Povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku zbog devetogodišnjeg trajanja izvršnog postupka. Naložena je hitna radnja nadležnom sudu i dosuđena naknada nematerijalne štete podnosiocu u iznosu od 800 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Preduzeća za p. i u. „P.“ d.o.o. B, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. aprila 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Preduzeća za p. i u. „P.“ d.o.o. B. i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 19721/10, povređeno prav o podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredb om člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

4. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Preduzeće za p. i u. „P.“ d.o.o. B. izjavilo je 12. oktobra 2011. godine, preko punomoćnika D. Lj. R, advokata iz Č, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 19721/10.

U ustavnoj žalbi je, pored detaljno opisanog toka izvršnog postupka, navedeno: da je podnosilac ustavne žalbe 27. maja 2005. godine pokrenuo izvršni postupak pred tada Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu, ali da do podnošenja ustavne žalbe postupak nije okončan; da zbog toga što postupak neopravdano dugo traje, podnosilac smatra da mu je povređeno prav o na suđenje u razumnom roku, kao i pravo na imovinu, jer njegovo potraživanje koje je utvrđeno pravnosnažnom presudom, još uvek nije namireno. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, ujedno ističući i zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete.

Podnosilac ustavne žalbe je podneskom od 23. aprila 2012. godine opredelio zahtev za naknadu nematerijalne štete u iznosu od 250.000 dinara.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 19721/10, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe, kao izvršni poverilac, podneo je 27. maja 2005. godine Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu (u daljem tekstu: Opštinski sud) predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika DP F. „C.“ Č, i to popisom, procenom i prodajom nepokretnosti – trosobnog stana koji se nalazi u Beogradu u B. ulici broj 20, katastarska parcela 2970, KO S . G, a na osnovu izvršne isprave - presude Trgovinskog suda u Beogradu P. 692/02 od 22. septembra 2003. godine. Postupajući po navedenom predlogu, Opštinski sud je 31. maja 2005. godine doneo rešenje I. 888/05, kojim je odredio predloženo izvršenje.

Izvršni poverilac je 9. juna 2005. godine dostavio Opštinskom sudu podnesak u kome je predložio da se ispravi rešenj e o izvršenju, jer je u predlogu od 27. maja 2005. godine , pogrešno označen broj predmetnog stana, ujedno obaveštavajući sud da je u isto vreme na osnovu iste izvršne isprave podneo Trgovinsk om sudu u Čačku predlog za izvršenje na novčanim sredstvima izvršnog dužnika, ali da je u tom postupku tražio odlaganje izvršenja do okončanja postupka koji se vodi pred Opštinskim sudom.

Izvršni dužnik je 20. juna 2005. godine izjavio žalbu protiv rešenja o izvršenju I. 888/05 od 31. maja 2005. godine, ističući prigovor „litispendencije“, odnosno ukazujući da se na osnovu iste izvršne isprve ne mogu u isto vreme voditi dva izvršna postupka. Nakon odgovora izvršnog poverioca na žalbu, izvršni dužnik je 4. januara 2005. godine obavestio Opštinski sud da je 5. februara 2003. godine nad njim pokrenut postupak restrukturiranja, zbog čega je predložio da sud stavi van snage rešenje o izvršenju i ukine sve sprovede radnje.

Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 515/06 od 14. februara 2006. godine ukinuo rešenje o izvršenju Opštinskog suda I. 888/05 od 31. maja 2005. godine i predmet vratio tom sudu na ponovni postupak, uz obrazloženje da je potrebno da prvostepeni sud u ponovnom postupku oceni da li to što se na osnovu iste izvršne isprave protiv izvršnog dužnika već vodi postupak pred Trgovinskim sudom u Čačku, predstavlja smetnju za postupanje.

U ponovnom postupku, izvršni poverilac je 22. maja 2006. godine dostavio Opštinskom sudu rešenje Trgovinskog suda u Čačku I. 216/03 od 5. maja 2006. godine kojim je konstatovano da je obustavljeno izvršenje po predlogu ovde podnosioca ustavne žalbe protiv dužnika DP F. „C .“ Č, zbog toga što je izvršni poverilac povukao predlog za izvršenje.

Opštinski sud je dopisom od 19. juna 2006. godine naložio Agenciji za privatizaciju da obavesti sud da li je doneta odluka o pokretanju postupka restrukturiranja nad izvršnim dužnikom.

Agencija za privatizaciju je 21. jula 2006. godine obavestila sud da se izvršni dužnik ne nalazi u postupku restrukturiranja.

Opštinski sud je 7. avgusta 2006. godine naložio izvršnom poveriocu da dostavi novi predlog za izvršenje sa najnovijim izvodom iz lista nepokretnosti, što je izvršni poverilac i učinio 24. avgusta 2006. godine, pa je Opštinski sud doneo novo rešenje o izvršenju I. 3345/06 od 30. oktobra 2006. godine.

Izvršni dužnik je 15. novembra 2006. godine izjavio žalbu protiv rešenja o izvršenju I. 3345/06 od 30. oktobra 2006. godine, koju je Okružni sud u Beogradu rešenjem Gž. 5576/06 od 24. aprila 2007. godine, odbio kao neosnovanu.

Opštinski sud je 11. septembra 2007. godine dopisom pozvao veštaka da preuzme spise predmeta radi izrade nalaz a i mišljenj a na okolnost utvrđivanja tržišne vrednosti nepokretnosti – predmetnog stana koji se nalazi u Beogradu u Balkanskoj ulici broj 20.

Izvršni poverilac je tokom 2008. godine dva puta urgirao da se ubrza postupak izvršenja, odnosno da se pozove veštak da izradi nalaz i mišljenje, da bi veštak nalaz i mišljenje dostavio sudu tek 27. jula 2009. godine.

Izvršni dužnik je podneskom od 7. decembra 2009. godine istakao primedbe na nalaz i mišljenje , ukazujući da je procena vrednosti stana izvršena suprotno pravilima struke i trenutnim tržišnim cenama . Izvršni poverilac nije imao primedbi na nalaz i mišljenje.

Prvi osnovni sud u Beogradu (u daljem tekstu: Osnovni sud) je dopisom od 13. maja 2010. godine pozvao veštaka da se izjasni na primedbe izvršnog dužnika od 7. decembra 2009. godine , što je veštak i učinio 9. juna 2010. godine, ocenjujući ih neosnovanim.

Izvršni poverilac je 13. oktobra 2011. godine urgirao da se postupak izvršenja „nastavi“, s obzirom na činjenicu da sud skoro godinu dana nije preduzeo nijednu radnju u postupku.

Osnovni sud je zaključkom I. 1972/10 od 18. novembra 2011. godine utvrdio tržišnu vrednost predmetne nepokretnosti.

Podneskom od 17. septembra 2012. godine izvršni poverilac je obavestio sud da su se stranke usmeno sporazumele da u konkretnoj izvršnoj stvari sporazumno regulišu poverilačko-dužničke odnose i to tako što bi izvršni poverilac kupio dužnikov stan bez tereta.

Kako očigledno nije došlo do sporazumnog regulisanja duga, Osnovni sud je dopisom od 9. jula 2013. godine naložio Republičkom geodetskom zavodu da dostavi izvod iz lista nepokretnosti za predmetni stan.

Izvršni poverilac je podneskom od 14. avgusta 2013. godine dostavio sudu predlog da se izvrši upis založnog prava u javne knjige na osnovu rešenja o izvršenju, dok je izvršni dužnik obavestio sud da je Privredni sudu u Čačku pokrenuo prethodni stečajni postupak nad izvršnim dužnikom.

Izvršni poverilac je podneskom od 2. decembra 2013. godine urgirao da se postupak izvršenja „što pre nastavi“, ukazujući da je rešenjem Privrednog suda u Čačku St. 24/2013 od 1. novembra 2013. godine pravnosnažno obustavljen prethodni stečajni postupak nad izvršnim dužnikom.

Osnovni sud je dopisom od 9. decembra 2013. godine naložio Republičkom geodetskom zavodu da obavesti sud da li je izvršena zabeležba rešenja o izvršenju I. 3345/06 od 30. oktobra 2006. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega, dok je odredbom člana 58. stav 1. Ustava zajemčeno mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Ocenjujući najpre navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe poziva, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je konstatovao da je izvršni postupak pokrenut 27. maja 2005. godine podnošenjem predloga za izvršenje Opštinskom sudu, ali da još uvek nije okončan. Iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud, polazeći od toga da izvršni postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, je stanovišta da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period izvršnog postupka, koji tr aje skoro punih devet godina.

Iako na ocenu razumne dužine trajanja konkretnog sudskog postupka, pored vremenskog trajanja utiče i niz drugih činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja se mogu pojaviti tokom postupka, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke tokom trajanja postupka, postupanje sudova koji vode postupak i priroda, odnosno značaj zahteva o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da nijedan od ovih činilaca ne može biti opravdanje za devetogodišnje trajanje izvršnog postupka, posebno u situaciji kada podnosilac ustavne žalbe svojim ponašanjem nije doprineo dužini postupka.

Dakle, odgovornost za odugovlačenje postupka snos e kako Opštinski sud, tako i Osnovni sud koji nisu preduzimali zakonom predviđene procesne mere koje su im stajale na raspolaganju kako bi se izvršni postupak, koji je hitan i koji se sprovodi u skladu sa načelom oficijelnosti, efikasno i bez nepotrebnog odugovlačenja okončao. Nekoliko perioda potpune neaktivnosti sudova od po godinu dana između preduzetih radnji, dovoljno govori u prilog činjenici o krajnje neefikasnom postupanju u ovom izvršnom postupku.

Ustavni sud konstatuje da je dužnost suda da postupak izvršenja sprovede bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguje i da blagovremeno preduzme sve zakonske mere u tom cilju. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti sprovođenje postupka izvršenja bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

6. Ocenjujući navode ustavne žalbe koji se odnose na povredu prava na imovinu zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava , Ustavni sud ukazuje da ne postoje procesne pretpostavke za utvrđenje povrede tog prava, zbog toga što je predmetni izvršni postupak u toku, u kome podnosilac ustavne žalbe i dalje ima mogućnost da namiri svoje potraživanje . Iz istog razloga, Ustavni sud je odbacio i zahtev za naknadu materijalne štete, pa je u tom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tač . 1. i 4. izreke.

7. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da su podnosiocu u izvršnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 19721/10 povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok je u tački 2. izreke naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere da se izvršni postupak iz tačke 1. izreke okonča u najkraćem roku.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra , obračunatom po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno dužinu trajanja izvršnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava, učinjenu neefikasnim i nedelotvornim postupanjem nadležnih državnih organa. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu praksu Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

8. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti