Povreda prava na pravično suđenje zbog neadekvatne naknade štete

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavne žalbe i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje, jer dosuđena naknada nematerijalne štete (600 evra) zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku nije adekvatna. Sud utvrđuje pravo na naknadu u ukupnom iznosu od 800 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4763/2020
18.01.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, Vesna Ilić Prelić i Gordana Ajnšpiler Popović, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama D. S . i O . S, oboje iz Čelareva kod Bačke Palanke, Z . D . iz Gložana kod Bačkog Petrovca, S . S . iz Novog Sada i M . M . iz Erdevika kod Šida , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. januara 202 4. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. S. i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Novom Sadu Gžrr. 134/20 od 28. februara 2020. godine podnosi ocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo D. S . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Novom Sadu Gžrr. 134/20 od 28. februara 2020. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocu ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Novom Sadu u predmetu St. 72/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Usvaja se ustavna žalba Z. D . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Novom Sadu Gžrr. 137/20 od 26. februara 2020. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

4. Utvrđuje se pravo Z. D . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Novom Sadu Gžrr. 137/20 od 26. februara 2020. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Novom Sadu u predmetu St. 72/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Usvaja se ustavna žalba S. S . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Novom Sadu Gžrr. 164/20 od 6. marta 2020. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

6. Utvrđuje se pravo S. S . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Novom Sadu Gžrr. 164/20 od 6. marta 2020. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Novom Sadu u predmetu St. 72/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

7. Usvaja se ustavna žalba M. M . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Novom Sadu Gžrr. 129/20 od 3. marta 2020. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

8. Utvrđuje se pravo M. M . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Novom Sadu Gžrr. 129/20 od 3. marta 2020. godine, kao i za os tale iznose koji su podnosiocu ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Novom Sadu u predmetu St. 72/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

9. Usvaja se ustavna žalba O. S . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Novom Sadu Gžrr. 143/20 od 6. marta 2020. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

10. Utvrđuje se pravo O. S . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu pravnosnažne presude Osnovnog suda u Novom Sadu Prr. 169/19 od 16. jula 2019. godine i presude Višeg suda u Novom Sadu Gžrr. 143/20 od 6. marta 2020. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Novom Sadu u predmetu St. 72/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

11. Odbacuju se zahtevi podnosilaca ustavnih žalbi za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. S . i O . S, oboje iz Čelareva kod Bačke Palanke, Z . D . iz Gložana kod Bačkog Petrovca, S . S . iz Novog Sada i M . M . iz Erdevika kod Šida podneli su Ustavnom sudu, 26. maja 2020. godine, preko punomoćnika M . J, R . R . i R . P, advokata iz Novog Sada, ustavne žalbe protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1, članom 36. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnim žalbama podnosioci su naveli da sudovi nisu pravilno vrednovali kriterijume za određivanje visine naknade nematerijalne štete, ističući da je predmetni stečajni postupak trajao duže od devet godina, a u kome oni nisu uspeli da naplate svoja potraživanja iz radnog odnosa. Od Ustavnog suda je traženo da usvoji ustavne žalbe i utvrdi povredu označenih ustavnih prava. Podnosioci su istakli zahteve za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao i za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a podnosioci D. S, Z . D, S . S . i O . S . i zahtev za naknadu troškova žalbenog postupka .

Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), navedene ustavne žalbe spojio, radi jedinstvenog postupanja.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Pravnosnažnim rešenjima Privrednog suda u Novom Sadu, odnosno Privrednog apelacionog suda usvojeni su prigovori, pored ostalih ovde podnosilaca ustavnih žalbi, i utvrđeno je da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Novom Sadu nad stečajnim dužnikom „D .“ AD Čelarevo, u predmetu St. 72/10, a u kome su im priznata potraživanja iz radnog odnosa prema stečajnom dužniku.

U postupcima po tužbama podnosilaca ustavnih žalbi radi novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku presudama Višeg suda u Novom Sadu koje su osporili podnosioci ustavnih žalbi D. S, Z . D, S . S . i M . M . pravnosnažno su delimično usvojeni njihovi tužbeni zahtevi, pa je obavezana tužena Republika Srbija da im isplati iznose od po 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, sa zakonskom zateznom kamatom, dok su njihovi tužbeni zahtevi preko dosuđenih iznosa do traženih iznosa od po 1.000, odnosno 1.500 evra, sa zakonskom zateznom kamatom, odbijeni.

Osporenom presudom Višeg suda u Novom Sadu Gžrr. 143/20 od 6. marta 2020. godine preinačena je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu Prr. 623/19 od 17. decembra 2019. godine, tako što je, između ostalog, tužilji O. Smoljanović, ovde podnositeljki ustavne žalbe , na ime novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku, dosuđen iznos od 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate po srednjem kursu Narodne banke Srbije, sa zakonskom zateznom kamatom. U obrazloženju označene presude, pored ostalog, navedeno je da je , rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž. St. 1935/18 od 28. septembra 2018. godine, ovom predlagaču, među drugima, usvojen prigovor radi ubrzavanja stečajnog postupka koji se vodi pred Privrednim sudom u Novom Sadu u predmetu St. 72/10, kao i da joj je, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu Prr. 169/19 od 16. jula 2019. godine, delimično usvojen tužbeni zahtev, te joj je na ime novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku, dosuđen iznos od 400 evra. Imajući u vidu navedeno, drugostepeni sud je ocenio da je pogrešan zaključak prvostepenog suda da predlagaču pripada još 600 evra na ime novčanog obeštećenja (odnosno ukupno 1.000 evra), usled čega je Viši sud u Novom Sadu u tom delu usvojio žalbu tužene i preinačio presudu Osnovnog suda u Novom Sadu kao u izreci.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Odlučujući o ustavnim žalbama protiv presuda Višeg suda u Novom Sadu zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da se navodi podnosilaca o učinjenoj povredi označenog ustavnog prava zasnivaju na tome da je visina novčanog obeštećenja koja im je dosuđena zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku nedovoljna i nepravična, odnosno da nije adekvatna.

S tim u vezi, Ustavni sud upućuje na svoje stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine, a koji se primenjuju u konkretnom slučaju.

Ustavni sud nalazi da su u konkretnom slučaju od značaja i stavovi Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine).

Naime, Evropski sud se u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije prvi put izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je, na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koju su dosudili „redovni“ sudovi, zbog neizvršenja, odnosno kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor gubitka statusa „žrtve“, Evropski sud je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnositeljki predstavke, niži od iznosa koje Evropski sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnositeljka predstavke izgubila status „žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud je odbacio predstavku.

Ustavni sud nalazi da se, u situaciji kada se ustavnom žalbom, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, osporava presuda kojom je podnosiocu pravnosnažno dosuđeno novčano obeštećenje za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplati svoje pravnosnažno dosuđeno potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda zajemčenog prava mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda izraženih u odluci Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), te u tom smislu, u ovim ustavnosudskim predmetima ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje.

Takođe, Ustavni sud ističe da je u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja, na sednici održanoj 4. juna 2020. godine, doneo Odluku Už-277/2017 (objavljena na internet stranici Ustavnog suda i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavne žalbe M.K, D.M. i S.J. i utvrdio da je podnosiocima osporenim rešenjima, kojima im je, primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, dosuđena naknada na ime nematerijalne štete, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status „žrtve“. Istom odlukom podnosiocima je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.

Konačno, Ustavni sud posebno naglašava da je, u skladu sa praksom Evropskog suda, u ovakvim predmetima, koji se tiču povrede prava na suđenje u razumnom roku zbog neizvršenja, odnosno kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, dovoljno dosuditi naknadu nematerijalne štete (novčano obeštećenje) u ukupnom iznosu od 800 evra, pri čemu nije od značaja da li je povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom izvršnom ili stečajnom postupku utvrđena jednom ili više puta.

Primenjujući izloženo na konkretan slučaj, a s obzirom na to da je podnosiocima ustavnih žalbi povreda prava na suđenje u razumnom roku utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplate svoja potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca - dužnika koji je privredno društvo sa društvenim, odnosno državnim kapitalom, Ustavni sud je utvrdio da im je osporenim presudama Višeg suda u Novom Sadu, kojim im je na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu pričinjenu povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Novom Sadu St. 72/10 pravnosnažno dosuđen (ukupan) iznos od po 600 evra, povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23 ), usvojio ustavne žalbe podnosilaca u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tač 1, 3, 5, 7. i 9. izreke. Ovakva odluka utemeljena je na razlozima datim u obrazloženjima odluka Ustavnog suda Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine i Už-277/2017 od 4. juna 2020. godine .

6. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, Ustavni sud je, polazeći od stavova izraženih u Odluci Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine, ocenio da je utvrđivanje prava podnosiocima ustavnih žalbi na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku, najdelotvorniji način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava. Stoga je Ustavni sud, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tač. 2, 4, 6, 8. i 10. izreke, utvrdio pravo podnosilaca ustavnih žalbi na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćen e po osnovu osporenih presuda Višeg suda u Novom Sadu , a za podnositeljku O . S . i presude Osnovnog suda u Novom Sadu Prr. 169/19 od 16. jula 2019. godine, kao i za sve ostale iznose koji su svakom od ovih podnosilaca ustavnih žalbi eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Novom Sadu u predmetu St. 72/10. Naknade nematerijalne štete se, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15), isplaćuju na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

7. Imajući u vidu da je podnosiocima utvrđena povreda prava na pravično suđenje i utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud nalazi da je bespredmetno razmatranje ustavnih žalbi u odnosu na istaknute povrede prava iz člana 36. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio njihove ustavne žalbe, rešavajući kao u drugom delu tač. 1, 3, 5, 7. i 9. izreke.

8. Razmatrajući zahteve podnosilaca D. S, Z . D, S . S . i O . S . za naknadu materijalne štete za troškove žalbenog postupka, Ustavni sud je ocenio da ne postoje procesne pretpostavke za odlučivanje o tim zahtevima. Stoga je Ustavni sud takve zahteve podnosilaca odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u drugom delu tač. 1, 3, 5, 7. i 9. izreke.

9. U pogledu zahteva podnosilaca ustavnih žalbi za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ove zahteve, rešavajući kao u tački 11. izreke.

10. Na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje zbog neadekvatne naknade štete

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti