Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje
Kratak pregled
Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, poništio rešenje Vrhovnog kasacionog suda i naložio ponovno odlučivanje o reviziji. Povreda prava na pravično suđenje nastala je zbog retroaktivne primene procesnog zakona kojim je pooštren uslov za dozvoljenost revizije (revizijski cenzus).
Tekst originalne odluke
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Radiše Antonijevića, Mirka Antonijevića i Nadežde Antonijević, svih iz Aranđelovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. juna 2013 . godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba Radiše Antonijevića, Mirka Antonijevića i Nadežde Antonijević i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 3008/10 od 8. jula 2010. godine povređeno pravo podnosi laca ustavne žalbe na prav ično suđenje, zajemčeno član om 3 2. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Poništava se rešenje Vrhovnog kasacionog suda 3008/10 od 8. jula 2010. godine i nalaže da Vrhovni kasacion i sud donese novu odluku o reviziji podnosilaca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 1323/09 od 11. decembra 2009. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Radiša Antonijević iz Aranđelovca, preko punomoćnika Branke Lekić Vrzić, advokata iz Aranđelovca, kao i Mirko Antonijević i Nadežda Antonijević, oboje iz Aranđelovca, su 6 . novembra 2010. godine podne li Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 3008/10 od 8. jula 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
Podnosilac u ustavnoj ža lbi navodi da je predmetna parnica pravnosnažno okončana presudom Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 1323/09, koja je doneta 11. decembra 2009. godine, a koja je dostavljena podnosiocima tek 23. aprila 2010. godine, te su oni u zakonskom roku izjavili reviziju. Dalje je navedeno da je podnosiocima, neblagovremenim dostavljanje drugostepene presude i neuvažavanjem činjenice da je u momentu pravnosnažnog presuđenja bila dozvoljena revizija, onemogućena trećestepena pravna zaštita. Od Ustavnog suda je traženo da poništi osporeno revizijsko rešenje.
2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili ukraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 3008/10 od 8. jula 2010. godine odbačena je kao nedozvoljena revizija tuženih, ovde podnosilaca ustavne žalbe, izjavljena protiv presude Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 1323/09 od 11. decembra 2009. godine u st. II, IV i V izreke.
U obrazloženju osporenog rešenja navedeno je: da je tužba u predmetnom postupku podneta 29. novembra 2002. godine, ali da u tužbi nije bila označena vrednost predmeta spora; da je postupajući sudija 13. aprila 2007. godine dao naredbu da se tužilji dostavi opomena za plaćanje takse na tužbu u iznosu od 48.220,00 dinara i na presudu u istom iznosu; da ovako određena taksa na tužbu, saglasno Tarifnom broju 1. Taksene tarife, koja je sastavni deo Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 28/94 i 31/09), odgovara vrednosti predmeta spora preko 1.000.000,00 dinara, a u uvodu prvostepene presude je kao vrednost predmeta spora označen iznos od 1.643.169,00 dinara, budući da je protivtužbenim zahtevom tražena isplata iznosa od 20.286,04 evra , u dinarskoj protivvrednosti, sa domicilnom kamatom, počev od 11. avgusta 2004. godine kao dana podnošenja protivtužbe. Pozivajući se na odredbu člana 28. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parn ičnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 111/09), revizijski sud je u osporenom rešenju zaključio da je vrednost predmeta spora u konkretnoj parnici ispod graničnog iznosa propisanog navedenom zakonskom odredbom, te stoga reviziju tuženih nije dozvoljena, u smislu odredbe člana 401. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku.
4. Članom 32. stav 1. Ustava, na čij u povred e se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pra vo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) bilo je propisano: da kad je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, sastava suda, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima predviđenim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva, te da kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev (član 29. st. 1. i 2.); da r evizija nije dozvoljena o imovinskopravnim sporovima kad se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima, potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi 500.000 dinara na dan podnošenja tužbe (član 394. stav 2 .); da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozovljenu reviziju odbaciti revizijski sud rešenjem ako to, u granicama svojih ovlašćenja, nije učinio prvostepeni sud (član 404.).
Odredbom člana 38. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 111/09), koji je stupio na snagu 29. decembra 2009. godine, izmenjen je član 394. i od dana stupanja na snagu je propisivao : da protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, stranke mogu izjaviti reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja prepisa presude (stav 1.); da r evizija nije dozvoljena o imovinskopravnim sporovima kad se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima, potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (stav 2.); da je r evizija uvek dozvoljena kada je to posebnim zakonom određeno (stav 3.).
Odredbom člana 55. istog zakona propisano je: da će se postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona, okončati po odredbama ovog zakona (stav 1.); da će i zuzetno od stava 1. ovog člana, o revizijama izjavljenim pre stupanja na snagu ovog zakona odlučivati Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od troje sudija, po pravilima parničnog postupka koja su važila do dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 2.) .
Za odlučivanje Ustavnog suda od značaja je Odluka Ustavnog suda IUz-2/2010 od 14. marta 2013. godine, kojom je Ustavni sud, između ostalog, u tački 1. izreke utvrdio da odredba člana 55. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, u delu koji glasi: "izjavljenim pre stupanja na snagu ovog zakona", u vreme važenja , nije bila u saglasnosti sa Ustavom i sa potvrđenim međunarodnim ugovorom. Ustavni sud je u navedenoj odluci ocenio da je zakonodavac prekršio ustavnu zabranu povratnog dejstva zakona iz člana 197. Ustava, jer dovodi do nedozvoljenog dejstva novog Zakona i na odnose koji su već bili okončani u tom trenutku, donošenjem drugosepene odluke. Takođe, Ustavni sud je ocenio da je osporena odredba člana 55. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku stavila u neravnopravnu poziciju jednu grupu lica u odnosu na sve druge učesnike u postupcima po reviziji, u odnosu na koje je doneta drugostepena presuda do ovog datuma koja im je i dostavljena. U ovoj odluci Ustavni sud je izrazio i stav da se pravo na izjavljivanje revizije stiče danom donošenja drugostepene presude.
5. Razmatrajući osnovanost navoda ustavne žalbe sa stanovišta povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava , u odnosu na osporeno rešenje Vrhovnog kasacionog suda , Ustavni sud najpre konstatuje da je predmetni parnični postupak pravnosnažno okončan donošenjem presude Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 1323/09 od 11. decembra 2009. godine.
Polazeći od stava zauzetog u Odluci IUz-2/2010 od 14. marta 2013. godine, Ustavni sud dalje nalazi da su podnosioci ustavne žalbe pravo na izjavljivanje revizij e stekli 11. decembra 2009. godine, pre stupanja na snagu odredaba čl. 38. i 55. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku. Stoga je, po oceni Ustavnog suda, ustavnopravno neprihvatljivo stanovište Vrhovnog kasacionog suda, da je, na osnovu člana 55. navedenog zakona , revizija podnosi laca nedozvoljena, s obzirom na to da je, u konkretnom slučaju, dozvoljenost revizije cenjena prema odredbama zakona nije važio u momentu sticanja prava na izjavljivanje ovog vanrednog pravnog leka. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je reč o primeni nove pravne norme na okončanu pravnu situaciju, čime je prekršeno načelo zabrane povratnog dejstva zakona i drugih opštih akata, utvrđeno član om 197. stav 1. Ustava.
6. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 3008/10 od 8. jula 2010. godine povređeno pravo podnosi laca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno član om 32. stav 1. Ustava. Stoga je Sud, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u tačk i 1. izreke.
Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede prava mogu otkloniti jedino poništajem osporenog rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 3008/10 od 8. jula 2010. godine i nalaganjem da Vrhovni kasacioni sud, primenom zakona koji je važio u momentu sticanja prava podnosioca na izjavljivanje revizije, donese novu odluku o ovom vanrednom pravnom leku izjavljenom protiv presude Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 1323/09 od 11. decembra 2009. godine, pa je saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu odlučio kao u tački 2. izreke.
Ovakav stav je Ustavni sud zauzeo i u Odluci Už- 4317/2010 od 30. maja 2013. godine.
7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci .
PREDSEDNIK VEĆA
dr Dragiša B. Slijepčević