Ustavna žalba odbačena zbog nenadležnosti Ustavnog suda da preispituje činjenično stanje
Kratak pregled
Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv pravnosnažnih presuda u parničnom postupku radi utvrđenja prava susvojine. Sud nije nadležan da postupa kao instancioni sud, preispituje činjenično stanje i odlučuje o spornim odnosima, već samo o povredi ustavnih prava.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Miodraga Ilića iz Zaječara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. decembra 2011. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Miodraga Ilića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Zaječaru P. 356/2009 od 23. juna 2009. godine i presude Višeg suda u Zaječaru Gž. 1029/10 od 17. septembra 2010. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Miodrag Ilić iz Zaječara je 8. novembra 2011. godine, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presuda navedenih u izreci, zbog povrede prava na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti, prava na pravično suđenje, prava na naknadu štete, prava na imovinu i prava nasleđivanja, zajemčenih odredbama čl. 23, 32, 35, 58. i 59. Ustava Republike Srbije.
Ustavnom žalbom se osporavaju sudske odluke donete u parničnom postupku koji je protiv podnosioca ustavne žalbe, kao jednog od tuženih, vođen radi utvrđenja prava susvojine, a koji je pravosnažno okončan usvajanjem tužbenog zahteva tužioca. Osporavajući pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja na kome se zasnivaju osporene sudske odluke, podnosilac ustavne žalbe od Ustavnog suda traži da osporene presude poništi i da „odredi da je podnosilac ustavne žalbe vlasnik na spornim poljoprivrednim mašinama, a da je sticanje vlasništva stekao pravnom radnjom kupovinom“.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da nakon i umesto nadležnih sudova rešava sporne odnose, već samo da ispituje da li su nadležni organi pojedinačnim aktima koje su doneli i radnjama koje su preduzeli, a koji se ustavnom žalbom osporavaju, podnosiocu ustavne žalbe povredili ili uskratili označeno ustavno pravo ili slobodu. Stoga formalno pozivanje na pojedine odredbe Ustava kojima se garantuju određena ljudska i manjinska prava i slobode, bez navođenja konkretnih razloga kojima bi se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine tih prava i sloboda, ukazalo na njihovu povredu ili uskraćivanje, ne čini, samo po sebi, ustavnu žalbu dopuštenom.
3. Polazeći od navedenog, a imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe i zahtev podnosioca o kome Ustavni sud treba da odluči, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), ustavnu žalbu odbacio zbog nenadležnosti da po njoj postupa.
4. S obzirom na izneto, Sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Dragiša B. Slijepčević