parcele br. B. površine 3980 m²upisane u Listu nepokretnosti KO Č. br. 2589 osuđenom Đ. isplatio dana 13. oktobra 2015. godine 16.400,00 EUR-a (1.967.045.52 RSD u dinarskoj protivvrednosti), što je predstavljalo polovinu ukupne cene pomenute parcele, a zatim oštećeni S. posredstvom svog ovlašćenog zastupnika S.K. potpisao Ugovor o kupoprodaji bez broja i datuma, sa prodavcem S.T. koga su okrivljeni U. J. i osuđeni M.S. i V.Đ. lažno prikazali kao vlasnika parcele br. B, a koga je po ovlašćenju OPU 580/2015 zastupao osuđeni Đ. koji je po potpisivanju ugovora, radi održavanja u zabludi oštećenog S. da treba da isplati punu kupoprodajnu cenu, sačinio lažnu Javnobeležničku solemnizaciju br. OPU. 699/2015 od 2. novembra 2015. godine, tako što je falsifikovao potpis i pečat javnog beležnika T.B. i tako sačinjenu ispravu zajedno sa prethodno potpisanim ugovorom predao N.N. koji je po ovlašćenju oštećenog S. dana 15. januara 2016. godine na štetu imovine oštećenog S. na ime preostalog dela kupoprodajne cene prebacio iznos od 16.400,00 eura odnosno 2.010.095,52 dinara na računu navodnog prodavca S.T. br. RS (…) u K. b, sa kojeg je istog dana S.T. u ekspozituri K. b. u M. ulici u Beogradu podigao ukupan iznos uplaćenog novca i predao ga osuđenom Đ;

2) u periodu od septembra 2015. godine do decembra 2015. godine okrivljeni U.J. zajedno sa osuđenima M.S. i V.Đ. oštećenom V.S. lažno prikazao da poznaju suvlasnike parcele br. A./2 u Beogradu, mesto Š, ukupne površine 4399 m²upisane u listu nepokretnosti br. 1956 KO Č, da su suvlasnici te parcele M.Z. u I.D. i da su zainteresovani za prodaju parcele, da će navedenoj parceli u dogledno vreme značajno porasti vrednost kao i da se radi o regularnoj kupoprodaji, te da je na ime vršenja prenamene zemljišta potrebno da mu plati 500,00 eura po kupljenom aru, iako su okrivljeni J. kao i osuđeni Đ. i S. znali da označeni prodavci takve parcele nisu stvarni vlasnici parcele i da ne postoji parcela kao takva, čime je oštećeni S. od strane okrivljenog J. i osuđenih Đ. i S, na navedeni način, doveden i održavan u zabludi u pogledu vlasništva, veličine, cene, samog postojanja takve parcele, i mogućnosti njene prenamene iz poljoprivrednog u gradsko građevinsko zemljište, kao i potrebe da plati 500,00 eura po kupljenom aru na ime vršenja prenamene zemljišta, nakon čega je oštećeni S. na štetu svoje imovine na ime kapare dana 9. septembra 2015. godine za kupoprodaju navedene parcele posredstvom svog zastupnika N.N. isplatio M.Z. 4.400,00 eura odnosno 529.149,72 dinara i I.D. 1.000,00 eura odnosno 121.455,70 dinara, a dana 8. decembra 2015. godine S.K. kao kupac, po ovlašćenju oštećenog S. potpisao Ugovor, bez broja, o kupoprodaji navedene parcele br. A./2 na kojem su kao prodavci navedeni M.Z. i I.D, nakon čega je osuđeni Đ, radi održavanja u zabludi oštećenog S. da treba da isplati punu kupoprodajnu cenu i cenu vršenja usluge prenamene zemljišta, sačinio falsifikovanu Javnobeležničku solemnizaciju br. OPU-710-2015 od 8. decembra 2015. godine gde je falsifikovan potpis i pečat javnog beležnika T.B. i zajedno sa prethodno potpisanim Ugovorom predao N.N. koji je na osnovu toga, po ovlašćenju oštećenog S. dana 11. decembra 2015. godine sa računa i na štetu imovine oštećenog S. na ime ostalog dela kupoprodajne cene uplatio novac na račun M.Z. u I. b. br. (…) u iznosu od 9.000,00 eura odnosno 1.099.228,50 dinara, a zatim dana 16. decembra 2015. godine uplatio mu još 11.000,00 eura odnosno 1.345.043,70 dinara, takođe dana 11. decembra 2015. godine I.D. na račun u K. b. br. (…) na ime ostalog dela kupoprodajne cene uplatio novac u iznosu od 9.000,00 eura odnosno 1.099.228,50 dinara, a dana 16. decembra 2015. godine uplatio joj još 10.000,00 eura odnosno 1.222.767,00 dinara, da bi navodni prodavci M.Z. i I.D. po nalogu osumnjičenog Đ. ukupan iznos koji im je uplaćen podigli svega nekoliko dana nakon uplate i predali ga osuđenom Đ, nakon čega je N.N. ispred kafića „C.“ predao 22.000,00 eura odnosno 2.633.756,40 dinara osuđenom M.S. na ime plaćanja navodnog vršenja prenamene zemljišta,

3) u periodu od februara 2016. godine do aprila 2016. godine, okrivljeni U. J. zajedno sa osuđenima M.S. i osuđenim V.Đ, oštećenom V.S. lažno prikazao da poznaju vlasnika parcele br. V./2, u Beogradu, mesto P, ukupne površine 4048 m², upisane u listu nepokretnosti 1344 KO Čukarica, da je vlasnik te parcele A.O. iz Beograda, i da je zainteresovana za prodaju navedene parcele, da će navedenoj parceli, u dogledno vreme značajno porasti vrednost kao i da se radi o regularnoj kupoprodaji, iako su okrivljeni U. J. kao i osuđeni M.S. i V.Đ. znali da označeni prodavac te parcele nije stvarni vlasnik i da ne postoji parcela kao takva, čime je oštećeni S. od strane okrivljenog J. i osuđenih S. i Đ. na navedeni način, doveden i održavan u zabludi u pogledu vlasništva, veličine, cene, samog postojanja takve parcele i mogućnosti njene prenamene iz poljoprivrednog u gradsko građevinsko zemljište, nakon čega je oštećeni S. na štetu svoje imovine posredstvom ovlašćenog zastupnika N.N. na ime kapare osuđenom Đ. koji je obećao da će novac predatiprodavcu parcele, isplatio novčani iznos od 2.000,00 eura odnosno 245.684,00 dinara, a zatim dana 20.04.2016. godine S.K. po ovlašćenju oštećenog S. potpisao Ugovor o kupoprodaji bez broja, gore navedene parcele br. V./2, gde je kao prodavac naveden A.R, koji po punomoćju navedenom u ugovoru bez broja od 20. aprila 2016. godine zastupa A.O, nakon čega je osuđeni Đ. radi održavanja u zabludi oštećenog S. da treba da isplati punu kupoprodajnu cenu, sačinio falsifikovanu Javnobeležničku solemnizaciju pod br. OPU-195-2016 od 20. aprila 2016. godine gde je falsifikovan potpis i pečat javnog beležnika T.B. i zajedno sa prethodno potpisanim ugovorom, predao N.N. koji je na osnovu toga, po ovlašćenju oštećenog S, dana 20. aprila 2016. godine na račun i na štetu imovine oštećenog S. na ime isplate kupoprodajne cene navedene parcele na račun A.R. u K. b. br. (…). prebacio novac u iznosu od 18.240,00 eura odnosno 2.241.812,74 dinara da bi A.R. ukupan iznos podigao u roku od dva dana od dana uplate i predao ga osuđenom Đ;

4) u periodu od februara 2016. godine do maja 2016. godine, okrivljeni U. J. zajedno sa osuđenima M.S. i V.Đ, oštećenom V.S. lažno prikazao da poznaju vlasnika parcele br. V./2, u Beogradu, mesto P, ukupne površine 4048 m²,upisane u Listu nepokretnosti 1344 KO Čukarica, da je vlasnik te parcele I.S. iz Beograda i da je zainteresovana za prodaju parcele, da će navedenoj parceli u dogledno vreme značajno porasti vrednost kao i da se radi o regularnoj kupoprodaji, iako su okrivljeni J. kao i osuđeni S. i Đ. znači da označeni prodavac te parcele nije stvarni vlasnik i da ne postoji parcela kao takva, čime je oštećeni S. od strane okrivljenog J. i osuđenih Đ. i S. na navedeni način, doveden i održavan u zabludi u pogledu vlasništva, veličine, cene, samog postojanja takve parcele i mogućnosti njene prenamene iz poljoprivrednog u gradsko građevinsko zemljište, nakon čega je oštećeni S. na štetu svoje imovine posredstvom ovlašćenog zastupnika N.N. na ime kapare osuđenom Đ, koji je obećao da će novac predati prodavcu parcele, isplatio novčani iznos od 2.000,00 eura, odnosno 245.684,00 dinara, a zatim dana 10. maja 2016. godine S.K. po ovlašćenju oštećenog S. potpisao Ugovor o kupoprodaji bez broja, navedene parcele br. V./2 gde je kao prodavac naveden A.R, koji po punomoćju u navedenom ugovoru bez broja od 10. maja 2016. godine zastupa I.S, nakon čega je osuđeni Đ. radi održavanja u zabludi oštećenog S. da treba da isplati punu kupoprodajnu cenu, sačinio falsifikovanu Javnobeležničku solemnizaciju pod br. OPU-223-2016 od 20. aprila 2016. godine gde je falsifikovan potpis i pečat javnog beležnika T.B. i zajedno sa prethodno potpisanim ugovorom, predao ovlašćenom zastupniku N.N. koji je na osnovu toga, po ovlašćenju oštećenog S. dana 10. maja 2016. godine sa računa i na štetu imovine oštećenog S. na ime isplate kupoprodajne cene prebacio na račun A.R. u K. b. br. (…) novac u iznosu od 18.240,00 eura odnosno 2.240.809,54 dinara, da bi A.R. ukupan iznos podigao u roku od dva dana od dana uplate novca i predao ga osuđenom Đ;

5) u periodu od februara 2016. godine do maja 2016. godine, okrivljeni U. J. zajedno sa osuđenima M.S. i V.Đ. oštećenom V.S. lažno prikazao da poznaju vlasnike parcele br. G./2, u Beogradu, mesto P, ukupne površine 2662 m2, upisane u listu nepokretnosti1536 KO Čukarica, da su vlasnici te parcele J.S. iz Beograda i Ž.S. iz Beograda i da su zainteresovani za prodaju parcele, da će navedenoj parceli u dogledno vreme značajno porasti vrednost kao i da se radi o regularnoj kupoprodaji, iako su okrivljeni J. kao i osuđeni Đ. i S. znali da označeni prodavci te parcele nisu stvarni vlasnici i da ne postoji parcela kao takva, čime je oštećeni S. od strane okrivljenog J. i osuđenih Đ. i S. na navedeni način, doveden i održavan u zabludi u pogledu vlasništva, veličine, cene, samog postojanja takve parcele i mogućnosti njene prenamene iz poljoprivrednog u gradsko građevinsko zemljište, nakon čega je oštećeni S. na štetu svoje imovine posredstvom ovlašćenog zastupnika N.N. na ime kapare isplatio novčani iznos od 2.600,00 eura odnosno 319.389,20 dinara osuđenom Đ, koji je obećao da će novac predati prodavcu parcele, a zatim dana 18. maja 2016. godine S.K. po ovlašćenju oštećenog S. potpisao Ugovor o kupoprodaji bez broja, navedene parcele br. G./2, gde su kao prodavci navedeni J.S. i Ž.S, koje po punomoćju zastupa S.T, nakon čega je osuđeni Đ. radi održavanja u zabludi oštećenog S. pa da treba da isplati punu kupoprodajnu cenu, sačinio falsifikovanu Javnobeležničku solemnizaciju pod br. OPU-301-2016 od 18. maja 2016. godine gde je falsifikovan potpis i pečat javnog beležnika T.B. i zajedno sa prethodno potpisanim ugovorom, predao ovlašćenom zastupniku N.N. koji je na osnovu toga, po ovlašćenju oštećenog S, dana 18. maja 2016. godine sa računa i na štetu imovine oštećenog S. na ime isplate kupoprodajne cene na račun S.T. u K. b. br. (…), preneo novac u iznosu od 24.020,00 eura odnosno 2.945.820,01 dinara, da bi S.T. ukupan iznos podigao u roku od dva dana od dana uplate i predao ga osuđenom Đ;

6) tokom oktobra i novembra 2015. godine okrivljeni U. J. zajedno sa osuđenima M.S. i V.Đ. oštećenom V.S. ponudio da kupi katastarsku parcelu br. A. KO Železnik upisanu u listu nepokretnosti br.6720 čiji su vlasnici S.T. i B.P, po ceni od 1.200,00 po aru, lažno mu prikazujući da je stvarna površina parcele 6771 m2 kako bi u odnosu na tu površinu zemljišta oštećeni S. isplatio 500,00 EUR-a po aru na ime vršenja prenamene zemljišta, nakon čega je oštećeni S. naložio svom punomoćniku S.K. da izvrši kupovinu predmetne parcele, što je ovaj i učinio zaključivši zakoniti ugovor između S.T. koga je zastupao osuđeni Đ. i B.P, kao prodavaca, i V. S. čiji je punomoćnik S.K, kao kupca, čija je solemnizacija izvršena od strane notara T.B. pod OPU br. 617-2015 od 9. novembra 2015. godine, nakon čega je oštećenom S. koji je u to vreme boravio u inostranstvu, osuđeni Đ, po prethodnom dogovoru sa okrivljenim J. i osuđenim S. putem mejla dostavio skenirani kupoprodajni ugovor i notarsku solemnizaciju u kojima je izvršio prepravke, i to na prvoj strani ugovora i na drugoj strani notarske solemnizacije, tako što je umesto stvarne površine parcele koja je navedena u zakonito zaključenom ugovoru i notarskoj solemnizaciji koja iznosi 2771 m², prepravio površinu parcele na 6771 m² i time ga okrivljeni J. i osuđeni Đ. i S, doveli i održavali u zabludi da je kupio 4000 m² više u odnosu na stvarnu površinu parcele, a u odnosu na koje je potrebno da isplati 500,00 eura po aru okrivljenom J. na ime vršenja prenamene zemljišta, usled čega je oštećeni S. sa ubeđenjem u istinitost navedenih podataka naložio svom ovlašćenom zastupniku N.N. da preda iznos od 34.000,00 eura, što je ovaj i učinio, tako što je predao 14.000,00 eura okrivljenom U. J. ispred svog stana na B. u Beogradu, a zatim i 20.000,00 eura osuđenom M.S. ispred banke u ulici S. S. u Beogradu, čime su okrivljeni U. J. i osuđeni M.S. i V.Đ. naveli oštećenom V.S. da im on na štetu svoje imovine više isplati na ime navedene usluge okrivljenog J. 20.000,00 eura odnosno 2.394.324,00 dinara, a na ime razlike u površini stvarno kupljene parcele i površine parcele koja je lažno predstavljena oštećenom, čime je okrivljeni U. J. izvršio jedno produženo krivično delo prevare iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika u vezi člana 61. Krivičnog zakonika“;

3.3. činjenice i okolnosti koje se odnose na presude kojima je meritorno rešavana krivična stvar

- da je presudom Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K. Po.1. 163/17 od 5. decembra 2019. godine, stavom prvim izreke, okrivljeni U. J. oglašen krivim da je učinio krivično delo prevare u saizvršilaštvu u produženom trajanju iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika u vezi čl. 33. i 61. Krivičnog zakonika i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od dve godine i na novčanu kaznu u iznosu od 2.000.000 dinara. Takođe, okrivljenom je izrečena i mera oduzimanja protivpravne imovinske koristi pribavljene krivičnim delo – novčanog iznosa od 4.551.471,60 dinara. Stavom drugim izreke okrivljeni je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo udruživanja radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 4. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika.

U obrazloženju presude je, između ostalog, navedeno da „od početka 2015. godine do 07. novembra 2016. godine u Beogradu zajedno sa V.Đ. i M.S, prema kojima je krivični postupak pravnosnažno okončan, pri čemu je bio sposoban da shvati značaj svojih dela i da upravlja svojim postupcima, svestan zabranjenosti svojih radnji čije izvršenje je hteo, u nameri da sebi i drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist lažnim prikazivanjem činjenica doveo u zabludu i održavao u zabludi V.S. da njemu, V.Đ. i M.S. na štetu svoje imovine isplati iznos od preko 1.500.000,00 dinara na taj način što je U. J. rekao M.S. da pronađe nekoga ko bi uložio pare u zemljište na teritoriji opštine Č, nakon čega je M.S. ostvario kontakt sa V.S. i rekao mu da je u dobrim odnosima sa U. J, zamenikom predsednika G. o. Č. i lažno mu prikazao da će od njega dobijati informacije o zemljištu koje će u skorijem periodu promeniti status čime će mu se višestruko uvećati vrednost, da je to odlična prilika da se po jeftinijoj ceni kupi zemljište, a kasnije po znatno višoj ceni proda i da se na taj način može dobro zaraditi, da ima mogućnost da dođe do informacija o licima koja žele da prodaju zemljište i odveo ga u kancelariju U. J. u opitini Č. koji mu je takođe lažno prikazao da ima informacije o zemljištu koje će promeniti status i potvrdio mu celokupnu priču M.S. oko kupoprodaje i prenamene zemljišta, kojom prilikom je U. J. rekao V.S. da je radi vršenja prenamene zemljišta potrebno da im plati iznos od 500,00 evra po kupljenom aru kako bi zemljište prešlo u komercijalnu zonu, pa su mu M.S. i U. J. rekli da će mu svu papirologiju oko prodaje parcela raditi lice za koga su naveli da je advokat, V.Đ, iako to nije bio, a potom M.S. upoznao V.S. sa V.Đ. koji mu se takođe predstavio kao advokat i obećao mu da će mu pomoći oko pravnih stvari vezanih za zaključivanje eventualnih ugovora o kupovini, a zatim i sačinio lažne ugovore o kupoprodaji parcela i lažne javnobeležničke solemnizacije, pa je na štetu imovine V.S. okrivljeni U. J. pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 4.551.471,60 dinara, tako što je:

1. u periodu od septembra 2015. godine do decembra 2015. godine okrivljeni U. J. po prethodnom dogovoru sa M.S. i V.Đ. saopštio V.S. da je pronašao parcelu broj B./2, površine 4399 m², kojoj će u dogledno vreme značajno porasti vrednost, lažno mu prikazujući da su njeni suvlasnici M.Z. i I.D. zainteresovani da je prodaju, iako su znali da ta lica nisu vlasnici navedene parcele, nakon čega je S. na štetu svoje imovine na ime kapare dana 9. septembra 2015. godine preko svog zastupnika N.N. isplatio M.Z. iznos od 4.400,00 evra što je u dinarskoj protivvrednosti iznosilo 529.149,72 dinara, a dana 3. decembra 2015. godine isplatio I.D. iznos od 1.000,00 evra što je u dinarskoj protivvrednosti iznosilo 121.455,70 dinara, a dana 8. decembra 2015. godine S.K. po ovlašćenju V.S. potpisao ugovor i kupoprodaji navedene parcele, nakon čega je V.Đ. sačinio falsifikovanu Javnobeležničku solemnizaciju broj OPU-710-2015 od 8. decembra 2015. godine na kojoj je falsifikovao potpi i pečat javnog beležnika T.B. i zajedno sa prethodno potpisanim ugovorom preao N.N. koji je po ovlašćenju sa računa V.S. dana 11. decembrlja 2015. godine na štetu imovine V.S. na ime p`reostalog dela kupoprodajne cene preneo na račun M.Z. broj (…) koji se vodio u banci „I. " iznos od 9,000.00 evra što je u dinarskoj protivvrednosti iznosilo 1.345.043,70 dinara, dana 11. decembra 2015. godine na račun I.D. broj (…) koji se vodio u „K. b.“ na ime ostalog dela kupoprodajne cene iznos od 9.000,00 evra što je u dinarskoj protivvrednosti iznosilo 1.099.228,50 dinara, a dana 16. decembra 2015. godine iznos od 10.000,00 evra što je u dinarskoj protivvrednosti iznosilo 1.222.767,00 dinara koje iznose su M.Z. i I.D. podigli i predali V.Đ, nakon čega je N.N. ispred kafića „C.“ predao M.S. iznos od 22.000,00 evra što je u dinarskoj protivvrednosti iznosilo 2.633.756,40 dinara na ime dogovorenih 500,00 evra po kupljenom aru za plaćanje navodnog vršenja prenamene zemljišta, a potom M.S. polovinu tog iznosa predao okrivljenom U.J;

2. tokom oktobra i novembra meseca 2015. godine okrivljeni U. J, M.S. i V.Đ, V.S. ponudili da kupi katastarsku parcelu broj A. KO Železnik upisanu u list nepokretnosti broj 6720 čiji su vlasnici S.T. i B.P. po ceni od 1.200,00 evra po aru, lažno mu prikazujući da je stvarna površina parcele 6771 m², iako je stvarna površina parcele iznosila 2771 m², a U. J. mu rekao da ni slučajno ne propušta takvu priliku, da je u pitanju pravo bogatstvo, nakon čega je V.S. naložio svom punomoćniku S.K. da zaključi ugovor o kupovini predmetne parcele, što je on i učinio i zaključio ugovor sa B.P. i S.T. koga je zastupao V.Đ, čija je solemnizacija izvršena od strane notara T.B. pod OPU brojem 617-2015 od 9. novembra 2015. godine, pa je V.S. naložio N.N. da preda iznos od 34.000,00 evra, što je on i učinio, tako što je predao iznos od 14.000,00 evra što je u dinarskoj protvivrednosti iznosilo 1.676.026,80 dinara U. J. ispred svog stana na B. u Beogradu, a zatim i 20.000,00 evra što je u dinarskoj protivvrednosti iznosilo 2.394.324,00 dinara M.S. ispred banke u ulici S. S. u Beogradu, na ime dogovorenih 500,00 evra po kupljenom aru na ime plaćanja navodnog vršenja prenamene zemljišta, koje iznose su M.S. i U. J. podelili na jednake delove, nakon čega je V.Đ. putem mejla V.S. dostavio skenirani kupoprodajni ugovor i notarsku solemnizaciju u kojima je izvršio prepravke, i to na prvoj strani ugovora i na drugoj strani notarske solemnizacije, tako što je umesto stvarne površine parcele koja je navedena u zaključenom ugovoru i notarskoj solemnizaciji koja iznosi 2771 m², prepravio površinu parcele na 6771 m²;

3. u periodu od oktobra 2015. godine do januara 2016. godine V.Đ. po prethodnom dogovoru sa M.S. i U. J. saopštio V.S. da je pronašao parcelu broj B. površine 3980 m² lažno mu prikazujući da je njen navodni vlasnik S.T. zainteresovan da je proda, iako su znali da označeni prodavac nije stvarni vlasnik parcele i da ta parcela ne postoji, nakon čega je V.S. kontaktirao U. J. kako bi mu dao niforamciju da li će ta parcela u narednom periodu menjati status i time uvećati vrednost, pa je nakon pozitivnog mišljena U. J, V.S. na ime kapare za kupoprodaju te parcele V.Đ. kao navodnom punomoćniku S.T. isplatno dana 13. oktobra 2015. godine iznos od 16.400,00 evra što je u dinarskoj protivvrednosti iznosilo 1,967,045,52 dinara, a nakon toga V.S. rekao svom zastupniku S.K. da potpiše ugovor o kupoprodaji navedene parcele, što je on i učinio, a na koji ugovor je stavljena lažna Javnobeležnička solemnizacija broj OPU-699-2015 od 2. novembra 2015 godine, na kojoj je V.Đ. stavio falsifikovani potpis i pečat javnog beležnika T.B. i tako sačinjenu ispravu zajedno sa prethodno potpisanim ugovorom V.Đ. predao N.N. koji je po ovlašćenju sa računa V.S. dana 15. januara 2016. godine na štetu imovine V.S. na ime preostalog dela kupoprodajne cene preneo iznos od 16.400,00 evra što je u dinarskoj protivvrednosti iznosilo 2.010.095,52 dinara na račun navodnog prodavca S.T. broj RS (…) koji se vodio u „K. b.“, sa kojeg je S.T. podigao navedeni iznos novca i predao ga V.Đ, a V.S. U. J. predao iznos od 20.000,00 evra, što je u dinarskoj protivvrednosti iznosilo 2.398.836,00 dinara, na ime dogovorenih 500,00 evra po kupljenom aru za plaćane navodnog vršenja prenamene zemljišta, a potom U. J. polovinu tog iznosa predaю okrivljenom M.S;

4. u periodu od februara 2016. godine do aprila 2016. godine V.Đ. saopštio V.S. da je pronašao parcelu broj V./2, površine 4048 m², čiji je vlasnik A.O. zainteresovana za prodaju iste, iako ona tada nije ni bila vlasnik cele parcele, a V.S. kontaktirao U. J. kako bi mu dao inforamciju da li će ta parcela u narednom periodu menjati status i time uvećati vrednost, pa je nakon pozitivnog mišljena U. J, V.S. na štetu svoje imovine na ime kapare za kupoprodaju te parcele preko svog punomoćnika N.N. V.Đ. isplatio dana 12. februara 2016. godine iznos od 2.000,00 evra što je u dinarskoj protivvrednosti iznosilo 245.684,00 dinara, koji je obećao da će novac predati prodavcu parcele, a potom V.S. rekao svom zastupniku S.K. da potpiše ugovor o kupoprodaji navedene parecele, što je on i učinio i potpisao ugovor sa navodnim punomoćnikom A.O. A.R, a na koji ugovor je stavljena lažna Javnobeležnička solemnizacija OPU broj 195-2016 od 20. aprila 2016. godine na kojoj je V.Đ. stavio falsifikovani potpis i pečat javnog beležnika T.B. i tako sačinjenu ispravu zajedno sa prethodno potpisanim ugovorom V.Đ. predao N.N. koji je po ovlašćenju sa računa V.S. na štetu imovine V.S. na ime preostalog dela kupoprodajne cene preneo iznos od 18.240,00 evra što je u dinarskoj protivvrednosti iznosilo 2.241.812,74 dinara na račun broj (…) A.R. koji se vodio u „K. b. ", koji iznos je A.R. podigao i predao ga V.Đ;

5. u periodu od februara meseca 2016. godine do maja 2016. godine, V.Đ. saopštio V.S. da je pronašao parcelu broj V./2, površine 4048 m², čiji je navodni vlasnik I.S, iako to lice nije vlasnik parcele, a V.S. kontaktirao U. J. kako bi mu dao informaciju da li će ta parcela u narednom periodu menjati status i time uvećati vrednost, pa je nakon pozitivnog mišljenja U. J, V.S. na štetu svoje imovine na ime kapare za kupoprodaju te parcele preko svog punomoćnika N.N. V.Đ. isplatio dana 12. februara 2016. godine iznos od 2.000,00 evra što je u dinarskoj protivvrednosti iznosilo 245.684.00 dinara, koji je obećao da će novac predati prodavcu parcele, a potom V.S. rekao svom zastupniku S.K. da potpiše ugovor o kupoprodaji navedene parecele, što je on i učinio i potpisao ugovor sa navodnim punomoćnikom A.O, A.R, a na koji ugovor je stavljena lažna Javnobeležnička solemnizacija OPU broj 223-2016 od 20. aprila 2016. godine na kojoj je V.Đ. stavio falsifikovani potpis i pečat javnog beležnika T.B. i tako sačinjenu ispravu zajedno sa prethodno potpisanim ugovorom V.Đ. predao N.N. koji je po ovlašćenju sa računa V.S. na ime preostalog dela kupoprodajne cene preneo na račun A.R. u „K. b.“ broj (…) iznos od 18.240,00 evra što je u dinarskoj protivvrednosti iznosilo 2.240.809,54 dinara koji iznos je A.R. podigao i predao V.Đ;

6. u periodu od februara 2016. godine do maja 2016. godine V.Đ. saopštio V.S. da je pronašao parcelu broj G./2, u Beogradu, Č, mesto P, površine 2662 m^2,upisanu u Listu nepokretnosti 1536 KO Čukarica, čiji su navodni vlasnici J.S. i Ž.S. iako ta lica nisu vlasnici parcele, a V.S. kontaktirao U. J. kako bi mu dao inforamciju da li će ta parcela u narednom periodu menjati status i time uvećati vrednost, pa je nakon pozitivnog mišljenja U. J., V.S. na štetu svoje imovine, preko svog punomoćnika N.N. na ime kapare isplatio novčani iznos od 2.600,00 evra što je u dinarskoj protivvrednosti iznosilo 319.389,20 dinara V.Đ, koji je obećao da će novac predati prodavcima parcele, a dana 18. maja .2016. godine S.K. po ovlašćenju V.S. potpisao Ugovor o kupoprodaji navedene parcele broj G./2, gde su kao prodavci navedeni J.S. i Ž.S, koje po punomoćju zastupa S.T, na koji ugovor je stavljena lažna Javnobeležnička solemnizacija OPU broj 301-2016 od 18. maja 2016. godine na kojoj je V.Đ. stavio falsifikovani potpis i pečat javnog beležnika T.B. i tako sačinjenu ispravu zajedno sa prethodno potpisanim ugovorom V.Đ. predao N.N. koji je po ovlašćenju V.S. na štetu imovine V.S. na ime preostalog dela kupoprodajne cene preneo na račun S.T. u „K. b. " broj (…) iznos od 24.020,00 evra što je u dinarskoj protivvrednosti iznosilo 2.945.820,01 dinar, koji iznos je S.T. podigao i predao V.Đ, čime je izvršio krivično delo prevare u saizvršilaštvu u produženom trajanju iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika u vezi čl. 33. i 61. Krivičnog zakonika“.

- da su rešenjem Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.1. Po.1. 8/20 od 30. oktobra 2020. godine usvojene kao osnovane žalbe Tužioca za organizovani kriminal i branilaca okrivljenog, te je ukinuta presuda Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K. Po.1. 163/17 od 5. decembra 2019. godine, a predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

- da je osporenom presudom Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K. Po.1. 114/20 od 29. septembra 2021. godine, stavom prvim izreke, okrivljeni U. J. oglašen krivim da je učinio krivično delo prevare u saizvršilaštvu u produženom trajanju iz člana 208. stav 4. u vezi sa stavom 1. u vezi sa čl. 33. i 61. Krivičnog zakonika za koje mu je izrečena kazna zatvora u trajanju od dve godine, kao i novčana kazna u iznosu od 2.000.000,00 dinara i mera oduzimanja imovinske koristi pribavljene krivičnim delom u oiznosu od 4.551.471,60 dinara, dok je stavom drugim izreke okrivljeni oslobođen od optužbe da je učinio krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 4. u vezi sa stavom 2. Krivičnog zakonika.

U stavu prvom izreke osporene presude je navedeno da je okrivljeni kriv što je: „od početka 2015. godine do 7. novembra 2016. godine u Beogradu zajedno sa V.Đ. i M.S, prema kojima je krivični postupak pravnosnažno okončan, sa umišljajem, pri čemu je bio uračunljiv, sposoban da shvati značaj svojih dela i da upravlja svojim postupcima, svestan zabranjenosti svojih radnji čije izvršenje je hteo, u nameri da sebi i drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist lažnim prikazivanjem činjenica doveo u zabludu i održavao u zabludi V.S. da njemu, V.Đ. i M.S. na štetu svoje imovine isplati iznos od preko 1.500.000,00 dinara, na taj način što je M.S. ostvario kontakt sa V.S. i rekao mu da je u dobrim odnosima sa U. J, zamenikom predsednika G. o. Č. i lažno mu prikazivao da će od njega dobijati informacije o zemljištu koje će u skorijem periodu promeniti status iz poljoprivrednog u kome se trenutno nalazi u gradsko građevinsko zemljište i postati komercijalno zemljište, da je to odlična prilika da se po jeftinijoj ceni kupi zemljište, a kasnije po znatno višoj ceni proda i da se na taj način može dobro zaraditi, da ima mogućnost da dođe do informacija o licima koja žele da prodaju zemljište, te da se kontakt sa eventualnim prodavcima i budućim kupcima ostvaruje preko U. J, odveo ga u kancelariju U. J. u opštini Č. koji mu je takođe lažno prikazao da ima informacije o zemljištu koje će promeniti status potvrđujući mu celokupnu priču M.S. oko kupoprodaje i prenamene zemljišta, kojom prilikom je U. J. rekao V.S. da je radi vršenja prenamene zemljišta potrebno da plati iznos od 500,00 evra po kupljenom aru, pa su mu M.S. i U. J. rekli da će mu svu papirologiju oko prodaje parcela raditi lice za koga su naveli da je advokat, V.Đ, iako to nije bio, a potom M.S. upoznao V.S. sa V.Đ. koji mu se takođe predstavio kao advokat i obećao mu da će mu pomoći oko pravnih stvari vezanih za zaključivanje eventualnih ugovora o kupovini, a zatim i sačinio lažne ugovore o kupoprodaji parcela i lažne javnobeležničke solemnizacije, pa je na štetu imovine V.S. okrivljeni U. J. pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 4.551.471,60 dinara, tako što je:

1. u periodu od septembra 2015. godine do decembra 2015. godine okrivljeni U. J. po prethodnom dogovoru sa M.S. i V.Đ. saopštio V.S. da je pronašao parcelu broj A./2, površine 4399 m2, kojoj će u dogledno vreme značajno porasti vrednost, lažno mu prikazujući da su njeni suvlasnici M.Z. i I.D. zainteresovani da je prodaju, da će navedenoj parceli u dogledno vreme značajno porasti vrednost, iako su znali da ta lica nisu vlasnici navedene parcele, nakon čega je S. na štetu svoje imovine na ime kapare dana 9. septembra 2015. godine preko svog zastupnika N.N. isplatio M.Z. iznos od 4.400,00 evra što je u dinarskoj protivvrednosti iznosilo 529.149,72 dinara, dana 03.12.2015. godine isplatno I.D. iznos od 1.000,00 evra što je u dinarskoj protivvrednosti iznosilo 121.455,70 dinara, a dana 08.12.2015. godine S.K. po ovlašćenju V.S. potpisao ugovor o kupoprodaji navedene parcele, nakon čega je V.Đ. sačinio falsifikovanu Javnobeležničku solemnizaciju broj OPU-710-2015 od 8. decembra 2015. godine na kojoj je falsifikovao potpis i pečat javnog beležnika T.B. i zajedno sa prethodno potpisanim ugovorom predao N.N. koji je po ovlašćenju sa računa V.S. dana 11. decembra 2015. godine na štetu imovine V.S. na ime preostalog dela kupoprodajne cene preneo na račun M.Z. broj (…) koji se vodio u banci „I. " iznos od 9.000,00 evra što je u dinarskoj protivvrednosti iznosilo 1.099.228,50 dinara, a dana 16. decembra 2015. godine iznos od 11.000,00 evra što je u dinarskoj protivvrednosti iznosilo 1.345.043,70 dinara, dana 11. decembra 2015. godine na račun I.D. broj (…) koji se vodio u „K. b. " na ime ostalog dela kupoprodajne cene iznos od 9,000,00 evra što je u dinarskoj protivvrednosti iznosilo 1.099.228,50 dinara, a dana 16. decembra 2015. godine iznos od 10.000,00 evra što je u dinarskoj protivvrednosti iznosilo 1.222.767,00 dinara, koje iznose su M.Z. i I.D. podigli i predali V.Đ, nakon čega je N.N. ispred kafića „C.“ predao M.S. iznos od 22.000,00 evra što je u dinarskoj protivvrednosti iznosilo 2.633.756,40 dinara na ime dogovorenih 500,00 evra po kupljenom aru, a potom M.S. polovinu tog iznosa predao okrivljenom U. J;

2. tokom oktobra i novembra meseca 2015. godine okrivljeni U. J, zajedno sa M.S. i V.Đ, V.S. ponudili da kupi katastarsku parcelu broj A. KO Železnik upisanu u Listu nepokretnosti broj 6720 čiji su vlasnici S.T. i B.P. po ceni od 1.200,00 evra po aru, lažno mu prikazujući da je stvarna površina parcele 6771 m², iako je stvarna površina parcele iznosila 2771 m², a U. J. mu rekao da ni slučajno ne propušta takvu priliku, da je u pitanju pravo bogatstvo, nakon čega je V.S. naložio svom punomoćniku S.K. da zaključi ugovor o kupovini predmetne paracele, što je on i učinio i zaključio ugovor sa B.P. i S.T. koga je zastupao V.Đ, čija je solemnizacija izvršena od strane notara T.B. pod OPU brojem 617-2015 od 9. novembra 2015. godine, pa je V.S. naložio N.N. da preda iznos od 34.000,00 evra, što je on i učinio, tako što je predao iznos od 14.000,00 evra što je u dinarskoj protvivrednosti iznosilo 1.676.026,80 dinara U. J. ispred svog stana na B. u Beogradu, a zatim i 20.000,00 evra što je u dinarskoj protvivrednosti iznosilo 2.394.324,00 dinara M.S. ispred banke u ulici S. S. u Beogradu, na ime dogovorenih 500,00 evra po kupljenom aru, koje iznose su M.S. i U. J. podelili na jednake delove, nakon čega je V.Đ. putem mejla V.S. dostavio skenirani kupoprodajni ugovor i notarsku solemnizaciju u kojima je izvršio prepravke, i to na prvoj strani ugovora i na drugoj strani notarske solemnizacije, tako što je umesto stvarne površine parcele koja je navedena u zaključenom ugovoru i notarskoj solemnizaciji koja iznosi 2771 m² prepravio površinu parcele na 6771 m²;

3. u periodu od oktobra 2015. godine do januara 2016. godine V.Đ. po prethodnom dogovoru sa M.S. i U. J. saopštio V.S. da je pronašao parcelu broj B. površine 3980 m² lažno mu prikazujući da je njen navodni vlasnik S.T. zainteresovan da je proda, nako su znali da označeni prodavac nije stvarni vlasnik parcele i da ta parcela ne postoji, nakon čega je V.S. kontaktirao U. J. kako bi mu dao inforamciju da li će ta parcela u narednom periodu menjati status i time uvećati vrednost, pa je nakon pozitivnog mišljenja U. J, V.S. na ime kapare za kupoprodaju te parcele V.Đ. kao navodnom punomoćniku S.T. isplatio dana 13. oktobra 2015. godine iznos od 16.400,00 evra što je u dinarskoj protivvrednosti iznosilo 1.967.045,52 dinara, a nakon toga V.S. rekao svom zastupniku S.K. da potpiše ugovor o kupoprodaji navedene parcele, što je on i učinio, na koji ugovor je stavljena lažna Javnobeležnička solemnizacija broj OPU-699-2015 od 02. novembra 2015. godine, na kojoj je V.Đ. stavio falsifikovani potpis i pečat javnog beležnika T.B. i tako sačinjenu ispravu zajedno sa prethodno potpisanim ugovorom V.Đ. predao N.N. koji je po ovlašćenju sa računa V.S. dana 15. januara 2016. godine na štetu imovine V.S. na ime preostalog dela kupoprodajne cene preneo iznos od 16.400,00 evra što je u dinarskoj protivvrednosti iznosilo 2.010.095,52 dinara na račun navodnog prodavca S.T. broj (…) koji se vodio u „Komercijalnoj banci, sa kojeg je S.T. podigao navedeni iznos novca i predao ga V.Đ, a V.S. U. J. predao iznos od 20.000,00 evra, što je u dinarskoj protivvrednosti iznosilo 2.398.836,00 dinara, na ime dogovorenih 500,00 evra po kupljenom aru, a potom U. J. polovinu tog iznosa predao okrivljenom M.S;

4. u periodu od februara 2016. godine do aprila 2016. godine V.Đ. saopštio V.S. da je pronašao parcelu broj V./2, površnie 4048 m2, čiji je vlasnik A.O. zainteresovana za prodaju iste, iako ona tada nije ni bila vlasnik cele parcele, a V.S. kontaktirao U. J. kako bi mu dao inforamciju da li će ta parcela u narednom periodu menjati status i time uvećati vrednost, pa je nakon pozitivnog mišljenja U. J, V.S. na štetu svoje imovine na ime kapare za kupoprodaju te parcele preko svog punomoćnika N.N. V.Đ. isplatio dana 12. februara 2016. godine iznos od 2.000,00 evra što je u dinarskoj protivvrednosti iznosilo 245,684,00 dinara, koji je obećao da će novac predati prodavcu parcele, a potom V.S. rekao svom zastupniku S.K. da potpiše ugovor o kupoprodaji navedene parecele, što je on i učinio i potpisao ugovor sa navodnim punomoćnikom A.O, A.R, na koji ugovor je stavljena lažna Javnobeležnička solemnizacija OPU broj 195-2016 od 20. aprila 2016. godine na koju je V.Đ. stavio falsifikovani potpis i pečat javnog beležnika T.B. i tako sačinjenu ispravu zajedno sa prethodno potpisanim ugovorom V.Đ. predao N.N. koji je po ovlašćenju sa računa V.S. na štetu imovine V.S. na ime preostalog dela kupoprodajne cene preneo iznos od 18.240,00 evra što je u dinarskoj protivvrednosti iznosilo 2241.812,74 dinara na račun broj (…) A.R. koji se vodio u K. b, koji iznos je A.R. podigao i predao ga V.Đ;

5. u periodu od februara meseca 2016. godine do maja 2016. godine, V.Đ. saopštio V.S. da je pronašao parcelu broj V./2, površine 4048 m2, čiji je navodni vlasnik I.S, iako to lice nije vlasnik parcele, a V.S. kontaktiraю U. J. kako bi mu dao informaciju da li će ta parcela u narednom periodu mevati status i time uvećati vrednost, pa je nakon pozitivnog mišlena U. J, V.S. na štetu svoje imovine na ime kapare za kupoprodaju te parcele preko svog punomoćnika N.N. V.Đ. isplatio dana 12. februara 2016. godine iznos od 2.000,00 evra što je u dinarskoj protivvrednosti iznosilo 245.684,00 dinara, koji je obećao da će novac predati prodavcu parcele, a potom V.S. rekao svom zastupniku S.K. da potpiše ugovor o kupoprodaji navedene parcele, što je on i učinio i potpisao ugovor sa navodnim punomoćnikom A.O, A.R, a na koji ugovor je stavljena lažna Javnobeležnička solemnizacija OPU broj 223-2016 od 20. aprila 2016. godine na kojoj je V.Đ. stavio falsifikovani potpis i pečat javnog beležnika T.B. i tako sačinjenu ispravu zajedno sa prethodno potpisanim ugovorom V.Đ. predao N.N. koji je po ovlašćenju sa računa V.S. na štetu imovine V.S. na ime preostalog dela kupoprodajne cene preneo na račun A.R. u „K. b. " broj (…) iznos od 18.240,00 evra što je u dinarskoj protivvrednosti iznosilo 2.240.809,54 dinara koji iznos je A.R. podigao i predao V.Đ;

6. u periodu od februara meseca 2016. godine do maja 2016. godine V.Đ. saopštio V.S. da je pronašao parcelu broj G./2, Beogradu, mesto P, površine 2662 m², upisanu u Listu nepokretnosti 1536 KO Čukarica, čiji su navodni vlasnici J.S. i Ž.S. iako ta lica nisu vlasnici parcele, a V.S. kontaktirao U. J. kako bi mu dao inforamciju da li će ta parcela u narednom periodu menjati status i time uvećati vrednost, pa je nakon pozitivnog mišljenja U. J, V.S. na štetu svoje imovine, preko svog punomoćnika N.N. na ime kapare isplatio novčani iznos od 2.600,00 evra što je u dinarskoj protivvrednosti iznosilo 319.389,20 dinara V.Đ., koji je obećao da će novac predati prodavcima parcele, a dana 18. maja 2016. godine S.K. po ovlašćenju V.S. potpisao Ugovor o kupoprodaji navedene parcele broj G./2, gde su kao prodavci navedeni J.S. i Ž.S, koje po punomoćju zastupa S.T, na koji ugovor je stavljena lažna Javnobeležnička solemnizacija OPU broj 301-2016 od 18. maja 2016. godine na koju je V.Đ. stavio falsifikovani potpis i pečat javnog beležnika T.B. i tako sačinjenu ispravu zajedno sa prethodno potpisanim ugovorom V.Đ. predao N.N. koji je po ovlašćenju V.S. na štetu imovine V.S. na ime preostalog dela kupoprodajne cene preneo na račun S.T. u „K. b. " broj (…) iznos od 24.020,00 evra što je u dinarskoj protivvrednosti iznosilo 2.945.820,01 dinar, koji iznos je S.T. podigao i predao V.Đ.“;

- da su osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.1. Po.1. 27/21 od 15. juna 2022. godine odbijene kao neosnovane žalbe Tužilaštva za organizovani kriminal, okrivljenog U. J. i njegovih branilaca, a presuda Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K. Po.1. 114/20 od 29. septembra 2021. godine je potvrđena;

- da su osporenom presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzz. OK. 37/22 od 23. februara 2023. godine odbijeni kao neosnovani zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca podnosioca ustavne žalbe, podneti protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K. Po.1. 114/20 od 29. septembra 2021. godine i Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.1. Po.1. 27/21 od 15. juna 2022. godine.

U obrazloženju osporene presude je, između ostalog, navedeno da „Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog U. J, advokata D. P. i advokata S. M, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, a kako su isti neosnovano isticani i u postupku po redovnom pravnom leku, to Vrhovni kasacioni sud, prihvatajući razloge date na strani 6, strani 7 i na strani 8 u stavu prvom, drugom i trećem obrazloženja presude drugostepenog suda, kao dovoljne, argumentovane i jasne, na ove razloge upućuje u smislu člana 491. stav 2. 3KP.

I prema nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, prvostepeni sud je u pogledu obeležja produženog krivičnog dela prevara u saizvršilaštvu iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ u vezi sa članom 33. i 61. KZ, uskladio činjenični opis dela sa činjeničnim stanjem utvrđenim na glavnom pretresu, ostajući u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se zasniva optužnica TOK Kto 95/17 od 7. decembra 2017. godine, poslednji put izmenjena 13. maja 2021. godine,

Iz spisa predmeta proizlazi da je optužnicom TOK Kto 95/17 od 07. decembra 2017. godine, koja je poslednji put izmenjena 13. maja 2021. godine, okrivljenom U. J, između ostalog, u stavu II tačka 1. do 6. dispozitiva, stavljeno na teret produženo krivično delo prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 61. KZ.

Pobijanom presudom Višeg suda u Beogradu - Posebno odeljenje za organizovani kriminal K. Po.1. 114/20 od 29. septembra 2021. godine, između ostalog, okrivljeni U. J. je u stavu I tačka 1. do 6, oglašen krivim zbog produženog krivičnog dela prevara u saizvršilaštvu iz člana 208. stav 4. u vezi sa stavom 1. KZ u vezi sa članom ZZ. i članom 61. KZ.

Prema stanju u spisima, prvostepeni sud je tokom dokaznog postupka utvrdio da je okrivljeni U. J. prilikom preduzimanja radnji krivičnog dela prevare postupao po prethodnom dogovoru sa okrivljenima M.S. i V.Đ, prema kojima je krivični postupak pravnosnažno okončan, nalazeći da su sva trojica imala podeljene uloge usmerene na ostvarenje zajedničkog cilja, odnosno izvršenje produženog krivičnog dela prevare. Utvrđujući da je okrivljeni U. J. postupao kao saizvršilac u izvršenju produženog krivičnog dela prevare, prvostepeni sud je pravilno na osnovu rezultata dokaznog postupka, shodno ovlašćenjima iz člana 420. stav 2. 3KP, okrivljenog U. J. oglasio krivim za produženo krivično delo prevara u saizvršilaštvu iz člana 208. stav 4. u vezi sa stavom 1. KZ u vezi sa čl. ZZ. i 61. KZ i u tom smislu u stavu I tačka 1. do 6. izreke presude konkretizovao radnje koje je ovaj okrivljeni preduzeo.

Postojanje prethodnog dogovora između okrivljenih U. J. i osuđenih M.S. i V.Đ, kao saizvršilaca, i uloge koje je svaki od njih imao u izvršenju krivičnog dela prevare u produženom trajanju, opisane su u uvodu stava I izreke prvostepene presude, u kojoj je jasno opisana i radnja izvršenja – lažno prikazivanje činjenica kojim je oštećeni V.S. doveden i održavan u zabludi, koja se navodi u optužnici, a čiji opis je sud u svojoj presudi konkretizovao, izmenio redosled reči i terminološki usaglasio sa zakonskim opisom krivičnog dela u pogledu preduzetih radnji da su okrivljeni i osuđeni „lažno prikazivali činjenice“ kojima je oštećeni doveden i održavan u zabludi umesto navoda optužnog akta u kojem su u pogledu istih činjenica koristi glagol „predstavljati”, pri čemu je sud naveo i da je oštećeni V.S. na štetu svoje imovine isplatio iznos koji prelazi 1.500.000,00 dinara, a koji iznos ulazi u zakonski okvir težeg oblika krivičnog dela prevare iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ koje je okrivljenom stavljeno na teret.

Prema navodima uvoda stava I izreke prvostepene presude, M.S. je ostvario kontakt sa V.S. i rekao mu daje u dobrim odnosima sa U. J, zamenikom predsednika GO Č, i lažno mu prikazao da će od njega dobijati informщije o zemljištu koje će u skorijem periodu promeniti status iz poljoprivrednog zemljišta, u kom se trenutno nalazi, u gradsko građevinsko zemljište i postati komercijalno zemljište, da je to odlična prilika da se po jefitinijoj ceni kupi zemljište, a kasnije po znatno višoj ceni proda, i da se na taj način može dobro zaraditi, da ima mogućnost da dođe do informacija o licima koja žele da prodaju zemljište, te da se kontakt sa eventualnim prodavcima i budućim kupcima ostvaruje preko U. J, odveo ga u kancelariju U. J. u opštini Č, koji mu je takođe lažno prikazao da ima informacije o zemljištu koje će promeniti status, potvrđujući mu celokupnu priču M.S. oko kupoprodaje i prenamene zemljišta, kojom prilikom je U. J. rekao V.S. da je radi vršenja prenamene zemljišta potrebno da plati iznos od 500 evra po kupljenom aru, pa su mu M.S. i U. J. rekli da će mu svu papirologiju oko prodaje parcela raditi lice za koje su naveli da je advokat, V.Đ, iako to nije bio, a potom M.S. upoznao V.S. sa V.Đ, koji mu se takođe predstavio kao advokat, i obećao da će mu pomoći oko pravnih stvari vezanih za zaključivanje eventualnih ugovora o kupovini, a zatim i sačinio lažne ugovore o kupoprodaji parcela i lažne javnobeležničke solemnizacije, pa je na štetu imovine V.S, okrivljeni U. J. pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 4.551.471,60 dinara i to tako što je preduzeo radnje koje su opisane u tački 1. do 6. istog stava izreke presude, prema činjeničnom stanju utvrđenom tokom dokaznog postupka.

Prvostepeni sud je u stavu I tačka 1. do 6. izreke svoje presude konkretizovao pojedine radnje za koje je okrivljenog U. J, kao saizvršioca, oglasio krivim i individualizovao visinu imovinskopravne koristi koju je ovaj okrivljeni pribavio (u uvodu stava i tačkama 1. do 3. stava I izreke presude), obzirom da su poslednjom izmenom optužice TOK Kto 95/17, radnje izvršenja predstavljene zajednički i u pogledu okrivljenog U. J. i osuđenih M.S. i V.Đ, a imovinska korist zbirno u odnosu na svu trojicu u iznosu od 23.584.012,29 dinara. Postupajući na taj način prvostepeni sud nije povredio ni subjektivni niti objektivni identitet optužbe, o čemu je drugostepeni sud u svojoj presudi dao detaljne razloge u pogledu svakog dela koje je ušlo u sastav produženog krivičnog dela učinjeno u saizvršilaštvu za koje je okrivljeni U. J. osuđen, a na koje ovaj sud upućuje.

Prema tome, izmene izreke prvostepene presude na koje ukazuju branioci u podnetim zahtevima, nisu od uticaja na pravnu kvalifikaciju predmetnog krivičnog dela i krivičnu sankciju, obzirom da, u konkretnom slučaju, u izreci prvostepene presude sud nije dodao druge radnje izvršenja u odnosu na one koje su okrivljenom U. J. već stavljene na teret izmenjenom optužnicom, već je iste samo jasnije opisao prema utvrđenom činjeničnom stanju, pojašnjavajući šta tačno znači za svaku radnju da je ovaj okrivljeni postupao „zajedno” sa navedenim okrivljenima i na koji način, a onda izostavio pojedine navode koji su u dispozitivu optužnice suvišno ponavljani i jezički logično sumirao navode koji su nepotrebno preopširno opisani, pa takvim izmenama optužba nije prekoračena na štetu okrivljenog.

Prvostepeni sud nije narušio identitet optužbe ni izmenama kojima je u izreci svoje presude individualizovao visinu protivpravne imovinske koristi koju je okrivljeni U. J. pribavio za sebe.

Prema stanju u spisima predmeta, prvostepeni sud je na osnovu dokaza izvedenih tokom glavnog pretresa, a imajući u vilu cenu od 500 evra za prenamenu zemljišta koja je od strane okrivljenog U. J. predočena V.S, što se navodi u optužnici, utvrdio da je za radnje opisane u stavu 1. tačka 1. izreke presude okrivljeni U. J. zajedno sa osuđenim M.S. primio od V.S. iznos od 22.000 evra, što je u dinarskoj protivvredosti iznosilo 2.633.756,40 dinara, koji iznos su podelili na jednake delove tako da je okrivljenom U. J. pripao iznos od 1.316.878,20 dinara, zatim da je za radnje opisane u stavu I tačka 2. izreke presude takođe zajedno sa osuđenim M.S. od V.S. primio iznos od 34.000 evra, što je u dinarskoj protivvrednosti iznosilo 4.070.350,80 dinara, koji su podelili na pola, tako da je okrivljenom U. J. pripao iznos od 2.035.175,40 dinara, dok su za radnje opisane u stavu I tačka Z. izreke presude na koju branioci u zahtevu ukazuju, od V.S. primili iznos od 20.000 evra, što je u dinarskoj protivvrednosti iznosilo 2.398.836,00 dinara, koji su podelili na jednake delove tako da je okrivljenom U. J. pripao iznos od 1.199.418,00 dinara. Shodno navedenom, prvostepeni sud je utvrdio da je okrivljeni U. J. izvršenjem krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret, pribavio protivpravnu imovinsku korist u ukupnom iznosu od 4.551.471,60 dinara i u tom smislu, u odnosu na dispozitiv optužnog akta, izmenio visinu protivpravne imovinske koristi u stavu I izreke, koju je od okrivljenog oduzeo u skladu sa čl. 91. i 92. KZ.

Prvostepeni sud je dakle, shodno rezultatima dokaznog postupka, utvrdio da je okrivljeni U. J. preduzimanjem radnji opisanih u stavu I tačka 1, 2 i Z. izreke presude, pribavio za sebe protivpravnu imovinsku korist u ukupnom iznosu od 4.551.471,60 dinara i u tom smislu precizirao izreku svoje presude, na šta je, prema nalaženju ovog suda, bio ovlašćen, posebno imajući u vidu da je navedeni iznos manji od iznosa protivpravne imovinske koristi koja je u optužnici navedena u iznosu od 193.800 evra, odnosno 23.584.012,29 dinara, pa je takva izmena povoljnija po okrivljenog, što pravilno zaključuju nižestepeni sudovi.

Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje da navodima koje je u pogledu raspodele protivpravne imovinske koristi između okrivljenog U. J. i osuđenog M.S. i njene visine, sud uneo u tačku Z. stava I izreke presude, nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) 3KP, na koju se zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog U. J. neosnovano ukazuje.

Branilac okrivljenog, advokat D. P, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je sud prekoračio optužbu i „u pogledu dela opisanog na strani 87. obrazloženja prvostepene presude, a kasnije i u drugim delovima presude” u kojima navodi da je okrivljeni U. J. lažno prikazao oštećenom da će od njega dobijati informacije o zemljištu koje će u skorijem periodu promeniti status iz poljoprivrednog u gradsko građevinsko zemljište.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP može se učiniti samo u izreci presude, a ne u činjeničnom opisu radnji u obrazloženju presude, kako to branilac okrivljenog, advokat D. P, pogrešno smatra, pa Vrhovni kasacioni sud iznete navode zahteva ocenjuje kao neosnovane“.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo da u najkraćem roku, u skladu sa zakonom, podrobno i na jeziku koji razume, bude obavešten o prirodi i razlozima dela za koje se tereti, kao i o dokazima prikupljenim protiv njega (član 33. stav 1.); da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze u svoju korist, ispituje svedoke optužbe i da zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optužbe i u njegovom prisustvu, ispituju i svedoci odbrane (član 33. stav 5.).

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14 i 35/19) (u daljem tekstu ZKP) propisano je: da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (član 420. stav 1.); da sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela (član 420. stav 2.); da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je presudom optužba prekoračena (član 438. stav 1. tačka 9)).

Članom 208. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05 - ispravka, 107/05 - ispravka, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14, 96/16 i 35/19) propisano je da će se ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da ovaj na štetu svoje ili tuđe imovine nešto učini ili ne učini, kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom (stav 1.), kao i da če se ako je delom iz st. 1. i 2. ovog člana pribavljena imovinska korist ili je naneta šteta u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara, učinilac kazniti zatvorom od dve do deset godina i novčanom kaznom (stav 4.).

5. Podnosilac ustavne žalbe izvodi zaključak o blagovremenosti ustavne žalbe iz toga što se nakon pravnosnažnosti presude obratio Vrhovnom kasacionom sudu sa zahtevom za zaštitu zakonitosti.

Prema pravnom stavu Ustavnog suda, u krivičnom postupku donošenjem odluke po žalbi protiv prvostepene presude, odnosno protiv drugostepene presude, ili po žalbi protiv rešenja, smatraće se da je iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je iz spisa predmeta K. PO.1. 114/20 Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje utvrdio da je okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, osporenu drugostepenu presudu Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.1. Po.1. 27/21 od 15. juna 2022. godine, a kojom je krivični postupak vođen protiv okrivljenog pravnosnažno okončan, primio 7. jula 2022. godine. Branilac okrivljenog – advokat D. P. primio je navedenu presudu 7. jula 2022. godine, dok je advokat S. M. primio presudu 8. jula 2022. godine. Takođe, Ustavni sud ukazuje da je treći branilac – advokat M. M. primio osporenu drugostepenu presudu 7. jula 2022. godine.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u delu u kome se osporava presuda Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K. Po.1. 114/20 od 29. septembra 2021. godine i presuda Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.1. Po.1. 27/21 od 15. juna 2022. godine, kao neblagovremenu, jer je podneta po isteku roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izrekee.

6. Podnosilac ustavne žalbe smatra da su mu osporenom presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzz. OK. 37/23 od 23. februara 2023. godine povređena prava iz člana 32. stav 1. i člana 33. st. 1. i 5. Ustava Republike Srbije. Ustavni sud je istaknutu povredu posebnih prava okrivljenog cenio kroz pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Podnosilac obrazlaže povredu prava na pravično suđenje navodima da je „prvostepeni sud prekoračio optužni akt po svim tačkama optužbe (…) U izreci prvostepene presude koja je potvrđena pobijanim presudama Apelacionog suda u Beogradu i Vrhovnog kasacionog suda i to u tački 1. izreke presude koja je u stvari tačka 2. optužnice tužilac je nedvosmisleno na teret stavio mom klijentu da je kriv što je lažno prikazao oštećenom V.S. da poznaje suvlasnike parcele broj A./2 u Beogradu ukupne površine 4399 m²upisane u listu nepokretnosti broj 1956. U tački 1. izreke presude sud osuđuje okrivljenog U. J. da je on saopštio V.S. da je pronašao pobijanu parcelu, što ne da nije ničim dokazano u ovom postupku, već ga tužilac za tu radnju uopšte nije ni optužio. U izreci prvostepene presude tačka 2. koja je potvrđena pobijanim presudama Apelacionog suda u Beogradu i Vrhovnog kasacionog suda, a koja je u stvari tačka 7. optužnice nigde nije U. J. stavljeno na teret da je oštećenom V.S. rekao da ni slučajno ne propušta takvu priliku, ali je prvostepeni sud u izreci sa ciljem da bi još više pojačao kriminalnu delatnost mog klijenta i sa ciljem da bi upravo tom rečenicom utvrdio da je to bilo odlučujuće za oštećenog V.S. da prihvati ovaj posao prekoračio optužbu, čime je znatno otežao krivičnopravnu odgovornost U. J. Ovakvu navodnu ulogu mog klijenta sud nijednim dokazom nije potvrdio, a kao što rekoh to mu tužilac nije ni stavio na teret. U izreci prvostepene presude koja je potvrđena pobijanim presudama Apelacionog suda u Beogradu i Vrhovnog kasacionog suda i to u tački 3. izreke koja je u stvari tačka 1. optužnice tužilac nije optužio mog klijenta da je V.S. kontaktirao kako bi mu dao informaciju da li će parcela B. površine 3980 m²u narednom periodu menjati status i time uvećati vrednost pa je nakon pozitivnog mišljenja U. J. V.S. na ime kapare za kupoprodaju te parcele (…) izreci prvostepene presude koja je potvrđena presudama Apelacionog suda u Beogradu i Vrhovnog kasacionog suda i to u tački 4. koja je u stvari tačka 3. optužnice, tački 5. izreke presude koja je u stvari tačka 4. optužnice i tački 6. izreke presude koja predstavlja tačku 5. optužnice situacija je još gora (…) U sve ove tri tačke optužnice mom klijentu je stavljeno na teret da je lažno prikazao da poznaje vlasnike parcela V./2, opet V./2 i parcele G./2. Tužilac stavlja na teret mom klijentu da je zajedno sa osuđenim Đ. i S. doveo u zabludu oštećenog S. u pogledu vlasništva, veličine i samog postojanja ovih parcela. Međutim, prvostepeni sud u tač. 4, 5. i 6. pobijane presude podnosioca osuđuje zbog davanja informacija V.S. da li će pomenute parcele u narednom periodu menjati status i time uvećati vrednost tj. da je nakon pozitivnog mišljenja U. J, V.S. na štetu svoje imovine (…)“.

Imajući u vidu sve gore navedeno, Ustavni sud je ocenio da podnosilac smatra da je Vrhovni kasacioni sud, odbijajući kao neosnovane zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog U. J, pogrešno ocenio da osporenim presudama Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K. Po.1. 114/20 od 29. septembra 2021. godine i Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.1. Po.1. 27/21 od 15. juna 2022. godine nije došlo do povrede odredbe člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP, odnosno da nije došlo do povrede objektivnog identiteta između optužnice i presude.

Načelno, Ustavni sud konstatuje da se predmet presude mora poklopiti sa predmetom optužbe i u pogledu ličnosti optuženog (subjektivni identitet) i u pogledu činjeničnog opisa dela (objektivni identitet). Prekoračenje optužbe predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka propisanu članom 438. stav 1. tačka 9. ZKP. Pitanje objektivnog identiteta presude i optužbe, a koje se ovde postavilo pred Ustavni sud, potrebno je razmotriti kroz zakonsku odredbu iz člana 420. stav 1. ZKP, a koja predviđa da se presuda može odnositi samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, sud je vezan za činjenični opis dela izložen u optužnici. Izmene činjeničnog opisa dela u izreci presude moraju ostati u granicama činjeničnog osnova optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima je optužba zasnovana. Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela, koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne volje okrivljenog, a na koji način se pogoršava njegov položaj u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je ustanovio da Vrhovni kasacioni sud u osporenoj presudi Kzz. OK. 37/22 od 23. februara 2023. godine nije na ustavnopravno prihvatljiv i utemeljen način ocenio navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca podnosioca kada je ocenio da nije došlo do povrede člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP-a. Naime, Ustavni sud je ocenio da ne postoji istovetnost činjeničnog opisa radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela iz izreke presude Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K. Po.1. 114/20 od 29. septembra 2021. godine i činjeničnog opisa radnje krivičnog dela iz optužnice Tužilaštva za organizovani kriminal Kto. 95/17 od 7. decembra 2017. godine, a koja je izmenjena više puta, a poslednji put na glavnom pretresu od 13. maja 2021. godine. Unošenjem određenih delova teksta u tač. 2. i 3. u stavu prvom izreke osporene prvostepene presude, dok tih delova nema u optužnici, zatim, nepodudaranje između tač. 1, 4, 5. i 6. u stavu prvom izreke presude sa tač. 2, 3, 4. i 5. stava drugog optužnice, ukazuje da je u konkretnom slučaju prekoračena optužnica Tužilaštva za organizovani kriminal, sa poslednjim izmenama od 13. maja 2021. godine. Nadalje, Ustavni sud ukazuje da prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu i dopunu činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela okrivljenog, a koje su opisane u optužnici, dodavanjem više kriminalne aktivnosti, odnosno dodavanjem veće kriminalne volje okrivljenom, a kojim se otežava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivičnopravne sankcije.

S obzirom na prethodno utvrđeno, Ustavni sud je ocenio da je u osporenoj presudi Vrhovnog kasacionog suda Kzz. OK. 37/22 od 23. februara 2023. godine odbijanjem kao neosnovanog zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog U. J. zbog istaknute bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP-a, odnosno zbog prekoračenja optužbe, merodavno pravo primenjeno na ustavnopravno neprihvatljiv i arbitreran način na štetu podnosioca ustavne žalbe, te je stoga utvrdio da je osporenim pojedinačnim aktom podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede prava mogu otkloniti poništajem osporene presude Vrhovnog kasacionog suda Kzz. OK. 37/22 od 23. februara 2023. godine i određivanjem da Vrhovni sud donese novu odluku o zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog U. J, advokata D. P. i S. M. izjavljenim protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K. Po.1. 114/20 od 29. septembra 2021. godine i Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.1. Po.1. 27/21 od 15. juna 2022. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona, odlučio kao u tački 2. izreke.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud se nije upuštao u razmatranje ostalih navoda ustavne žalbe.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

Odluka Ustavnog suda o poništaju presude zbog prekoračenja krivične optužbe

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti