Povreda prava na pravno sredstvo zbog odbacivanja žalbe advokata

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i poništio rešenje Prekršajnog apelacionog suda. Sud je utvrdio da je odbacivanjem žalbe advokata zbog formalnih nedostataka u punomoćju, bez prethodnog poziva na uređenje, povređeno pravo podnosioca na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4747/2015
09.11.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Bratislava Lauševića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 9. novembra 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Bratislava Lauševića i utvrđuje da je rešenjem Prekršajnog apelacionog suda Prž. 10485/15 od 9. juna 2015. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo, iz člana 36. stav 2 . Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Prekršajnog apelacionog suda Prž. 10485/15 od 9. juna 2015. godine i određuje da isti sud ponovo odluči o žalbi Aleksandra Radivojevića, advokata iz Beograda, izjavljenoj protiv presude Prekršajnog suda u Beogradu Pr. 63646/13 od 2 3. marta 2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Bratislav Laušević iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 21. jula 2015. godine, preko punomoćnika Aleksandra Radivojevića, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Prekršajnog apelacionog suda navedenog u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje, na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje Prekršajnog apelacionog suda kojim je odbačena žalba Aleksandra Radivojevića, advokata iz Beograda, protiv presude Prekršajnog suda u Beogradu Pr. 63646/13 od 23. marta 2015. godine, kao izjavljena od strane neovlašćenog lica.

U ustavnoj žalbi se navodi da je okrivljeni , ovde podnosilac ustavne žalbe, dao punomoćje Aleksandru Radivojeviću , advokatu iz Beograda, koj im ga je ovlastio da ga u njegovo ime i za njegov račun, bez ikakvih ograničenja, zastupa pred svim sudovima, organima vlasti i trećim licima, da ulaže sve vrste pravnih lekova i da od njih odustaje, kao i da ga zastupa kod sudije za prekršaje, kod carinskih organa i da preduzima sve druge radnje u pravnom prometu, koje punomoćje je okrivljeni uredno potpisao.

Predloženo je da Ustavni sud utvrdi povredu istaknutih prava i da poništi osporeno drugostepeno rešenje.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , iz navoda ustavne žalbe i dostavljene dokumentacije , utvrdio da je osporenim rešenjem odbačena , kao izjavljena od strane neovlašćenog lica, žalba, koju je u ime okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, protiv presude Prekršajnog suda u Beogradu Pr. 63646/13 od 23. mar ta 2015. godine izjavio Aleksandar Radivojević, advokat iz Beograda, sa obrazloženjem da imenovani advokat nije ovlašćeno lice za izjavljivanje žalbe protiv prvostepene presude, jer je uz žalbu priložio punomoćje bez datum a njegovog izdavanja i bez označenja broja predmeta za koji je podnosilac žalbe od vlastodavca ovo ovlašćenje dobio. U obrazloženju osporenog rešenja je dalje navedeno da je prema odredbi člana 119. stav 4. Zakona o prekršajima branilac dužan da sudu podnese pismeno punomoćje, a da je sadržina punomoćja detaljno regulisana Kodeksom profesionalne etike advokata („Službeni glasnik RS“, broj 27/12), tako što je u član u 23. st. 3. i 4. tog akta propisano da pre nego što ga stranka potpiše, u punomoćje treba da budu uneti, između ostalih podataka, predmet zastupanja i datum potpisivanja, te da osim broja predmeta, imena drugog advokata koji je ka snije ovlašćen za zamenjivanje i ispravljanja očiglednih pogrešaka u pisanju, u punomoćju nije dozvoljeno naknadno unošenje drugih podataka i promena. Prekršajni apelacioni sud zaključuje da kako priloženo punomoćje ne sadrži datum izdavanja, koji se u isto ne može naknadno unositi, to se punomoćje ne može smatrati validnim u smislu navedenih odredaba Kodeksa profesionalne etike advokata, te se samim tim ne može smatrati da je imenovani advokat podneo pismeno punomoćje uz žalbu koju je izjavio, odnosno da je ovlašćen za preduzimanje ove procesne radnje.

Ustavni sud je, radi provere osnovanosti navoda ustavne žalbe, na osnovu člana 34. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), zatražio na uvid spise predmeta Prekršajnog suda u Beogradu Pr. 63646/13 i uvidom u iste utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari :

Protiv podnosioca ustavne žalbe vođen je prekršajni postupak zbog saobraćajnog prekršaja, u kojem se podnosilac, kao okrivljeni, branio sam. Presudom Prekršajnog suda u Beogradu Pr. 63646/13 od 23. marta 2015. godine podnosilac je oglašen krivim zbog učinjenog saobraćajnog prekršaja i osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 16.000,00 dinara i izrečeno mu je deset kaznenih poena, kao i zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom u trajanju od šest meseci. Protiv navedene presude, žalbu je , u ime okrivljenog, izjavio Aleksandar Radivojević , advokat iz Beograda, 29. aprila 2015. godine, i uz žalbu je priložio punomoćje potpisano od strane okrivljenog. Iz sadržine predmetnog punomoćja proizlazi da je u pitanju generalno punomoćje, kojim je ovde podnosilac ustavne žalbe ovlastio imenovanog advokata da u njegovo ime i za njegov račun, bez ikakvih ograničenja, pred svim sudovima, org anima vlasti i trećim licima, preduzima sve radnje u svim krivičnim, parničnim, vanpar ničnim i upravnim postupcima, podnosi tužbe i odustaje od njih, pro širuje ih i sklapa poravnanja, ulaže sve vrste pravnih lekova i od njih odustaje, daje izjave u vezi bračnih i porodičnih odnosa, zaključuje ugovore o prometu nepokretnosti, overava ugovore kod suda i prima ili plaća porez na promet i druge društvene obaveze, prima novčane uputnice, vrši naplatu potraživanja, daje nasledničke izjave i prima se nasleđa, preduzima sve bankarske i finansijske poslove, zaključuje sve vrste ugovora i prima sve vrste poklona, zastupa ga kod sudije za prekršaje, kod carinskih organa, i preduzima i sve druge radnje u pravnom prometu. Iz spisa predmeta Prekršajnog suda u Beogradu Pr. 63646/13 Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu žalbe, pre donošenja osporenog rešenja, nije naloženo da dostavi specijalno punomoćje za izjavljivanje žalbe protiv prvostepene presude u ime okrivljenog.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.).

Odredbama člana 119. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS, broj 65/13, 13/16 i 98/16-Odluka US) (u daljem tekstu: ZOP ) propisano je : da okrivljeni može uzeti za branioca advokata, a njega može, u skladu sa zakonom, zameniti advokatski pripravnik (stav 1.); da je branilac ovlašćen da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (stav 3.); da je b ranilac dužan da podnese pisano punomoćje sudu (stav 4 .); da prava i dužnosti branioca prestaju kada otkaže punomoćje ili kada okrivljeni opozove punomoćje (stav 6 .).

Prema odredbi člana 258. stav 1. ZOP, protiv presude i rešenja prekršajnog suda može se izjaviti žalba drugostepenom prekršajnom sudu, a žalba se predaje sudu koji je doneo prvostepenu odluku. Žalbu, saglasno odredbi člana 259. stav 1. istog zakona, mogu izjaviti okrivljeni, branilac i podnosilac zahteva. Neblagovremenu, nedozvoljenu ili od neovlašćenog lica izjavljenu žalbu sud će odbaciti rešenjem, a blagovremenu, dozvoljenu i od ovlašćenog lica izjavljenu žalbu prekršajni sud će sa spisima predmeta dostaviti drugostepenom prekršajnom sudu u roku od tri dana (član 269. ZOP). U skladu sa odredbom člana 279. istog zakona, drugostepeni prekršajni sud odbaciće žalbu rešenjem kao neblagovremenu, nedozvoljenu ili izjavljenu od strane neovlašćenog lica, ako utvrdi da je sud koji je vodio postupak propustio da to učini.

Citirani članovi ZOP važili su u istovetnom tekstu u vreme donošenja osporenog rešenja i nisu menjani kasnijim izmenama i dopunama ovog zakona.

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava na pravno sredstvo, zajemčenog odredbom člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud najpre konstatuje da ni ZOP, a ni Zakonik o krivičnom postupku, čije se odredbe, saglasno odredbi člana 99. ZOP, shodno primenjuju na prekršajni postupak, ne propisuju sadržinu punomoćja, već samo obavezu branioca da podnese pisano punomoćje sudu.

Ustavni sud, takođe, konstatuje da je, u konkretnom slučaju, prvostepeni prekršajni sud žalbu ocenio kao izjavljenu od ovlašćenog lica i dostavio je drugostepenom prekršajnom sudu, koji ju je osporenim rešenjem odbacio. U pogledu razloga datih u obrazloženju osporenog rešenja, Sud konstatuje da je drugostepeni prekršajni sud svoj zaključak da advokat koji je u ime okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavio žalbu protiv prvostepene presude nije ovlašćen za preduzimanje te procesne radnje izveo primenom odredaba Kodeksa profesionalne etike advokata (u daljem tekstu: Kodeks). S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da je Kodeks skup pravila o profesionalno-etičkim dužnostima advokata i da je povreda Kodeksa osnov disciplinske odgovornosti advokata (član 2. tač. 2.1. i 2.3. Kodeksa), da su pravne i etičke obaveze advokata utvrđene Kodeksom vezane i za njegov odnos prema klijentima (član 1. tačka 1.2. Kodeksa) i da , stoga, Kodeks, čiji je smisao i cilj, pored ostalog, zaštita interesa klijenata ne može bit i primenjivan od strane suda na štetu stranke koja je klijent određenog advokata . Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da ni ZOP ni Zakonik o krivičnom postupku , na čiju shodnu primenu Z OP upućuje , ne propisuju sadržinu punomoćja, Ustavni sud nalazi da je Prekršajni apelacioni sud, pošto je smatrao da pisano punomoćje koje je uz žalbu podneo imenovani advokat nije valjano, bio dužan da mu naloži da u određenom roku podnese specijalno punomoćje za izjavljivanje žalbe protiv predmetne prvostepene presude. Ovo posebno imajući u vidu da je sporno punomoćje potpisano od strane okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe.

Kako je Prekršajni apelacioni sud izjavljenu žalbu odbacio, a nije prethodno preduzeo neophodne mere kako bi sa sigurnošću mogao da zaključi da podnosilac žalbe nije ovlašćen da istu izjavi, Ustavni sud je ocenio da su osnovane tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da mu je osporenim rešenjem povređeno pravo na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Imajući u vidu prirodu učinjene povrede ustavnog prava u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio osporeno rešenje i odredio da Prekršajni apelacioni sud ponovo odluči o žalbi Aleksandra Radivojevića, advokata iz Beograda, izjavljenoj protiv presude Prekršajnog suda u Beogradu Pr. 63646/13 od 23. marta 2015. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

6. S obzirom na to da podnosilac istaknutu povredu prava iz člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava zasniva na istim razlozima kojima obrazlaže i povredu prava na pravno sredstvo, koju povredu je Ustavni sud utvrdio, Sud nalazi da nije nužno posebno ispitivati osnovanost navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknute povrede tih ustavnih prava.

7. S obzirom na sveizneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 4 5. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Slični dokumenti

• Už 6756/2015: Povreda prava na pristup sudu zbog odbacivanja žalbe po zameničkom punomoćju
• Už 7445/2015: Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe u izvršnom postupku
• Už 4843/2016: Povreda prava na pravno sredstvo zbog proizvoljne ocene neurednosti punomoćja
• Už 915/2016: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravno sredstvo