Povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za naknadu štete koji je trajao preko šest godina. Podnositeljkama je dosuđena naknada nematerijalne štete zbog neefikasnog postupanja sudova.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4772/2018
03.06.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Nataša Plavšić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. M, mal. P . M . i mal. Đ . M, koje zastupa zakonski zastupnik Danijela Marinković, svi iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. juna 202 1. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. M, mal. P . M . i mal. Đ . M . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 5031/12 (ranije predmet Osnovnog suda u Somboru – Sudska jedinica u Kuli P. 79/12), povređeno pravo podnositeljki ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljki ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakoj u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. M, mal. P . M . i mal. Đ . M , sve iz Beograda, su 19. aprila 2018. godine, preko punomoćnika M. J, advokata iz Kule, Ustavnom sudu podnele ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 5031/12.

Podnositeljke ustavne žalbe su navele da su 16. januara 201 2. godine podnele tužbu radi naknade nematerijalne štete, a da je postupak pravnosnažno okončan presudom Višeg suda u Beogradu Gž. 7192/15 od 1. februara 201 8. godine, te im je zbog dužine trajanja postupka od šest godina, a koji nije bio složen, i čijoj dužini trajanja podnositeljke nisu doprinele, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Zahtevale su naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu, priloženu dokumentaciju i spise predmeta Prvog o snovnog suda u Beogradu P. 5031/12, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljke ustavne žalbe su 16. januara 201 2. godine podnele tužbu Osnovnom sudu u Somboru – Sudska jedinica u Kuli protiv tuženog „D. N . S .“ a.d.o. Novi Sad – Filijala Beograd, radi naknade nematerijalne štete prouzrokovane saobraćajnom nezgodom. Predmet je dobio broj 79/12.

Rešenjem Osnovnog suda u Somboru – Sudska jedinica u Kuli P. 79/12 od 9. februara 2012. godine taj sud se oglasio mesno nenadležnim i odredio da se po pravnosnažnosti rešenja spisi dostave Prvom osnovnom sudu u Beogradu kao nadležnom sudu. Spisi predmeta su 7. marta 2012. godine dostavljeni na nadležnost Prvom osnovnom sudu u Beogradu pred kojim je predmet dobio broj P. 5031/12.

Pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu održano je pet ročišta na kojima su saslušane parnične stranke, saslušani su svedoci, izvršeno je veštačenje od strane veštaka medicinske struke - neuropsihijatra i veštaka ortopedske hirurgije i traumatologije, saslušani su veštaci i izvršen je uvid u zapisnik o uviđaju saobraćajne nezgode, dok šest ročišta nije bilo održano, i to: tri zbog sprečenosti postupajućeg sudije, jedno jer na strani tuženog niko nije pristupio, jedno iz procesnih razloga, a jedno zbog protesta advokatske komore. Tužbeni zahtev je preciziran 26. februara 2015. godine.

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 5031/12 od 2. aprila 2015. godine, u stavu prvom izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je obavezan tuženi da prvotužilji D . M . po osnovu nematerijalne štete isplati za pretrpljeni strah iznos od 50.000,00 dinara i za pretrpljene fizičke bolove iznos od 50.000,00 dinara, ukupno na ime naknade nematerijalne štete iznos od 100.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 2. aprila 2015. godine do konačne isplate; u stavu drugom izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev pa je obavezan tuženi da drugotužilji mal. P . M . po osnovu nematerijalne štete isplati za pretrpljeni strah iznos od 50.000,00 dinara i za pretrpljene fizičke bolove iznos od 50.000,00 dinara, ukupno na ime naknade nematerijalne štete iznos od 100.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 2. aprila 2015. godine do konačne isplate; u stavu trećem izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev prvotužilje za isplatu iznosa preko dosuđenog iznosa iz stava prvog izreke, i to za pretrpljeni strah iznos od 30.000,00 dinara i za pretrpljene fizičke bolove iznos od 30.000,00 dinara, odnosno ukupno 60.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos počev od dana presuđenja pa do isplate; u stavu četvrtom izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev drugotužilje za isplatu iznosa preko dosuđenog iz stava prvog izreke, i to za pretrpljeni strah iznos od 30.000,00 dinara i za pretrpljene fizičke bolove iznos od 30.000,00 dinara, odnosno ukupno 60.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos počev od dana presuđenja pa do isplate; u stavu petom izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev trećetužilje mal. Đ. M . kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj po osnovu nematerijalne štete isplati za pretrpljeni strah iznos od 80.000,00 dinara i za pretrpljene fizičke bolove iznos od 80.000,00 dinara, ukupno na ime nematerijalne štete iznos od 160.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do konačne isplate; u stavu šestom izreke obavezan je tuženi da tužiljama naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 196.950,00 dinara.

Tuženi je 2. juna 2015. godine izjavio žalbu protiv navedene prvostepene presude, a podnositeljke su izjavile žalbu 9. juna 2015. godine. Spisi predmeta su 6. avgusta 2015. godine dostavljeni drugostepenom sudu.

Presudom Višeg suda u Beogradu Gž. 7192/15 od 1. februara 2018. godine, u stavu prvom izreke, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 5031/12 od 2. aprila 2015. godine u delu stava petog izreke, tako što je delimično usvojen tužbeni zahtev i obavez an je tuženi da trećetužilji mal. Đ. M . po osnovu nematerijalne štete isplati za pretrpljeni strah iznos od 30.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 2. aprila 2015. godine do konačne isplate; u stavu drugom izreke, odbij ene s u, kao neosnovane žalbe tužilja i tuženog i potvrđena je prvostepena presuda u stavovima prvom, drugom, trećem, četvrtom i šestom izreke, kao i u delu stava petog izreke kojim je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev trećetužilje mal. Đ. M . kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj po osnovu nematerijalne štete isplati za pretrpljeni strah iznos od još 30.000,00 dinara i za pretrpljene fizičke bolove iznos od 80.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 2. aprila 2015. godine, pa do isplate.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama proti njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku; da je sud dužan da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

5. Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ustavni sud konstatuje da je primarna dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju u vršenju svojih procesnih ovlašćenja i da blagovremeno preduzmu sve raspoložive zakonske mere u cilju okončanja svakog pokrenutog postupka. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje, a zatim i sprovođenje sudskih odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom zajemčenih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove kao organe državne vlasti.

Ustavni sud je utvrdio da je predmetni parnični postupak tra jao od 16. januara 2012. godine, kada su podnositeljke podnele tužbu, pa do 1. februara 2018. godine, kada je pravnosnažno okončan postupak donošenjem presude Višeg suda u Beogradu Gž. 7192/15.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da nadležni sudovi nisu efikasno i delotvorno postupali kako bi se predmetni parnični postupak okončao u razumnom roku i da bi se o tužbi podnositeljki odlučilo bez nepotrebnog odugovlačenja.

Naime, ukupno trajanje parničnog postupka od preko šest godina moglo bi predstavljati njegovo nerazumno dugo trajanje kako po praksi ovoga Suda, tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava i prekoračuje standard suđenja u razumnom roku.

Ustavni sud nalazi da je pretežan doprinos nerazumno dugom trajanju postupka dao drugostepeni sud jer je žalbeni postupak pred tim sudom trajao dve i po godine računajući od dostavljanja spisa predmeta drugostepenom sudu radi odlučivanja o žalbama parničnih stranka izjavljenim protiv prvostepene presude. Takođe, i postupak pred prvostepenim sudom je prekoračio standard suđenja u razumnom roku jer je prvostepeni sud meritorno odlučio nakon tri godine i tri meseca od podnete tužbe. Doprinos prvostepenog suda dužini trajanja postupka je i u tome što tri ročišta pred tim sudom nije bilo održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije.

Ustavni sud nalazi da je predmet spora bio od materijalnog značaja za podnositeljke i podnositeljke su imale legitiman interes da se postupak okonča u razumnom roku. Ispitujući ponašanje podnositeljki, Sud ukazuje da podnositeljke ustavne žalbe nisu doprinele dužini trajanja postupka.

Ustavni sud nalazi da predmetni postupak nije bio složen jer tokom njegovog trajanja nije bilo posebno kompleksnih činjeničnih i pravnih pitanja koje je postupajući sud trebalo da razjasni pre odlučivanja.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da je podnositeljkama ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 5031/12 (ranije predmet Osnovnog suda u Somboru – Sudska jedinica u Kuli P. 79/12), te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljki ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakoj u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju su podnositeljke ustavne žalbe pretrpele zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja parničnog postupka, kao i životni standard u državi, te činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu, pre svega, aktuelnu praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br . 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15, od 5. aprila 2016. godine), kao i više presuda donetih nakon toga, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud smatra da dosuđeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju su podnositeljke ustavne žalbe pretrpele.

7. Saglasno svemu iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti